Dame i gospodo narodni poslanici, o ovom članu 11, odnosno o javnosti rada ovog doma zaista se mnogo danas govori. Mislim da je to jedan od suštinskih članova ovog zakona koji je, pre svega, dugo čekan, a drugo, kojim se određuje rad Narodne skupštine.
Moja koleginica Aleksandra Janković i ja smo iznele dva različita stava o tome na koji način bi se mogao u ovom članu prevazići problem prenosa i javnosti rada Skupštine, odnosno omogućiti građanima Srbije da imaju stalni uvid u rad Narodne skupštine.
Kada kažemo Narodna skupština, odnosno zakon o Narodnoj skupštini, onda taj pridev „narodna“ nije opisni, nego prisvojni, a prisvojni znači pripadajući. To znači da ova skupština, sa svojim radom, svim svojim atributima, obavezama i svim svojim rezultatima, pripada građanima Srbije.
Zaista moram da pozdravim jednu rečenicu gospođe Čomić koja mi se izuzetno dopada, kada dođu građani Srbije, bilo da su učenici, studenti, ili bilo koji drugi građani Srbije na ovaj balkon da vide naš rad, kada ona kaže: „Dobro došli u vašu kuću“. Ovo jeste kuća građana Srbije i oni treba da imaju uvid u svaki segment rada ovoga doma, jer je ovo jedino mesto koje zaista treba svakim svojim minutom postojanja da ih predstavlja i da štiti njihove interese. Mi smo se svi na to obavezali i mi to moramo do kraja ispoštovati, inače ćemo na svaki drugi način trpeti posledice pokušaja da se nekada zbog različitih potreba, kako to ovaj zakon omogućava, zatvore neke sednice za javnost, bez obzira na to da li su to ova plenarna zasedanja ili su to sednice odbora.
Dakle, građani Srbije treba svaki momenat rada Narodne skupštine i svojih predstavnika u njoj da prate, jer mi ovde predstavljamo njihove interese, štitimo njihove interese i zalažemo se za to da radimo u njihovom interesu i za njihovu bolju budućnost, kako se to ovde najčešće govori. To je ono na čemu smo insistirali.
Smatramo da je ovim članom 11. ozbiljno ugrožena javnost rada Narodne skupštine. O tome smo mnogo govorili, o mogućnosti zloupotrebe televizijskih prenosa, o odloženim prenosima, koji znamo šta znače i zašto se to čini.
Javni servis se svaki dan reklamira kao Javni servis evropske Srbije. Javni servis građanima naplaćuje pretplatu, i kada oni to hoće i kada oni to neće. Druge televizije to ne čine. Javni servis uzima pare i dužan je da građanima prenese rad jedinog tela koje ih predstavlja, dakle, Narodne skupštine. Ponovo kažem, to nije opisni pridev, to je prisvojni pridev, ova skupština pripada građanima Srbije.