Samo bih se nadovezao na ovaj amandman gospođe Zlate Đerić. Mi smo izuzetno zabrinuti da se i posle ovog zakona o Narodnoj skupštini mi i dalje udaljavamo od demokratije, od osnovnih demokratskih principa, od javnosti u radu, od svega onoga što smo bili dužni da ispoštujemo na početku 21. veka.
Prema tome, ovo je naša velika zabrinutost. Vi ste skoro već pola mandata na vlasti, i nemojte misliti da ćete još dugo ostati, ali donosite jedan nakaradni zakon, koji potpuno zabranjuje javnost u radu. To se vidi čim uključite RTS. Kako može da stoji: „Javni servis evropske Srbije“, a plaćaju ga građani Srbije? To je javni servis građana Srbije, a ne evropske Srbije. Kod vas je sve evropsko, sve je nečije, a ništa nije građana Srbije. Svi imaju neka prava, samo mi nemamo nikakva prava. Mi ne možemo ništa da kažemo.
Vi ste sad u Javnom servisu napravili kockarnicu. Imate svako veče kockarnicu, da je čoveku više muka od toga – najmanja jedinstvena ponuda. Kako može time da se bavi Javni servis? Vi dodeljujete automobile, kockate se. Koliko zarađujete? Kome podnosite izveštaj? Kako? Na koji način?
Jutros gledam, hoće da vas utuže zbog neizmirivanja obaveza koje Javni servis ima prema nekim svetskim kompanijama, jer se krade program. Ne može direktor sada da se pravi lud i da neće to da plati.
Kažete da ste izašli na izbore sa svojim programom. Nije tačno. Vi ste izašli na izbore i dobili izbore, i to jedva dobili; ja ne znam ni kako ste ih dobili, da li uopšte imate većinu; zašto se nije pokazalo na budžetu, kad se pokazuje da li neko ima većinu. Vi ste izašli sa nizom prevara, prevarili ste građane Srbije i sad nećete javnost u radu, da mi to kažemo, da ste prevarili građane Srbije.
Samo da vas podsetim, vaš program je bio 200.000 radnih mesta, novih 200.000 radnih mesta, a imaćete 200.000 otkaza. Vi ste rekli – za bogato selo, otkup, da će da se otkupi višak seoskih proizvoda itd. Nema od toga ništa.
Rekli ste da nema monopola u trgovini. Ima. Rekli ste niz stvari, hiljadu evra po glavi stanovnika. Nema od toga ništa. Rekli ste – koridori. Koliko godina ste na vlasti, a koliko ste koridora izgradili? Desetak kilometara. Šta je sa koridorima? Predsednik Saveta za infrastrukturu gospodin Boris Tadić dozvolio je da most Gazela dođe u fazu padanja u reku. Slično je i sa Pančevačkim mostom. Zašto nije izašao sad da obrazloži šta radi taj njegov savet, nego je ugasio koncesiju koja je bila najveća investicija u Srbiji?
Prema tome, kad pogrešite, kad nemate šta da kažete, vi ćutite i pokrijete se ušima. Evo, jutros predlog predsednika ponovo izlazi u Jutarnjem programu, puna usta borbe protiv kriminala, a mi mu dali ko su najveći kriminalci. U čijem se kabinetu nalaze? Ne treba mnogo da radi, ne treba da se kreće, ne treba da putuje po svetu; svi su mu tu, samo treba da ih zovne i da reši pitanje borbe protiv kriminala.
Pre neki dan je državni sekretar Ministarstva pravde izašao i lepo rekao da što se tiče slučaja Šarić, neke političke partije i neki aktuelni političari stoje iza toga. Ko su aktuelni političari koji stoje iza toga? Zašto se ćuti o tome?
Vi nemate program. Vi imate izborni program koji donosi niz prevara, a posle sve to zakamuflirate, zatvorite i onda pričate prazne priče.
Jutros ste rekli da penzije mogu da rastu, da se povećavaju u skladu sa rastom plata u nekim javnim preduzećima. Odmah su vas demantovali iz Međunarodnog monetarnog fonda. Posle tri minuta izašao je njihov demanti. Neće baš da vam kažu – ajde, nemojte da lažete, nego vam lepo kažu da to ne može. Krkobabić izlazi sa programom kao da je to najuspešniji program i da su se svi u svetu oduševili. Ja mislim da će taj njegov model ceo svet da prihvati kao veoma dobar i originalan, a pitajte penzionere kako žive. Zato im ne date da čuju pravo stanje stvari u Srbiji i ne date prenose.
