Gospođa Nada Kolundžija ima reč.

Poštovana predsednice, oni koji nisu dobronamerni prema Republici Srbiji i prema njenom zalaganju za očuvanje teritorijalnog integriteta i istovremeno za ostvarivanje njenog evropskog cilja, vrlo često ponavljaju da te dve teme ne možemo da razdvojimo. Kada se to čuje iz Srbije, kada se iz Srbije ponavlja to da mi treba da spojimo te dve teme po svaku cenu, onda mi možemo opravdano da kažemo – ali, to nije u interesu građana Srbije. Dakle, u interesu građana Srbije jeste da mi te dve teme držimo kao odvojene teme i da nikome u svetu ne dopustimo da nam te dve teme spoji, uslovljavajući nas.
Mi vrlo uspešno vodimo tu priču, te tako pretpostavljam da je greška kada vi kažete da te teme treba spojiti, da to svakako treba da bude povezano ili da mi treba sami da kažemo da se odlučujemo za ovo ili za ono. Mislim da je svaka od tih pozicija vrlo štetna po interese Srbije i po njene građane.
Ono što je za nas važno jeste da evropske integracije jesu politički, bezbednosni, ekonomski, socijalni interes građana Srbije. Duboko smo uvereni da Srbija izvan EU ima neuporedivo manje šanse za rešavanje svakog svog problema, pa i problema teritorijalnog integriteta.
Kamo sreće da je 2007. godine... Zoran Đinđić je 2001. godine govorio da Srbija može 2007. godine da uđe u EU i tada je, po meni zaista politički zlonamerno sa stanovišta interesa građana Srbije, bilo govoreno – kakav vam je to plan, gde je 2007. godina? Podsećam vas da smo mi sada u 2010. godini. Da smo tada ostvarivali taj cilj, da tada nije ubijen premijer, koji je želeo da taj cilj ostvari za Srbiju, danas bismo na drugačiji način govorili i o teritorijalnom integritetu i o Kosovu i Metohiji, u tom sam duboko uverena.
Što brže budemo išli ka EU i što čvršće budemo držali ta dva koloseka odvojena, ne dovodeći ni sebe ni druge u situaciju da nas uslovljavaju ni na jednom od tih koloseka... Dakle, ono što je politika jeste da mi tražimo da nas ne uslovljavaju ni na jednom od tih koloseka, ni na koloseku evropskih integraciju a ni na koloseku očuvanja teritorijalnog integriteta. Dok budemo vodili takvu politiku svim kapacitetima koje ova zemlja ima, verujem da su naše šanse veće. One nisu velike, nisu bile velike 2000. godine, ali verujem da su veće.
Zato mislim, ne sumnjajući nijednog trenutka u najbolju nameru da i vi budete neko ko je podrška tom cilju, ma kako se razlikovali u tome kako vidimo ostvarenje tog cilja, da nije dobro da se odavde čuju glasovi koji pokušavaju ta dva koloseka da smeste u jedan i na taj način Srbiju dovedu u situaciju u kojoj je ucenjena donošenjem odluke kojom, bojim se, može da izgubi i jedan i drugi cilj. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo Kolundžija. Gospodine Stevanoviću, nema razloga za repliku, možete u okviru vremena. Obratili su vam se, ali nije bilo ničeg uvredljivog i nejasnog. Zaista nema osnova za repliku. Uz krajnje uvažavanje vaših političkih stavova, ali izneli su svoje stavove. Imate reč, ali u okviru svoje poslaničke grupe.

