Narodni poslanik Dragan Stevanović ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, politizacija i manipulacija temom Kosova i Metohije upravo je ovo što ste vi sada govorili. Sto puta sam rekao za ovom govornicom, zaista nemamo problem da prihvatimo izbornu volju građana, kakva god da je. Nema potrebe da to ponavljate iz javljanja u javljanje, iz dana u dan. Politika je proces. Videćemo šta će vreme doneti.
Gospođo Kolundžija, da li znate šta je manipulacija? Da predstavljate da je prioritet i EU i Kosovo i Metohija. Te dve stvari su nespojive. Morate da prihvatite činjenicu – onog trenutka kada kažete iskreno građanima šta je suštinski vaš prioritet, tada ćemo videti kakva će izborna volja građana biti po vašu stranku. Dok god ponavljate priču da su i jedno i drugo vaši prioriteti, a da se suštinski u pozadini odvijaju procesi koji to demantuju na vrlo konkretan način, vi ćete moći da trijumfujete, bar kroz priču.
Sada vas pitam kako je moguće da prioritet Srbije budu i evropske integracije i Kosovo i Metohija kada institucije EU od vas traže ne da prihvatite nezavisnost Kosova, ali vam kažu da ne smete učiniti ništa što će integrativne procese kosovskih institucija da ospori i poremeti? Objasnite nam to, ipak je to vređanje inteligencije. Niko nije lud, da ne kažem nešto teže.
To znači da ćemo mi sada činiti sve. Od nas se traži da gradimo partnerske odnose i dobre regionalne odnose, odnosno regionalnu saradnju sa institucijama sa Kosova, a vi nas uveravate da su i Kosovo i EU prioriteti. To je nespojivo i to ne može.
Na početku današnje diskusije sam lepo rekao da ne želimo da osporavamo u tehničkom smislu suštinu ovog zakona. Nemojte to da spočitavate, jer to nijednog trenutka nismo rekli. Ono što smo smatrali da može i treba da se menja, predložili smo.
Možemo da budemo maliciozni pa da kažemo – znate, u Srbiji danas postoje dve vlade. Vi ste izglasali u ovom parlamentu da u Srbiji postoje dve vlade, imate Vladu Vojvodine i Vladu Republike Srbije. Na koju se to vladu ovde odnosi?
Možemo tako da vas pitamo, ali nismo išli ni tom tehnikom, niti tim metodama. Pitam vas jednostavno – kako je moguće da za vas prioritet predstavljaju razgovori sa institucijom koja vam direktno urušava suverenitet, i ustavni poredak na koji se pozivate i u koji se zaklinjete? Te dve stvari su nespojive. Jednog morate da se odreknete.
Srpska radikalna stranka jasno kaže – nismo za evropske integracije dok za Srbiju ne budu važili svi oni međunarodni standardi koji važe za Španiju, Italiju, Grčku, Portugaliju ili bilo koju drugu zemlju koja je danas u EU, a koja ima slične probleme kao i Srbija na Kosovu i Metohiji. Njima je pod okriljem EU sve dozvoljeno, ali Srbiji to nije.
Mi se razlikujemo od vas zato što to otvoreno govorimo, a vi to nećete da kažete otvoreno. Recite – nama je EU prioritet, po cenu ne znam ni ja čega. Kao što mi kažemo da smo spremni da platimo svaku cenu, ali da sačuvamo ustavni poredak i teritorijalni integritet Republike Srbije.
Zato pitamo, na početku smo lepo pitali – da li će ovaj zakon biti primenljiv na teritoriji cele Republike Srbije, kao što ovde piše, jer je ovde definisano šta je carinsko područje Republike Srbije, a EU ima dijametralno drugačiji stav o carinskom području ove države od nas u SRS, ili deklarativno vas koji danas rukovodite Vladom? Hvala.

Narodni poslanik Vlajko Senić ima reč.

Poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, uključio bih se u ovu raspravu o Kosovu i Metohiji. Mislim da je neka pitanja gospodin Stevanović postavio i da na ta pitanja postoje odgovori. Ti odgovori su dati na izborima u maju 2008. godine. Za nas u vladajućoj koaliciji ne postoji nikakva dilema da su građani na tim izborima praktično glasali o tome šta je za njih prioritet Vlade koju žele da vide nakon parlamentarnih izbora.
Podsetiću vas da su izbori održani samo nekoliko meseci nakon jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije, da je koalicija ZES jasno u fokus svoje izborne kampanje stavila evropsku budućnost Srbije i evropske vrednosti Srbije, da ste vi, tada doduše jedinstveni, i neke druge koalicije i stranke neke druge stvari stavili u fokus i ponudili građanima.
Građani su u najtežem momentu, samo nekoliko meseci nakon proglašenja nezavisnosti Kosova, podršku na izborima dali nama, relativnu, ne apsolutnu, toliko relativnu da smo mogli da formiramo koaliciju koja u fokus svoga rada, delovanja, angažovanja stavlja evropski put Srbije. To je tada bilo, to je tako danas, to će tako biti dok ova vlada na tim principima bude postojala, a uveren sam da će to biti do kraja njenog mandata.
Moram da kažem da za nas ne postoji nijedna dilema. Ako me pitate šta je naš prioritet, naš prioritet je evropska budućnost Srbije, ali smo isto tako uvereni da evropska budućnost Srbije može da se osvoji i da se odbrani vodeći računa o onome što je na neki način, sami ćete priznati, nasleđeno, ne kažem samo od vas, to je nasleđeno i od vlada koje su vodile zemlju od 2000. do 2007. godine, kada su održani izbori. Svi moramo biti realni i odgovorni i prihvatiti rezultate, odnosno početno stanje sa kojim se ova vlada suočila.
Da li postoji pritisak EU? Postoji, ali postoji jedna tačka gde možemo u principu da se složimo, a to je da će, što se Srbije tiče, kosovska nezavisnost biti legitimizovana onog trenutka kada bismo mi kao vlada ili svi zajedno kao Skupština doneli odluku da priznajemo Kosovo i Metohiju kao nezavisnu državu, poslali ambasadora, uspostavili diplomatske odnose itd.
Duboko sam uveren, ako Srbija brzo bude išla ka EU, verujem i ka NATO, da bismo mogli da uđemo u EU bez potrebe da se uopšte bavimo tom temom kosovske nezavisnosti, kosovske državnosti itd. Ako budemo sporo išli ka EU, nisam siguran da i ta tema neće biti na dnevnom redu.
Ali, sve ono što je ova vlada radila u protekle dve godine nas uverava da idemo maksimalno brzo ka EU i da možemo, vodeći računa o tome da je evropski put Srbije prioritet, da obezbedimo ulazak Srbije u EU i da se, u skladu sa raspoloživim mogućnostima, borimo za Rezoluciju 1244, koja nam je pravna osnova i koja nam omogućava da se borimo protiv jednostrano proglašene odluke o nezavisnosti Kosova i Metohije.
Onako kako je sada, mislim da je to maksimum, vodeći računa o onome što naša spoljna politika često kaže, a verujem da će tako i biti u budućnosti i da je centralni strateški prioritet za Srbiju EU. Dakle, mi ostajemo na tom kursu, uvereni da imamo podršku građana. Složićete se da nije bilo goreg vremena da se održe izbori nego 2008. godina, kada su građani ipak rekli – mi sve prihvatamo, razumemo sve, ali podršku dajemo koaliciji koja će se boriti za evropsku budućnost Srbije. Hvala.

Gospođa Nada Kolundžija ima reč.

