Na član 37. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandar Pejčić i Donka Banović. Reč ima gospodin Aleksandar Pejčić.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Poštovani ministre, predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću i ja da budem dobronameran, kao i kolega Dimitrijević, pošto su amandmani slični.
Naime, zbog reforme školstva smo predvideli da u nekoj budućoj nomenklaturi stoji upravo ova sestra tehničar jer smatramo da svojom kompetencijom osigurava uvažavanje opštih principa obrazovanja i vaspitanja, kao i unapređivanje vaspitnog rada i nege. Kao što rekoh, pošto je u toku reforma srednjeg obrazovanja, postoji mogućnost da se ovo zvanje ugradi u ovaj zakon; to zvanje bi i te kako unapredilo rad predškolskih ustanova.
Iskoristiću šansu da vas obavestim, pošto nisam dobio to saznanje što se tiče školskog odbora u Leskovcu, ekonomska srednja škola, da je urađen ponovo izbor iz Saveta roditelja i da očekujemo da na narednoj sednici lokalni parlament potvrdi ovaj izbor Saveta roditelja, kako bi direktorka mogla da radi u skladu sa zakonom, i da će skupština da se ponaša i da više neće kršiti Zakon o osnovama sistema obrazovanja...
Vratiću se na amandman. Mislim da je amandman osnovan i da ga treba prihvatiti kako bismo poboljšali tekst zakona. Zahvaljujem.

Na naslov iznad člana 38. amandman je podneo narodni poslanik Milan Dimitrijević.

Hoćete vi prvo? Izvolite.

Niste videli, ali sam se javila da govorim takođe o amandmanu na član 37.
Ministar nije prihvatio da se doda „pedijatrijska sestra - tehničar“, ali čini mi se da Ministarstvo ili ministar nisu dovoljno pažnje obratili na drugi deo ovog amandmana, gde se predviđa – i svi drugi obrazovni profili koje propisuje ministar. Zbog čega? Zato što smo mi pre par godina doneli Strategiju o srednjem stručnom obrazovanju, zato što su mnogi ogledi u toku u srednjim stručnim školama u Srbiji i zato što se beleži izvestan uspeh. Naime, u nekim školama se kroz oglede obrazuju određeni stručni profili i postoje podaci da učenici koji završe takve profile u čak 90% slučajeva odmah nalaze zaposlenje, odnosno radno mesto.
Vi kroz ovaj zakon uopšte niste ostavili mogućnost da će se kroz srednje stručno obrazovanje pojaviti možda neki drugi profili koji nisu obuhvaćeni ovim zakonom, a moći će da rade u predškolskim ustanovama, tako da smo mi ovaj deo amandmana i podneli imajući u vidu reformu srednjeg stručnog obrazovanja.

Gospodin Milan Dimitrijević želi da obrazloži amandman 38. Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsednice. Dakle, gospodine ministre, pred sobom imam jedan dokument – zdravstveno vaspitanje i uloga predškolske ustanove, i šta to sve čini. Onda kaže – pružanje detetu osnovnih informacija o zdravlju i njegovom značaju, razvijanje kod deteta odgovornosti za očuvanje i unapređenje zdravlja, formiranje pravilnih navika, usmeravanje odgovarajućih modela i uzora ponašanja itd. Onda kaže – zdravlje kao pojam, lična i opšta higijena, nega usta i zuba itd.
Sve ovo što sam nabrojao govori u prilog tome da u naslovu ove glave mora biti ubačeno i – pedijatrijska sestra, zato što je to ta osoba koja svoje znanje može upotrebiti da bi ovaj program bio ostvaren. Ne sumnjam u kvalitete vaspitača, medicinske sestre opšteg smera, ali ovo je nešto što je prilagođeno, dakle, ta osoba je edukovana da svoja znanja prenosi baš tom uzrastu i toj populaciji.
Mislim da je stvarno razumno da vi ovaj amandman prihvatite, jer to ne menja suštinu zakona, ali omogućava da onaj ko se školovao za to, ko je naučio određena znanja i veštine može to da primeni u ustanovama predškolskog obrazovanja. To je, ništa drugo.

Na član 38. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu prihvatili su amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Gospodin Sreto Perić želi da obrazloži.

