Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik, odnosno poslanica Lidija Dimitrijević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo drugog po redu rebalansa budžeta za ovu 2009. godinu.
Nasuprot neistinama koje smo imali prilike da u toku ove godine čujemo od čelnih ljudi naše države, premijera Cvetkovića i njegovih potpredsednika gospodina Đelića i gospodina Dinkića, da se javljaju pozitivni signali koji označavaju da privreda kreće putem oporavka, da je svetska ekonomska kriza šansa za Srbiju, da je kriza u Srbiji na kraju, ovo što je napisano u obrazloženju za donošenje ovog predloga zakona sušta je suprotnost njihovim izjavama, koje su izrekli iz samo njima znanih razloga, jer im niko u Srbiji nije poverovao.
Podaci u ovom predlogu zakona govore u prilog ovoj činjenici crno na belo. A u obrazloženju je napisano da su u privredi Srbije u prvih devet meseci 2009. godine nastavljane nepovoljne tendencije, započete u drugom delu 2008. godine usled prelivanja efekata globalne ekonomske krize na realni sektor, BDP je u prvom polugodištu opao za 4,1% u poređenju sa prvih šest meseci 2008. godine i nastavljen je opadajući trend industrijske proizvodnje započet avgusta 2008. godine.
Navedeni su podaci koji govore o padu obima industrijske proizvodnje - 15%, padu prometa robe u trgovini na malo - 10,2%, padu turističkog prometa - 4%, građevinske aktivnosti - 22,4%, saobraćaja - 14,6%, poštanskih aktivnosti - 2,5%. Stanje je drugačije jedino u oblasti poljoprivrede i telekomunikacija.
Sve ovo, ali i činjenica da kriza u Srbiji traje već godinama unazad, uzrok je smanjenja prihoda u budžetu.
Kada napravimo poređenje planiranih primanja budžeta koji se odnose na poreske prihode, vidimo da je prvobitno planiran iznos od 640 milijardi. Prvim rebalansom predviđa se smanjenje na 586,2 milijarde, a ovim drugim rebalansom, koji je Vlada uradila desetak dana pred kraj godine, morali su se realnije sagledati prihodi i sada se radi o iznosu od 570.914.000.000 dinara, što znači 69.242.200.100 dinara manje no što je prvobitno planirano.
Prvobitno je i deficit planiran u iznosu od 49,9 milijardi, međutim godina će se završiti sa deficitom od 104,8 milijardi, što je 54,9 milijardi dinara više od planiranog.
U strukturi poreskih prihoda evidentno je smanjenje i kod poreza na dohodak građana i na dobit preduzeća i na dodatu vrednost. Opet se postavlja pitanje koje je tokom čitave godine postavljano, a koje interesuje privrednike, hoće li biti povećanja PDV-a.
Važno je još istaći da upoređivanjem stavke primanja od zaduživanja i prodaje finansijske imovine, kod finansiranja budžeta stvari stoje ovako: prvobitno - 99,6 milijardi, prvi rebalans u aprilu - 218,4 milijarde, a sada, prilikom drugog rebalansa - 250,6 milijardi. Ali, kada god ministru finansija (koja ovoga puta nije sa nama, a bilo bi dobro da jeste) kažemo da se preteruje sa zaduživanjem, uvek dobijemo isti odgovor – da je neko drugi mnogo zaduženiji od nas.
Vlada nije imala spremnosti da smanji rashode. Mnogo puta smo govorili o tome da ne treba veštački stvarati nove korisnike budžeta koji troše mnogo novca, a paralelni su postojećim ustavnim, državnim organima. Znali su predstavnici Vlade koliko su uslovi u kojima Vlada radi u 2009. godini nepredvidivi, kako reče gospođa ministar danas, ali se nisu obazirali na to. Osnivane su agencija za agencijom, a sada Vlada traži razumevanje, traži nemoguće.
U vreme kada je imalo šta da se privatizuje, sve je bilo mnogo lakše i nije se razmišljalo da će doći ovakvi dani. Proces nepoštene privatizacije, u kome su mnoga preduzeća ogromne vrednosti prodavana u bescenje, a radnici ostavljeni bez posla, sa otpremninama za odlazak s posla sa kojima se zaista nije mogao započeti neki privatni posao, učinio je da obespravljeni radnici povlače očajničke poteze: sečenje delova tela, demonstriranje u šatorima u parkovima, blokade pruga.
Ti ljudi ne vide drugi način za rešavanje svojih problema. Pripadnici vlasti koji su dozvolili da se stvore ovoliki problemi, sada i ne pokušavaju da pronađu mehanizme za njihovo rešenje. A jedan problem nikad ne ide sam, uvek sa sobom povlači još mnogo drugih.
