Na osnovu člana 142. stav 5. Poslovnika Odbor za pravosuđe i upravu podneo je amandman na član 3. Vlada je prihvatila amandman. Da li neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li neko još želi reč ko ima pravo na to? (Ne.)
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA KRIVIČNOG ZAKONIKA (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Petar Jojić, Zoran Krasić, Aleksandar Martinović, Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Božidar Delić, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić, Vjerica Radeta, Elvira Kovač, Dejan Radenković, Mirko Munjić, Čedomir Jovanović, Nenad Milić, Zoran Ostojić, Judita Popović, Nebojša Ranđelović, Kenan Hajdarević i Sreto Perić.
Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pre prelaska na pretres Predloga zakona u pojedinostima, podsećam vas da je Zakonodavni odbor, na osnovu člana 148. stav 2. Poslovnika odbacio, kao nepotpun, amandman na član 4. koji je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta. Prema članu 148. stav 3. Poslovnika odbačeni amandmani ne mogu biti predmet rasprave i o njima se ne glasa.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić. Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite, gospodine Jojiću.

Dame i gospodo, gospođo predsedavajuća, u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika predviđa se jedna intervencija u članu 79. Naime, radi se o merama bezbednosti koje se mogu učiniocima krivičnih dela izreći kao mere bezbednosti.
Između ostalog, tu su obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi, obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi, obavezno lečenje narkomana, obavezno lečenje alkoholičara, zabrana vršenja poziva, delatnosti i dužnosti, zabrana upravljanja motornim vozilom, oduzimanje predmeta, proterivanje stranca iz zemlje, javno objavljivanje presude.
Pod uslovima predviđenim ovim zakonom, određene mere bezbednosti mogu se izreći i neuračunljivom licu koje je učinilo protivpravno delo u zakonu predviđeno kao krivično delo, kako to propisuje član 80.
Međutim, ova intervencija je apsolutno neprihvatljiva. Zašto? Ovom intervencijom dodajući novi stav, pre svega ograničavaju se određena ljudska prava. Deklaracija o pravima čoveka garantuje u čl. 2, 7, 23. i 24. određena prava svim građanima, a ovu deklaraciju je ratifikovala i naša država.
Radi se ovde o zabrani prisustvovanja određenim sportskim priredbama. Naš Ustav i zakon, a i ova deklaracija i Povelja o ljudskim pravima i slobodama garantuje pre svega kako predviđa i član 20 – sloboda udruživanja, što bi se u svakom slučaju odnosilo i na ove slučajeve o kojima je ovde reč.
Pre svega, zakonodavac treba da propiše određena krivična dela, da se tim određenim krivičnim delima, kao dispozicijom norme, tačno odredi koja krivična su u pitanju, ako je pre svega javni skup, sportske priredbe i da ne nabrajam.
Ova zabrana koja se predviđa je protivustavna, ona je u suprotnosti sa Deklaracijom o ljudskim pravima jer se ograničavaju osnovna ljudska prava građanima Republike Srbije da mogu da prisustvuju javnim skupovima i javnim priredbama.
Učinioci prekršaja ili počinioci krivičnih dela mogu odgovarati pre svega po Krivičnom zakoniku, da im se izrekne odgovarajuća krivična sankcija ukoliko počine neko zabranjeno delo, a u konkretnom slučaju, ako počine prekršaj ili ako počine krivično delo. Sankcija i dispozicija te sankcije tačno propisuje i normira u kojim slučajevima će ta zabrana nastupiti.
Smatram da je ovo apsolutno neprihvatljivo i da je u suprotnosti sa odredbama Ustava, sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, sa Deklaracijom o ljudskim pravima i slobodama. Ovim se ograničavaju prava našim građanima da mogu da učestvuju na sportskim priredbama i drugima javnim skupovima. Ovim će se proširiti ne samo na javne skupove koji se odnose na skupove u slučaju fudbalskih utakmicama, košarkaških ili drugih priredbi sportskih, ovo će se proširiti i na javne skupove, na zborove, na mitinge, gde će doći, u svakom slučaju, do određenih protivpravnih zabrana, pa neće moći da ostvare građani pravo koje, po Ustavu, imaju.