Gospođo Kolundžija, za razliku od vas, gospodin Senić je samo malo više hrabrosti pokazao i malo je otvorenije pričao o stavu koji suštinski ta vlada ima. Nemojte da dovodite u kontekst nas i ovu priču o ubistvu premijera. Zoran Đinđić je ubijen u atmosferi koju ste vi stvarali u Srbiji. Vi ste bili vlast, nismo bili mi. Nemojte me prekidati, dozvolite mi da završim. Vi ste otvorili tu temu. Ne želim da se na bilo koji način to dovodi u vezu sa Srpskom radikalnom strankom.
Možda niste imali lošu nameru, kao što ni ja nisam hteo na početku, niti sam u jednom trenutku govorio o spojivosti priča. Govorim da hoćete u instituciju koja jednostavno zatvara oči pred činjenicom da Srbija Kosovo neće da prihvati. Sada me vi ubeđujete da to treba odvajati. To su dva različita puta. Ostavite se vi toga kakav je vaš stav, hoćete u EU, koja ne želi da prihvati Srbiju sa granicama na kojima vi insistirate. Vi ćete prihvatiti društvo koje nameće standarde koje morate kao član tog društva da poštujete. Pre ili kasnije ćete morati to da prihvatite i da priznate.
Za razliku od vas, mi hoćemo sada da kažemo da će tako biti. Ali, vi nemate politički interes ili iz politički pragmatičnih razloga o tome ćutite.
Gospodine Seniću, 2008. godine evropski put Srbije je dobio veliki broj glasova, ali se govorilo i o Evropi i o Kosovu, s jedne strane, ali, s druge strane, nedovoljan broj glasova da formira Vladu. Da li treba da vas podsetim šta je Socijalistička partija Srbije u svojoj kampanji za majske izbore 2008. godine govorila? Da li je govorila i promovisala politiku i vrednosti koje promovišu DS i G17 plus? Onda su se opet evropske institucije uključile, od Socijalističke internacionale, pa do ko zna kakvih političkih pritisaka, i naterale ih da uđu u Vladu sa vama.
Gospodine Seniću, na završnoj konvenciji SPS-a, kako oni kažu, Ratko Mladić je bio heroj. Za nas je bio tada, za nas je i sada. Nemojte da govorite o izbornom uspehu i trijumfu evropske Srbije 2008. godine. To je bio politički pritisak i to je bilo nešto potpuno drugačije u odnosu na ovo što imamo danas.
Samo hoću, u ime SRS, da kažem da vi ne možete građanima da obećavate evropsku perspektivu sa celovitošću Republike Srbije. Evropa ne želi da Kosovo ostane u sastavu Republike Srbije i to treba da prihvatite. Ako već znate, onda skupite hrabrosti i recite građanima.
Mi ništa nemamo protiv standarda. Nije put Srbije u EU ove godine brz zato što ste ispunili standarde, nego zato što je to politička volja EU. Napravili su presedan. Posle Bugarske i Rumunije, teško je bilo očekivati da će ovakve političke odluke da se donesu, kao što su odluke vezane za Srbiju, ali su to napravili. Kakav ćemo ceh zbog toga da platimo, to tek treba da vidimo, račun će nam biti ispostavljen.
Nemojte da me ubeđujete, vrlo dobro znate, kao i ja, kao i gospođa Nada Kolundžija, standardi u Srbiji nas diskvalifikuju da do 2017 - 2018. godine uđemo u EU. To dobro znate. Šta je danas u Srbiji sporno? Da li su evropski standardi da neko pet godina radi i da mu se ne isplati plata, porezi i doprinosi i da država ne može da pokaže mehanizme i da natera čoveka koji duguje da to plati radnicima?
U čemu je spor? Da li su to evropske prakse i standardi? Da li je u Evropi to moguće? Da li je u Evropi moguće da se donese Zakon o planiranju i izgradnji, a posle njega nikne još stotine i hiljade bespravno sagrađenih objekata i da država nema mehanizam da to zaustavi? To nisu standardi EU.
Ne dovodite u kontekst ono što ste radili poslednjih deset godina, u smislu standarda i našeg evropskog, odnosno vašeg evropskog i uopšte evropskog puta Srbije. Te dve stvari su u debeloj diskrepanciji, odnosno razlici. Vaš put danas isključivo je politička volja evropskih institucija i, ponavljam, za to ćemo račun tek da dobijemo. Koliki će i kakav biti, ne znam, ne bih voleo da bude onakav kakav pretpostavljam da će biti, ali ne možete da čuvate Kosovo i Metohiju i da nas vodite u EU, jer EU ne želi da nas primi pod svoje okrilje zajedno sa Kosovom i Metohijom. Hvala.