Naime, 14 kompanija izvoznika iz prehrambene, metalske, hemijske, industrije građevinskog materijala i tri spoljnotrgovinske kompanije trpe velike gubitke, koji se, zbog nemogućnosti transportovanja robe železnicom, povećavaju iz dana u dan. Ukupni dnevni gubici ovih 17 kompanija su preko 35.000 evra, zbog toga što su one prinuđene da, umesto jeftinijom železnicom, svoju robu, namenjenu makedonskom i grčkom tržištu, šalju daleko skupljim drumskim saobraćajem. Njihovi ukupni gubici bi uskoro mogli dostići iznos od milion evra.
Poseban problem predstavlja što se, prekidanjem železničke veze sa Grčkom, prekida i veza sa solunskom trgovačkom lukom, iz koje skoro 15% srpskog izvoza odlazi brodovima u svet, tako da je broj kompanija koje trpe gubitke daleko veći. Unija poslodavaca Srbije pretpostavlja da je broj kompanija koje su imale štetu daleko veći i prikuplja dodatne informacije sa terena kako bi analizirala ukupne gubitke. U Uniji kažu da se, zbog nepouzdanosti države, naše kompanije proglašavaju za nepouzdane partnere koji ne poštuju rokove isporuke.
Osvrnuću se na još nešto što u obrazloženju ovog predloga zakona piše - da je ukupan broj zaposlenih u periodu od januara do septembra 2009. godine smanjen za oko 2%. Ovaj podatak zavređuje da se o njemu kaže nešto više. Prema zvaničnim podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, na kraju oktobra je u evidenciji bilo 727.142 nezaposlena lica, u oktobru je registrovano 33.813 novoprijavljena, od kojih 14.015 prvi put traži zaposlenje. Od ukupnog broja nezaposlenih 63,63% je dugotrajno nezaposleno, odnosno čeka na posao duže od godinu dana. Najveći broj nezaposlenih, 12,75%, ima 25-29 godina - navodi se u izveštaju Nacionalne službe.
Tokom oktobra bez posla je ostalo 55.688 osoba, što je za 3,98% manje nego u istom mesecu 2008. godine. Najveći broj osoba, 54,84%, ostao je bez posla pošto im je istekao ugovor o radu na određeno vreme. Sporazumom sa poslodavcem bez posla je ostalo 10.945 ljudi, na osnovu zakona ili kolektivnog ugovora 4.453 osobe, a kao tehnološki višak bilo je 3.044 radnika.
Na kraju oktobra ukupan broj nezaposlenih registrovan kod Nacionalne službe za zapošljavanje bio je 806.068, ali je 77.502 osobe bilo privremeno nesposobno ili nespremno za rad, 1.114 je bilo zaposleno na privremenim ili povremenim poslovima, za 215 osoba su mirovala prava, a 95 je tražilo promenu zaposlenja.
Podaci iz izveštaja govore da se u oktobru sa evidencije Nacionalne službe zaposlilo 23.310 osoba, dok se iz radnog odnosa zaposlilo 33.506 ljudi. Broj ljudi koji su se zaposlili sa evidencije u oktobru bio je 18%, odnosno 5.118 manji nego u istom mesecu 2008. godine.
Republički zavod za statistiku je na kraju septembra 2009. godine objavio svoje podatke i oni pokazuju da je u Srbiji bilo 1.827.958 zaposlenih, što je za 0,4% ili 7.292 radnika manje nego na kraju avgusta. Broj zaposlenih u septembru ove godine bio je za 164.000 ili 8,28% manji nego na kraju istog meseca 2008. godine - navodi se u izveštaju Nacionalne službe za zapošljavanje.
Inače, gledano po gradovima, stopa nezaposlenosti je najviša u Novom Pazaru, Loznici, Leskovcu, Jagodini i Kragujevcu, i kreće se od 52,6% do 33,8%, a gradovi sa najnižom stopom nezaposlenosti, od 13,4% do 18,1%, jesu Beograd, Valjevo, Požarevac, Užice i Novi Sad. Ovo su zvanični podaci Nacionalne službe za zapošljavanje. Tačan podatak nije poznat, jer su mnogi izgubili nadu da će se ikada zaposliti, pa se više ne prijavljuju na evidenciju nezaposlenih, dok su drugi skinuti sa evidencije zbog nekog dana zakašnjenja i u narednih nekoliko meseci ne mogu se opet prijaviti.
