Dvanaest minuta je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Slobodan Maraš, a posle njega narodni poslanik Janko Veselinović.

Poštovana potpredsednice, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, decembar 2008. godine, Manifest LDP – dogovor za budućnost Srbije da radi, to je bilo pre donošenja budžeta za 2009. godinu.
Tada smo vam skrenuli pažnju da nadolazeća kriza ne sme da izvrši najjači udar na najzdraviji deo društva, onaj koji radi, na srednju klasu, tada smo vam rekli da PDV mora drugačije da se formuliše, odnosno da se uvede naplata tek po realizaciji posla i naplati potraživanja, tada smo rekli da treba 12 ministarstava, da država treba prva pokaže, da od sebe krene kada je u pitanju štednja, i drago nam je da u nekim stavovima i predstavnici vlasti, odnosno ministri, dolaze sad na takve naše pozicije, ali to treba i sprovesti u delo.
U ovom rebalansu budžeta imamo sledeće obrazloženje - da se uz pad industrijske proizvodnje, građevinske aktivnosti itd., beleži i povećanje, odnosno rast bruto dodate vrednosti u prvom polugodištu od 2,5% poljoprivrede. Ali koliko je to licemerno u Predlogu za budžet 2010. godine, odnosno pratećem zakonu, pa i Zakonu o penzijsko-invalidskom osiguranju, da se penzije zamrzavaju, uprkos amandmanima koje je podnela LDP, govori sledeći podatak – kada su u pitanju poljoprivredni penzioneri, sve obaveze koje dospevaju u 2009. godini biće isplaćene tek 2011. godine.
Interesantno je i to da je na Odboru za poljoprivredu, kada smo raspravljali o budžetu za 2010. godinu, predstavnik PUPS-a napustio sednicu, oduzeo kvorum i nismo mogli da izdvojimo mišljenje baš kada smo čekali odgovor pomoćnika ministra finansija zbog čega je to odloženo tek za 2011. godinu.
Pa se onda setimo, kolege će se setiti, prošle godine, kada su zakoni o poljoprivredi bili ovde usvajani, kada je bio ministar Dragin, bar 20 puta sam ga pitao kako je moguće da Vlada donese uredbu kojom kaže da će biti subvencionisani svi koji zaseju na tom hektaru toliko i toliko kroz dizel, đubrivo itd., da nakon 20 dana donese novu uredbu gde isključuje poljoprivredne penzionere. Pitao sam 20 puta i 20 puta nisam dobio odgovor.
Onda, to prebacivanje lopte u tuđe dvorište i pokušaj da se prikaže kako se brine o jednom sloju stanovništva, veoma velikom, veoma ugroženom, kroz to što će im biti zamrznute penzije, bez ikakve želje da se napravi neki dogovor, na kojem LDP insistira već godinu i po dana.
U ovom rebalansu budžeta ne vidimo ni u jednoj stavci gde su gubici javnih preduzeća, na primer onih javnih preduzeća, gospođo Kalanović, za koje je predviđeno da će država u 2010. godini dati garancije. Između ostalog, jedno od tih javnih preduzeća je subvencionisano sa 12 milijardi, od toga 11 i po milijardi ide na plate. Govorim o „Železnici“.
Koliki su gubici javnih preduzeća? Isto tako, ne vidimo kolika je dobit iz tih javnih preduzeća, pošto iz sredstava informisanja saznajemo da, recimo NIS, koji sada posluje tako što je većinski partner ruska strana, ima i u drugom i u trećem kvartalu dobit nekoliko milijardi. Naravno, to se više ne sliva u budžet Republike Srbije, bar u onolikom procentu u kolikom je trebalo do 31. decembra 2008. godine.
Imamo i javno preduzeće „Železnice Srbije“. Država će dati garancije u iznosu od 800 i nešto miliona evra i 600 miliona dolara sledeće godine za „Železnice“. A iste te „Železnice“, moram da vam kažem... Prošli put sam rekao da je jedan od onih koji sedi u Upravnom odboru vlasnik firme koja nije registrovana, odnosno ne nalazi se u Agenciji za privredne registre. Danas smo saznali da on faktički jeste u Agenciji za privredne registre i da je vlasnik SUR „Tamara“. I sad jedan takav gospodin, pretpostavljam da je sposoban, ali nalazi se u upravnom odboru javnog preduzeća koje država subvencioniše sa 12 milijardi. Ponavljam, 11,5 milijardi ide samo na plate.
