Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, bez obzira koliko vaša priča bila bolna i teška za građane Srbije, ona može da ima jedan pozitivan efekat. Objasniću vam to kroz jednu kratku pričicu.
Kada je jedan ljubitelj i zaljubljenik u igre na sreću neočekivano dobio veliku nagradu, veliki dobitak, on još uvek nije znao da je on taj dobitnik. Njegovi prijatelji, znajući da bi to moglo negativno da se odrazi na njegovo zdravstveno stanje, angažuju jednog psihologa koji je trebalo nekoliko dana da ga pripremi za tako veliki dobitak. Kada je psiholog procenio da je možda sad stvar završena, kaže mu – kada biste dobili, pa mu pomene neku veliku cifru, na sportskoj kladionici, šta biste vi uradili? On je vrlo brzo odgovorio – dao bih vama pola. Psiholog je, normalno, nepripremljen za tako veliki dobitak, pao u nesvest.
U zadnjih nekoliko dana smo imali viznu liberalizaciju, imamo ''fijatizaciju'', imamo privatizaciju. Danas predsednik Republike odlazi u Brisel da odnese jedan zahtev, onako lepo upakovan, da Srbiju prime u EU. Prenesite predsedniku, ako još nije stigao tamo, da samo zamoli da nam ne diraju KiM, a vaši uslovi neka ostanu.
Sad ovo, što ste vi građane Srbije vratili u realnost, u stvarno stanje, tu jeste ona pozitivna priča u odnosu na ono što imamo u poslednjih nekoliko dana mogućnost da čujemo. Dakle, da nam građani ne bi popadali u nesvest. Iako teško žive, vi ste sad došli ovde i ispričali jedan naš veliki problem vezano za javne finansije.
U čemu je osnovni problem? Ova vlada ne zna da upravlja javnim finansijama u krizno vreme i tu je tačka. Ali, vi ste pokušali, trčeći u zagrljaj MMF-u, da sklopite ugovor kako i na koji način oni nama tu malo da pripomognu. Normalno, u maju 2009. godine je sklopljen ugovor, pa je 24. avgusta ove godine bila revizija, pa onda u oktobru revizija, pa nadalje. Molili ste samo da taj deficit bude nešto povećan, da bude tolerantan, dozvoljen do 4,5% u odnosu na ukupan bruto prihod i mi smo se time hvalili.
Oni su od vas tražili neko drugo obećanje. Vi ste rekli - pa, mi ćemo da smanjimo broj zaposlenih u javnom sektoru i u republičkoj administraciji, u lokalnoj samoupravi, pa šta još možemo za vas da uradimo? Možemo da zaledimo penzije, pa možemo da zamrznemo plate. Vidite, ovo su sve neka agregatna stanja. Eto, to mi možemo u ovom momentu da uradimo. Naravno nije to jedino, ali zaposlenja nema nigde i nigde se ovde ne vidi ta situacija.
Fiskalni deficit je razlika između javnih prihoda i javnih rashoda i on mora na neki način da se nadomiri. Rupe na neki način moraju da se krpe. Vi ste u 2009. godini pribegli nekim zaduživanjima, nekim kreditima, jer se taj deficit na taj način može i prevazići. Pa je onda uzet kredit od Ruske Federacije 350 miliona evra, Svetske banke 140 miliona, EU 200 miliona, komercijalni krediti (je li ovo nije tačno?) 90 miliona, što je ukupno 780 miliona, pa je Ministarstvo za finansije preko Trezora emitovalo državne zapise otprilike negde oko 500 miliona, i to je negde milijardu i 200 miliona.
Mora doći dan da se to jednog dana ispegla, da se vrati. Kako može? Može prodajom "Telekoma", može prodajom EPS-a, prodajom šuma, rudnog bogatstva, voda itd. To je ono na šta vi možete da utičete, odnosno da vratite na taj način dug, ali je vrlo zanimljivo napraviti jednu malu uporedbu u odnosu na ono šta su bili javni prihodi projekcijom budžeta za 2010. godinu. Bilo je 649 milijardi, a izdaci su bili 719 milijardi (je li tako?) i budžetski deficit je u tom momentu bio oko 70 milijardi.
Od svega ste pokušali da smanjujete, da povećavate, ali se povećao i budžetski deficit za oko 35 milijardi dinara. Već polovinom godine je bilo potpuno jasno, kada se moglo uočiti na koji način se puni budžet, pa je to bilo sa 281 milijardom, ali su izdaci bili 337 milijardi polovinom 2009. godine. Tada je već deficit u budžetu bio oko 55 milijardi.
Onda se moglo videti da bi on na kraju godine, pod uslovom da se ništa drastičnije ne menja, mogao da bude 110 milijardi dinara, ali, eto, mi imamo otprilike oko 105. Vidite koliko tokom godine, kada se vrše određene provere, i treba upravljati javnim finansijama, možemo da dođemo i do podataka kakva situacije će da nas zadesi na kraju godine.
Mene zanima otkud ste sa rebalansom budžeta izašli pre 31. decembra. Zašto niste to ostavili za iza Nove godine, pa onda tačno da imamo pravo stanje koje jeste? Predložio bih vam da povedete računa o štednji. Pošto je očigledno da ćete i u sledećoj godini, do kada - ne znam, biti ministar finansija, probajte da štedite da ne biste kasnije morali iz suve drenovine da izvlačite neku paricu da bi ovi građani Srbije mogli bar najnužniji minimum svojih potreba da obave. Hvala vam.