Pred kraj rasprave o Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije za 2010. godinu, koja je vođena pre sadašnje rasprave o rebalansu budžeta za 2009. godinu, ministar finansija, koja bi trebalo da je u ovom trenutku sa nama, dala je konstataciju da je omiljeno štivo narodnih poslanika Izveštaj Državne revizorske institucije o finansijskoj reviziji završnog računa budžeta Republike Srbije za 2008. godinu.
Zbog javnosti, reći ću zbog čega se o ovom izveštaju nije raspravljalo na plenarnoj sednici Narodne skupštine. Na sednici Odbora za finansije članovi ovog odbora iz redova opozicije insistirali su da se pomenuti izveštaj DRI nađe na dnevnom redu i da se o njemu raspravlja pre no što se vodi rasprava o budžetu za 2010. godinu.
Međutim, pošto u tom izveštaju stoji puno podataka o činjenju raznih nepravilnosti u trošenju novca iz državne kase, članovi skupštinskog Odbora za finansije iz redova vladajuće koalicije, koji inače i u odborima čine većinu, nisu bili voljni da se ovaj predlog prihvati, pa je Odbor doneo zaključak da se nekada održi sednica sa ovom tačkom dnevnog reda. Rečeno je tada da će poslanici opozicije o tome ionako govoriti prilikom rasprave o usvajanju budžeta za 2010. godinu.
Ne mogu ovog trenutka da pitam gospođu ministra finansija zbog čega joj je smetalo što se tom prilikom govorilo o izveštaju revizora. Da li je trebalo da čekamo da se nekada zakaže sednica povodom ovog izveštaja, pa da nekada govorimo tome?
Neverovatno je da od gospođe Dragutinović, kojoj se stručnost zaista nijednog trenutka ne može sporiti, čujemo to da narodni poslanici ne veruju ni u šta, da jedino slepo veruju u izveštaj državnog revizora i sve što u njemu piše. Zaista je neverovatno da ministar finansija kaže da ne treba verovati svemu što napiše državni revizor, jer je ovaj izveštaj sada sačinjen prvi put.
Koliko znamo, državni revizor nije novinar koji piše trač rubrike, pa da ne verujemo onome što u njegovom izveštaju pročitamo. Uz dužno uvažavanje novinara koji pošteno rade, ni oni više ne mogu da pišu bilo šta, a tek državni revizor to ne može. Zahvaljujem.

Moram samo reći, javnosti radi, da jeste meni upućen predlog da raspravljamo o izveštaju, ali ne kao hitan predlog, kada bih bila u obavezi da to učinim. Pošto je svaki radni dan do 90. dana u redovnom zasedanju već bio isplaniran, nisam imala poslovničku mogućnost da razmatramo taj izveštaj.
Tako zaključujem da oni poslanici koji dosta govore o tome da izveštaj nije došao na dnevni red, time što nisu koristili one poslovničke mogućnosti koje su mogli, nisu ni imali istinsku želju da o tome razgovaramo. Da su imali, oni bi poštovali proceduru koja je bila jedino moguća da bismo stavili izveštaj kao tačku na dnevni red. Ovo moram reći zbog javnosti, koleginice Lidija.
Reč ima narodni poslanik Marina Raguš. Izvolite.

Gospođo Đukić-Dejanović, gospođo Kalanović, pretpostavljam da vi, kao reprezenti političke elite koja vlada Srbijom, ipak imate osećaj da se ovde vodi argumentovana rasprava sa jednom jedinom željom - da svima nama u ovoj državi Srbiji bude dobro. Zašto ovakva uvertira? Naravno, ovo ne najavljuje rafalnu paljbu iz ovih redova, nego je samo pokušaj da vidimo kakva nas to 2010. godina očekuje.
Možda smo mi iz redova SRS pristalice one misli, jedine prave koja je utemeljila parlamentarizam, da se prava kontrola u parlamentarnoj demokratiji zaista odigrava tokom javnih rasprava u okviru parlamenta, zato što je to jedino mesto gde opozicija može da kontroliše vlast, gde opozicija birokratiji, koja je sve veća, može da oduzme pravo da zamagljuje istinu.
S tim u vezi, potpuno se slažem, gospođo Đukić-Dejanović, s vama da procedura jeste pretpostavka demokratije, ali moram priznati da smo u ovakvoj situaciji očekivali od svih vas koji ste vlasni da odlučujete o agendi rasprave parlamenta, da sa vaše strane dođe inicijativa da se raspravlja o izveštaju revizora.