Vi želite da zatvorite javne prenose. Evo, preksinoć ste u pola tri, u četiri sata prikazali jedno važno pitanje. Sećate se u koliko je sati bio Zakon o informisanju? Ko gleda televiziju, ozbiljnu emisiju, odnosno prenos Skupštine, u četiri ili tri sata posle ponoći? Niko. Niko ozbiljan. Možda neko ko se vrati polupijan iz kafane pa zaspi pored upaljenog televizora.
Vi se igrate sa ovom institucijom parlamenta, donosite zakone i sve to sramno branite. Ja čujem da ovde pojedinci izlaze i brane to. Na neku našu opasku, dobronamernu, da kroz amandmane ipak doteramo ovo što ne valja, koliko-toliko, neki vaši dođu, pa brane, pa puna usta demokratije itd. Gde imate demokratiju? Ima li demokratije u slobodi kretanja? Nema. Niko ne sme da se kreće po Beogradu bez nekih silnih mera zaštite.
Gde imate mere zaštite, samo mi to objasnite? Gde imate demokratiju razvijenu? Gde može javno da se kaže svoje mišljenje, a da nema sankcija, da nema posledica itd? Da li neki sudija sme da izađe i da javno kaže svoje mišljenje? Može, ali ga više nema. Da li tužilaštvo sme da kaže – mi smo u pravu, ovo će biti? Ne sme, jer ih neće biti više. Da li predstavnici Ustavnog suda smeju da izađu i da kažu da je uvođenje Euleksa na Kosovu protivustavno? Ne smeju.
Mi smo očekivali da će kroz ovaj zakon da se štite institucije poput parlamenta, da ćete da zaštitite ovaj parlament, da se dobije odgovor na ona pitanja koja su veoma ozbiljna, koja život znače za ovu državu. Međutim, vi sve to želite da sakrijete od javnosti.
Vaši predstavnici Vlade ne smeju da izađu ni u jedan javni duel sa nekim iz opozicije. Ne sme nikakvo sučeljavanje da bude. Vi ih zaštitite kao ikone, odvedete ih u studio, naravno, dovedete vašeg novinara, oni ispričaju. Evo, Dinkić je rekao da je kriza prošla, za petnaestak dana blagostanje u Srbiji. Je li tako bilo? Ovaj iz poljoprivrede kaže da više nema krize, sve je u najboljem redu. Šta kaže seljak? Možemo li to negde da čujemo? Šta kaže radnik? Šta kaže opozicioni poslanik? Šta kažu oni koji nisu u vladajućoj koaliciji?
Jeste li čuli juče informaciju da je, prema ispitivanju javnog mnjenja, 33,5% mladih ispod 30 godina izrazilo želju da napusti Srbiju? To je rezultat vaše vlasti, to je rezultat, svi žele da negde odu.
Niste nam rekli da sada pregovarate da se da region sa centrom u Novom Pazaru. Naravno, da bi prošla ova deklaracija i da se ne nazove genocid, već zločin, i tako dalje. To je tačno, sto posto. To pojedini političari iznose javno u ovim gradovima koje ste sramno pripojili i napravili od njih deo Sandžaka. Kako možete Zlatar, deo Zlatibora, da pripojite? Sve to radite da biste produžili malo vlast za koji mesec, i ne sme niko to da čuje, ne sme niko da zna.
Ovde sam po stoti put postavio jedno jedino pitanje – kako su pare koje su date za osnivanje, osnivački ulog „Zagrebačke banke“ prebačene na šifrovane privatne račune? Zašto se država preko pravobranilaštva odrekla dela akcija koji nam pripada i to pismo napisala? Danas ću priložiti dokumentaciju u četiri sata. Da li će tužilaštvo pokrenuti krivične postupke? Ko su ljudi koji su uzeli 2,2 milijarde evra i stavili na svoje privatne šifrovane račune? Ko su ti ljudi? Prema tome, ovde ima niz pitanja koja ne želite da pokrenemo. Čim ta pitanja dođu na red, vi odmah stopirate.
Postavio sam pitanje, i pre neki dan i pre mesec dana, ko je bez tendera dodelio da kroz koridore prođe optički kabl, koji godišnje donosi čist profit 45.000.000 evra, da ta investicija od 25.000.000 evra, koja se isplaćuje po projektu za devet meseci, bude dodeljena tajkunima van Srbije, uz saradnju sa našim tajkunima. Zašto je ministar Dulić urgirao da se hitno daju odobrenja za takav projekat, koji je prošao bez tendera? Kako je moguće da se ti radovi sada izvode bez građevinske dozvole, bez saglasnosti upravnih odbora i javnih preduzeća?
