Zahvaljujem. Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je jedan, ako mogu tako da kažem, tehnički amandman. Suštinski se ništa bitno ne menja u Predlogu zakona izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća.
Poslanička grupa SRS je predvidela da se u članu 29. stav 1. menja i glasi – U članu 38. stav 2. menja se i glasi: „Poslovna godina je kalendarska godina, osim u slučaju prestanka ili otpočinjanja obavljanja delatnosti u toku godine, statusnih promena pravnog lica, pokretanja postupka stečaja ili likvidacije.“
Smatramo da je u odnosu na ono što je predloženo u ovom Predlogu izmena i dopuna Zakona o porezu na dobit preduzeća ovakvo amandmansko rešenje sa te pravno-tehničke strane jasnije i preciznije, što se uostalom najbolje i vidi, odnosno potvrdu ima u ovom obrazloženju zašto se amandman ne prihvata, jer ovde predlagač, odnosno Vlada smatra da je u Predlogu zakona sve jasno i bez prihvatanja amandmanskog rešenja. „Naime, na osnovu predloženog rešenja u okviru Predloga zakona koje se odnosi na izmenu člana 38. stav 2. važećeg zakona, poslovna godina je kalendarska godina, osim u slučaju prestanka ili otpočinjanja obavljanja delatnosti u toku godine, uključujući i statusne promene, kao i u slučaju pokretanja postupka stečaja i likvidacije, što smatramo dovoljno jasnim, zbog čega nije potrebno prihvatiti amandman.“
Smatram da je ovo dovoljno jasno, i iz tog razloga bi ovakav tehnički amandman bio jasniji i precizniji nego ono što je ponuđeno u Predlogu zakona.

Zahvaljujem. Na član 32. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Popović i Arsen Đurić, koji želi reč.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, kolega Nenad Popović i ja smo podneli amandman na član 32, odnosno predložili smo da se član 32. predloženog zakona briše.
Postojećim Zakonom o porezu na dobit preduzeća bili su predviđeni određeni podsticaji za one obveznike koji zapošljavaju nove radnike i koji doprinose očuvanju zaštite životne sredine. Predlogom ovog zakona, odnosno članom 32. ovog zakona, ti podsticaji se ukidaju.
Smatramo da je u uslovima svetske ekonomske krize, koja za posledicu ima to da svakodnevno hiljade ljudi ostaje bez posla, ukidanje poreskih podsticaja za one pravne subjekte i obveznike koji zapošljavaju nove ljude krajnje neprimereno i neprihvatljivo. Potpuno je nelogično da se u ovako teškoj situaciji za privredu ukidaju poreski podsticaji onim pravnim licima koja zapošljavaju nove radnike.
Takođe, u vreme kada sve države značajno ulažu u tzv. zelene tehnologije, kada se formiraju posebni fondovi za te namene, kada u direktivama EU o energetici postaje obaveza ulaganje u obnovljive izvore energije, mi ukidamo poreske podsticaje za one koji ulažu, investiraju u neke ekološke projekte. Mislimo da je to neprihvatljivo.
Očuvanje životne sredine, zdrava životna sredina, svakako su prednosti za našu poljoprivredu, za naš turizam i za zdravlje stanovništva. Smatramo da svakome ko ulaže i doprinosi tome treba obezbediti određene poreske podsticaje i ovim zakonom ali i drugim zakonima koji regulišu tu oblast. Zato vas pozivam da još jednom razmotrite ovaj amandman i da ga prihvatite.

Zahvaljujem. Na član 39. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Popović i Arsen Đurić. Da li neko želi reč? Gospodin Đurić.

Poštovano predsedništvo, stigla je i ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, podneli smo amandman na član 39, odnosno predložili smo da se član 39. predloženog zakona briše.