Zašto je to tako? To je naš politički stav. Da li smo pogrešili? Jesmo. Evo, odmah vam kažemo, imamo snage da to priznamo. Nismo uputili zahtev, izostalo je to ''hitno'', ali da li je to bio razlog ili opravdanje da se o tome ne govori sada, to je već drugo pitanje. Šta je, tu je, mi o tome ne govorimo, o tome ne raspravljamo, a očekivali smo da krajnje transparentno vidimo kako se troše naši novci.
Zato mi je posebno drago što je gospođa Kalanović tu, zato što ćemo možda imati priliku da čujemo da li je revizor bio pristrastan kada je, kako kaže ministar Dinkić, koji je iz vaše partije, analizirao rad pojedinih ministarstava. Verujem da ćemo takođe čuti, zbog građana Srbije koji sve teže žive i sve više odvajaju da bi se budžet punio, sa sve većom neizvesnosti kako će ih dočekati 2010. godina, da li je normalno u svetlu finansijske krize, koja je do te mere potresla Srbiju da sada preko 700.000 ljudi živi na ivici siromaštva, dakle žive od 8.360 dinara mesečno...
Da li možete da zamislite kako izgleda taj život u Srbiji? Verujem da svi ovde prisutni ne mogu da sklope računicu kako jedna porodica može da se prehrani od tih sredstava. Da li je opravdano da u takvom društveno-ekonomskom kontekstu u Srbiji Ministarstvo kulture, dakle gospodin Bradić, koji je takođe iz vaše partije, plati jednu sliku „Rikalo u jesen“ 15.000 evra?
To su određene činjenice, koje nama daju za pravo da o izveštaju revizora politička elita u Srbiji s namerom nije htela da govori. A, evo, mi smo ovde hteli da otvorimo raspravu koja bi pružila šansu da, recimo vi, gospođo Kalanović, mene sada demantujete i da kažete – ne, niste u pravu.
Ili da me demantujete takođe kada bih sad ovde razvila dilemu na sledeći način – kako bi prosečan građanin u Srbiji, bilo ko u Srbiji, bez imuniteta izvršne vlasti, prošao da pokušava da ostvari bilo koji posao, a da pri tom krši Zakon o javnim nabavkama, Zakon o radnim odnosima, da vraća završni račun i da li bi ikako mogao da vrati završni račun?
Izveštaj DRI je upravo pokazao to - da su određena ministarstva, dakle vlast u Srbiji, koja treba da bude primer, koja treba da pokaže da u svetlu krize jeste odgovorna, kršila je zakone koje je donela pred ovaj parlament, a ovaj parlament ih usvojio, i time nenamenski trošila u konačnom zbiru sredstva građana.
Šta to znači? To znači da smo ove godine raspravljali o tome koliko će, recimo, porodica ostati bez dečjeg dodatka ili za koliko će dečji dodatak u Srbiji biti umanjen. Takođe smo raspravljali o tome da li se dovodi u pitanje redovna isplata penzija, a posebno smo raspravljali o zaista pogubnoj činjenici za sve nas, da u Srbiji 300.000 siromašne dece nemaju priliku da jedanput mesečno imaju meso na svom stolu.
To su one činjenice o kojima je trebalo da govorimo tokom ove, čini mi se, za parlament ipak najznačajnije rasprave, a jeste rasprava na temu javnih finansija i trošenja budžetskih sredstava.
Političke korektnosti radi, pozdravljam činjenicu da imamo izveštaj državnog revizora i to zaista reflektuje snagu političke elite u Srbiji, ali onda mi je, verujte, potpuno nejasno zašto se o tom izveštaju revizora ne raspravlja na pravi način ovde u parlamentu.
Nismo ovde da bismo populistički, neargumentovano kritikovali vlast u smislu - ništa ne radite, ništa ne valja. Ovde smo da popravimo, zapravo, društveno-ekonomski i politički okvir u kome svi živimo, jer nemamo rezervnu državu, jer smo u takvoj situaciji da moramo da pravimo izvestan vrednosni konsenzus i da se konačno ovde u parlamentu dogovorimo na koji način možemo da izađemo iz krize koja preti da padnemo u dužničko ropstvo.
Zašto je to tako? SRS smatra da su svi ovi budžeti koji su iza nas budžeti koji su faktički uslovljeni kriterijumima MMF-a i Svetske banke. Nisu razvojni, jesu socijalni. Političke korektnosti radi, vas je uhvatilo ono što niko nije mogao da predvidi – svetska finansijska kriza. Zaista je teško u tom kontekstu naći prava rešenja.