Poštovana predsednice, oni koji nisu dobronamerni prema Republici Srbiji i prema njenom zalaganju za očuvanje teritorijalnog integriteta i istovremeno za ostvarivanje njenog evropskog cilja, vrlo često ponavljaju da te dve teme ne možemo da razdvojimo. Kada se to čuje iz Srbije, kada se iz Srbije ponavlja to da mi treba da spojimo te dve teme po svaku cenu, onda mi možemo opravdano da kažemo – ali, to nije u interesu građana Srbije. Dakle, u interesu građana Srbije jeste da mi te dve teme držimo kao odvojene teme i da nikome u svetu ne dopustimo da nam te dve teme spoji, uslovljavajući nas.
Mi vrlo uspešno vodimo tu priču, te tako pretpostavljam da je greška kada vi kažete da te teme treba spojiti, da to svakako treba da bude povezano ili da mi treba sami da kažemo da se odlučujemo za ovo ili za ono. Mislim da je svaka od tih pozicija vrlo štetna po interese Srbije i po njene građane.
Ono što je za nas važno jeste da evropske integracije jesu politički, bezbednosni, ekonomski, socijalni interes građana Srbije. Duboko smo uvereni da Srbija izvan EU ima neuporedivo manje šanse za rešavanje svakog svog problema, pa i problema teritorijalnog integriteta.
Kamo sreće da je 2007. godine... Zoran Đinđić je 2001. godine govorio da Srbija može 2007. godine da uđe u EU i tada je, po meni zaista politički zlonamerno sa stanovišta interesa građana Srbije, bilo govoreno – kakav vam je to plan, gde je 2007. godina? Podsećam vas da smo mi sada u 2010. godini. Da smo tada ostvarivali taj cilj, da tada nije ubijen premijer, koji je želeo da taj cilj ostvari za Srbiju, danas bismo na drugačiji način govorili i o teritorijalnom integritetu i o Kosovu i Metohiji, u tom sam duboko uverena.
Što brže budemo išli ka EU i što čvršće budemo držali ta dva koloseka odvojena, ne dovodeći ni sebe ni druge u situaciju da nas uslovljavaju ni na jednom od tih koloseka... Dakle, ono što je politika jeste da mi tražimo da nas ne uslovljavaju ni na jednom od tih koloseka, ni na koloseku evropskih integraciju a ni na koloseku očuvanja teritorijalnog integriteta. Dok budemo vodili takvu politiku svim kapacitetima koje ova zemlja ima, verujem da su naše šanse veće. One nisu velike, nisu bile velike 2000. godine, ali verujem da su veće.
Zato mislim, ne sumnjajući nijednog trenutka u najbolju nameru da i vi budete neko ko je podrška tom cilju, ma kako se razlikovali u tome kako vidimo ostvarenje tog cilja, da nije dobro da se odavde čuju glasovi koji pokušavaju ta dva koloseka da smeste u jedan i na taj način Srbiju dovedu u situaciju u kojoj je ucenjena donošenjem odluke kojom, bojim se, može da izgubi i jedan i drugi cilj. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo Kolundžija. Gospodine Stevanoviću, nema razloga za repliku, možete u okviru vremena. Obratili su vam se, ali nije bilo ničeg uvredljivog i nejasnog. Zaista nema osnova za repliku. Uz krajnje uvažavanje vaših političkih stavova, ali izneli su svoje stavove. Imate reč, ali u okviru svoje poslaničke grupe.

Gospođo Kolundžija, za razliku od vas, gospodin Senić je samo malo više hrabrosti pokazao i malo je otvorenije pričao o stavu koji suštinski ta vlada ima. Nemojte da dovodite u kontekst nas i ovu priču o ubistvu premijera. Zoran Đinđić je ubijen u atmosferi koju ste vi stvarali u Srbiji. Vi ste bili vlast, nismo bili mi. Nemojte me prekidati, dozvolite mi da završim. Vi ste otvorili tu temu. Ne želim da se na bilo koji način to dovodi u vezu sa Srpskom radikalnom strankom.
Možda niste imali lošu nameru, kao što ni ja nisam hteo na početku, niti sam u jednom trenutku govorio o spojivosti priča. Govorim da hoćete u instituciju koja jednostavno zatvara oči pred činjenicom da Srbija Kosovo neće da prihvati. Sada me vi ubeđujete da to treba odvajati. To su dva različita puta. Ostavite se vi toga kakav je vaš stav, hoćete u EU, koja ne želi da prihvati Srbiju sa granicama na kojima vi insistirate. Vi ćete prihvatiti društvo koje nameće standarde koje morate kao član tog društva da poštujete. Pre ili kasnije ćete morati to da prihvatite i da priznate.
Za razliku od vas, mi hoćemo sada da kažemo da će tako biti. Ali, vi nemate politički interes ili iz politički pragmatičnih razloga o tome ćutite.
Gospodine Seniću, 2008. godine evropski put Srbije je dobio veliki broj glasova, ali se govorilo i o Evropi i o Kosovu, s jedne strane, ali, s druge strane, nedovoljan broj glasova da formira Vladu. Da li treba da vas podsetim šta je Socijalistička partija Srbije u svojoj kampanji za majske izbore 2008. godine govorila? Da li je govorila i promovisala politiku i vrednosti koje promovišu DS i G17 plus? Onda su se opet evropske institucije uključile, od Socijalističke internacionale, pa do ko zna kakvih političkih pritisaka, i naterale ih da uđu u Vladu sa vama.
Gospodine Seniću, na završnoj konvenciji SPS-a, kako oni kažu, Ratko Mladić je bio heroj. Za nas je bio tada, za nas je i sada. Nemojte da govorite o izbornom uspehu i trijumfu evropske Srbije 2008. godine. To je bio politički pritisak i to je bilo nešto potpuno drugačije u odnosu na ovo što imamo danas.
Samo hoću, u ime SRS, da kažem da vi ne možete građanima da obećavate evropsku perspektivu sa celovitošću Republike Srbije. Evropa ne želi da Kosovo ostane u sastavu Republike Srbije i to treba da prihvatite. Ako već znate, onda skupite hrabrosti i recite građanima.
Mi ništa nemamo protiv standarda. Nije put Srbije u EU ove godine brz zato što ste ispunili standarde, nego zato što je to politička volja EU. Napravili su presedan. Posle Bugarske i Rumunije, teško je bilo očekivati da će ovakve političke odluke da se donesu, kao što su odluke vezane za Srbiju, ali su to napravili. Kakav ćemo ceh zbog toga da platimo, to tek treba da vidimo, račun će nam biti ispostavljen.
Nemojte da me ubeđujete, vrlo dobro znate, kao i ja, kao i gospođa Nada Kolundžija, standardi u Srbiji nas diskvalifikuju da do 2017 - 2018. godine uđemo u EU. To dobro znate. Šta je danas u Srbiji sporno? Da li su evropski standardi da neko pet godina radi i da mu se ne isplati plata, porezi i doprinosi i da država ne može da pokaže mehanizme i da natera čoveka koji duguje da to plati radnicima?
U čemu je spor? Da li su to evropske prakse i standardi? Da li je u Evropi to moguće? Da li je u Evropi moguće da se donese Zakon o planiranju i izgradnji, a posle njega nikne još stotine i hiljade bespravno sagrađenih objekata i da država nema mehanizam da to zaustavi? To nisu standardi EU.
Ne dovodite u kontekst ono što ste radili poslednjih deset godina, u smislu standarda i našeg evropskog, odnosno vašeg evropskog i uopšte evropskog puta Srbije. Te dve stvari su u debeloj diskrepanciji, odnosno razlici. Vaš put danas isključivo je politička volja evropskih institucija i, ponavljam, za to ćemo račun tek da dobijemo. Koliki će i kakav biti, ne znam, ne bih voleo da bude onakav kakav pretpostavljam da će biti, ali ne možete da čuvate Kosovo i Metohiju i da nas vodite u EU, jer EU ne želi da nas primi pod svoje okrilje zajedno sa Kosovom i Metohijom. Hvala.