Prema tome, SRS jeste za to da se preduzmu odgovarajuće mere protiv onih koji narušavaju javni red i mir, onih koji čine krivična dela. Mi nismo za to da štitimo one koji krše zakon, ali jesmo i protiv toga ako se građanima pre svega ograničavaju određena prava zagarantovana Ustavom Republike Srbije.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović, koji želi reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 3. posle člana 89a dodaje se naslov koji glasi – Zabrana prisustvovanja određenim sportskim primedbama i član 89b.
Između ostalog, u tom novom članu 89b, u stavu 2, kaže se sledeće – ova mera izvršava se na taj način što je učinilac krivičnog dela dužan da se neposredno pre početka vremena održavanja određenih sportskih priredbi lično javi službenom licu u područnoj policijskoj upravi, odnosno policijskoj stanici, na području na kojem se učinilac prekršaja zatekao i da boravi u njihovim prostorijama za vreme održavanja sportske priredbe.
Gospođo Malović, meni zaista neke stvari ovde nisu jasne. Dakle, ovo su izmene Krivičnog zakonika. Kažete, u stavu 2. ovog novog člana 89b - na kojem se učinilac prekršaja zatekao i da boravi u njihovim prostorijama itd. Je li ovo prekršajni zakon ili krivični zakon? Ako je krivični zakon, njime ne mogu da budu tretirana kaznena dela koja se označavaju kao prekršaj, nego kao krivična dela. To je manji problem u ovome što ste vi predložili.
Mnogo veći problem je sledeći. Gospođo Malović, kako to da učinilac tog krivičnog dela zna da li se uopšte održavaju neke sportske priredbe? Vi sada polazite od pretpostavke da on to mora da zna. Pitam vas – kako on to treba da zna?
Znači, mora čovek da bude apsolutno informisan o tome koje sportske priredbe se dešavaju u njegovom okruženju. Pitanje – kako će on da bude informisan o tome? Šta ako ne bude informisan? Recimo, čovek ima dobru volju zaista da se prijavi, ali ne zna da se tu održava neka sportska priredba. Verovatno će onda sud da kaže – nisi poštovao izrečenu meru bezbednosti, sada ćeš dobiti neku mnogo drastičniju sankciju. Prosto, ova mera je krajnje neodređena.
Ako ste već propisali ovu meru bezbednosti, onda ste morali da propišete kojim kriterijumima će se sud rukovoditi kada bude procenjivao da li je učinilac krivičnog dela, a ne prekršaja, postupio po ovoj meri bezbednosti ili ne.
Dakle, koji su to kriterijumi na osnovu kojih će sud moći da izvuče zaključak – znao si da se održava sportska priredba, a nisi se prijavio? Na koje sportske priredbe se dalje odnosi ova mera bezbednosti? Da li se odnosi na međunarodna takmičenja? Da li se odnosi na nacionalna takmičenja? Da li se odnosi na neka čisto lokalna takmičenja?
Pojam sportskih priredbi je do te mere široko određen, da će ova mera bezbednosti teško moći da bude primenjena ili će biti primenjena, ali, kao što je rekao gospodin Petar Jojić, biće primenjena na štetu ljudskih prava i sloboda.
Još nešto, gospođo Malović, ako malo pratite ovih dana medije, ispada da u Srbiji nema drugih i nema većih problema sem navijačkih grupa. Odmah da se razumemo, SRS je apsolutno protiv nasilja i na sportskim priredbama, ali i u svim drugim oblastima društvenog života. Mi smo protiv nasilja i koje se s vremena na vreme sprovodi ovde u parlamentu, u vezi sa narodnim poslanicima, u vezi sa uskraćivanjem prava narodnim poslanicima da slobodno govore o temama koje su na dnevnom redu.
Moram da primetim, gospođo Malović, nešto što iz dana u dan primećuje sve veći broj ljudi u Srbiji. Ovo nemojte da shvatite lično jer sumnjam da ste vi u tome neposredno učestvovali, ali oni koji su vaši politički mentori, partijski šefovi, sigurno jesu. Navijačke grupe im nisu smetale 5. oktobra 2000. godine. Nisu im smetale navijačke grupe koje su organizovale čitav niz scena nasilja u Beogradu.
Nisu im smetale ni baklje, ni petarde, ni flaše, ni noževi, ni lanci, nije im smetalo ništa. Ovde, ispred zapaljene tadašnje Savezne skupštine, toga se seća sigurno gospođa Slavica Đukić-Dejanović, između ostalog, viorio se crni barjak sa mrtvačkom glavom i ta slika je obišla ceo svet, kao slika koja govori o Petooktobarskoj revoluciji u Beogradu. Tu je i gospodin Vladan Batić, on sigurno može da potvrdi ovo o čemu govorim.