Međutim, to ne sme da bude izgovor zašto se sa reformama čekalo do sada. To nikako ne može da bude opravdanje. Ako ste već uzeli mandat pre devet godina, zašto državna administracija ima, i to je šef vaše stranke rekao, skoro 20.000 više ljudi?
Dakle, ova kriza, koja je zadesila Srbiju, samo je na površinu iznela ono što se s namerom nije radilo. Naravno, ne prebacujem odgovornost samo na određene delove vlasti, ali kao opozicionar imam potpuno pravo i potpunu odgovornost da vas pitam – kako mislite da prosečna porodica u Srbiji preživi jedan mesec sledeće godine?
Ono što nas takođe ovde posebno interesuje i očekujemo da čujemo od vas, a opet jesu državni podaci, ne podaci SRS-a, na ivici siromaštva je 700.000 odraslih i 300.000 dece. Deo odgovora se odnosi na izveštaje koje daje Ministarstvo rada i socijalne politike, koji govore da je recimo u oktobru dečji dodatak dobilo 384.000 dece.
Posle rasprave o Zakonu o finansijskoj podršci porodicama sa decom videli smo da će taj broj biti ipak znatno smanjen. Dobili smo, takođe, obrazloženje od gospođe Dragutinović da je to rezultat određenih analiza i da se vlast trudi da ta pomoć ide na prave adrese. Ne bismo bili politički korektni ako ne bismo rekli – ako to bude zaista tako, onda to pozdravljamo. Bojimo se da neće. Zašto? Imamo izveštaj državnog revizora, o kojem vi ne želite da pričate.
Takođe, dodatak za materijalno obezbeđenje i pomoć u oktobru je primalo 59.175 porodica, odnosno 152.000 osoba. Srbija na kraju 2009. godine čeka 2010. godinu vrlo neizvesno, zato što, čini se, neće imati snage da preduzme one reforme koje su neophodne da bismo mi postigli makroekonomsku stabilnost i da biste vi, kao vlasna elita, dali tu vrstu garancije svima nama, odnosno svim građanima Srbije, da će moći od svog rada uspešno da žive. A zašto? Zato što niste dali dobar primer.
Dakle, ono što je državni revizor takođe ustanovio i što je nas potpuno zaprepastilo jeste, pored toga što je Ministarstvo kulture dalo 15.000 evra ili 1,4 miliona dinara kao poklon Evropskoj komisiji za sliku „Rikalo u jesen“, što ovo ministarstvo radi, a što je za nas zaprepašćujuće u Srbiji, da za film Rajka Grlića „Neka ostane među nama“ producenti nisu dostavili izveštaj kako je i na šta potrošena druga rata od četiri i po miliona evra. Dakle, mi ne znamo ni šta se dešavalo tokom snimanja ni da li je snimljen film do kraja i pod kojim uslovima? Ne postoji prateća dokumentacija.
Ministarstvo rada i socijalne politike, na čijem je čelu Rasim Ljajić, između ostalog je sklapalo višemilionske ugovore za kompjuterske usluge van javnih nabavki. Navedite mi primer jednog preduzeća u Srbiji koje ovo uradi, da li je abolirano od odgovornosti? Takav način sklapanja ugovora neizbežno asocira na ono čime bi trebalo definitivno da se pozabavi Ministarstvo unutrašnjih poslova, a to ćemo imati prilike da vidimo šta će biti konkretna posledica nalaza državnog revizora.
Takođe, Ministarstvo ekonomije gospodina Dinkića je (evo, demantovaćete me, sva je prilika), mimo propisa, potpisivalo sporne ugovore o honorarnoj saradnji vredne 18,5 miliona dinara. Mi ćemo se, naravno, potruditi da ustanovimo ko su ti honorarci koji su potrošili 18,5 miliona dinara, i to obećavamo građanima Srbije.
Mi smo već jednu „belu knjigu“ o nenamenskom trošenju budžetskih sredstava predstavili ovde u parlamentu, zove se „Revizija demokratije“, našeg mladog kolege Ivana Ninića, i o nalazima te knjige i našeg antikorupcijskog saveta biće tek reči. Ali, idemo dalje. Ministarstvo zdravlja dr Tomice Milosavljevića je, takođe na ugovore o delu, nedozvoljeno potrošilo 90 miliona dinara. Iz Ministarstva finansija isparilo je, ne zna se kud, 379 miliona donacija u bilansu prihoda i rashoda.