Nada Kolundžija ima reč. Izvolite.

Vi ponavljate nešto što niko iz EU još nikad nije izgovorio. S krajnjom zabrinutošću slušam to što se čuje odavde. Navikli smo na to da su poruke o tome koliko smo mi loši uvek gore ovde, nego one poruke koje dobijamo od sveta, i to je dobra okolnost. Oni nas vide objektivnije od naših političkih protivnika, koji svaku crnu tačku žele da pretvore u potpuni mrak u ovoj zemlji.
Na sreću, to građani vide i svaki put kada izađu na izbore ocenjuju to zamračivanje stvarnosti u odnosu na stvarnost kakvu smo nasledili. Ako ćemo da merimo dubinu tame u koju smo ušli 2000. godine, i ovu koju želite da proizvedete, a nije stvarno takva, onda mislim da smo odavno u sunčanom danu u odnosu na tamu iz koje smo izašli 2000. godine.
Vi tvrdite da mi ne možemo da se borimo i za jedno i za drugo. Mogu da uzmem to kao vaš politički program, zato što vi ne želite EU, onda kažete – EU nam ne treba, a izgovor je Kosovo i Metohija. Vi ne želite u EU.
Smatrate da je uvođenje standarda i prihvatanje nekih vrednosti protivno onome što vi zastupate kao svoju politiku, makar to bilo korisno za građane Srbije, ali vi se držite svoje politike i to je legitimno, s tim neću da se sporim.
Ako govorim o tome da ovde ne ispunjavamo standarde i da je to samo nekakva politička volja, a toliko smo ružni, prljavi i zli da ne bismo zaslužili da nas ta Evropa pogleda, moram da vam kažem da ste deo tih standarda koje mere i vi. Ako ima negativnih ocena, deo tih negativnih ocena ide i vama. Nemojte misliti da ste nevini u tome.
Ako mi želimo da izgradimo te standarde, ako radimo sve što je u kapacitetu Srbije da te standarde gradi, onda čak i oni koji misle da put u Evropu nije interes ove zemlje... Jer, tada će biti mnogo manje prostora za demagošku politiku, za politiku nejasnih ciljeva, koja je apstraktna, a građani nepostojeći. Kada dođemo na prag Evrope građanin će biti merilo svake politike, a ne neka apstraktna ideja, kakvih smo bili prepuni u jednoj deceniji i čiju cenu smo platili enormno visoko.
Ako vi smatrate da ne treba da idemo u EU, to je vaše legitimno pravo, ali ono što nije dobro jeste da se ne smatrate nimalo odgovornim za klimu i situaciju, ne samo danas, nego upravo za onu klimu i situaciju u kojoj je Zoran Đinđić platio životom. Mislim da nije pošteno amnestirati se od toga.

Narodni poslanik Vlajko Senić.