Nekada smo razgovarali u Vladi da će to poboljšati status „Železnica“ i „Puteva“, jer će taj dodatni prihod ići u kasu „Železnica“ i „Puteva Srbije“. Međutim, sada će ići u firmu koju ne znam. Pitao sam ovde ko je „Nuba invest“, čiji je „Nuba invest“ i ko gura tolike pare tamo. Kako će moći sada da se podele neki autoputevi bez tendera, po pozivu? Kako može? Da li to negde na svetu može? Može, kod nas. Zašto? Zato što ste vi, gospodo iz vladajuće koalicije, tako odlučili.
Prema tome, razmislite dobro, povucite ovaj zakon i napravite jedan zakon koji će štititi instituciju parlamenta. Vi nemate većinu. Hoćete sada i poslanike opozicije da naterate da vam prave kvorum. Nigde u svetu opozicija ne daje kvorum vladajućoj stranci. Vladajuća koalicija mora da obezbedi kvorum.
Ko su vam ljudi u vladajućoj koaliciji? Da li znate da ih nabrojite? Nemate ih u većini. Ovo je jedna interesna grupa koja se juri kroz hodnike, okupi, izdiluje, izglasa. Da li je sramno glasanje budžeta koji je izglasan na onakav način? Po meni, jeste. Taj budžet će uništiti kompletno ovu godinu.
Zašto ugovor sa „Fijatom“ niko nije pojasnio? Pitao sam sto puta – kome je „Fijat“ uplatio 98.000.000 evra? Igrate na kartu „Fijata“, koji je zatvorio fabrike u svojoj državi i sada je došao kod nas ovde da nas uvede u blagostanje. Gde ćete prodati 200.000 automobila „punto“? Da li je to moguće? Gde su ti automobili?
Prema tome, imate niz problema, zato bežite od javnosti, zato radite noću, zato držite noćne sednice i zato ne dajete direktne prenose, da Srbija ne čuje ono što je problem, izuzetno veliki, Srbije i da sakrijete ključne stvari.
Zašto ste zataškali problem Krišto? Šta je bilo sa tim čovekom? Je li sada sve u redu? Zašto ste zataškali problem, kada se predsednik države obratio naciji i rekao da su Luka „Beograd“ i „Ušće“ oštetili državu i grad Beograd za dve i po milijarde evra? To je rekao šef države, to je bila emisija na B 92. Zašto sada svi ćute? Sve je u redu, ne sme niko ni da pita.
Prema tome, vama smeta televizija, vama smeta javnost, ne sme niko javno da postavi to pitanje. To možete na noćnim sednicama. Vi ćete pustiti oko pola četiri izjutra, kada se probude pekari i krenu na posao, pa možda neko baci oko, ali većina neće.
Prema tome, gospodo iz vladajuće većine, debelo razmislite. Vi ste ovde u pitanju još koji mesec i nemojte misliti da ćete biti dugo. Obiće vam se sve ovo o glavu. Verujte, ovo će se vama vratiti kao bumerang, videćete to dobro i zato ćete imati velike probleme. Nemojmo rušiti instituciju srpskog parlamenta. Kakav parlament, takva država. Hvala vam.

Iskorišćeno je ukupno vreme koje je na raspolaganju predsedniku Poslaničke grupe Nove Srbije.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Utrošiću minut-dva svog vremena da objasnim šta znači poštovanje pravila i procedure u ovom domu.
Amandman na član 11. podnele su Poslanička grupa Napred Srbijo u 10 sati dvadeset trećeg, sa željom da se izmeni deo teksta; Poslanička grupa Nova Srbija u 10.10 časova, traži da se brišu st. 2, 4. i 5; Poslanička grupa LDP, isto dvadeset trećeg, u 9.55 časova, traži izmene i Poslanička grupa SRS, isto dvadeset trećeg, u 9.45 časova, traži da se izvrši izmena.
Ako pogledate član 151. Poslovnika koji reguliše rad i način dobijanja reči i redosled razmatranja amandmana, u zavisnosti od toga da li se traži brisanje ili izmena pojedinih odredaba, ni vi, gospođo Čomić, tako genijalni, ne biste mogli naći način zašto ste baš onakvim redosledom davali reč i prozivali podnosioce amandmana. Ni vreme, ni način obrazloženja izmena ovih odredaba vam ne bi mogli opravdati redosled. Toliko o pravilima.