Potpuno je pogrešan način na koji je koncipiran i budžet za 2010. godinu, ali ne čudi, jer je rečeno da je on nastao od budžeta za 2009. godinu. Imamo puno razumevanje za uslove u kojima Vlada radi. Zaista nije lako kada vam privreda ne radi. Zaista nije lako kada je i ta svetska ekonomska kriza ostavila traga i na samu Republiku Srbiju. Ali, pokušaj da se na svaki način izbegnu reforme koje su neophodne i koje bi donele boljitak ovoj državi je potpuno neverovatan.
Meni još nešto nije jasno. Ovde, u ovom predlogu rebalansa, stoji da udeo akciza, odnosno da je smanjena potrošnja motornog benzina. Kako je onda NIS ostvario toliki profit u 2009. godini ako je smanjena potrošnja motornog benzina? Meni to zaista nije jasno.
Da zaključim, LDP ne može podržati ovaj rebalans. Smatramo da ima dosta rešenja koja ukazuju da će budžet za 2010. godinu biti svaljen na teret srednje klase, svaljen na teret onih koji rade i bez ikakve šanse za mlade. To je ono na šta smo pokušali i u raspravi budžeta za 2010. godinu da skrenemo pažnju, da pokušamo da napravimo zajednički dogovor, da mi koji imamo mogućnosti i oni koji su mlađi od nas dobijemo priliku da radimo i da stvorimo neku novu vrednost iz koje će moći i naši stariji sugrađani da žive na način koji je dostojan. Znači, LDP neće podržati ovaj rebalans budžeta za 2009. godinu.

Sedam minuta i 15 sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović, posle njega narodni poslanik Zoran Šami. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, govoriću o dva zakona – Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privredne registre i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Republike Slovenije o socijalnom osiguranju.
Izmene Zakona o Agenciji za privredne registre predstavljaju predlog kojim se dodatno uvodi red u oblast evidentiranja privrednih subjekata, izmena koje nastaju u njihovom statusu, ali i drugih okolnosti bitnih za pravnu sigurnost pre svega trećih lica koja sa njima stupaju u poslovne odnose.
Izašli smo iz perioda kada je vođenje evidencija o privrednim subjektima bilo nedovoljno uređeno, sa puno manjkavosti. Ovim izmenama, pored registra privrednih društava, Agencija za privredne registre ima obavezu vođenja i ustanovljavanja evidencije udruženja, stranih udruženja, komora, registar turizma, registar mera i podsticaja regionalnog razvoja, javnih glasila i još nekih drugih registara. Svi ovi podaci će biti dostupni građanima, dostupni javnosti, što je najbitnije.
Kakva je korist od ovoga za društvo, privredu i građane Srbije? Registar će omogućiti tačan uvid u pravni status privrednih društava, ali i nevladinog sektora i drugih organizacija koje se registruju kod Agencije. Time će se ostvariti veći stepen pravne sigurnosti, a zainteresovana lica će moći da imaju uvid u te podatke. Smanjiće se mogućnost dovođenja u zabludu, što smo do sada imali i što je vrlo često imalo veoma štetne posledice za treća lica.
Ovaj zakon predviđa povezanost ovog registra elektronskim putem s bazama podataka koje se vode u Srbiji i drugim zemljama, kao i povezivanje s drugim korisnicima putem telekomunikacione mreže i kompjuterskih medija. Ovo je od presudnog značaja za nesmetan i blagovremen pristup potrebnim podacima od strane svih državnih organa, što je veoma bitno, ali i od strane zainteresovanih lica i privrednih subjekata. Očekuje se da će ovo dovesti do primene imperativnih normi koje se odnose na zabranu učešća u privrednom prometu lica koja su, zloupotrebom položaja usled nedovoljno informacija, oštetila treća lica.
Ovim izmenama Zakona upotpunjava se zakonsko uređivanje oblasti nevladinog sektora, ali i primena Zakona o turizmu, Zakona o regionalnom razvoju i Zakona o javnom informisanju. Kao poslanik, izražavam zadovoljstvo što je uređivanje ove oblasti i stvaranja veće pravne sigurnosti deo programa Demokratske stranke, deo svih onih poslova kojima se od Srbije gradi uređeno, moderno, evropsko društvo i moderna zemlja.
Sa zadovoljstvom ću glasati i za zakon o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Republike Slovenije o socijalnom osiguranju. Ovim zakonom obezbeđuje se egzistencija i pravična isplata penzija za preko 10.000, tačnije 10.175 naših građana i članova njihovih porodica koji su penziju zaradili radeći u preduzećima u Republici Sloveniji.