Obrazloženje je slično kao u prethodnom amandmanu. Znate u kakvoj situaciji se Srbija nalazi usled posledica svetske ekonomske krize, da svakodnevno hiljade ljudi ostaje bez posla. Umesto da se Predlogom zakona o porezu na dobit preduzeća predvidi dodatni poreski podsticaj za one koji otvaraju nova radna mesta, ovim zakonom se ti podsticaji ukidaju.
Sve države su u vreme svetske ekonomske krize korigovale svoju poresku politiku, u cilju rasterećenja privrede i građana, kako bi se pospešila privredna aktivnost. Vlada Republike Srbije predlaže ukidanje poreskih podsticaja za one privredne subjekte koji otvaraju nova radna mesta. Smatramo da je to potpuno neprihvatljivo. Posledice ove krize najviše utiču na mala porodična preduzeća; ona ne mogu da izdrže nelojalnu konkurenciju, koja je spregnuta sa sivom ekonomijom.
Trebalo bi da se vodi računa o tome da poreski sistem treba da se zasniva na tome da se proširi broj poreskih obveznika, odnosno da se krene u odlučnu borbu sa sivom ekonomijom, a da se poreske stope smanje; treba dati poreske podsticaje svima onima koji doprinose otvaranju novih radnih mesta u teškim uslovima. To je jedini način na koji bi država trebalo da funkcioniše.
Još jednom vas pozivam da razmotrite ovaj amandman i da ga prihvatite, jer je zaista nelogično da se u ovakvim uslovima ukidaju poreski podsticaji za one koji otvaraju nova radna mesta.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, smatram da predstavnik Vlade treba još jednom da razmisli kada je u pitanju ovaj amandman na član 39. Predloga, odnosno na član 49. osnovnog zakona.
Ipak, radi javnosti i poslanika koji nisu pregledali zakon, pročitaću samo prvi stav člana 49, čije je brisanje predloženo: „Obvezniku koji na neodređeno vreme“, drugačije rečeno, to je stalni radni odnos, „zaposli nove radnike obračunati porez na dobit preduzeća, umanjuje se u poreskom periodu za iznos jednak iznosu koji čini 100% bruto zarada, odnosno plata, isplaćenih tim zaposlenima uvećanih za pripadajuće javne prihode plaćene na teret poslodavca“.
Jedna poreska olakšica, koja je stimulisala otvaranje novih radnih mesta za privredne subjekte u Srbiji. Ovom izmenom i dopunom ova povlastica ili subvencija, nazovite to kako hoćete, prestaje da važi.
Vlada na ovaj amandman daje sledeće odgovor: „Amandman se ne prihvata iz razloga što već postoje vrlo stimulativni podsticaji koji se priznaju poslodavcu po osnovu zapošljavanja novih radnika u skladu sa propisima koji uređuju oporezivanje dohotka građana i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Pored toga, smatramo da bi zapošljavanje novih radnika trebalo regulisati drugim merama ekonomske politike, uz napomenu da značajan iznos po osnovu realizacije ovog podsticaja podrazumeva značajno smanjenje poreskih prihoda.“
Jedino što je tačno, i to delimično, može da bude ovih nekoliko zadnjih reči. Ako već Vlada hoće da ukine određeni podsticaj i smatra da na neki drugačiji način ti podsticaji treba da se ostvare, ne vidim gde su takvi zakonski predlozi u proceduri u Skupštini Srbije ili da postoji bilo kakva priprema u Vladi Republike Srbije.
U samom obrazloženju zašto se ovaj član 49. Zakona briše Vlada navodi da su već dovoljne podsticajne mere u vezi s ovom poreskom olakšicom.
Svakako da je Vlada kompetentna da da svoje mišljenje iz ove oblasti, svakako da je ministar, koji je ovlašćeni predstavnik Vlade ovde u Skupštini, kompetentan da da svoje mišljenje, ali voleo bih da osim mišljenja dobijemo i činjenice koje će tu njihovu kompetenciju i tvrdnju da potvrde. A činjenice su – broj zaposlenih.
