Iskorišćeno je tri minuta i 20 sekundi vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Ovo je bio poslednji amandman podnet na Predlog zakona.
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača želi završnu reč? (Ne.)
U tom slučaju, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PARNIČNOM POSTUPKU (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Petar Jojić, Laslo Varga, Balint Pastor, Elvira Kovač, Arpad Fremond, Jovan Palalić, Miroslav Petković, Zoran Krasić, Vjerica Radeta, Aleksandar Martinović, Milorad Buha, Sreto Perić, Mirko Munjić, Momir Marković, Gordana Pop-Lazić i Milovan Radovanović, kao i amandmane Odbora za pravosuđe i upravu.
Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora i mišljenje Vlade i podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

U ime SRS sam podneo amandman na član 2. i ostajem u celini kod predloženog amandmana, jer smatramo da ovaj amandman treba usvojiti pošto je sve što je bilo potrebno propisano već našim parničnim postupkom. Pravna norma mora biti jasna i precizno definisana kako bi se u praksi lako mogla primenjivati. To je osnovno načelo. Ako je nešto zakonom već propisano, što predlagač i navodi, besmisleno je nešto propisivati ako je zakonom to i učinjeno i normirano.
Ova dopuna nema nikakvu suštinsku vrednost, pa je parafraziranje nečega što je zakon propisao apsolutno neprihvatljivo i nema nikakvog uticaja na navodno poboljšanje efikasnosti parničnog postupka, kako to u obrazloženju predlagač navodi.
Naime, konsultovao sam se sa većim brojem pravne i stručne javnosti, sa određenim brojem advokata, koji su protiv ovakvih intervencija u veoma kratkom vremenskom periodu na određene zakone. Moram reći da između ostalih Jovan Besarić, čuveni i ugledni beogradski advokat, je rekao da je ovo apsolutno besmisleno i da je nepotrebno da se vrše ovakve intervencije i menjaju odredbe određenog zakona, pogotovo Zakona o parničnom postupku.
Ako je cilj predlagača da se postigne efikasnost postupka, onda se ta efikasnost ne može postići na ovaj način. Samo bih napomenuo trajanje parnica u Nemačkoj. Statistika za celu Nemačku nije dovoljno rečita. U proseku u opštinskom sudu 80% predmeta se završava u roku od osam meseci, mada ima i razlika. Na primer, Štutgart sa najbržim sudovima ima u proseku pet meseci, a Hamburg 11 meseci. U okružnim sudovima tri četvrtine postupka traje između 11 i 14 meseci.
Uvažavam nastojanje predlagača da se parnice skrate i smatram da nije bilo moguće ostvariti određena prava u razumnom roku. To je naša praksa pokazala. Juče sam rekao da smo imali slučaj iz Nikojevića, pored Užica, da je parnica za naknadu štete trajala 33 godine, a imali smo i ovakav slučaj u praksi da je advokat uspeo sa sudijom da za jedan dan, pre svega, podnese tužbu, da se zakaže ročište da se istog dana saslušaju parnične stranke, da se istog dana izvedu predloženi dokazi, da se donese presuda i da se istog dana presuda proglasi kao pravosnažna.
To je moguće uz mito i korupciju. Zato je SRS da se mito i korupcija moraju iskoreniti iz pravosuđa i zato smo da se i parnični postupak svede na razumni rok. Ne znamo koliko će ovaj reizbor sudija to rešiti, ali je sigurno da u određenom roku kontinuitet rada i rešavanja predmeta neće biti moguć zbog reorganizacije koja se ovim i na ovakav način vrši.
Dakle, smatram da nije bilo potrebno da se interveniše u ovom pogledu u odnosu na član 4. važećeg Zakona o parničnom postupku. U njemu je propisano kako i kada treba postupati i kako je sudu, a i parničnim strankama lakše da reše predmet, da reše problem i da građani ostvare svoja prava pred sudom. Sigurno da je nastojanje za izradu dobrih zakona vrlo važan momenat i važno za prava naših građana.
Moram da skrenem pažnju, interesantno je da posle raspada bivše SFRJ Slovenija je zadržala ceo Zakon o parničnom postupku koji je u to vreme trajao. U izvršnom postupku su preuzeli iz francuskog izvršnog postupka određena prava, ali je došlo do sukoba između primene normi, načina kako se primenjuju u Nemačkoj i Francuskoj kao kontinentalnom pravu u odnosu na anglosaksonsko pravo koje nije u tome prema običajima i sudskoj praksi primenljivo za zemlje Evrope.
Toliko o ovom članu. Hvala.