Đavo se uvek vrti oko novca. Javnost rada dokazuje da je u pitanju novac, a kroz javnost rada. To što predlažete i tvrdoglavo odbijate predloge svih nas iz opozicije da mi ne uzmemo sebi na teret stvaranja uslova za televizijske i internet prenose govori o sledećem: Skupština, koja inače kuburi sa svojim budžetom, u kojoj mi nemamo pristojne uslove za rad, a ja ću to obrazložiti, treba da po ovom predlogu zakona Javnom servisu stvori uslove, tj. podnese finansijske troškove za pripremu signala koji će oni preuzeti.
Gospodo i građani Srbije, članom 11, kojim se garantuje javnost rada, u stvari se definiše cena koštanja prenosa ovih skupštinskih zasedanja. Koja će to cena mraka biti možete da saznate ako vidite kako su tekli pregovori sa Radio-televizijom Srbije o nastavku prenosa, koja je, kao javni servis, sa prioritetom poslova ugovarala sportske i ostale aktivnosti.
Neko se ovde usuđuje da nama kaže da to nije javni servis kao neka državna institucija. Zašto i ne bi? Isto onako kao što ste Direktorat civilnog vazduhoplovstva proglasili zasebnom agencijom, koja u ime ove države može da naplaćuje koliko hoće, da radi sa tim šta hoće, da o tome ne podnosi račune, zašto ne bi mogao i Tijanić? Zašto ne bi mogao i Javni servis? Znate li zašto može? Zato što ste vi dobijanje vlasti shvatili upravo ovako – da prvi zakon i svaki sledeći koji treba da donosite treba da bude odbrana stečene vlasti. Kako je branite? Zataškavanjem već napravljenih afera i trošenja para i sprečavanjem da se nove saznaju.
Zašto sedimo u ovoj zgradi u kojoj je, dok ja cvokoćem, vama, gospođo Čomić, vruće? Prešli smo u zgradu u kojoj klima-uređaj ne funkcioniše kako valja i u kojoj nosimo marame, jakne. Jednog dana ćemo poneti ćebad da se pokrivamo, da se ne razbolimo u ovom gornjem redu, nezavisno od toga ko je pozicija a ko opozicija, dok se predsedništvo znoji i crveni zato što im je vruće. Znači, zato što je neko hteo da pokrije loš način ulaganja novca u opremanje ove zgrade odlučio je da nas smesti u zgradu u kojoj nemamo pristojne uslove za rad; ili, da ih nazovem makar različitim.
Sada se ovde postavlja pitanje – kako će se u vezu dovesti javnost rada sa utroškom para preko računa, koji će se zvati skupštinski budžet, da bi onaj ko hoće preuzimao signal? Gospodo moja, sa 126 je možda to moguće, ali danas upozoravam građane da previsoka cena mraka koju će dobiti jeste vidljiva iz vašeg dosadašnjeg ponašanja.
Ovaj zakon koji ste nazvali zakon o Narodnoj skupštini, znate li na šta liči? Na onu Fukoovu uvodnu odredbu, gde filozof Mišel Fuko navodi Borhesov izvod o podeli životinja, koji je u stvari preuzet iz jedne kineske enciklopedije. Glasi ovako: „Životinje se dele na one koje pripadaju caru, mirišljave, pripitomljene, sirene, čudovišta, pse na slobodi, bezbrojne, one naslikane kičicom od kamilje dlake, uključene u ovu klasifikaciju itd.“ Kao što vidite, u ovoj klasifikaciji nema nikakvog zajedničkog kriterijuma. Isto tako, u ovom zakonu ne postoji nikakav zajednički kriterijum po kome je nešto uključeno kao odredba o kojoj se precizno i tehnički do detalja raspravlja, a nešto drugo nije.
Ustav govori o Skupštini, njenim nadležnostima, o predsedniku Skupštine, koji je predstavlja, i o poslanicima i njihovim pravima i obavezama. Ovaj zakon govori o gardi, crvenom tepihu, svečanoj muzici i ovlašćenjima koja treba da dobije funkcioner koji rukovodi organom, tj. generalni sekretar, koga treba izjednačiti sa državnim sekretarima u ministarstvima, i to na takav način da je najmanje važno kako poslanici koji u ovoj skupštinskoj sali treba da obavljaju svoju dužnost, na primer, dobijaju materijal, koji je njima osnovno sredstvo za rad.