Nada Kolundžija ima reč. Izvolite.

Vi ponavljate nešto što niko iz EU još nikad nije izgovorio. S krajnjom zabrinutošću slušam to što se čuje odavde. Navikli smo na to da su poruke o tome koliko smo mi loši uvek gore ovde, nego one poruke koje dobijamo od sveta, i to je dobra okolnost. Oni nas vide objektivnije od naših političkih protivnika, koji svaku crnu tačku žele da pretvore u potpuni mrak u ovoj zemlji.
Na sreću, to građani vide i svaki put kada izađu na izbore ocenjuju to zamračivanje stvarnosti u odnosu na stvarnost kakvu smo nasledili. Ako ćemo da merimo dubinu tame u koju smo ušli 2000. godine, i ovu koju želite da proizvedete, a nije stvarno takva, onda mislim da smo odavno u sunčanom danu u odnosu na tamu iz koje smo izašli 2000. godine.
Vi tvrdite da mi ne možemo da se borimo i za jedno i za drugo. Mogu da uzmem to kao vaš politički program, zato što vi ne želite EU, onda kažete – EU nam ne treba, a izgovor je Kosovo i Metohija. Vi ne želite u EU.
Smatrate da je uvođenje standarda i prihvatanje nekih vrednosti protivno onome što vi zastupate kao svoju politiku, makar to bilo korisno za građane Srbije, ali vi se držite svoje politike i to je legitimno, s tim neću da se sporim.
Ako govorim o tome da ovde ne ispunjavamo standarde i da je to samo nekakva politička volja, a toliko smo ružni, prljavi i zli da ne bismo zaslužili da nas ta Evropa pogleda, moram da vam kažem da ste deo tih standarda koje mere i vi. Ako ima negativnih ocena, deo tih negativnih ocena ide i vama. Nemojte misliti da ste nevini u tome.
Ako mi želimo da izgradimo te standarde, ako radimo sve što je u kapacitetu Srbije da te standarde gradi, onda čak i oni koji misle da put u Evropu nije interes ove zemlje... Jer, tada će biti mnogo manje prostora za demagošku politiku, za politiku nejasnih ciljeva, koja je apstraktna, a građani nepostojeći. Kada dođemo na prag Evrope građanin će biti merilo svake politike, a ne neka apstraktna ideja, kakvih smo bili prepuni u jednoj deceniji i čiju cenu smo platili enormno visoko.
Ako vi smatrate da ne treba da idemo u EU, to je vaše legitimno pravo, ali ono što nije dobro jeste da se ne smatrate nimalo odgovornim za klimu i situaciju, ne samo danas, nego upravo za onu klimu i situaciju u kojoj je Zoran Đinđić platio životom. Mislim da nije pošteno amnestirati se od toga.