Taj izveštaj državnog revizora broji nekih 169 stranica. Nečuveno, i za nas potpuno frapantno, jesu zapravo reakcije ministara i čelnih ljudi ministarstava na ovaj izveštaj. Čuli smo od gospodina Cvetkovića, srpskog premijera, da je sva greška u računovodstvu i knjigovodstvu, a da tim koji pobeđuje ne treba menjati. Pitam vas samo - da je bilo ko ko je nadležan utvrdio da bilo koja firma u Srbiji koja pokušava da preživi, a sve ih je manje, učinila makar nešto što su učinili, recimo ova navedena ministarstva, kako bi prošla?
Ono što je takođe frapantno, i time ćemo se pozabaviti tokom rasprave u pojedinostima, jer do tada ćemo doći do konkretnih podataka kako znamo i umemo, jeste da su ove isplate sredstava, pogotovo na honorarne saradnike, u Srbiji, gde svako svakom duguje, bile uvek avansne.
Dakle, mi ovde imamo konkretan materijalni dokaz nepoštovanja zakona i potpuno kriminalnog nenamenskog trošenja sredstava osiromašenih građana Srbije. Ovo što sam predstavila sada, verujem da znate i da ste videli izveštaj državnog revizora, nisu podaci SRS-a, već podaci državnog revizora, a njemu bi trebalo da se veruje.
Takođe, ono što predstavlja poseban problem, a čini mi se da nećemo pre marta, kada je planirana i rasprava o izveštaju državnog revizora, jeste i sledeće – kako mislite da vam poverujemo da će ovaj rebalans budžeta, budžet za 2010. godinu, da će bilo koji zakonski projekat koji prolazi kroz ovaj parlament imati bilo kakvog smisla, kada nama vlast u Srbiji daje primer kako u Srbiji jedino može da se preživi? Tako što ćete se kriminalno ponašati.
Znači, argument da treba da uđemo u državni sistem, da znamo kako funkcioniše država i da država nije mogla na drugi način da funkcioniše nego baš na ove načine, jer zbog žurbe nije mogla da raspiše tendere, pa je po principu ''ko vam je bliži'' koristila određene usluge određenih ljudi i time kršila niz zakona, jeste kriminalno ponašanje. U državi Srbiji imate jedan model koji svima nama govori da poštovanje zakona vas vodi ispod donje granice bede, a nepoštovanje zakona i približavanje vlasti i određenim gazdama koji vladaju Srbijom vam obezbeđuje opstanak u državi Srbiji.
Onda vas pitam – hoćete li imati dovoljno sredstava da pripadnicima MUP-a obezbedite nadoknadu, onu dnevnicu za strah, kada dođe do promene vlasti? Jer, neko će morati definitivno da se pozabavi ovim organizovanim kriminalom? Zašto ovo sve govorim? Zato što broj nezaposlenih, broj osiromašenih i sve ono što ovde pokušavamo da radimo, pokušavajući da se dodvorimo EU, koja nas neće, vrlo verovatno, primiti ni 2015. godine, apsolutno nema nikakvog smisla za građane Srbije. Ukoliko pođemo samo od toga kakav je nivo ljudskih prava u državi Srbiji, ovde imate situaciju da građani Srbije postaju robovi.
Dakle, ta situacija nalaže samo jedno - ili ćete povući prave poteze i ovde staviti na agendu raspravljanja parlamenta Srbije o tome ko je odgovoran za ovu situaciju, dati konkretna imena, da ti ljudi konkretno odgovaraju i da krenemo dalje svi, da se složimo šta je najbolje činiti, ili odlazimo skroz u propast.
Znamo da će sve ovo što ste osmislili da prođe, jer imate većinu i matematički godinama pokušavate da vladate Srbijom. Međutim, postoji jedan veliki problem, a to je ta virtuelna realnost. Imate građane koji idu nekim paralelnim kolosekom i koji apsolutno više nemaju nikakvog poverenja u vlast. To je potencijalno vrlo opasna i vrlo velika socijalna bomba. A onda se postavlja pitanje svrsishodnosti svega.
Ono o čemu je trebalo da se priča, kao pretpostavka ove priče o rebalansu budžeta, jeste - ko je vas ovlastio da se u ime budućih generacija zadužujete na način da kupujete samo sebi poziciju moći i ko je vama dao mandat da rasprodate u Srbiji sve što je ostalo da se rasproda? Ili, još gore, ko je vama dao dozvolu da nekolicini porodica u Srbiji obezbedite monopol da vladaju Srbijom?
Ko je vas ovlastio da svima onima koji pokušavaju da prežive dan ili mesec u Srbiji oduzmete to pravo na način da se bogate Mišković, Beko, Đunić, svi oni vladari koji utiču i te kako na donošenje političkih odluka u državi Srbiji i koje ste vi zakrilili.