Iskorišćeno je tri minuta i 40 sekundi vremena poslaničke grupe.
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Laslo Varga, Balint Pastor, Elvira Kovač i Arpad Fremond. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Palalić i Miroslav Petković. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić.

Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarko Malović, dame i gospodo narodni poslanici, još u okviru načelne rasprave mi smo istakli da ovakve promene procesnih zakona predstavljaju jedan kontinuitet u politici Vlade Republike Srbije da se u oblasti procesnog prava, videli smo to i kada je donošen Zakonik o krivičnom postupku, u najvećoj mogućoj meri umanje prava koja su dosad imale stranke u postupcima, da bi se, po mišljenju Vlade, dostigla ta preko potrebna efikasnost koje nije bilo u rešavanju predmeta u pravosuđu.
U okviru takve politike Vlade jesu i izmene Zakona o parničnom postupku koje u najvećem broju odredaba koje se menjaju upravo predstavljaju umanjivanje prava stranaka. O tome ćemo govoriti kroz naredne amandmane koji se odnose na izjavljivanje vanrednih pravnih sredstava na određivanje sudije pojedinca i na još neke odredbe. Moram da kažem da postoji jedan broj odredaba koje jesu bile problematične u sadašnjem važećem Zakonu o parničnom postupku, koje će na neki način doprineti da se, uslovno rečeno, smanji opstrukcija stranaka u okviru parničnog postupka.
Kada je u pitanju ovaj član 4, intervenisali smo u odredbi koja se tiče, pročitaću ga obzirom da je u pregledu amandmana u tekstu koji je dostavljen Narodnoj skupštini od strane ministarstva dat pregled tih odredaba koje se menjaju, i ova intervencija koju je Vlada uradila u ovom predlogu zakona odnosi se na to da sud utvrđuje sve činjenice od kojih zavisi odluka o osnovanosti zahteva, da ne citiram dalje, i briše se odredba - sve.
Zaista nije jasno šta se time želelo postići. Valjda je suština da se utvrde sve činjenice. Da li je cilj ovoga upravo bio to da se što pre skrati postupak? Moram da kažem da je to kontradiktorno sa odredbom člana 34. koji je po nama dobar član i dobra odredba, jer se daje pravo strankama, daje se pravo sudu.
Sud će postavljati pitanja na drugi pogodan način i starati da se u toku rasprave daju objašnjenja o svemu što je potrebno, kao da izuzetno odredi iznuđeni dokaz po službenoj dužnosti radi utvrđivanja činjenica bitnih za odluku. To je potpuno kontradiktorno. S jedne strane, sud nema više obavezu da utvrđuje sve činjenice, a sa druge strane daje mu se pravo da interveniše po službenoj dužnosti da utvrdi sve činjenice.
Zaista je apsolutno neverovatno i mi smo tražili da se ova odredba, gde se briše obaveza suda da utvrđuje sve činjenice na osnovu kojih se može utvrditi osnova zahteva, briše i da ostane obaveza suda da mora da utvrdi sve činjenice. Nije neophodno da se samo trči da se što pre završi, da se donese presuda koja neće biti utemeljena na svim činjenicama, pa da se onda takva presuda, gde nisu sve činjenice donete, primeni na materijalno pravo koje posle neće dati mogućnost stranci da izjavljuje reviziju. Time se sigurno doprinosi da se potpuno utvrdi činjenično stanje, potpuno primeni zakon i da se mogućnost da se kroz niz provera te odluke utvrdi materijalna i sudska istina.
Molim vas da prihvatite ovaj amandman, zaista je i dobronameran i mislim da suštinski poboljšava tekst ovog zakona.