Uopšte nisam ni sumnjao da ovaj amandman neće biti prihvaćen, ali ovo je dobra prilika za mene kao podnosioca amandmana da nekoliko stvari koje su za mene bile dilema sada iznesem, možda podelim sa ministrom.
Dobro je što se donosi ovaj zakon, mislim da će zaposlenima u predškolskim ustanovama, deci i njihovim roditeljima omogućiti kvalitetniji rad i sve ono što se tiče predškolske ustanove. Do sada smo mi tu oblast regulisali drugim zakonima, vrlo često su i neka podzakonska akta morala da se primenjuju da bi se ova oblast uredila. Možda je šteta, ali o tome ne može sada niko da govori, što ovaj zakon nije usvojen prošle godine, čini mi se u julu ili avgustu, kada su bili na dnevnom redu i ostali zakoni iz oblasti obrazovanja, ali ni sada nije kasno.
Kada je u pitanju član 38, on kaže: „Zadatak vaspitača jeste da svojim kompetencijama osigura uvažavanje opštih principa obrazovanja i vaspitanja, ciljeva vaspitanja i obrazovanja, ostvarivanje i unapređivanje vaspitno-obrazovnog rada“. To važi kako za vaspitače, tako i za sestru vaspitača.
Verovatno je Ministarstvo prosvete uvidelo da reči „svojom kompetencijom“ nemaju nikakvo ozbiljno značenje, jer one u sebi verovatno sadrže i lični stepen obrazovanja koji je neophodan po važećim propisima da bi neko mogao da bude vaspitač ili sestra vaspitač; verovatno i licence. To je sasvim dovoljno za obavljanje ove delatnosti, a sve drugo što treba da krasi jednog vaspitača ne može da bude sadržano u bilo kojem propisu; to je nešto što mora svako od onih koji rade sa decom... Neko od kolega koji se bolje razumeju u ovu problematiku od mene je to definisao, da se u najvećoj meri mlada osoba tokom otprilike šest i po ili sedam godina, koliko je neophodno da se provede u predškolskoj ustanovi, formira kao ličnost. Zaista je potrebno ne samo da ljudi ispunjavaju određene zakonske uslove, nego da pre svega vole ovaj poziv, da bi mogli kvalitetno da ga obavljaju.
Ostalo je još nekoliko dilema i na to će možda gospodin ministar moći da odgovori. Čitajući ovaj zakon mi nigde nismo pronašli koliko je potrebno vaspitnih grupa jednoj predškolskoj ustanovi da bi mogla da uvede organizatora u sistem rada. Koliko je meni poznato, oni koje to mnogo više zanima kažu da su potrebne 42 grupe da bi se uveo pedagog. A koliko je potrebno da bi se uveo organizator? Meni je poznato da u jednoj predškolskoj ustanovi koja, čini mi se, ima 11 vaspitnih grupa, postoji organizator. Da to nije preuranjeno? Da li će se biti nekih efekata koje ne možemo da dobijemo na ovakav način organizovanja ovih vaspitnih ustanova? Ako nije problem da nam gospodin ministar da odgovor.

Na član 38. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nikola Lazić i Aleksandar Pejčić. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 39. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandar Pejčić i Milan Dimitrijević. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 39. amandman je podneo narodni poslanik Slađan Mijaljević.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu prihvatili su amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 39. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović i Zoran Šami. Najpre gospođa Donka Banović.

U članu 39. se govori o obrazovanju vaspitača, dakle svih onih koji učestvuju u predškolskom obrazovanju i vaspitanju, u tom procesu.
U stavu 3. se kaže: „Izuzetno, u nedostatku vaspitača sa znanjem jezika nacionalne manjine, može se, uz vaspitača koji ne ispunjava uslove zbog nepoznavanja jezika, angažovati pomoćni vaspitač sa znanjem jezika i najmanje srednjim obrazovanjem, do okončanja postupka po raspisanom konkursu, a najduže do 31. avgusta naredne godine. Program polaganja ispita za proveru znanja jezika utvrđuje odgovarajuća visokoškolska ustanova, u skladu sa zakonom“.
Mislimo da ovaj poslednji stav nije dobar i da ga treba dopuniti, i to rečima: „pod uslovom da za taj jezik postoji visokoškolska ustanova. U slučaju da ne postoji odgovarajuća visokoškolska ustanova, program i ustanovu koja organizuje proveru znanja“, dakle, jezika, „propisuje ministar“.
Dok smo pisali ovaj amandman imali smo u vidu vaspitače ili pomoćne vaspitače, vi ih ovde tako nazivate; znači, ovo nisu pedagoški asistenti, da se razumemo. Imali smo u vidu vaspitače ili pomoćne vaspitače za decu romske nacionalnosti. Prvo, ne postoji visokoškolska ustanova koja bi bila u stanju. Ne postoji katedra, još uvek, za romski jezik. Ta katedra ne postoji, pa ona ne može da izvrši proveru znanja tog vaspitača ili pomoćnog vaspitača.
Ovde predviđamo da ustanovu i način i program po kojem će se polagati propiše ministar. Ukoliko to ostane ovako, imaćete potpuno nepokrivenu tu oblast.