Onog dana kada budete pokrenuli zaista pravu akciju, u smislu da na prvom mestu date svoj primer, pa da oni koji su nenamenski trošili sredstva iz budžeta, a državni revizor to pronašao i konkretno vam dao materijalni dokaz, odgovaraju za to, tog dana će prvo poslanici SRS da kažu – svaka čast. Tog dana ćemo svi da poverujemo da postoji šansa u državi Srbiji, jer na to sada imamo obavezu, jer idemo ka dnu, da možemo da nađemo konsenzus oko toga da prvo izbacimo mangupe iz redova, koji očigledno ispunjavaju ipak samo interese određenih oligarhija moći koji su van granica ove zemlje, i da konačno uvedemo red u ovu zemlju.
Šta to znači? Obećali ste 2000. godine – jednaka šansa za sve, ravnopravno učešće za sve, vrednosni sistem za sve. Toga dana ovaj parlament će dobiti na smislu. (Predsednik: Vreme.) Ukoliko do toga ne dođe (hvala na upozorenju, ovim završavam), onda bi bilo bolje da raspustimo parlament i državu Srbiju prepustimo Miškoviću.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre nego što zaključim, pitam - da li neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. želi da se obrati? (Da.)
Gospođa ministar Verica Kalanović. Izvolite.

Dame i gospodo, još jedanput želim da izrazim zadovoljstvo što sam u 2009. godini često boravila u parlamentu. Zadovoljstvo mi je da kažem i da ministri dolaze u parlament da čuju šta to parlamentarci imaju da im kažu.
Ministri ponekad brane zakone koji nisu iz najužeg kruga njihovog delovanja niti su u njihovoj nadležnosti, ali po prirodi posla se sreću i sa problemima koji su vezani za tu oblast. A dobro je da su često ovde, pa da se sretnu sa svim onim što ste u prethodnoj godini govorili, da bi mogli na kraju, kad se donosi rebalans, i kad rebalans predstavlja okvirni zakon u koji se slivaju mnoga poslovanja, prihodi i rashodi, mogu da kažu svoj lični pečat.
Dozvolite mi da na početku kažem svoj lični pečat. Imam 55 godina. Retko sam imala priliku da me neko naziva kriminalcem. Za kriminalno ponašanje i organizovani kriminal, što sam ovde čula da je izgovoreno na moju adresu i ministarke Dragutinović, očekivala sam, najblaže rečeno, da bude prokomentarisano od strane nekog od prisutnih.
Ne bojim se suda javnosti, ne bojim se suda medija i pozivam sve one koji smatraju da smo ministarka Dragutinović i ja kriminalci, da nas uhapse. Ali, mislim da to nije politički korektno. Mislim da ovaj parlament treba da razgovara jezikom činjenica.
Po vokaciji sam inženjer i, po pravilu, razgovaram jezikom činjenica. Rebalans je nužnost, da bi se isplatile penzije i plate zaposlenih do kraja ove godine. I što ste za one koji kalupe budžet za 2010. godinu, Državnu revizorsku instituciju, nabavku slike i sve ono što ste ovde izneli, jeste manipulacija onima koji prate ovaj prenos.
Rebalans budžeta jeste plod sadašnjeg trenutka u kome se nalazi Srbija, sa smanjenim prihodima, sa godinom koja je iza nas, koja je godina ekonomske krize i koja je, neko je to veoma lepo rekao, okrznula Srbiju. Korektnosti radi, pogledajte kako je kroz tu krizu prošla Hrvatska.
Korektnosti radi, kažite da li je Vlada Republike Srbije ove godine birala preduzeća koja će da budu subvencionisana. Ne, iako ste danas rekli - da. To su radile banke, to su radili oni koji su na osnovu biznis planova određivali ko će da bude stimulisan. Ne - ko, svi su bili stimulisani koji su to tražili. Ja vam to kažem kao neko ko je prošle godine učestvovao u tome. Da li je to radio Fond za razvoj? Ne, i to argumentovano tvrdim. Ne, nije birao Fond za razvoj ko će da bude stimulisan.
Mi ovde ne razgovaramo jezikom činjenica, razgovaramo jezikom ''ko koga više i jače pljune, taj je veći heroj u ovoj skupštini''. Nisam navikla tako da razgovaram sa vama. Ako me pitate za DRI, ako me pitate za državnog revizora, tu sam da se uhapse svi oni koji su kršili zakon. Jedva čekam da uđu u moje ministarstvo, da vidim koje su to javne nabavke radili mimo zakona oni koji rade u mom ministarstvu.
