Još jedan amandman koji trajanje kazne zatvora produžuje u odnosu na neko ograničenje  koje smo imali dosad u postojećem zakonu i ujedno u sledećem stavu ukida ukupnu dužinu kazne. Znači, visina ukupne dužine kazne ograničenja, koju smo imali tim povodom, što znači da se na ovaj način, rekao bih, građani stavljaju u nepovoljniji položaj nego što je to bilo do sada.
Već sam pomenuo, nije problem za nas poslanike da prihvatimo kaznenu politiku koja je u interesu građana i koja je plod neke ozbiljnije analize, ali donositi ovakve predloge, bez ikakve analize, i očekivati da poslanici, pre svega, opozicionih stranaka prihvate, mislim da je nerealno. Žao mi je što se na ovaj način uopšte i predlažu ovakvi zakoni.
Na kraju krajeva, mnogo toga bih rekao da iskoristim priliku. Sudovi za prekršaj treba da urade u vlastitoj kući, ne da se sve svaljuje na leđa građana. Danas i ako platite kaznu koju vam propiše sudija za prekršaje, sa uplatnicom, fotokopijom, morate da odete ponovo kod tog sudije za prekršaje, da dokažete da ste platili. Ukoliko ne dostavite kopiju uplatnice, moraćete ponovo da platite kaznu. Naravno, ako ne sačuvate vlastitu kopiju.
Tolika je neažurnost u prekršajnim sudovima. Tolika je nesposobnost da oni ne mogu da evidentiraju niti kazne koje se naplate, a mi dolazimo, odnosno vlast i Vlada dolazi pred poslanike sa jednim zakonom koji bitno otežava položaj građana, a skoro da nema građanina Srbije koji nije u situaciji da plaća kazne. Naročito kada smo u pitanju mi vozači, dešava nam se možda i češće nego što bi trebalo, ali i ako treba da budemo kažnjavani, to treba da bude primereno i mogućnostima i stanju privrede i standarda danas u Srbiji.

Na član 8. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe “Napred Srbijo”. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe “Napred Srbijo”. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe “Napred Srbijo”. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta, koja želi reč. Izvolite.

Dame i gospodo, Vlada je navela tri razloga zbog kojih nam je ponudila ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o prekršajima. Kažu, prvi razlog je potreba da se pooštre sankcije za prekršaje, imajući u vidu da su postojeće propisane kazne, kako za fizička lica, tako i za pravna lica, nedovoljne da postignu svrhu kažnjavanja za učinjene prekršaje.
Mi mislimo da ovo nije suštinski razlog, već je razlog pošto je usvojen budžet za iduću godinu, utvrđen deficit, treba da se napuni budžet, naravno, iz džepova građana i onda ovako može lepo da zvuči - treba da se pooštre prekršajne kazne, jer mnogi prekršaji, kada ih neko učini, ljudi sa odobravanjem prihvataju da to treba da se kazni, što naravno i mi mislimo, da svaki prekršaj treba i da bude kažnjen, ali ne može na ovaj način i ne može po svaku cenu da se zaviruje, odnosno da se zabada ruka građanima u džep.
Ovaj zakon o prekršajima, treba da podsetimo, donet je 2005. godine i nama sve vlade od 2005. godine do danas tvrde da nema poskupljenja, da svaki dan živimo sve bolje, da je inflacija pet, šest, sedam procenata, uvrh glave, i onda bi bilo logično da se u skladu sa tim eventualno povećaju i novčane kazne za prekršaje.
Ali ne, kada treba da se obmanjuju građani, onda je ova priča koju sam upravo iznela, a kad treba da se puni državni budžet, onda se povećavaju sudske takse, onda se povećavaju administrativne takse, onda se povećavaju kazne za prekršaje. Mi mislimo da je to jednostavno neprihvatljivo.
Drugi razlog, kaže Vlada, za donošenje ovog zakona je potreba da se izmene pojedine odredbe ovog zakona u cilju efikasnijeg vođenja prekršajnog postupka i usklađivanja sa poslednjim izmenama Zakonika o krivičnom postupku, koji se supsidijarno primenjuje u prekršajnom postupku.
Ovaj razlog mogli bismo da prihvatimo, ali očigledno da se ovde radi samo o povećanju kazni i da ovo, gospođo ministre, jednostavno nije razlog. Ovaj razlog bi bio dobar razlog, ali ne da se radi ovako da se svake dve godine menja zakon samo da bi se povećale kazne, već da se konačno jednom uradi dobar zakon o prekršajima koji bi obuhvatao sve prekršaje koji već postoje ili koji bi mogli da budu predviđeni nekim budućim zakonima koje će ovaj zakon donositi.