Mislim da smo se gospodin Stevanović i ja odlično razumeli. Nisam rekao da smo mi pobedili apsolutno i formirali Vladu, jer da je tako bilo ne bi bilo potrebe da pravimo koaliciju sa koalicijom SPS-PUPS-JS.
Što se tiče SPS-a, oni će vam dati odgovor na pitanje kakvu su kampanju vodili, šta su radili, šta su govorili. Lično, hoću da im odam priznanje za odluku koju su doneli. Da li su bili pod pritiscima EU, ne znam.
Da su bili pod pritiscima nekih ovde, to dobro znam, i da im nije bilo lako da donesu odluku, to takođe dobro znam. Uvek sam o toj stranci govorio otvoreno šta sam mislio, ali hoću i sada da kažem da je odluka koju su tada doneli, posle majskih izbora, što se mene tiče, za Srbiju dobra. Što se njih tiče, njima će politička budućnost pokazati da li jeste ili nije dobra za njih.
Poštovali smo volju građana i uvek ćemo poštovati volju građana Srbije, kakva bude na izborima. Još uvek nismo u situaciji i nadam se da ako budemo brzo radili nećemo biti u situaciji da građane na izborima pitamo – da li hoćete u EU, a da moramo da priznamo Kosovo i Metohiju ili hoćete da zauvek ostanemo crna rupa na Balkanu zato što nećemo priznati Kosovo i Metohiju, a nažalost, došli smo u situaciju da nam je to uslov da uđemo u EU.
Krajnje iskreno vam kažem, to nije uslov danas da uđemo u EU i nadam se da to neće biti uslov ni tada, 2017 – 2018, kada je, slažem se, realan rok da Srbija, ako bude brzo išla, uđe u EU. Mislim da svi zajedno možemo da doprinesemo da to ne bude uslov ni tada. Možda ćete vi tada biti u situaciji da donosite takvu odluku i ne bih se radovao vašoj tadašnjoj poziciji.
Mislim da, bez obzira na ogromne razlike koje postoje između nas, postoje neke stvari koje možemo da uradimo zajednički. Verujem da bi i vama i nama sigurno odgovaralo da odluku o ulasku u EU donesemo tako što nećemo biti opterećeni temom priznanja, odnosno nepriznanja Kosova. Kažem vam da to sad tako nije, da određena saradnja mora da postoji. Nemam ništa protiv toga. Sve što će ljudima koji žive na Kosovu i Metohiji da pomogne da žive bolje, ako je cena toga saradnja sa nekim ljudima koji vode vlast na Kosovu i Metohiji, ako je ljudima na terenu bolje, nemam ništa protiv toga.
Postoji ta tačka koja se zove priznanje nezavisne države Kosovo i Metohija. To mi nećemo, to od nas niko ne traži. Ali, sve što može država da uradi da bi ljudi živeli bolje... Da li će Srbi na Kosovu i Metohiji živeti bolje od našeg nacionalizma ovde iz Skupštine Srbije ili će živeti bolje od toga ako uspemo da im omogućimo da u svakodnevnom i realnom životu žive bolje? Verujem da građani daju podršku takvoj politici i da će na narednim izborima dati. Ako smatraju da je bolje ovo što vi predlažete, oni će dati vama podršku.
Ali, i vi treba da se zapitate, jer je deo građana koji je glasao za vas... Evo, vaše kolege sede danas ovde, pa se zalažu za EU. Ipak su promenili mišljenje, i to je to, dešava se, to su normalne stvari u životu. Zato verujem da Vlada ima podršku građana za politiku koju vodi i da ako budemo išli brzo napred nećemo doći u situaciju o kojoj vi pričate, a ako dođemo, onda će se o tome neka vlada i neki parlament izjašnjavati na pravi način. Hvala.

Ovo je sve bilo u okviru vremena poslaničke grupe, i gospođa Kolundžija, i gospodin Vlajko i gospodin Dragan Stevanović, kome dajem reč.

(Dragan Stevanović, s mesta: Koliko imamo vremena, izvinjavam se?)

Imate još trideset minuta i pet sekundi.

