Javljam se po članu 104. Poslovnika. Zadatak ove Narodne skupštine je da pomogne, između ostalog i u normativnom smislu, u zaokruživanju odbrambenog sistema, čime ćemo odbraniti i sačuvati Autonomnu pokrajinu. Ako mi normiramo na ovaj način, kao što sam rekao, u toku prošle godine u različitim oblicima pravnog normiranja uvek iskazujemo to u jednini, time pomažemo našim neprijateljima. Hvala.

Trideset sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodna poslanica Nada Kolundžija.

Mislim da vi tražite od nas da mi popravimo Ustav, što mislim da ovim zakonom ne možemo da uradimo. Hvala.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Konstantinović.
Ovaj amandman je predstavnik predlagača prihvatila.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Milan Avramović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Gospođo Čomić, ako bih mogao malo da pređem od ovog zadatog vremena, računajte na ono što ima poslanička grupa.
Gospođo Kolundžija, obraćam se vama, pošto ste vi predstavnik predlagača. Malo ću da proširim ovu priču. Znate, ne može Narodna skupština, kao državni organ, da ima neku funkciju. Moram da vam skrenem pažnju da se Ustavom i zakonima definiše nešto što je delokrug rada, pa se u okviru delokruga rada grupišu oblasti, a onda postoji termin „nadležnost“. Taj termin važi kada je u pitanju Narodna skupština kao državni organ – nadležna je da uradi neke poslove ili je nadležna i u okviru te nadležnosti ima neka prava i obaveze.
Kada se kaže „funkcija“, ako izađemo iz domena matematike i fizike, onda se ta reč vezuje za pojedinca koji vrši neku javnu funkciju. Znači, privatna funkcija ne postoji, postoji samo javna funkcija. Mi smo se godinama ovde bavili i sukobom interesa i sprečavanjem da nastane sukob interesa nosilaca javnih funkcija. Narodni poslanik je nosilac javne funkcije, a Narodna skupština ne drži nikakvu funkciju, nego poseduje nadležnost. To je generalno problem člana 15.
Sada da se koncentrišimo na stav 3, pokušajte malo da shvatite kakva dijalektika postoji između reči koje upotrebljavate, a to su reči „kontrola“, „nadzor“. Obe reči pogrešno upotrebljavate. Onda nemojte da se obazirete na amandman. U amandmanu mi promovišemo reč „nadležnost“, samo da bismo skrenuli pažnju.
Kada se u pravu kaže da se nešto kontroliše, onda znači da onaj ko nešto radi iz okvira svoje nadležnosti uvek ima nekoga koga mora da pita, ili nekoga ko je tu iznad njega, pa stalno prati šta taj radi. To je ta kontrola.
Kada je u pitanju nadzor, gospođo Nado, u pravu ste, ta reč se upotrebljava i ima više značenja; znači, postoji tzv. inspekcijski nadzor, koji je karakterističan za organ, postoji tzv. upravni nadzor, postoji nadzor nad primenom propisa itd.
Sve ovo vam pričam da bih vam rekao da ste u stavu 3. napravili veliku grešku, koja je, naravno, povezana sa onom početnom greškom iz člana 7. gde ste naveli koje sve funkcije ima Narodna skupština, pa ste tu rekli da postoji ta tzv. kontrolna funkcija.
Ako se razmotri odnos Narodne skupštine kao organa i Vlade Republike Srbije kao organa, onda ono što spaja jeste pitanje odgovornosti Vlade. Na koji način se razmatra pitanje odgovornosti Vlade? Ustav je propisao – izglasavanjem nepoverenja, glasanjem o poverenju, naravno, izborom, razrešenjem, ostavkom, kako cele Vlade tako i pojedinih ministara.