Reč je o rasterećenju našeg penzionog fonda i novom deviznom prilivu. Naši penzioneri dobiće, na kraju krajeva, sve prinadležnosti u punom iznosu, kako su to i zaslužili. Najvažnije je da se ovim ispravlja nepravda prema našim građanima. Ključ je ipak da je naša diplomatija, rekao bih Vlada i predsednik Republike, stvorila neophodne uslove da do ovog sporazuma uopšte dođe, da on bude zaključen sa Republikom Slovenijom. To je neposredna korist, koju građani, po imenu i prezimenu, i njihove porodice mogu da osete. Naravno, kao što je korist da građani Srbije slobodno putuju u zemlje EU, da imaju pošteno i efikasno suđenje, bezbednost na putevima, na kraju krajeva, uređenu državu.
Od raspada SFRJ mnogi ljudi su, pored činjenice da su ostali bez svog doma, izgubili i pojedina imovinska prava. Ostali su i bez zarađenih penzija. Nakon 18 godina i posle dugih godina pregovora, zaključen je Sporazum i ta nepravda je ispravljena. DS se zalaže za zaštitu svih individualnih i kolektivnih prava Srba i drugih njenih građana od posledica nastalih ratnih 90-ih godina. To je zrelost i sposobnost da rešimo konkretne probleme građana.
U Srbiju će se godišnje, po osnovu ovog sporazuma sa Slovenijom, slivati 5,9 miliona evra, gotovo šest miliona evra na ime penzija svake godine, plus milion i dvesta hiljada miliona evra godišnje za zdravstveno osiguranje, što predstavlja 7.100.000 evra na godišnjem nivou deviznog priliva Republike Srbije, koje koriste njeni građani.
Ovim sporazumom će biti omogućeno ostvarivanje prava na penziju građana Srbije koji su deo radnog staža ostvarili u Sloveniji i građana Slovenije koji su deo radnog staža ostvarili u Srbiji. Sporazum sadrži odredbe i o ostvarivanju prava iz penzionog, invalidskog osiguranja, zdravstvenog osiguranja, uključujući i prava po osnovu povrede na radu i profesionalne bolesti i prava za slučaj nezaposlenosti.
Neposredna isplata stečenih davanja korisniku kao i korišćenje zdravstvene zaštite za osobe koje imaju prebivalište ili boravište na teritoriji druge države osnovni su principi ovog sporazuma. Sporazumom je, takođe, utvrđeno ponovno određivanje penzija, odnosno da se penzije koje je nadležni nosilac jedne države priznao u periodu od 8. oktobra 1991. godine do dana stupanja na snagu ovog sporazuma ponovo određuju, po službenoj dužnosti, i to na način da svaka država preuzme na svoj teret isplatu za staž navršen na njenoj teritoriji.
Da zaključim, Republici Srbiji će, potpisivanjem ovog sporazuma, odnosno njegovom ratifikacijom u Skupštini Srbije, prestati obaveza da isplaćuje penzije za 10.175 penzionera i tu obavezu će preuzeti Republika Slovenija.
Naravno da nećemo zaboraviti ni penzionere iz Republike Hrvatske i pravo na zaostale penzije koje, ipak, još nisu ostvarili, bez obzira na zaključeni sporazum, sličan kao što imamo sa Slovenijom. Međutim, zaostale penzije time nisu bile definisane, niti su bile predmet sporazuma. Sigurno da je to novi zadatak za sve državne organe, ali na neki način i obaveza Republike Hrvatske.
Naravno, poslanici DS-a će sa zadovoljstvom glasati za oba ova zakona i zakone koji su danas na dnevnom redu.

Devet minuta i dvadeset pet sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Zoran Šami, posle njega narodni poslanik Veroljub Arsić.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Dame i gospodo poslanici i gospođo ministar, prvo, dozvolite mi jednu digresiju. Mi smo juče, a i danas, vodili spojenu raspravu o tačkama dnevnog reda koje, nažalost, jedna s drugom nemaju nikakve veze. Tako smo juče pričali o požarima, pa smo pričali o zakonu o upravnim sporovima... I kakve to ima međusobne veze sa zakonom o ukidanju viza sa Izraelom?
Danas pričamo o rebalansu budžeta, pa pričamo, na primer, o Agenciji za privredne registre i o Sporazumu sa Slovenijom o socijalnom osiguranju, što, takođe, međusobno nema nikakve veze. Znam da bi mi, da je ovde, gospođa predsednik Skupštine odgovorila da je to Skupština izglasala, ali znate kako je, skupštinska većina može da izglasa da je danas petak, ali to ipak ne obara činjenicu da je danas, ipak, utorak.