Dakle, 5. oktobra 2000. godine pučistima ne smetaju ni crne zastave sa mrtvačkom glavom, ni navijačke grupe, ni nasilje. Godine 2009. sve im to smeta. To je licemerno, gospođo Malović. Ne možete vi nekad da se služite nasiljem da dođete na vlast, a kad vlast preuzmete, onda vam to isto nasilje smeta. Mi smo bili protiv nasilja i onda, kao što smo protiv nasilja i danas.
Ali, oni koji danas vode hajku protiv građana Srbije, pod firmom da se bore protiv nasilja na sportskim priredbama, jednostavno, nisu dosledni, jer da su bili dosledni ne bi bili akteri, ne bi bili protagonisti neviđenog nasilja na ulicama Beograda koje je nažalost odneo, kao što dobro znate i svoje žrtve, tog 5. oktobra 2000. godine.
Dakle, onda smo rekli da to nije način da se preuzme vlast u Srbiji i da se izvrše bilo kakve političke promene, to kažemo i danas. Ali, gospođo Malović, imam utisak da se ovde oko borbe protiv nasilja na sportskim priredbama bukvalno pronalazi, odnosno dolazi se do tople vode u bojleru.
Zna se kako se bori protiv nasilja, odnosno protiv kriminala u svim sferama društvenog života. Vrlo jednostavno. Postoji policija, postoji sud, postoji tužilaštvo. Neka nadležni organi rade svoj posao onako kao što to rade u svim demokratskim i civilizovanim zemljama sveta.
Mi iz SRS ne možemo da prihvatimo činjenicu da u Srbiji nema drugih i većih problema nego što su to navijačke grupe. To nasilje, naravno, ponavljam još jedanput osuđujemo. Ali, isto tako osuđujemo i činjenicu da će recimo, Narodna skupština Republike Srbije o izveštaju DRI da raspravlja tek u martu sledeće godine. Dakle, post festum.
Nemoguće je da su veći problem u ovoj državi navijači i to da li je neko popio limenku piva na 100 metara od stadiona, nego činjenica da je DRI konstatovala brojne zloupotrebe i finansijske malverzacije u ministarstvima, odnosno u drugim državnim institucijama i da apsolutno niko za to neće snositi odgovornost.
Dakle, ako hoćete dosledno da se borite protiv kriminala, protiv korupcije, protiv nasilja, borite se, ali onda počnite od glave. Počnite od toga što se dešava u ministarstvima, šta se dešava u organima uprave u sastavu ministarstava, šta se dešava u javnim preduzećima, a onda kada taj posao završite, onda ćemo mi vrlo jednostavno da se obračunamo sa ljudima koji ispijaju limenke piva pre sportskih priredbi ili koji možda skandiraju nešto što nije primereno i nije civilizovano.

Na član 3. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe “Napred Srbijo”.
Gospodin Zoran Ostojić, reklamira Poslovnik, je li tako?

Reklamiram član 104, narušeno dostojanstvo.
Primetio sam osmeh kod vas zadovoljstva, gospođo Đukić-Dejanović, dok je gospodin Martinović pričao o puču o 5. oktobru, o nasilju itd.
Zbog građana, zbog građana. Puč je pokušao da izvrši onaj ko nije hteo da prizna rezultate izbora 24. septembra, a peti oktobar nije bio puč, nego odbrana od puča. I kada govorimo o nasilju, onda bih voleo da se i oni koji sada tako žestoko osuđuju nasilje navijačkih grupa sete nasilja koje su navijačke grupe pravile prilikom hapšenja, recimo, Šljivančanina, pa na onom mitingu odbrane optuženog za genocid, Radovana Karadžića.
Dovoditi sve to u vezu sa petim oktobrom je zaista licemerno. Peti oktobar, u kome su verovatno učestvovali i navijači, kao građani, bio je odbrana građana od pokušaja puča, jer je puč kada se ne priznaju rezultati izbora. Te dve stvari nikako ne bi trebalo izjednačavati.

Gospodine Ostojiću, ja i grupa kojoj pripadam i politička opcija kojoj pripadam nasilje i političku borbu vrlo odvaja. Svaki oblik nasilja vrlo osuđujem.