Vlada je zadužena prevashodno da vodi spoljnu i unutrašnju politiku. U vođenju spoljne i unutrašnje politike, u okviru odgovornosti koju Vlada ima prema Narodnoj skupštini, u čisto političkom smislu, kada izgube 126 glasova ovde, bez obzira na to da li je opravdano ili nije opravdano, Vlada pada, i taj pad Vlade je vid odgovornosti.
Kada dolazimo na teren prava, moram da vam skrenem pažnju da Vlada primenjuje zakone; Narodna skupština posmatra kako Vlada i državni organi primenjuju zakone, ali način posmatranja nije ni kontrola ni nadzor, nego opet kroz odgovornost Vlade. Ta logika je slična i kod drugih organa koji za ono što rade polažu račun Narodnoj skupštini.
Znači, pogrešno ste u članu 7. razgraničili grupe poslova, definišući ih kao funkcije Narodne skupštine, to ne postoji u Ustavu. Slažem se sa vama kada kažete – zašto kritikujete odredbu Predloga zakona kada je to prepisan član Ustava Republike Srbije? To se nikada ne radi u zakonima. Zašto? Jer onda ustavnu normu svodite na zakonsku. Ali, kada napravite to prepisivanje u nekoj slobodnoj formi ili neko stavi prst na čelo. Stalno vas prozivam, zašto ste u članu 37. Predloga zakona karikirali član 102. stav 2. Ustava Republike Srbije? Zašto ga niste prepisali? Ne, niste to uradili zato što postoji neki drugi interes. U tom smislu treba shvatiti ovaj amandman.
Znam, vi ćete sada da skočite pa da kažete – ali, vi ste predložili reč „nadzor“. Ako smatrate da je reč „nadzirati“ sredstvo da se postavlja pitanje odgovornosti Vlade, moram da vam kažem da ni amandman nije dobar. Ali, trebalo je amandman da shvatite kao sredstvo upozorenja: kada se nešto prepisuje iz Ustava, prepišimo ga kako je napisano u Ustavu i dajmo mu ono značenje koje ima u Ustavu. Ovde se menja značenje pojedinih odredaba Ustava. To je ta primedba.
Naravno, svesni smo mi, svi mi koji smo u ovoj sali, da se ovaj predlog zakona niti amandmanima, pogotovo ne onim amandmanima koje ste vi usvojili, ne može dovesti u neki red.
Apropo nečega što je bilo malopre, sve ono što predstavlja tekovinu i dobru parlamentarnu praksu ili nešto što je običaj, uzeću kao primer recimo direktne TV prenose, ako već pišemo zakon o Narodnoj skupštini, onda smo tu dobru parlamentarnu praksu i taj običaj mogli da pretvorimo u zakonsku normu.
Slažem se da postoje i drugi pravni sistemi gde ono što živi, što je običaj, što se podrazumeva ne ide u zakon. Ali, znate kakva je kod nas politička nestabilnost, začas se napravi 126. U pravljenju 126 nema ni ideološke, ni programske niti bilo kakve druge principijelnosti. Postoji ta tzv. foteljaško-kadrovska principijelnost i verovatno se ona zasniva na ličnom koristoljublju nekih koji poprilično utiču sa svojim stavovima na kreiranje političkog života u Republici Srbiji.
Znači, amandman je imao samo za cilj da vam skrene pažnju da je pogrešno svoditi nadležnosti na funkcije, uvoditi kontrolu, pa čak i nadzor nad onim što radi Vlada, a ne to staviti u kontekst onoga kako je napisano u Ustavu – da Vlada odgovara Narodnoj skupštini. Vlada odgovara Narodnoj skupštini od četiri sata, kada budemo krenuli sa poslaničkim pitanjima i sa interpelacijom, ona odgovara o mnogim stvarima. Ali, kada se stave reči „kontrola“ i „nadzor“, onda znači da mi bdimo iznad njih i da kontrolišemo i pojedinačne pravne akte koje oni donose. Mi to ne radimo, niti smo ovlašćeni to da radimo.
Zato nemojte da devalvirate ono što je u Ustavu napisano. Vlada odgovara Narodnoj skupštini – interpelacija, poslanička pitanja, glasanje o poverenju, glasanje o nepoverenju, izbor, razrešenje i da ne citiram još neke moguće oblike kada se razmatra odgovornost Vlade.

