SEDMA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 24.12.2009.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

SEDMA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

4. dan rada

24.12.2009

Sednicu je otvorila: Slavica Đukić Dejanović

Sednica je trajala od 10:10 do 18:25

  • TAGOVI

  • Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja (2009)
  • Traženje obaveštenja ili objašnjenja u skladu sa Poslovnikom (24.12.2009)
  • Predlog zakona o vanrednim situacijama (pojedinosti) (2009)
  • Predlog zakona o zaštiti od požara (pojedinosti) (2009)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o BIA (pojedinosti) (2009)
  • Predlog zakona o izmenama Krivičnog zakonika (pojedinosti) (2009)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o parničkom postupku (pojedinosti) (2009)
  • Predlog zakona o upravnim sporovima (pojedinosti) (2009)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o prekršajima (pojedinosti) (2009)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o sprečavanju nasilja na sportskim priredbama (pojedinosti) (2009)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Nastavljamo rad posle pauze.
    Prelazimo na 6. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O UPRAVNIM SPOROVIMA (pojedinosti)
    Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Aleksandar Martinović, zajedno Srđan Spasojević, Aleksandra Ilić i Zlata Đerić, Dejan Mirović, Vlatko Ratković, Sreto Perić, zajedno Jovan Palalić i Miroslav Petković, Mirko Munjić, Zoran Krasić, zajedno Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Božidar Delić, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković i Dragan Čolić i Nenad Konstantinović, kao i amandmane Odbora za pravosuđe i upravu.
    Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade o podneti amandmanima.
    Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
    Na naziv zakona amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Aleksandar Martinović

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, amandman je podnet iz, pre svega, nomotehničkih razloga. Dakle, u normativnom delu Predloga zakona termin - upravni spor koristi se gotovo isključivo u jednini, a u nazivu ovog zakona stoji Predlog zakona o upravnim sporovima. Mislimo da za tim nema potrebe.
    Mislimo da treba koristiti ujednačenu terminologiju i da treba promeniti naziv zakona tako da glasi - Zakon o upravnom sporu. Time bi naziv zakona bio potpuno kompatibilan sa normativnim delom ovog predloga.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Da li još neko želi reč?
    Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Aleksandar Martinović

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, član 2. je problematičan sa više aspekata. Prvo, u članu 2. se kaže da sud rešava upravni spor u razumnom roku. Razuman rok, to je jedan pravni standard. U različitim situacija on može da ima različita značenja. Kada god imate upotrebu pravnih standarda, onda tu postoji mogućnost jednog arbitrarnog, odnosno neujednačenog primenjivanja propisa. Rekli smo u načelnoj raspravi do koje mere taj pojam razumnog roka može da bude zloupotrebljen.
    Naime, razuman rok je standard ne samo kada je u pitanju upravno pravo ili sudski postupak vezan za upravni spor nego i kada su u pitanju klasični sudski postupci. Tipičan primer zloupotrebe pojma razumnog roka jeste proces koji se u Haškom tribunalu vodi protiv dr Vojislava Šešelja. Haški tribunal ima obavezu da sudi i razumnom roku. Ako sledite njihovu praksu taj razumni rok iznosi evo punih 7 godina.
    Naravno da to nije razuman rok. To je nerazuman rok i takav način navodnog deljenja pravde predstavlja drastično kršenje ljudskih prava i sloboda. Kako se to ne bi dešavalo i u upravnom sporu, kao specifičnom sudskom postupku, SRS je predložila jedan fiksni rok, a to je da se upravni spor ima okončati u roku od 90 dana od dana podnošenja uredne tužbe. Onda tu nema nikakve dileme da li je rok razuman ili nerazuman. Rok je zakonom određen i mora da se poštuje u svakom pojedinačnom slučaju.
    U članu 2. se kaže dalje da sud rešava upravni spor na podlozi činjenica utvrđenih na usmenoj i javnoj raspravi. Iz ovakve formulacije može da se stekne pogrešan zaključak da se upravni spor uvek vodi tako da se zakazuje i održava usmena javna rasprava. To jednostavno nije tačno.
    To piše u članu 33. stav 2, u kojim slučajevima upravni spor može da se okonča, a da prethodno nije održana usmena javna rasprava. Dakle, sudu na raspolaganju stoje neki drugi mehanizmi za utvrđivanje činjenica a ne samo usmena javna rasprava.
    Predložili smo drugačiju formulaciju člana 2. gde se kaže - o upravnom sporu sud odlučuje na osnovu zakona na podlozi činjenica utvrđenih u toku postupka. Mi smatramo da je ovakva formulacija mnogo bolja od one koja je predložena u članu 2. predloga zakona.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Da li još neko želi reč? (Ne.)
    Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Srđan Spasojević, Aleksandra Ilić i Zlata Đerić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Srđan Spasojević.
    ...
    Nova Srbija