Osmeh koji se mogao videti na mom licu bio je pre vezan za komentare onih koji sede sa moje leve i desne strane i koji nisu imali, nažalost, neposredno veze sa sadržinom koja je očigledno bila predmet vaše opservacije.
Mislim da nema povrede Poslovnika, ali ako niste zadovoljni... Zahvaljujem.
Na član 4. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe “Napred Srbijo”.
Gospodin Aleksandar Martinović, replika. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista nisam mogao da razumem ovu intervenciju gospodina Ostojića, zato što je SRS, kao što vrlo dobro znate, prva izašla sa rezultatima izbora za predsednika SRJ. Uopšte nismo dovodili u pitanje činjenicu da je Vojislav Koštunica pobedio na tim izborima.
Doduše, jeste da su posle toga zapaljeni zapisnici o radu biračkih odbora koji su se nalazili ovde u zgradi Savezne skupštine, gde je bilo sedište Savezne izborne komisije, to je tačno, ali to nije činila SRS.
Gospodine Ostojiću, moram da vas podsetim da su 24. septembra 2000. godine održani savezni i lokalni izbori. To nisu bili izbori za Republički parlament. Kako ste onda mogli da otimate na silu RTS, da palite, da palite reportažna kola itd? To nije način da vi dokažete da je bilo ko pobedio na izborima.
SRS je, dame i gospodo narodni poslanici, savest potpuno mirna. Nikada nismo organizovali bilo kakav rušilački miting ili rušilačku demonstraciju. Naprotiv, i kada smo imali da to radimo, uvek smo skretali pažnju našim članovima i simpatizerima, da se vlast menja na izborima, a da se vlast ne menja na ulici.
Nažalost, peti oktobar zaista jeste bio puč, zato što su preuzete čisto republičke institucije, koje nisu bile savezne, niti su bile lokalne. Svako ko malo poznaje pravnu teoriju zna da je puč uzimanje sebi za pravo nečega što inače ne bi moglo da se desi. Dakle, uzimate sami sebi neko pravo koje vam ne pripada. O tome se radilo.
Da je to bio puč, o tome, na kraju krajeva, svedoče stranci koji su o tome napisali knjige, koji su to finansirali, i koji su vrlo dobro bili upoznati gde i kada su se pripremali pučisti da izvrše to što su uradili petog oktobra 2000. godine.
Što se tiče ovog osmeha na licu gospođe Slavice Đukić-Dejanović, moguće da sam joj makar malo drag, kao što je ona draga i meni, pa da je to razlog njenog osmeha.

Gospodine Ostojiću, samo recite osnov javljanja?
(Zoran Ostojić, sa mesta: Replika.)
Po mojoj oceni, nije bilo elemenata za repliku.
Gospodin Zoran Antić ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, SNS podnela je par amandmana na ove izmene i dopune Zakona o krivičnom postupku. Konkretno, amandman o kojem govorim odnosi se na član 3, odnosi se na zabranu prisustvovanja određenim sportskim priredbama.
Što se tiče ovog predloga člana, smatramo da je ova materija, sankcija koja je predviđena, nije u dovoljnoj meri razrađena. Isto tako činjenica da je predviđena zatvorska kazna od 30 dana do 3 meseca poprilična i da je kao takav i taj oblik kazne razrađen u Zakonu o izvršenju krivičnih sankcija.
Prepoznali smo mesto o ovoj sankciji baš u tom zakonu, da je konkretno u članovima 279. i 280. već predviđena ta sankcija i da je neophodno, ako ste se već opredelili za to, da se nakon izvršenja neke zatvorske kazne nekom učesniku, počiniocu, zabrani prisustvo određenim sportskim priredbama, da je neophodno da se makar vodi evidencija o sportskim priredbama za koje taj izvršilac ima zabranu.
Isto tako, da bi, eventualno kroz izmenu Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, bilo neophodno da se taj počinilac javlja policijskim upravama, da se to evidentira, kontroliše, da se uredi način kada bi se od te obaveze odstupilo, da se, sve u svemu, odrede okolnosti i uslovi pod kojima bi ova sankcija trebalo da se izvrši. Ovako je ostalo poprilično toga nejasno. Ostavljeno je sudijama i tumačenje zavisno od situacije do situacije, što je, po mišljenju SNS, neprihvatljivo.