Iskorišćeno je pet minuta i trideset sekundi od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, potpuno nerazumevanje suštine parlamentarizma sadržano je upravo u članu 15. u stavu 4. Po mišljenju predlagača, Narodna skupština Republike Srbije vrši predstavničku funkciju samo u dva slučaja: kada razmatra predstavke i predloge građana i kada održava sastanke sa građanima i u kancelarijama Narodne skupštine van sedišta Narodne skupštine. Ovo je jedan potpuni parlamentarni nonsens.
Narodna skupština je predstavničko telo, kao što i piše u Ustavu Republike Srbije i kao što piše u ovom predlogu zakona. Dakle, sve što radi Narodna skupština radi kao predstavničko telo i to je sve predstavnička funkcija Narodne skupštine.
Gospođo Kolundžija, i kada donosimo i menjamo Ustav, i kada odlučujemo o promeni granica Republike Srbije, i kada raspisujemo republički referendum, i kada usvajamo strategiju odbrane, i kada biramo Vladu, i kada primamo građane ovde i razgovaramo sa njima, odnosno kada razmatramo njihove predstavke i predloge, mi vršimo predstavničku funkciju. To je suština parlamenta kao državnog organa.
Vi ste to nožem mehanički razdvojili, pa onda imate ustavotvornu i zakonodavnu funkciju, pa imamo izbornu funkciju, pa imamo kontrolnu funkciju i onda, zamislite, na kraju imamo predstavničku funkciju, koja je svedena na dve tačke, a u članu 2. smo Narodnu skupštinu definisali kao predstavničko telo.
Onda je trebalo da definišemo da je Narodna skupština ustavotvorno i zakonodavno telo, pa da smo izborno telo, pa da smo kontrolno telo, pa da smo, tek na četvrtom mestu, i predstavničko telo. Pa, naravno da nismo. Dakle, isključivo smo predstavničko telo i kroz sve ove poslove vršimo u političkom smislu jednu te istu funkciju, a to je predstavnička funkcija.
Pošto je gospođa Kolundžija danas insistirala na tome da su oni dosledno prepisivali Ustav, moram i na ovom članu 15. da pokažem građanima Srbije da to nije tačno. U članu 15. u stavu 3. kaže se da Narodna skupština ostvaruje kontrolnu funkciju između ostalog tako što vrši nadzor nad radom Vlade i odlučuje o prestanku mandata Vlade i ministara. Dakle, to je po gospođi Kolundžiji kontrolna funkcija Narodne skupštine. A u Ustavu Republike Srbije u članu 99. kaže se da Skupština time što bira i razrešava Vladu vrši svoja izborna prava.
Zašto to niste prepisali, gospođo Kolundžija? Jedno piše u članu 15, drugo piše u članu 99. Ustava, a ovamo se pozivate na to da ste vi doslovno prepisivali Ustav. Niste, nego ste prepisivali onda kada ste smatrali da treba. Kada ste smatrali da ne treba niste prepisivali, nego ste davali neku svoju sistematiku.
To je prosto neverovatno, kada uzmete Ustav Republike Srbije i pogledate, nadležnosti Narodne skupštine po Ustavu i nadležnosti koje su sadržane u članu 15. Predloga zakona nisu identične! Ono što je po vama kontrolna funkcija, to je u Ustavu definisano kao izborna funkcija, a sve ono što je u Ustavu definisano kao predstavnička funkcija, odnosno predstavljanje građana Republike Srbije, vi ste to mehanički razdvojili na ustavotvornu i zakonodavnu funkciju, izbornu funkciju, kontrolnu funkciju i onda poslednju, izgleda po vama najmanje važnu, predstavničku funkciju. Ali, dragi građani, tako to biva kada se parlamentarizmom i demokratijom bave ljudi koji su uveče zaspali kao komunisti, a ujutru se probudili kao demokrate.

Iskorišćeno je minut i pedeset četiri sekunde od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodna poslanica Nada Kolundžija.

Ako baš hoćete tim jezikom da govorite, vi ste zaspali kao nedemokrata i još se niste probudili.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Dušan Marić.