Lično sam u drugom sazivu ponovo u ovoj zgradi, a od 1992. godine sam bila poslanik (i upozoravam neke da istorija ne počinje od njih i da se poslovnici ne pišu od 2000. godine, nego su se pisali mnogo ranije) i zaista sam se mukotrpno, čak sam se u nekim trenucima osećala veoma neprijatno, zalagala da dođem do materijala koji bi mi omogućio da radim svoj poslanički posao.
To znači da ono što ste, na primer, u ovom predlogu zakona napisali da će se regulisati članom 56, kaže – za sve što nije predviđeno posebnim članom zakona, postupak, npr. dostavljanje predloga zakona, Narodna skupština će odlučiti u skladu sa demokratskim standardima, opštim pravilima i prirodom pitanja o kojima se odlučuje.
Ta pravila i demokratske procedure su bile sledeće: odštampa se materijal, na kolicima odnese u poslanički klub, bez datuma, kao da svi mi poslanici, nas 250, živimo u Beogradu, nemamo drugi posao, sedimo u sali i čekamo materijal. Za sednicu preko medija čujemo da je zakazana, sa 38 - 50 tačaka dnevnog reda, sa skraćenim rokovima za podnošenje amandmana, kao da smo nadljudi koji istovremeno treba da sede ovde, pripremljeni i da pišu amandmane. I onda neko kaže – vaš posao kao opozicije je da pomognete vlasti da ispravi loše zakone.
Znači, način dostavljanja materijala, koji vam je definisan makar Poslovnikom, članom 139, kaže da odmah po prijemu materijala predsednik Skupštine dostavlja materijal poslanicima na upoznavanje. Da li imate nešto protiv PTT-a pa nećete poštom da pošaljete nama koji ne živimo u Beogradu? Čemu služe ova savremena sredstva komunikacije? Ili ćete me uveriti da treba ovde da sedim i da ne znam o čemu se radi, da mi u trenutku ulaska dajete materijal, da biste vi izgledali pripremljeni, prepametni, a mi nepripremljeni, neodgovorni, i ne znam čemu već služimo kao opozicija?
Daću jedan konkretan dokaz do koje mere je ova skupština kao institucija, zakonodavna, predstavnička i nadzorna, privatizovana. O tome govori način utvrđivanja delegacija koje prisustvuju posetama nekih drugih delegacija i stručnih organa, način kako se sastavljaju delegacije mimo onih koje su ustanovljene kao međunarodna tela, ko odlazi, da li mi to uopšte znamo, i ko i kada dobija materijale da bi sa njima bio blagovremeno upoznat.
Jedan od predivnih seminara koji je održan u ovoj zgradi, u maloj sali, govorio je o kapacitetima parlamentarne demokratije. U njegovoj organizaciji učestvovala je gospođa Čomić, njenom ličnom voljom, kao što i dobijanje materijala uglavnom zavisi od lične volje službenika u ovoj zgradi. Ja ne želim da to bude moja privilegija, kao jedne od 250, nego pravo svih nas napisano u proceduri, zakon o Narodnoj skupštini, Poslovnik ili bilo koji dokument koji mogu da vidim, sa kojim mogu da se upoznam, a ne da budem snishodljivo zahvalna nekome zato što mi je omogućio da čitam materijal ili da prisustvujem jednom ovakvom seminaru, gde je predivan gost, sećate ga se, gospođo Čomić, nikada me više niste pozvali ni na jedan seminar, gospodin Fabio Franćini ovako rekao: „Akteri u parlamentu, pozicija i opozicija, imaju različite i konkurentske ciljeve i to određuje liniju konflikta ili liniju rascepa, i to jeste i teoretski dokazano.“
Umesto da tu postojeću teoretsku liniju rascepa i konflikta sužavamo u interesu naroda, u onom minimumu zajedničkog pristupa koji se zove institucija parlamenta, vi iskopavate rovove odvajajući nas na one koji treba da misle da je svoj jezik po podrazumevanju jezik nacionale manjine, da kad tražimo da to bude, u skladu sa zakonom, omogućeno svakom članu parlamenta da imamo nešto protiv nekoga.