Gospođa Dragutinović je, kako to narod kaže, zbrisala iz Skupštine, ali imam puno razumevanje za to jer očigledno treba da brani nešto što nije branjivo.
Ako se ne varam, i mislim da to niko sporiti neće, danas je 22. decembar. Dakle, mi 22. decembra 2009. godine raspravljamo o rebalansu budžeta za 2009. godinu. Naime, šta znači kad Skupština izglasa budžet ili rebalans budžeta? To praktično znači da Skupština daje dozvolu Vladi da može da prihoduje neke novce i, takođe, daje dozvolu Vladi kako će te novce da potroši.
Naravno, uobičajena je stvar da se prave rebalansi, nije to ništa novo i negativno, ali bih razumeo da smo mi o ovom rebalansu raspravljali u septembru, čak i u oktobru, kad imamo viziju koliko možemo da potrošimo, koliko prihodujemo itd., pa bi onda imalo smisla ulaziti u brojeve, iznose prihoda, iznose rashoda itd. Ne, mi smo ovde danas dobili faktičko stanje stvari i treba da aminujemo ono što je Vlada u međuvremenu, zapravo nezakonito, potrošila.
Pri tome, kako smo obavešteni, manjak će biti 50% veći nego što je planirano, umesto 70 milijardi biće 104 milijarde, iz prostog razloga, što je prihod za toliko manji.
I prilikom donošenja budžeta pre godinu dana, i prilikom rebalansa u aprilu, dobro se sećam šta je govoreno u Skupštini. Tada sam rekao u ime DSS-a – daj bože da ostvarimo 95% prihoda od onih koje smo planirali, čak sam to i obrazlagao. Tol'ko smo i ostvarili. Ostvarili smo 94 i nešto procenata prihoda koji su planirani.
Možemo razumeti razloge, jer smo ih predvideli unapred, ali je onda bilo normalno da se sa rebalansom budžeta izađe u septembru ili oktobru, a ne da 22. decembra naknadno verifikujemo nešto, odnosno verifikujemo prekršaj koji je Vlada očigledno napravila. Jer, ovo je sada već prekršaj, kažnjivi prekršaj. To mu, znate, dođe otprilike onako - lopov opljačka banku, a onda donese zakon kako je pljačka banke dozvoljena. Samo što se, nažalost, ovde ne radi o pljački banke, nego o pljački države ili, bolje rečeno, o pljački njenih građana.
Moram reći, nemam bolju reč za to, ova vlada je čudo. Čudo, gospodo. Jer, treba biti ne samo bahat i osion, nego i vrhunski bezobrazan da se izađe pred Skupštinu sa rebalansom budžeta 22. decembra. Izvinjavam se, ne volim krupne reči, ali blaže ne mogu da pronađem.
Tako da ne znam o čemu sada raspravljamo. Možemo samo da raspravljamo o tome da li će ovde postojati neka skupštinska većina. Juče smo videli prilikom glasanja o budžetu da nje zapravo nema. Doduše, ima je, jer se uvek nađe neki Halimi ili Damjanović ili već kako se zovu, za sada se nađe, ali očigledno ona većina koja je izabrala ovu vladu juče na budžetu nije funkcionisala, a zna se šta to znači.
I gospodin Čanak, iako moj politički neistomišljenik, bio je potpuno u pravu sinoć, kada je rekao – skupštinske većine nema. Radite šta god hoćete, ali ovo što radite je neodgovorno i nije dobro za ovu državu.

Šest minuta i 40 sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, a posle njega narodni poslanik Dejan Mirović.

Dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što nije tu ministar finansija gospođa Dragutinović, smatram da je ipak jedino ona kompetentna da nam priča o budžetu i svemu ovom što se dešavalo kod nas po pitanju javnih finansija u poslednjih godinu dana.
Možda budžet za 2010. godinu jeste prvi budžet koji je imao stavku za pretpristupna sredstva EU, ali moram da kažem da je ovo i prvi rebalans budžeta koji će ova skupština da usvaja, a budžet za narednu godinu je već usvojen. I upravo se dešava ono na šta smo vas mi iz SNS upozoravali i kada je bio Zakon o budžetu za 2009. godinu i kada smo raspravljali o rebalansu istog budžeta. Sada, na kraju fiskalne godine, vidimo da se sva ona naša upozorenja, koja ste sa osmehom i podozrenjem odbijali, vide baš u ovom predlogu rebalansa budžeta za 2009. godinu, o kojem raspravljamo 22. decembra.