Ove podsticajne mere su donošene da bi se povećao broj zaposlenih, odnosno da bi se smanjio broj nezaposlenih na teritoriji Republike. Nažalost, nešto i zbog Vlade, nešto i zbog svetske ekonomske krize, ali čini mi se više zbog Vlade, broj nezaposlenih u Srbiji stalno raste, odnosno broj zaposlenih se stalno smanjuje.
Očigledno je da sve ove podsticajne mere koje su postojale zajedno sa ovom merom nisu bile dovoljne da daju rezultat koji se očekivao. Podsticajne mere koje se donose za neku oblast ukidaju se kada se dostignu procene i želje zakonodavca da ima toliko zaposlenih u privredi ili, ako su toliko dobre, kada broj zaposlenih prevazilazi očekivanja zakonodavca za ovu oblast. Čini mi se da je čitava priča ovde kako napuniti budžet, nikako kakve će to posledice imati za privredu.
Gospođo ministre, već nekoliko meseci u najavi je racionalizacija državnog aparata ili, običnim, narodskim rečnikom rečeno, biće tehnoloških viškova i u državnoj administraciji. Sada mi objasnite šta će da stimuliše nekog potencijalnog poslodavca da zaposli te ljude. Koju to meru i stimulaciju država predviđa da ti radnici pronađu novi posao? Ne vidim nijednu, jer ni ove postojeće nisu dovoljne, a vi ih ukidate.
Čini mi se da zakonodavci, oni koji učestvuju u izradi zakona, pripremi zakona, stručni saradnici, čak i spoljna lica koja se angažuju za pisanje jednog zakona, još uvek nisu prevazišli jedan ozbiljan problem u svojoj profesionalnoj karijeri – nisu naučili kako se novac zarađuje van države, van kabineta, van institucija. Nisu naučili kako se novac zarađuje na tržištu. Očigledno je, kada je u pitanju naše zakonodavstvo u oblasti privrede, fiskalne politike i ekonomije, da je problem baš u tome.
Kada se bude spustio u fabriku da vidi kako se stvara nova vrednost, kako se novac zarađuje, kakvi su problemi, pa se tu iskali i sazri za desetak godina, potpuno sam siguran da će nam zakoni biti sasvim drugačiji.
Međutim, politike Vlade je da imamo nekakve stručnjake koji, osim diplome sa fakulteta, nemaju neko veliko i ozbiljno iskustvo u privredi. Čak je i fiskalna politika vezana za privredu.
Gospođo ministre, ima li Vlada u planu da stimuliše izvoz domaćih poljoprivrednih proizvoda? Pa i po cenu i da se zadužimo, da bismo plaćali te stimulacije.
Bolje je i tako se zadužiti, nego se zaduživati da bismo ta sredstva koristili za javnu potrošnju. Jer, kada se na ovaj način zadužujemo imamo izvozni artikal, vraća se novac u zemlju kao devizni novac, imamo radna mesta, imamo novu vrednost, ima svega. Ovako, cilj je samo, da bi država i njen aparat preživeli, napraviti takvu fiskalnu politiku koja ne daje nadu da ćemo iz ove krize ikada da izađemo.
Gospođo ministre, ako već imamo neke mere koje su poreske i podsticajne i koje ukidate, zašto ne krenete i nekim drugim pravcem; zašto ne ukidate državne organe koji nemaju ni opravdane razloge postojanja, a ako i imaju, kakvi su im rezultati? Voleo bih jednom da čujem izveštaj o tome kakvi su rezultati, recimo, državne agencije za strana ulaganja i promociju izvoza? Hajde da vidimo u kom su to oni poslu posredovali i ostvarili prihod za plate koje primaju i olakšali nekom potencijalnom izvozniku plasman njegove robe, koje su to strane investicije u državu doneli.
Samo na taj način možemo da potkrepimo postojanje jednog aparata koji troši novac. Rezultata nema. Moraćemo nešto drugo da uradimo. Najlakše je – hajde i ovo malo što možemo da presečemo, da ostavimo da se privreda snalazi.