Da ste to tako uradili i da to tako radite, onda ne bi postojao ovaj treći razlog, koji je zaista skandalozan, razlog za donošenje izmena i dopuna Zakona o prekršajima, kažete – jeste, da se on usaglasi sa predloženim izmenama Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama.
Složićete se, gospođo Malović, kao koleginica razgovaramo, da je neprimereno, da je gotovo nemoguće, sve je moguće kada imate 126 glasova, da vi sad jedan zakon koji donosite, nije bitno što je to zakon o sprečavanju nasilja, to može biti bilo koji, koji predviđa neki prekršaj, da vi Zakon o prekršajima, kao u ovoj oblasti, sistemski zakon, menjate da biste uskladili neki drugi zakon koji je, uslovno rečeno, lex specialis u odnosu na zakon o prekršajima.
Zato mi godinama pričamo svim ministrima pravde da moraju da se urade kodifikovani propisi, i krivični i prekršajni. Onda ne bismo dolazili u ovakvu situaciju.
Uvek je moguće u nekim prelaznim odredbama da se novčane prekršajne kazne, recimo, usklađuju sa rastom troškova života, sa zvaničnom inflacijom. To bi bilo pravično i to bi bilo nešto što bi bilo realno. Vi kažete da u ovom članu, inače, pošto ovaj zakon uglavnom, kao što sam rekla, predviđa povećanje kazni i naši amandmani su, naravno, na te članove, ali mi predlažemo nešto između sadašnjeg, postojećeg stanja i između ovog što ste vi predložili.
Vi kažete da je član 190. tretiran ovim članom 20. na koji sam ja podnela amandman konkretno. Nedolazak i odbijanje svedočenja i po postojećem zakonu, ako svedok koji je uredno pozvan ne dođe, a izostanak ne opravda, on će biti kažnjen novčanom kaznom od 500 dinara. To zaista jeste malo i to je neznatno, ali vi predlažete da taj iznos bude od 10.000 do 50.000 dinara.
Zamislite, ovaj iznos od 500 dinara je iz 2006. godine, a vi tri godine kasnije predlažete da se taj iznos poveća 20 puta. Da li vi priznajete da je za toliko puta bila inflacija, da su za toliko puta povećani troškovi života? Ovo jednostavno nije primereno.
Zato mi mislimo da ovaj stvarno mali iznos od 500 dinara treba da se zameni, recimo, rasponom od 5.000 do 30.000 dinara. Možda i ovo nije, zapravo, sigurno nije u skladu sa ekonomskim stanjem u državi, ali sa druge strane moramo da štitimo pravni poredak, moramo da štitimo pravnu državu i moramo da obezbedimo svedoka da bi mogao da se vodi prekršajni postupak.
U sledećem stavu, stavu 2. ovog predloženog člana, u postojećem zakonu se kaže - ako svedok dođe, pa pošto je upozoren na posledice, neće bez zakonskog razloga da svedoči, može se kazniti, ranije je bilo od 500 dinara do 2.000 dinara, a vi sada predlažete od 10.000 do 50.000 dinara. Ovo takođe smatramo da je previše. Mi smo predložili da to bude od 5.000 do 30.000 dinara, dakle, opet, da bi se zadovoljilo ono što je neophodno, a to je da se omogući vođenje i okončanje prekršajnog postupka.
S druge strane, zamislite vi nekoga koga neko predloži za svedoka i on iz nekog razloga, koliko je to, kako ovde piše, u skladu, da li ima zakonskog razloga ili nema, postoje i neki drugi razlozi zbog kojih neko možda ne sme da svedoči, a ne sme to ni da kaže. Vi ćete zato da ga kaznite kaznom od 50.000 dinara. Mislimo da vam nisu dobra rešenja, da nisu dobri predlozi i zaista bi bilo dobro da prihvatite ove amandmane, da bi bila zadovoljena oba uslova koja bi trebalo u suštini da se postignu Zakonom o prekršajima.

Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima gospodin Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde se povećavaju kazne za sudske veštake, ukoliko se ne odazovu pozivu suda, odnosno odu da svedoče. Dosadašnjih 500 do 2.000 dinara kažnjavaće se kaznom od 10.000 do 50.000 dinara.