Sve vreme smo vas upozoravali da je prihodna strana budžeta za 2009. godinu nerealna. Sada kao rezultat imamo nova zaduženja budžeta Republike Srbije, odnosno građana, za oko 400 miliona evra. To je rezultat fiskalne politike u 2009. godini, plus one 292 milijarde evra za koje smo se već zadužili u istoj ovoj godini.
Da se podsetimo malo, prvi budžet od petooktobarskih promena iznosio je negde oko 120 milijardi dinara. Onda ste izvršili reforme poreskog sistema, izvršili ste fiskalizaciju u Srbiji i budžet je došao do nekih 360 milijardi dinara. Do tada su to bila realna finansiranja budžeta Republike Srbije, mada su fiskalna opterećenja i po građane i po privredu bila velika.
Sada imamo budžet koji iznosi preko 700 milijardi dinara i pitam vas sve koji ćete ovde da glasate za ovaj rebalans - da li su i prihodi građana Srbije i privrede Srbije uvećani šest puta u odnosu na 2001. godinu, da li je standard šest puta veći u odnosu na 2001. godinu, ili imamo samo šest puta veće umnožavanje državne administracije koja troši sva ova sredstva koja se prikupe iz poreza?
Ne treba dalje da idemo, ne treba dalje ni da gledamo, dovoljno je da vidimo Skupštinu Srbije, da pogledamo broj zaposlenih koji je bio 2001. godine i koliko ih sada ima. Iako su neke nadležnosti iz savezne države prešle u nadležnost Republičke skupštine, ne može takvo povećanje broja zaposlenih da se pravda time. Onda tek mogu da zamislim šta je u ostatku državne administracije.
Do te 2004. i 2005. godine, kao što rekoh, finansiranja budžeta su manje-više bila realna, uz veliko fiskalno opterećenje i privrede i građana. Onda ste otkrili kredite, hartije od vrednosti, zapise, i onda smo krenuli u jednu ludnicu, koju je nekad Dinkić prikazivao kao suficit. Emituje državne hartije od vrednosti, pa kaže - ne trošimo mi toliko. Onda je došao sadašnji premijer za ministra finansija, pa je po istom budžetu iskazao deficit i onda je, povrh svega, kao šlag na ovu ludnicu koju ste napravili, došla i svetska ekonomska kriza.
Nova zaduženja pravdate time da mi, kao Srbija, nismo prezadužena zemlja i da ima mnogo gorih od nas. Navodite primer, recimo, Grčke. Hajde da se ostavimo takvih ideja. Oni imaju izgrađenu infrastrukturu i imaju ogromne prihode. Gde god se okrenete, postoje bescarinske zone. Ne sekiram se ja za njih, oni imaju odakle da vrate te kredite, a mi podižemo kredite da bismo finansirali državnu administraciju, a ne razvijali infrastrukturu. Podižemo kredite da razvijamo, recimo, turizam, a nemamo puteve kojima će turisti da dođu do naših destinacija. Kako onda mislite da mi ove nove kredite vraćamo?
Da ovom poslu prilaze prilično neozbiljno, neiskreno i samo da bi opravdali, napravili ravnotežu između prihodne i rashodne strane budžeta, dokaz je ovaj rebalans. Neke stavke u njemu ne mogu da se pravdaju u odnosu na rebalans koji je bio u aprilu. Recimo, stavka porez na dohodak građana je sada, u decembru, za deset milijardi dinara manja nego što je to bilo planirano rebalansom u aprilu, iako su sve poreske prijave predate daleko pre nego što je ovaj rebalans iz aprila bio stavljen u proceduru i izglasan.
Porez na dobit preduzeća je manji za 5,5 milijardi dinara. To je sasvim razumljivo i na to smo vas takođe upozoravali. Mnoga preduzeća iskazivala su gubitak ili umanjenje svoje dobiti zbog pokrivanja kursnih razlika nastalih od septembra do decembra prošle godine. To što će tek u 2010. godini da nam se desi sa tim stvarima, kad svi oni krediti koji su vraćani od januara do kraja ove godine i sva preduzeća budu iskazala gubitak na kursnim razlikama za kredite koje su uzimali u toku 2008. godine, videćete koliki će onda da bude prihod po osnovu dohotka na dobit preduzeća.