Ali, nedoslednost koja stoji u ovom predlogu zakona govori ne da je ovaj zakon urađen površno, rađen je godinu dana, uz pomoć mnogih međunarodnih institucija i raznih seminara, već da je suština u članu 11, u kojem treba ostaviti otvorenu mogućnost za različito tumačenje javnosti rada – da li da ili ne, ako platimo imaćemo prenos, ako ne platimo, nećemo. Znamo da para nema, teško da će biti prenosa, ali ako nekom zahvalnom izvođaču radova poverimo poslove konstituisanja, stvaranja nekog izvornog televizijskog signala ovde, ili internet, pa možda će i biti tog prenosa, ali na koji način? Onako kako je u zapisniku već više puta reklamirano od mene kao poslanika SNS, gde se opozicija naziva amorfnom masom – opozicija, kao da smo bezimeni ljudi, gde se ponovo citiraju razlozi za donošenje pojedinih zakona, kao da Vlada nema svoje uvodno izlaganje, i gde ne možete da saznate ni da li ste bili na nekom odboru, ni da li je održan i od toga ko je član delegacije imaćete izveštaj o boravku ili će on eventualno kasniti.
Nije nejasno zašto se stvari dešavaju tako. Jasno je da onaj ko je pod kruškom prvo sebi krušku obezbedi, ali taj koji je pod kruškom mora da zna da je ovaj narod gladan istine, jer je ne vidi ni u televizijskom emitovanju sa nekog skupa, gde se tačno zna zašto se i kako citira nečije izlaganje i deo nečijeg izlaganja. Jer, svi vi znate, kao i ja, makar i vi i ja prisustvovali istom događaju, vaša slika je vaša slika o tom događaju i moj utisak o nekom događaju je moja slika o tom događaju. Zašto narodu onemogućavate da stvori sopstvenu sliku o događaju koji se zove parlamentarna demokratija i rasprava u ovom domu? Zašto glumite demokratiju, kažete – imaćemo kolegijum kao telo koje će praviti dnevni red?
Ne zamerite na grubosti poređenja, ali će mi šefovi poslaničkih grupa iz opozicije i njihovi zamenici dati za pravo – na isti način kako kosovska vlast glumi slobodu kretanja i želju za povratkom Srba na Kosovo i Metohiju, tako se i u ovom zakonu i u stvarnom ponašanju glumi dogovor sa opozicijom o dnevnom redu, načinu rada ili čak ciljevima koje treba postići kada se u okviru delegacije ide negde, na sastanak sa nekim međunarodnim delegacijama.
Nemojte da se nekome desi da mene ili bilo kog mog kolegu, jer nemam loša iskustva, optuži da se ne držimo onog minimuma nacionalnih interesa, ponosa i stava kada odemo negde u međunarodnu posetu. O tome uglavnom vodi računa svaki čovek koji iz ovog parlamenta odlazi.
Ali, pravo da glumite kolegijalno, dogovorno telo u kojem predsednik Narodne skupštine ili predsednik odbora određuje ko ide, jer će, bože, neko praviti probleme, a neko nije bio dovoljno poslušan ili dobar, uvredljivo je, ima bumerang efekat. Ali, vi imate sreću da pred sobom nemate osvetoljubive ljude, jer mi znamo šta znači ići u istoriju i pitati se ko je prvi počeo, odnosno ko je kriv.
Vi imate divnu praksu da uz pomoć međunarodnih institucija... i priliku koju ste propustili, da i Poslovnik uredite zajedno sa ovim zakonom. Zašto nismo uredili Poslovnik, koji treba da kaže šta dalje sa izveštajima Državne revizorske institucije, kako da unapredimo kontrolu, odnosno nadzornu ulogu ovog doma, nego nas uveravate da će praćenja rada na odborima biti dovoljno informativno i težište rada prenosimo tamo? Svi ste dovoljno zreli i dovoljno se bojite izbora da ste svesni toga da u šarene laže ne veruju više ni deca.
Molim vas da ne potcenjujete, pre svega, prirodnu inteligenciju građana Srbije. Sto dvadeset šest ruku, koje su u nekom trenutku i zbog nečega skupljene, ne znači da ste pobedili na izborima, samo ste umeli koalicioni kapacitet bolje da iskoristite, odnosno resursima države da potkupljujete građane i da ih na taj način, varajući ih da će biti para za isplatu onih penzija koje su penzionerskom inflacijom ostavljene na nivou na kom su bile, i izvesnim manipulacijama statističke prirode, uverite da ste pobedili. U redu, i to je veština (makijavelistička, doduše, ali veština, priznajem), ali imajte na umu da izbori, čak i kad se održavaju u redovnom roku, predstavljaju polaganje računa za ono što danas činimo.