Ali, postavite pitanje koje to dugove NIP vraća danas - da li dugove koje je pravilo moje ministarstvo ili neko drugi, kojima danas aplaudirate. Ko je potrošio 300 miliona evra u prethodnom periodu, kao dugove ove države samo putarima?
Vi danas ne pričate o tome, nego pričate o kriminalnom ponašanju i organizovanom kriminalu današnje vlade. Očekujem korektnost, ako ne podršku. Očekujem dobronamernost, ako ne znanje. Očekujem argumentovanu kritiku. Očekujem sve ono što je posao poslanika. Ali, dame i gospodo, ne dozvoljavam da danas mene i gospođu Dragutinović nazivate imenima koja mi ne zaslužujemo, bez obzira što ste poslanici i bez obzira što sam samo izvršna vlast.

Zahvaljujem gospođi ministar. Reč ima gospođa Marina Raguš.

Zaista mi je žao ukoliko ste se vi ovde našli lično prozvanom, iz jednog prostog razloga - situacija je malo obrnuta. Mi imamo tu ustavnu nadležnost da vršimo nadzor izvršne vlasti i trudimo se da to radimo kako najbolje znamo i umemo.
Međutim, ono što bi trebalo terminološki da ustanovimo i vi i ja ovde, pa će onda valjda sve nedoumice da nestanu, jeste kako da nazovemo one koji u svom radu, a predstavljaju izvršnu vlast, krše zakone koji su predložili, a donela ih je ova skupština. Kakvo ime i koji termin možemo da koristimo za te ljude koji su svesno kršili zakone?
Sud kaže - to je kriminalno ponašanje. Ja sam, upravo da bih bila politički korektna, vama na početku rekla - evo prilike da se raspravlja o tome, evo prilike da vi to demantujete. Ali vi ne možete odbraniti činjenicu da je u periodu svetske finansijske krize neko platio sliku 15.000 evra. To je nebranjivo.
Ako vam je to opravdano, u redu, to je vaš argument. Sud javnosti će da presudi, vama i meni. Evo, priznajem, možda ja grešim. Ako neko potroši 19 miliona dinara naših para, i vaših i mojih, tako što bez tendera plaća kompjuterske usluge i time krši zakone, molim vas, recite mi kako se to zove.
Da li biste vi to oprostili prosečnom građaninu Srbije? Samo mi na to odgovorite. Ako bi oprostili oni koji su vlasni da utvrde to, onda smo mi u potpunom kriminalizovanom društvu. Onda vam se izvinjavam. Onda je to način na koji treba da se ponašamo. Evo, mi ovde očekujemo odgovor. Da znamo, pa da onda raspustimo MUP. Nemojte onda da ganjate policajce da jure kriminalce, jer kriminalci vladaju. Očigledno, kriminalno ponašanje treba da bude vladajuće ponašanje.
Dakle, vi i ja se razlikujemo ili suštinski ili terminološki. Ali, nadam se da ćete mi razrešiti dilemu, jer ja neću odustati dok se ne prozove svako za koga je državni revizor, a ne ja kao poslanik SRS, našao da krši Zakon o javnim nabavkama, o budžetskom sistemu, Zakon o radu i nenamenski troši sredstva.
Tu raspravu sam počela upravo da bih čula odgovor i eventualno razrešila dileme, a umesto toga sam čula nešto što nisam rekla. Nadam se da ćemo u ovim danima koji predstoje politički korektno da dođemo konačno do odgovora... (Predsednik: Vreme, zahvaljujem.) Hvala.

Gospođa ministar ima reč. Izvolite.

 Vrlo ću rado sa vama da polemišem na nekom drugom mestu i prihvatam činjenicu da ste ustuknuli pola koraka nazad, ali potpuno je jasno da običan građanin ne pravi javne nabavke. Potpuno je jasno da privatno preduzeće ne pravi javne nabavke.
Potpuno prihvatam činjenicu da mi koji trošimo sredstva poreskih obveznika moramo da imamo dodatnu odgovornost, ali ne prihvatam vašu činjenicu, da ste i policajac i sudija i da ste doneli odluku pre nego što ste dobro pročitali izveštaj državnog revizora, koji deli te prekršaje u nekoliko kategorija i, po proceduri, svi oni za šta su stavljene primedbe imaju pravo da odgovore.
Da podsetim na još nešto, ova vlada je formirana 7. jula 2008. godine. Izveštaj je podnet za celu 2008. godinu. Sačekajte, biće vremena da kriminalce stavite u zatvor i biće vremena da odgovaraju svi oni koji su kršili zakon, ali niko vam ne daje za pravo da unapred budete sve ovo što ste malopre izneli.