    Srđan Spasojević

    Nova Srbija
    Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe NS podneli smo amandman na član 2, gde se reči "u razumnom roku" zamenjuju rečima "60 dana". Kolega Martinović je veoma korektno obrazložio razlog za to. Poslanička grupa NS smatra da taj rok treba da bude još kraći, dakle 60 dana. Ne vidim razlog zašto ovaj amandman nije prihvaćen.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo rad pretresom u pojedinostima, želim da vas obavestim da će deo naše današnje sednice sa galerije Velike sale Doma Narodne skupštine pratiti grupa polaznika Akademije za budućnost sa teritorije AP Kosovo i Metohija, koji se danas nalaze u Domu Narodne skupštine Republike Srbije, a u organizaciji Centra za razvoj lokalnih sredina.
    U naše zajedničko ime pozdravljam naše goste, a to su: Petar Miletić, Vladimir Bogićević, Milan Radojević, Katarina Knežević, Nenad Radomirović, Aleksandra Stojanović, Janko Petrović, Drenko Todorović, Bojana Miletić, Budimir Ničić, Snežana Jovanović, Dejan Mitić, Bojan Milenković, Milivoje Stojanović, Anica Jovanović, Marija Antić, Sanja Denković, Aleksandar Stojković, Ivana Antić, Živorad Jovanović, Ivana Ignjatović, Vesna Jovanović, Milena Radonjićević, Dalibor Jeftić, Jelena Bontić, Slaviša Vasiljević, Radojica Tomić, Nenad Stojanović, Goran Staletović, Branislav Nikolić, Saša Milosavljević i Dragan Stevanović.
    Takođe, sa galerije Velike sale Doma Narodne skupštine deo sednice pratiće i saradnici projekta Branka Šesto i Branko Jurišić iz Srpskog narodnog vijeća iz Hrvatske. Dobrodošli. (Aplauz.)
    Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Aleksandar Martinović

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, član 3. odnosi se na predmet upravnog spora i u stavu 1. člana 3. lepo je rečeno da u upravnom sporu sud odlučuje o zakonitosti konačnih upravnih akata, osim onih u kojima nije predviđena drugačija sudska zaštita. Ako izuzmemo ovu očiglednu omašku da ne treba da piše - nije predviđena, nego - jeste predviđena, onda ova formulacija iz stava 1. člana 3. može da se prihvati.
    Ono što je neprihvatljivo jeste formulacija u stavu 2. i 3. Naime, u stavu 2. i 3. normiraju se slučajevi kada se pravila o upravnom sporu primenjuju na neke akte koji su pojedinačni i koji su pravni i kojima se tangiraju prava i obaveze fizičkih i pravnih lica, ali koji nisu upravni akti.
    Naime, radi se o aktima koji su vrlo bliski upravnom aktu i pojedinačni su, i pravni su, i one se odnose na pojedinačna prava i obaveze fizičkih i pravnih lica, ali se ne donose u upravnim stvarima, već u nekim drugim pojedinačnim pravnim stvarima.
    Predlagač zakona je odlučio da praktično istu vrstu akata normira u dva stava, u stavu 2. i u stavu 3. Mi smatramo da za tim ne postoji potreba. Jednostavno, član 3. treba da ima, po nama, tri stava, a taj stav 2. koji obuhvata tu vrstu pojedinačnih pravnih akata koji su slični upravnim aktima, ali nisu upravni akti jer se ne donose u upravnim stvarima, treba da glasi ovako – u upravnom sporu sud odlučuje i o zakonitosti konačnih i pojedinačnih akata kojima se rešava o pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu, a koji nemaju karakter upravnog akta, pod uslovom da u određenom slučaju zakonom nije predviđena drugačija sudska zaštita, odnosno u slučaju kada je to zakonom predviđeno.
    Mi insistiramo da u Predlog zakona uđe ovaj deo koji kaže da se ne radi o upravnim aktima. Dakle, da se izričito naglasi da su u pitanju pojedinačni pravni akti koji nemaju karakter upravnog akta. Zašto na ovome insistiramo? Da bi se postigla ujednačena sudska praksa.
    Do sada su naši sudovi koji su rešavali upravne sporove o ovoj vrsti pojedinačnih pravnih akata imali različita mišljenja. U nekim slučajevima sudovi su ove akte tretirali kao da su upravni akti, odnosno tretirali su ih kao upravne akte, a neki drugi sudovi u nekim drugim situacijama nisu ih tretirali kao upravne akte i nisu dozvoljavali da se protiv takvih akata vode upravni sporovi. Koji su to akti? Na primer, akti o izboru na neku funkciju.
    U jednom slučaju, recimo, Vrhovni sud Srbije kaže da akt kojim skupština opštine postavlja direktora nekog javnog preduzeća jeste upravni akt i onda može da se vodi upravni spor. U nekom drugom slučaju taj isti sud je rekao – ne, to nije upravni akt, to je akt kojim podrazumeva postavljanje na neku funkciju i protiv takvog akta ne može da se vodi upravni spor.
    Inače, to je pitanje koje u pravnoj teoriji izaziva velike sporove. Najveći deo pravne teorije stoji na stanovištu da ovde nije reč o upravnim aktima, već da je reč o tzv. političkim aktima i na te političke akte bi trebalo da se primene pravila o upravnom sporu, pod uslovom da se njihova zakonitost ne može proveravati na neki drugi način, ali onda treba zakonom izričito propisati da su to akti na koje se primenjuju pravila u upravnom sporu, ali koja nemaju karakter upravnog akta. Onda bi sve nedoumice i u pravnoj teoriji i sudskoj praksi bile izbegnute.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Iskorišćeno je tri minuta i 50 sekundi vremena poslaničke grupe.
    Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Vlatko Ratković. Vlada je prihvatila ovaj amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Narodna skupština će se izjasniti.
    Ministar želi reč, samo treba da dobije svoju karticu. Izvinjavamo se. Ukoliko bih vam dala reč sa karticom koja je u jedinici pojavilo bi se na ekranu – ministarka Snežana Malović, kao ime, što ne verujem da bi vam odgovaralo.
    Reč ima ministar Milan Marković.
    ...
    Demokratska stranka