S druge strane, čitava ova kriza jedino je odgovarala bankarskom sektoru. Moram na to da se osvrnem, zato što se kursna razlika kod njih naziva kamata, kamate su oslobođene plaćanja poreza, tako da je bankarski sektor u ovom trenutku najprofitabilniji u Srbiji i mogu da kažem da su banke kod nas bez ikakve zdrave konkurencije. Naravno, u tome učestvuju G17 i Narodna banka, koje otežano dozvoljavaju da se bilo koja druga banka, osim ovih postojećih, nađe na domaćem tržištu.
Ima još jedna stvar koja u ovom rebalansu začuđuje. Recimo, porez na promet proizvoda - manji za 360 miliona dinara. Opet je podatak kojim ste operisali bio iskazan u aprilu, a već 1. januara ste imali taj podatak, potpuno tačan. Znači, cilj je bio da se samo prihodna strana budžeta izbalansira u odnosu na rashodnu i da se mogući deficit, barem tada, što je god moguće više sakrije.
Iznenađuje da su carine naplaćene u većem iznosu nego što je to planirano, za pet milijardi dinara, ali ne sam iznos kao iznos koliko je bilo planirano, nego iznenađuje zašto je porez na dodatu vrednost iz uvoza naplaćen u iznosu manjem za 21 milijardu dinara, što takođe pokazuje da oni koji su projektovali prihodnu stranu budžeta ili nisu znali svoj posao, ili su imali samo jedan cilj, a to je da se budući deficit ne iskaže u rebalansu u aprilu, nego sada.
Sam rebalans nema rashodne strane, a rashodna strana ostaje onakva kakva jeste. Znači, nema nikakvih ušteda u domenu javne potrošnje. Nijedno ministarstvo, nijedna uprava, nijedna agencija nije napravila nikakvu uštedu u toku 2009. godine, a skoro godinu dana pričate o tome kako ćete da smanjite državnu administraciju, kako ćete da smanjite javnu potrošnju, kako je to jedini način da izvučemo državu iz ove krize u koju je zapala, ne krivicom svetske ekonomske krize, nego krivicom neodgovornih ljudi koji su ovu državu vodili.
Žao mi je, moraću još jednom da ponovim, što ministar finansija nije tu, jer bih voleo da vidim ko su pravna lica koja su dobila subvencionisane kredite po 3%. Smatram da takvi ne postoje, jer je 3% plus euribor kamata negde oko 5%. Nijedan dinarski kredit sa kamatom od 10% nisam pronašao u ponudi. Nijedna banka s tim nije operisala niti je jedna banka s tim radila. Ako je to neko i dobio, dobio je mali broj pravnih lica koja su verovatno na određen način povezana sa predstavnicima vlasti.
Ima još jedan problem koji je ministar finansija ovde izneo kao neistinu, a to je da kredite odobravaju banke i sredstva za kredite obezbeđuju banke. To takođe nije tačno. Kredite za Fond za razvoj, prateću dokumentaciju, pripremaju banke. Ne odobravaju banke sredstva nego Fond za razvoj, i postoji ugovor i postoji ugovorna klauzula da ukoliko... Nemojte, gospođo Kalanović, da me terate da idem da skidam mejlove koje sam dobio od banaka. Znači, ukoliko Fond za razvoj ne obezbedi sredstva, a banka uplati, računaće se po drugim uslovima.
Još nešto, ako Fond za razvoj odobrava i obezbeđuje sredstva, odakle pravo bankama da kredite sa valutnom klauzulom plasiraju po svom prodajnom kursu, a privreda i građani te kredite vraćaju po kupovnom kursu? Kažu - to im je jedina marža. Kako to da im bude jedina marža, ako država subvencioniše i dotira do razlike marže koju su oni imali? Kakva je to njihova marža, ako sredstva za kredit obezbedi Fond za razvoj? Njihova marža je platni promet. Njihova marža je prilikom obrade podataka.
To je problem, zato što Srbija nema svoju razvojnu banku i nema banku preko koje će ona sama da plasira sredstva, nego i od ono malo sredstava što obezbedite za građane i privredu nemaju korist oni kojima su namenjena ta sredstva, nego korist isključivo imaju banke. U tome je problem čitavo vreme od kad ste došli na vlast.
Voleo bih da mi neko, ne od ovih iz vlasti, nego od ovih što napominju da će da glasaju za ovaj rebalans budžeta i prateće zakone, makar jedan kolega poslanik ustane i kaže odakle ćemo i kako da vraćamo ove kredite. Jedna ruka je prazna, a u drugoj nema ništa. Ili je sve ovde koji podržavaju većinu i svoje predstavnike u Vladi baš briga za to kako će krediti da se vraćaju, nego je cilj da se preživi do sledećih izbora? Rekao bih da je to ono što najviše interesuje sadašnju vladajuću većinu.