Iskorišćeno je minut i 30 sekundi vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić. Da li neko želi reč?(Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Gospođo predsedavajuća, gospođo ministre, poštovani poslanici, što se tiče predloga koji se predlaže u izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, člana 5. kaže - ako se tužbenim zahtevom traži utvrđivanje prava svojine ili drugih svojinskih prava na nepokretnosti, utvrđivanje ništavnosti, poništaj ili raskid ugovora koji ima za predmet nepokretnosti, vrednost predmeta spora se određuje prema tržišnoj vrednosti nepokretnosti ili njenog dela.
Ovde ostaje jedno vrlo diskutabilno pitanje. Ko treba da utvrdi vrednost spora? Na koji način? Imate u postupku kod konfiskacije i nacionalizacije da zainteresovana strana određuje i utvrđuje vrednost spora. Pravobranilac utvrđuje vrednost spora opštinskog građevinskog zemljišta ili nepokretnosti jedne građevinske celine ili jedne jedinice. To je neprihvatljivo.
Vrednost predmeta spora treba da utvrdi sud. Na koji način? Sad je pitanje da li predmet spora treba da utvrđuje i poreska uprava? U nekim slučajevima poreska uprava može da utvrđuje predmet spora, a u nekim isključivo treba da utvrđuje sudija.
Sudija kad dobije tužbu, on nju preispituje, utvrđuje da li je sve navedeno u podnesku, u tužbi, da li se po njoj može postupati, a između ostalog, proverava da li je u tužbi označena i vrednost spora. Zašto je to važno? Važno je zbog toga što se određuje i sastav suda, da li će suditi sudija pojedinac ili će suditi veće. Od toga zavisi.
Najbolje i najpreciznije jeste već propisano članom 34. Zakona o parničnom postupku. Mislim da je to u praksi prema važećem zakonu sasvim dovoljno i dobro propisano i ovde ove intervencije - pravljene razlike u svakom slučaju ne bi trebale da postoje.

Iskorišćeno je 30 sekundi vremena poslaničke grupe.
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Palalić i Miroslav Petković. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić.

Naša intervencija u članu 6. odnosila se upravo na određivanje vrednosti sporova u kojima sudi sudija pojedinac. Prvo pitanje je zašto se sada to određuje u evrima? Mi do sada nismo imali tu praksu. Uvek je bilo određivano u dinarima. Bila je vrednost od tri miliona dinara.
Prvi put kada se određuje vrednost spora i kod sudije pojedinca, a posle ćemo videti posebno kod izjavljivanja revizije, mi uvodimo evre. Zašto vezujemo jedno ovako važno pravo za evre? Evro nije, koliko znam, zvanična valuta u Republici Srbiji, to je još uvek dinar.
Da li ovim što sada radi Vlada prejudicira se, pretpostavlja se mogućnost da će doći do nekakve velike inflacije, pa da se ne bi ova odredba obesmislila, eventualno da toliko dođe do pada vrednosti dinara, a da onda sama ova odredba potpuno bude besmislena i da sudija pojedinac sudi u nekim sporovima gde je vrednost neuporedivo manja?
To jednostavno nije apsolutno u skladu sa našom pravnom tradicijom ni sudskom praksom, da mi sada vezujemo vrednost spora za jednu valutu koja nije zvanično sredstvo plaćanja u Republici Srbiji. Molio bih objašnjenje od predstavnika, ministarke Malović, da nam da obrazloženje toga.
Druga stvar odnosi se na samu vrednost spora u kojem sudi sudija pojedinac. Previše se očekuje da sudija pojedinac čak i neke vrlo komplikovane sporove sudi, a da se na ovaj način poveća vrednost tog spora. Zašto?
Šta je obrazloženje da to bude sada, kako ste ovde naveli, 50 hiljada evra vrednost predmeta spora koji će suditi sudija pojedinac, a ne dosadašnjih, recimo, tri miliona? U čemu je razlika kod tih, da kažem, uslovno rečeno, dva miliona za koja se povećava vrednost spora u kojima će suditi sudija pojedinac?
Da li mislite da su ti sporovi manje komplikovani, da ih može suditi sudija pojedinac, da tu nije potrebno učešće veća? Znamo kako izgleda ta struktura veća, ali nema veze, i te sudije porotnike neko je birao i predstavljaju deo sudskog sistema. Mi nismo dobili obrazloženje zašto se podiže za tih dva miliona, neću da upotrebljavam drugu valutu koju ste vi upotrebili, i šta je bio racio da se to podigne na ovaj iznos.