Gospodine Seniću, samo vrlo kratko, te promene koje su se desile posle pokušaja puča u SRS najmanje veze imaju sa ideološkim opredeljenjima ili evolucijom, ali to ne treba da bude stvar razgovora. Uopšte nije bitno. U ime Srpske radikalne stranke govorim ovde kako mi vidimo taj put kojim Vlada Republike Srbije vodi Srbiju u Evropu. Za nas je neprihvatljivo sa aspekta Kosova i Metohije, ali to nema veze sa standardima.
Apstrakcija je ono što je govorila gospođa Kolundžija, to je apstrakcija, to je priča za pamflet u predizbornoj kampanji, ali kada se okrenete i izađete iz ove zgrade odmah se sapletete o svakodnevni život.
Idite u Klinički centar danas, kao običan građanin iz Surdulice, a ne kao šef poslaničke grupe u parlamentu Republike Srbije, pa ćete da vidite kako ćete da prođete. Da li su to evropski standardi?
Idite danas kao običan građanin u sud. Pa, ovde smo poludeli pričajući, optužujući jedni druge, šta će se desiti sa reformom u pravosuđu za koju glasate. Danas čovek iz Bosilegrada, da bi overio ugovor o doživotnom izdržavanju, biću slobodan da kažem, treba da rodi majmuna da to uradi, 200 km treba da prođe, pa da li će naći nekog ili neće! Vi ste to radili u ime evropskih standarda. Ali, to je život.
To je život, ono što svaki dan susrećete na ulici, na prugama, gospodine Seniću, u vranjskom „Zamberu“, u Trgovištu. Da vam ne pokazujem parametre po kojim kriterijumima se na jugu Srbije deli socijalna pomoć (to ću vam posle pokazati), da vidite ko može da dobije, i to opet u ime evropske perspektive i evropske budućnosti Srbije.
Pohvalite se investicijama u 2008. i 2009. godini. Ne možemo da se hvalimo. Evropske institucije nas kvalifikuju da smo na dnu, maltene. Nismo stvorili preduslove. Poslovni ambijent nije takav kakav treba. Znate li zašto? Zato što su kreatori haosa sedeli pet dana na Kopaoniku i definisali nam put kako ćemo sutra. Oni koji upravljaju Srbijom.
Pri tom ne mislim, naravno, na gospođu Dragutinović ili nekog drugog predstavnika Vlade. Vrlo dobro znate na koga mislim. Recimo, mislim na vlasnika firme koji duguje 150.000.000 radnicima, ima sudska izvršna rešenja i neće to da plaća. Jednostavno, neće, šta ga briga! Neće, baš ga briga, neće da plaća.
Ministarstvo trgovine i usluga jednom javnom preduzeću na lokalnom nivou dva puta piše rešenje i traži da vrati cene komunalnih usluga, a na konto tih komunalnih usluga građani su obespravljeni za dvadeset miliona dinara. Neće. Znate li šta kažu? Nisu nadležni da kontrolišu cene, to rade opštinske inspekcije.
To je država, to je stvarnost u kojoj živimo i to nema veze sa evropskim putem. Ovo je život, a ovo što se priča iz Demokratske stranke, to je apstrakcija. Niko nije protiv toga da Srbija ide napred i da uvodi red, ponajmanje mi u Srpskoj radikalnoj stranci.
Ne možemo da se stavljamo u istu ravan kada je u pitanju odgovornost. Kada vlast treba da se uzme i kada treba da se formira Vlada, onda je sve dozvoljeno, a kada osetimo posledice političkog silovanja i nastajanja vlada, od lokalnih do državnih, u atmosferi političkog silovanja, onda ćemo svi da delimo odgovornost, onda smo i mi krivi za to. To tako ne može. Tu se razlikujemo.
Još jednom ponavljam, Evropska unija, u čije članstvo želite, neće vam dati podršku da sačuvate Kosovo u okviru ustavnog poretka i teritorijalnog integriteta Republike Srbije. Slažem se da dole žive Srbi i da im treba pomoći na svaki način, ali podsećam vas da je dole i naša imovina, naše tapije, naše crkve i sve ono što se kroz vekove i godine unazad stvaralo. To je naše, to nam pripada i to niko ne može da nam ospori i da nam uzme. Nažalost, Evropska unija, gde nas vodite, prava na tako nešto nam ne priznaje. Hvala.