    Milan Marković

    Mislio sam da je ovo direktan prenos.
    Iskoristio bih priliku pošto sad idu dva amandmana na član 4. i na član 5, za koja mi je bilo veoma žao misleći da ne mogu da ih prihvatim i onda sam zamolio da se vidi preko Zakonodavnog odbora da se to prihvati i oni su praktično preko Zakonodavnog odbora prihvaćeni, tako da bih iskoristio priliku da kažem to, kako bih možda skratio dalju diskusiju.
    Vezano za ovo malopre, što se tiče člana 3, mi imamo istu odredbu, ako se ne varam, u članu 198. Ustava – zakonitost konačnih pojedinačnih akata, mada ne sporim argumentaciju koju je izneo gospodin Martinović. Mi smo se odlučili da prihvatimo amandman o kome biste vi sad govorili, na član 4. Radi se o definiciji upravnog akta. Prihvatili smo ga preko Zakonodavnog odbora, s tim što smo samo izuzeli dve reči – javne vlasti. Nadam se da se i vi slažete sa tim, obzirom da posle imamo u članu 31. Jednostavno, mislim da bi došlo do nejasnoće terminološke.
    Takođe, vaš amandman kojim definišete upravnu stvar u članu 5, s tim što smatramo da je u duhu onoga što ste sami govorili, da bi bilo višak reći da se radi o konkretizaciji primarne dispozicije iz zakona ili drugog pravnog propisa. Mislim da je ovo najbolje rešenje koje smo ponudili preko Zakonodavnog odbora. De fakto se radi o rešenjima koja ste vi predložili, koja proističu iz vaše ranije diskusije.
    Kad sam već uzeo reč, želim da kažem da smo prihvatili 10 amandmana: amandman gospodina Dejana Mirovića na član 25, Srete Perića na član 29, Vlatka Ratkovića na član 50, na član 45. i 47. narodnih poslanika Srđana Spasojevića i Borisa Aleksića, kao i na član 75. narodnih poslanika na čelu sa gospodinom Tomislavom Nikolićem i član 77. narodnog poslanika Nenada Konstantinovića.
    Čisto da pokušam samo zbog efikasnosti diskusije da kažem što sam malopre pogrešnu informaciju dao da Zakonodavni odbor nije rešio, ali ipak je rešio na način kako smo očekivali.