Međutim, postavio bih jedno pitanje, pošto je ministar pravde tu - koliko treba da bude kažnjen vaš pomoćnik ili sekretar ukoliko ne postupa po konkursu koji je otvoren za sudske veštake? Zašto ne širite krug sudskih veštaka? Zašto ste to na jedan određen način zatvorili? To je postala stvar privilegovanih u Srbiji.
Što je krug veštaka veći i kvalitet samih veštačenja je bolji. Jednostavno, iz tog kvaliteta izrodiće se nekoliko veštaka ili nekoliko grupa veštaka oko kojih će sudovi da se otimaju. Ali, biće prinuđeni da zbog velikog broja sudskih veštaka, ta svoja veštačenja rade izuzetno kvalitetno.
Ovako, u ovoj situaciji, znam za nekoliko primera gde su određeni građani koji ispunjavaju sve uslove, podnosili zahteve da budu upisani u registar sudskih veštaka, do dana današnjeg njima nije odgovoreno ni da li su prihvaćeni, ni da li su odbijeni. Ali svaki put kada su to radili bilo im je naloženo – morate da platite toliko i toliko republičku taksu.
Ako je problem taksa, povećajte je, ali dajte ljudima da rade. Ako nije, rešavajte. Ako zaslužuje dajte mu, a ako ne zaslužuje odbijte njegov zahtev.

Na član 22. amandman sa ispravkom zajedno su podneli narodni poslanici Jovan Palalić, Miloš Aligrudić i Miroslav Petković. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 22. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić. Da li neko želi reč? (Da.) Gospodine Periću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, suština izmena zakona o prekršajima jeste da se povećaju iznosi novčanih kazni. Kazna sama po sebi ima preventivnu i represivnu ulogu. Preventivna da se ne dešavaju ponovo slični prekršaji, slični ili isti prekršaji, da ih ne čine novi počinioci. Represivna, da se kazni za ono što je bilo.
Videli ste našu korektnost, korektnost SRS da smo i sami predložili da se određene novčane kazne uvećaju. Ima razloga za to, ali ne u meri i ne onoliko puta koliko vi predlažete.
Drugi razlog jeste da se skrati period za obaveznu uplatu kazne po osnovu prekršaja, sa šest na tri meseca. Treći razlog, odnosno treća novina jeste sporazum o priznavanju krivice. Videćete u praksi da će tu biti dosta problema oko tog instituta priznavanja krivice. Vrlo često će određeni prekršioci krivičnih dela, odnosno oni koji to nisu, priznavati da jesu zbog mogućnosti da spasu neke druge kod kojih je to već, radi se o činjenju istih ili sličnih prekršaja više puta.
Treba imati na umu da se u nekom periodu možda iz reda učinilaca prekršaja regrutuju kasnije počinioci krivičnih dela. Zato sređivanjem ove oblasti, odnosno propisivanje u zakonu i izricanje određenih kazni ima smisla. Nismo protiv toga, ali to mora da bude primereno, da ima neku meru.
Kada je u pitanju sporazum o priznavanju krivice, u principu smatramo da on nije dobar, ali ukoliko ga vi prihvatite, predložili smo da se u članu 22. u vezi sa članom 206v stav 8, u kome vi predlažete da se briše, jer kažete – kada rešenje iz stava 7. ovoga člana postane pravosnažno, sporazum i svi spisi koji su u njemu povezani, uništavaju se pred sudom, o čemu se sastavlja službena zabeleška – mi smo rekli da se ne uništavaju, da ostaju.
Vi u razlozima za neprihvatanje ovog amandmana kažete – moraju da se unište, jer se mogu koristiti kao dokaz protiv učinioca prekršaja. U stavu 7. ovog člana ste rekli – ne mogu se koristiti ukoliko ne dođe do prihvatanja sporazuma, ono što su stranke pokušale da dogovore.
Vodiće se prekršajni postupak, ali se ne može koristiti protiv počinioca prekršaja. Znači, i sud, i službeno lice i svi akti koji su vođeni pred njim, ili u vezi sa postupkom koji on vodi, moraju da budu sačuvani.
Zamislite kada bi tako mi sada za neku dokumentaciju koja je vezana za tender, znači onih koji nisu prošli na javnim nabavkama, tvrdili da treba uništiti. Ne treba, treba je sačuvati. Tako i ovde, sve što je vezano u pokušaju sporazuma o priznavanju krivice treba sačuvati, arhivirati ga onako kako se to zakonom o arhiviranju građe čini.
Mislim da je ovaj amandman neophodno prihvatiti, da bi ovaj institut koliko-toliko imao smisla, otklonio neke nedoumice i ne prouzrokovao nove probleme u vođenju prekršajnog postupka. Hvala vam.

Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 142. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor za pravosuđe i upravu je podneo amandman kojim predlaže da se posle člana 25. doda član 25a. Da li neko želi reč? (Da.) Gospođa Snežana Malović naša ministarka. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime Vlade Republike Srbije prihvatam ovaj amandman.
Tehničkom omaškom smo propustili da uredimo i ovo pitanje i mislim da je Odbor za pravosuđe i upravu dobro reagovao. Iskoristiću ovu priliku, kada sam već uzela reč, da dam i određeno pojašnjenje vezano za određene izjave od strane narodnih poslanika.
Ovaj Predlog zakona jeste u funkciji drugih predloga zakona koji tretiraju nasilje na sportskim takmičenjima, ne bi li se ono na jedan celoviti način uredilo. Međutim, to nije isključivi razlog zbog čega se predlaže ovaj predlog zakona, već smo iskoristili priliku da uredimo i neke druge oblasti, a opet u funkciji sveobuhvatne reforme pravosuđa koja se u ovom momentu sprovodi.
Ovaj predlog zakona treba da doprinese efikasnosti u postupanju budućih prekršajnih sudova. Treba da doprinese jačanju procesne discipline. Imali ste prilike da vidite da je tokom leta, kada je na dnevnom redu bio Zakonik o krivičnom postupku, da je to uređeno i shodno tome, radimo to i sa Zakonom o prekršajima.
Takođe, vodeći se tom analogijom, ukinut je i vanredni pravni lek, koji je inače ukinut i u ZKP, pa nije imalo logike da za društvene događaje koji su niža inkriminacija ostanu. Takođe, uveden je i sporazum o priznavanju krivice, koji treba da doprinese tome da imamo manji broj prekršajnih postupaka, kao što je to u drugim zemljama Evrope ili drugom delu sveta.
Ovde je bilo postavljeno pitanje za sudske veštake, iako nije u okviru rasprave u ovom predlogu zakona, pa ću iskoristiti priliku da odgovorim i na to pitanje. Nije tačno da Ministarstvo pravde voluntaristički postupa prilikom upisa svih tih veštaka. Slažem se sa time da je zakon nedorečen, da je arhaičan, da ne odgovara društvenoj stvarnosti. U pripremi je predlog zakona koji će se tokom naredne godine naći pred ovim uvaženim domom, gde će na jedan celoviti i savremeni način biti urađena i ova oblast.
Ali, da bi prevazišli tu situaciju do donošenja novog zakona, Ministarstvo pravde je zatražilo od svih sudova u Srbiji potrebu za sudskim veštacima iz odgovarajućih oblasti. Shodno odgovoru koji smo dobili iz samih sudova upisuju se ili se ne upisuju sudski veštaci.
Bili ste svedoci mnogo loših stvari koje su se dešavale u ovoj oblasti, neću da kažem, da tu kritiku proširim na jedan generalni nivo, ali svakako da postoje mnoge stvari koje treba tom prilikom urediti i mi ćemo to pokušati prilikom izrade predloga zakona za koji sam rekla da će se tokom sledeće godine naći na dnevnom redu parlamenta.

Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, zaključujem pretres Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o prekršajima u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres predloga zakona i u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, u pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 8. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O SPREČAVANjU NASILjA I NEDOLIČNOG PONAŠANjA NA SPORTSKIM PRIREDBAMA (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na predlog zakona podneli narodni poslanici: Aleksandra Janković, Dušan Marić, Sreto Perić, Dobrislav Prelić, Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Božidar Delić, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić, Milorad Krstin, Dejan Mirović, Radiša Ilić, Goran Mihajlović, Milorad Buha, Željko Tomić, Aleksandar Pejčić, Dragan Živkov, Nikola Savić, Petar Jojić, Ljubiša Petković, Zoran Popović, Dušanka Plećević, Milan Avramović, Milan Škrbić, Mirko Munjić, Momčilo Duvnjak, Zoran Krasić i Nataša Jovanović, kao i amandman Odbora za pravosuđe i upravu.
Primili ste izveštaj Odbora za pravosuđe i upravu i izveštaj Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Na osnovu člana 148. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, Zakonodavni odbor je odbacio kao nepotpune amandmane narodnih poslanika: Srete Perića, kojim je predložio da se ispred člana 1. doda novi član 1; Željka Tomića i Aleksandra Pejčića na člana 7. i Željka Tomića i Aleksandra Pejčića na član 10.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.