Molim vas, nemojte da svaka naredna vlast koja dođe mora da počne od promene zakona i da uvek priča počinje od promene Ustava. Donosimo zakone koji će moći da traju makar nekoliko mandata. O čemu god da govore, koga god da se tiču, dajte da donosimo zakone koji će trajati duže od uobraženosti jedne arogantne vlasti, koja ne shvata da su izbori pred nosom svih nas. Hvala.

 Iskorišćeno je devetnaest minuta, dva minuta za amandman i sedamnaest minuta od vremena poslaničke grupe. Znači, iskorišćeno je ukupno vreme predsednika poslaničke grupe, bilo je na raspolaganju deset minuta i trideset sekundi, i pet minuta i trideset sekundi od vremena poslaničke grupe.
Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što nastavimo rad, pozivam vas da pozdravimo učenike ekonomske škole „Nada Dimić“ iz Zemuna koji nas danas prate sa galerije Narodne skupštine. U svoje i u vaše ime pozdravljam Magdalenu Kerić, Dianu Lemaić, Maju Vješticu, Maju Spasić, Anu Čanak, Nevenu Kamber, Marinu Jurčević, Milicu Kristić, Tamaru Aleksić, Jelenu Zajović, Radivoja Lalića, Dušana Ilića, Zoranu Trifunović, Melinu Rebronju, Sanju Puzović, Branku Nerlović, Mariju Tasev, Sonju Savović, Moniku Kartar, Jelenu Petković, Aleksandru Mladenović, Irenu Kostov, Jasnu Brkić, Branislavu Devrnju, Milicu Mirlović, Bojanu Stajković, Aleksandru Božović, Lidiju Lukić, Jelenu Milošević, Teodoru Rodić, Vanju Krajlović, Tijanu Kostić, Danijelu Katić, Sofiju Mladenović i Martinu Bursać. Dobro došli u vašu kuću, u Narodnu skupštinu Republike Srbije.
Da li se još neko javlja za reč u raspravi u pojedinostima? (Da.)
Narodni poslanik Aleksandar Martinović reklamira povredu Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, smatram da je povređen član 85. Poslovnika Narodne skupštine. Naime, sada je skoro 15 časova, a mi još uvek nismo imali pauzu u radu. Počeli smo sa efektivnim radom oko podne. U 16.00 časova počeće onaj deo sednice na kojem se postavljaju poslanička pitanja Vladi i ministrima i radićemo do 19.00 časova. To znači da će narodni poslanici u kontinuitetu raditi punih sedam časova.
Radi se o ozbiljnom zakonu o Narodnoj skupštini, odnosno, zakon i nije toliko ozbiljan, mislim da je ozbiljnija rasprava nego što u Predlogu zakona piše, a s druge strane, tri sata neprekidno postavljaćemo pitanja Vladi. Narodni poslanici moraju da imaju makar sat vremena pauze da bismo mogli da se pripremimo za ovaj drugi deo sednice Narodne skupštine kada ćemo postavljati pitanja Vladi.
Mi sad raspravljamo o Predlogu zakona o Narodnoj skupštini, gde se daju ovako široka prava narodnim poslanicima, imamo neku veliku slobodu, neka velika prava, a ovde su uslovi kao kod goniča robova. Sedam punih časova radimo i raspravljamo o dve potpuno različite teme: do 16 časova pričamo o Predlogu zakona, od 16 do 19 časova postavljamo pitanja Vladi.
Uopšte ne znam kada mislite da se narodni poslanici koji žele da učestvuju u pretresu u pojedinostima Predloga zakona o Narodnoj skupštini pripreme za postavljanje poslaničkih pitanja. Poslanička pitanja su ozbiljna i tiču se svih građana Srbije i za to je potrebno neko vreme da se poslanici pripreme, da pređu sa jednog načina rada, a to je rasprava u pojedinostima, na postavljanje poslaničkih pitanja članovima Vlade. Shodno tome, gospođo Čomić, najljubaznije vas molim u ime poslanika SRS, a verujem i u ime svih drugih poslaničkih grupa, da odredite tu pauzu od jednog sata.