Gospodo iz vladajuće većine, Srbiji ne trebaju ni agencije, ni uprave, ni kancelarije, ni decentralizacija, kada lokalnim samoupravama dajete sve veće nadležnosti, a ne date im realne izvore finansiranja. Srbiji su potrebne fabrike i radna mesta. Kada budete o tome počeli da razmišljate, možemo da pričamo o tome da mislite dobro državi. Za sad, čini mi se da većina misli samo na sebe. Hvala lepo.

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je 14 minuta i 40 sekundi.
Reč ima narodni poslanik Dejan Mirović, a posle njega narodni poslanik Kenan Hajdarević.

Dame i gospodo, pažljivo smo slušali obraćanje ministarke Dragutinović i prvo što smo primetili jeste, takođe čitajući tekst rebalansa, da je suština tog teksta da li će BDP biti manji, da li će biti veći, da li je MMF dao ovakvu procenu BDP-a.
Za najveći broj naših građana to je apstraktan pojam, to je više nego jasno. S druge strane, i u ekonomskoj teoriji ne može se reći da BDP pokazuje svu realnost situacije. Ako vam MMF, koji, najblaže rečeno, nije dobronamerna organizacija, da prognozu rasta negde 1,5% za sledeću godinu, to ništa ne znači. To je samo jedno obećanje, koje treba u praksi da pokaže da će nam biti bolje, a to, kada vidite definiciju BDP-a, uopšte nije tačno.
Daću vam jedan primer. U BDP Republike Srbije ulazi i prihod od izvoza koji ostvaruje „Sartid“. Ako me ubedite da je „Sartid“ srpska kompanija i da taj prihod pripada nama, a ne SAD, onda možemo da kažemo da je BDP tačan pokazatelj.
Mislimo da bi mnogo bolje bilo da se prilikom opravdanja ovog budžeta koristio neki drugi ekonomski pokazatelj, kao što je indeks društvenog razvoja, koji se koristi u UN od 1990. godine, gde se pokazuje broj ljudi koji su upisali osnovnu školu, srednju školu, smrtnost, pokazatelji koji pokazuju zdravstvenu zaštitu i onda bismo došli do pravih rezultata ove tzv. tranzicije.
U obrazloženju rebalansa se navodi da postoji minus od 6% platnog bilansa. Našim građanima to takođe nije jasno, šta to znači - kakvih je to 6%, koliko je to para, gde te pare idu. Ali, kada pogledate ekonomsku definiciju platnog bilansa, biće vam jasno da je u nju uključen i izvoz, uvoz, putovanja, doznake iz inostranstva, diplomatska predstavništva (uključujući i ona tri koja se planiraju u Briselu, takozvano vojvođansko, ovo pri NATO-u i u EU), kamate, sve finansijske transakcije, međunarodni krediti i transakcije Centralne banke.
Kada taj broj podelite s iznosom BDP-a za ovu godinu, dolazimo do cifre od dve milijarde evra. Te dve milijarde evra ne ostaju u Srbiji, nego idu upravo ka Zapadu. I to je prava suština, prava istina tzv. naše ekonomske politike, tzv. tranzicije – pare ne idu iz EU i sa Zapada ka Srbiji, nego idu, to pokazuje platni bilans, upravo u suprotnom smeru. Dakle, pre svega treba govoriti istinu, pa se može doći i do nekih zaključaka kako se može popraviti ovo ekonomsko stanje.
Kada pogledate pismo o namerama, koje su uputili naša vlast, ministar finansija, guverner i predsednik Vlade, videćete da se u njemu obećava tzv. zamrzavanje plata i penzija. Odgovorno tvrdim da to nije tačno. Ako se pretpostavlja da će ciljana inflacija biti oko 6%, u sledećoj godini će doći do pada penzija i zarada za 6%. Znači, zamrzavanje i pad su dva različita pojma, i to treba jasno reći našim građanima.
Takođe, mislimo da je osnovna politika MMF-a, koji očigledno vodi ekonomiju ove zemlje, malo ću se slobodnije izraziti - borba protiv srpskih penzija, borba protiv 1.600.000 ljudi u ovoj zemlji. To je osnovna politika MMF-a. Zašto? Zato što se pokušava dodatno oporezivati to davanje iz budžeta za penzije, koje iznosi, ako se ne varam, negde oko dve milijarde evra.