Iskorišćeno je 30 sekundi vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta.

 Vi ste, gospođo Malović, u obrazloženju predloga ovog zakona naveli razloge zbog kojih ste imali potrebu da ponudite Narodnoj skupštini ove izmene i dopune Zakona o parničnom postupku i rekli ste da to radite radi usklađivanja sa Ustavom Republike Srbije, što je apsolutno potrebno, ali ste takođe rekli da Zakon o parničnom postupku usklađujete sa Porodičnim zakonom.
Ovo je zaista nešto što je nelogično, nenormalno. Valjda je Zakon o parničnom postupku sistemski zakon i valjda zakoni ostali koji se donose, pa i Porodični zakon, treba da se usklađuju sa tim sistemskim zakonom.
Doduše, vi ste ovde napisali da u toku naredne godine planirate i reformu građansko-procesnog prava, pa između ostalog i ovog zakona i Zakona o izvršnom postupku, vanparničnom postupku itd. i čini nam se da ako zaista imate tu nameru da nije bilo potrebe da na ovaj način menjate ovaj zakon, pogotovo što nas niste ubedili da je to iz razloga što je bilo neophodno da se ovaj zakon usklađuje sa ovim zakonima o mreži sudova, vezano za promenu nadležnosti osnovnih i viših sudova u odnosu na dosadašnje opštinske i okružne sudove.
U tom smislu je amandman kojim smo mi tražili da se član 11. briše, a taj član 11. zapravo govori o članu 61. Osnovnog zakona. Naslov iznad tog člana kaže da je određivanje mesne nadležnosti od neposredno višeg suda. To je vaša formulacija. Mi mislimo da je potpuno suvišno da se ovaj član menja, odnosno da se menja naslov iznad člana 61, jer u samom članu 61. vi kažete – ako nadležni sud, usled isključenja ili izuzeća sudije ili iz drugih razloga ne može da postupa, izvestiće se o tome neposredno viši sud, koji će odrediti da u tom predmetu postupa drugi stvarno nadležan sud njegovog područja.
Dakle, u članu 61. niste ništa menjali i ne treba ništa da se menja, ali takođe ne treba da se menja ni ovaj naslov iznad ovog člana, a vi ste rekli da to radite i zato ne prihvatate amandman, iz razloga što je preciziranje naslova iznad ovog člana, iz razloga što su prema novom zakonu o uređenju sudova promenjeni nazivi sudova u Republici Srbiji. Ovo obrazloženje zaista nema nikakve veze sa suštinom ni sa ovim amandmanom. Da, promenjeni su nazivi sudova, ali i dalje postoje viši sudovi u odnosu na niže sudove i postoje nadležnosti koje su regulisane za jedne, druge, treće sudove.
Smatramo da je bilo potpuno nepotrebno da menjate ovaj naslov i da bi bilo dobro da se ovaj amandman prihvati.