Narodni poslaniče, nema povrede Poslovnika, propustili ste verovatno prisustvo u sali, oko 11.45 časova obavestila sam sve narodne poslanike, na osnovu člana 85, da ćemo upravo zato što smo počeli kasnije, da bi bio usklađen rad odbora i deljenje izveštaja Zakonodavnog odbora i Odbora za pravosuđe i upravu, raditi od 12.15 časova, bez pauze, do 19.00 časova, tako da su narodni poslanici bili upoznati sa tom informacijom.
U skladu sa dogovorom sa potpredsednicima Narodne skupštine, narodnom poslanicom Juditom Popović, Natašom Jovanović i Nikolom Novakovićem, i narodni poslanik Čedomir Jovanović je rekao isto što i vi, saglasna sam da nam je potrebna mala pauza pre nego što u 16.00 časova počne sednica za postavljanje poslaničkih pitanja, ali ne pauza od sat vremena, tako da ćemo napraviti pauzu, logično, nakon rasprave o nekom amandmanu, oko 15.30-15.40 časova, da bismo mogli da se pripremimo za sednicu za postavljanje poslaničkih pitanja i da bi Vlada, tj. ministri mogli da uđu.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 12. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 12. amandman je podnela narodna poslanica Zlata Đerić.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Zlata Đerić.

Kratko ću o ovom amandmanu. Naime, ovim amandmanom je traženo da se u članu 12. briše stav 3, koji se inače odnosi na izgled i upotrebu amblema, oznaka i drugih simbola i obeležja: „U izradi predloga iz st. 1. i 2. ovog člana nadležno radno telo sarađuje sa istaknutim stručnjacima i umetnicima.“
Mislim da ovakva opisna kategorija „istaknuti stručnjaci i umetnici“ u zakonskom rešenju ne može da stoji. Prvi, drugi i četvrti stav u zakonu su sasvim jasni; nekim drugim zakonima se određuje kako se pristupa izradi i raspisivanju konkursa za izradu takvih znakova, obeležja i amblema. Dakle, šta znači „istaknuti stručnjaci i umetnici“, da li je to istaknuti u nekim političkim strankama ili istaknuti po merilu javnosti? Mislim da to nije prava odrednica koja treba da nekoga kvalifikuje da radi na ovom važnom pitanju označavanja ili obeležavanja Skupštine i skupštinskih znakova, oznaka, amblema i obeležja.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Čedomir Jovanović, Judita Popović, Nataša Mićić, Ivan Andrić, Vesna Pešić, Zoran Ostojić i Kenan Hajdarević.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Ivan Andrić.

Naš je predlog da se briše ova odrednica u zakonu da garda stoji na početku i na završetku redovnog zasedanja Narodne skupštine. Iako je ne delimo, mi možemo da prihvatimo ambiciju da se na svečan način označavaju neki datumi u radu Narodne skupštine, ali ne vidimo bilo kakvu svečanost u početku i završetku redovnog zasedanja. Čak nam je teško da zamislimo da tu neki mladi vojnici stoje četrdeset sati 29. decembra i da čekaju da završimo. Kao što svi znate, obično završavamo tada, oko ponoći, a počinjemo ujutru oko 9.00 časova. Mislimo da će se to od jedne zamišljene teatralnosti pretvoriti pre u nekakvu bruku koja će služiti za podsmeh ovoj instituciji.
Ono što bismo takođe želeli da upitamo, pošto nam nije baš najjasnije, ako je reč o počasnoj jedinici Vojske Srbije, pretpostavljamo da se radi o nekadašnjoj gardi vojske Jugoslavije? S tim u vezi, moram da podsetim da postoji jedna... Ako već želite da vežete ovu vojnu jedinicu za ovu instituciju, moram da vas podsetim na nešto što se desilo pre četiri ili pet godina, a nikada nije rasvetljeno, a desilo se u okvirima zaduženja ove jedinice. Reč je o pogibiji dva mlada vojnika u Topčideru, koja nikada do kraja nije rasvetljena. Reč je, na određeni način, i o nečasnoj ulozi ove jedinice u mnogim događajima u toku devedesetih godina, ali i 2001. godine, oko Vidovdana.
Nije nam jasno zašto ste od svih mogućih svečanih jedinica odabrali baš tu, koja nas asocira na dosta loših stvari. Mi bismo želeli, ukoliko je to moguće, da to ipak bude neka druga počasna jedinica, bar dok se ne rasvetli pitanje ubijenih vojnika u Topčideru i uloga svih ljudi iz te jedinice u tom ubistvu. Hvala.

Narodna poslanica Nataša Jovanović, povreda Poslovnika.