S druge strane, imate prihod kompanije „Delta“ u jednoj godini isto dve milijarde evra. Umesto da nam MMF da neke smernice da se taj monopolista, koji uopšte i ne krije da će u sledećoj, tj. ovoj godini imati 15% veće prihode, dodatno oporezuje, oštrica kritike MMF-a se usmerava ka penzionerima.
To nije pravedno, to nije socijalna država, to je država i politika koja brani bogate, koja brani oligarhe. I to treba jasno reći, a ne izbegavati tu temu, govoriti da li je velika javna potrošnja, da li nas penzije ugrožavaju ili ne. Tvrdim da ne. To su naši sugrađani, to su naši najbliži, tih 1.600.000 penzionera nisu neke apstraktne ličnosti. S druge strane, imate jednu kompaniju koja, u najmanju ruku, može da pomogne socijalnom stanju u ovoj zemlji. Zašto MMF nije to predložio, ako već naša vlast nema političke hrabrosti da to uradi?
Što se tiče politike MMF-a, najbolji primer je Letonija. Vi znate šta se desilo u Letoniji. Sigurno znate da Švedska u ovom mesecu šalje ogromne količine humanitarne pomoći Letoniji. To je zemlja koja je u Evropskoj uniji, navodno je ispred nas. Dobija hranu, lekove, humanitarnu pomoć. Kako je to moguće ako je u EU raj, ako je MMF ispravan, ako je Letonija primenila sve uslove koji su pratili dobijanje tog kredita? Onda nešto nije u redu sa tom neoliberalnom dogmom.
U današnjoj diskusiji se pominjala Grčka. Tačno je da Grčka ima 300 milijardi evra duga, tačno je da su imali ogromni budžetski deficit (zbog toga su i raspisani izbori, to nije nikakva tajna). Taj budžetski deficit je skrivan, iznosio je negde oko 12,5% BDP-a. Grci su prijavljivali da je 9%, a Evropska unija traži od njih da bude 3%.
Međutim, gospodin Papandreu, za koga se ne može reći da je proruski nastrojen ili da je tzv. populista, ma šta to značilo u političkoj korektnosti zapadnih medija, koji je, kao što znate, čak i rođen u Americi, koji nikada nije skrivao tu naklonost SAD, otvoreno je izjavio u ovom mesecu da Grčka neće primenjivati recept MMF-a i EU, i da će Grčka napraviti svoj program izlaska iz krize.
Komentarišući takav stav vlade gospodina Papandreua, „Dejli telegraf“, za koga se takođe ne može reći da zastupa neku socijalnu pravdu, šta više, napisao je da je to pravilan stav, da je to stav koji će udaljiti Grčku od pogubnih posledica tzv. terapije MMF-a.
Nijedna dogma nije dobra. Ovde niko ne priziva samoizolaciju, ma što da je to značilo, ili rat sa svetom. Međutim, treba imati kritički pristup svemu, pa i MMF-u. Nažalost, u našoj javnosti, u Vladi, posebno u ekonomskom delu Vlade, glorifikuje se MMF preko svake mere, iako taj MMF upravo radi protiv vaše vlasti, jer podriva socijalnu osnovu, podriva društvo, podriva davanje opštinama, zdravstvenu zaštitu i, konačno, kao svoj glavni cilj, ima uništavanje naših penzionera. To treba jasno reći.
Uostalom, to gospodin Sajmon Grej i ne krije. Vi znate sigurno za onaj projekat ''Kako sa manje uraditi više'', što je, naravno, nebulozan naslov, gde se traži još veće smanjivanje penzija, promena datuma kada se ide u penziju i sve ono što je negativno za naše zdravstvo i obrazovanje. Znači, smatra se čak da je 5% davanja iz BDP za obrazovanje mnogo, iako se u Mađarskoj daje 6%, u Hrvatskoj 6%, a i tih 6% je nedovoljno jer, ako nije tako, zašto bi onda lider trenutno najpopularnije stranke u Mađarskoj Fidesa govorio da Mađarska nije dobila ništa od EU.
To je realnost za Istočnu Evropu. Za Zapadnu Evropu je svakako drugačije. Uostalom, gospodin Dinkić je takođe rekao da mi faktički finansiramo socijalni mir, parafraziram, na Zapadu, jer su ovde najveće kamate u regionu, a verovatno i u Evropi.
Stvari su jasne, samo treba da postoji politička volja, da postoji volja za oporezivanje monopolista, banaka, zaštitu naših penzionera i ne bi bilo potrebe za ovim rebalansom, koji je, u suštini, veoma štetan. Zahvaljujem.