U raspravi u načelu sam spomenuo – šta imamo protiv novih radnih mesta? Taj novac se, gospođo ministre, vraća u budžet višestruko. To je novo radno mesto; smanjuje pritisak na fondove penzijskog osiguranja i zdravstvene zaštite; dopunjava budžet kroz veću potrošnju. Ministar Dinkić tvrdi da je izlazak iz krize kroz veću potrošnju. Kako možete veću potrošnju da ostvarite kada nemate radnike koji primaju platu, kada nemate nova radna mesta? To je to, nema više.
Mislim da je ovaj amandman dobar, da bi još jednom trebalo da razmislite i da ga prihvatite. Očigledno je, čak i ako ga prihvatite, da niste dovoljno uradili, da je potrebno još stimulacija za otvaranje novih radnih mesta i smanjenje nezaposlenosti.

Na član 40. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Popović i Arsen Đurić. Da li neko želi reč? (Da.) Gospodin Đurić.

Podneli smo amandman na član 40. i predložili da se u stavu 1. iznos „800“ zameni iznosom „400“.
Ovaj član dokazuje da se otežava poslovanje privrednim subjektima, odnosno smanjuju im se mogućnosti za korišćenje poreskih podsticaja. Naime, Vlada je predložila da se iznos koji određeni investitor treba da uloži da bi ostvario poreske podsticaje poveća.
Vrlo je smešno obrazloženje Vlade za neprihvatanje ovog amandmana, gde kaže da se „amandman ne prihvata iz razloga što se predloženim rešenjem vrši vrednosno usklađivanje visine potrebnog ulaganja za ostvarivanje prava na poreski podsticaj“.
Svi smo svesni činjenice da milion dinara danas vredi kao dva miliona pre dve godine, tako da svakako da nije potrebno povećanje, ako se vrši vrednosno usklađivanje. Nije potrebno povećanje tog iznosa, nego njegovo smanjenje.
Našim amandmanom smo predložili da se taj predloženi iznos, koji jedan investitor treba da investira kako bi ostvario poreske podsticaje, sa 800 miliona smanji na 400 miliona.
Podsetio bih vas da je i pre početka ekonomske krize investicioni ciklus u Srbiji ušao u fazu opadanja zbog neadekvatne ekonomske politike Vlade. Imali smo priliku pre nekoliko dana da na Ekonomskom forumu koji je održan na Kopaoniku vidimo kakva je ekonomska politika Vlade, da svaki ministar ima neku svoju politiku i da tu nema nikakve usklađenosti, tako da zaista ne znam šta će biti sa ovom državom, šta će biti sa građanima i sa privredom.
U prilog tome govori i činjenica da su nakon početka ekonomske krize investicije gotovo potpuno stale. O tome govori činjenica, odnosno podatak banaka da je od 950.000.000 evra kredita u prethodnoj godini samo 2,5% te sume iskorišćeno za nove investicije, a sva ostala sredstva su iskorišćena za očuvanje likvidnosti. Strane direktne investicije u 2009. godini su tri puta manje nego u 2007. godini.
Nakon takvih poraznih činjenica i podataka u Srbiji, kada je privreda u pitanju i kada su investicije u pitanju, vi predlažete da se poveća iznos sredstava koja investitor treba da uloži da bi ostvario poreske podsticaje.
Smatramo da svako ko uloži 400.000.000 dinara, primi sto novih radnika, odnosno otvori sto novih radnih mesta, treba da uživa maksimalne poreske podsticaje, a ne da mu se taj iznos povećava. Zato vas još jednom molim da pogledate ovaj amandman i da ga prihvatite. Mislim da je zaista bitan za privredu Srbije.

Zahvaljujem. Na član 41. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Popović i Arsen Đurić. Gospodine Đuriću, izvolite.