Zahvaljujem, i zahvaljujem što ste me ispravili. Pogrešila sam, imali ste amandmane na član 2.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha, koji ima reč. Izvolite.

Članom 2. stav 2. predlagač carinskog zakona izašao je iz ovlašćenja koja pripadaju carinskom organu, pa sam zbog toga zatražio brisanje ovog stava.
Naime, u članu 2. stav 2. kaže se da carinski organ kontroliše međunarodni promet robe doprinoseći slobodnoj trgovini, sprovođenju spoljašnih aspekata domaćeg tržišta i principa koji se odnose na trgovinu, kao i opštoj bezbednosti u lancu trgovine.
Smatram da je ovakvim predlogom predlagač izašao iz konteksta nadležnosti carinskog organa zato što im se ovom projekcijom zakona, ovim stavom, daju veća ovlašćenja nego što bi normalno u pravnom sistemu Republike Srbije trebalo da ima carinski organ.
Ono što je bitno naglasiti jeste da naša država nema nacionalnu strategiju u zaustavljanju negativnih tokova u oblasti uvoza i izvoza. Ako smo konstatovali da od 2001. godine imamo konstantan, i to drastičan, ogroman, rast uvoza, svaka vlada mora se zapitati šta učiniti i kako usporiti uvoz i stimulativnim merama poboljšati izvoz. To se radi nacionalnom strategijom.
Da li ova država ima nacionalnu strategiju? Nema. Da li radi na toj nacionalnoj strategiji? Ne radi. Da li možemo reći za ovu Vladu da je ozbiljna? Ne možemo reći.
Ako Vlada konstatuje desetak godina da imamo negativnu tendenciju, da imamo ogroman deficit, da se on iz godine u godinu povećava, šta čini onda ozbiljna vlada? Zaustavlja tu tendenciju. Čime? Nacionalnom strategijom, zakonskim projektima, stimulisanjem izvoznika, beneficijama, subvencijama itd. Da li to radi naša vlada? Ne radi. Moramo reći da je ovo neozbiljna vlada. Hvala.

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić, koji ima reč.

Ovim amandmanom smo samo hteli da skrenemo pažnju na nešto što član 4. reguliše, a to su informacione tehnologije, ma šta one značile u smislu ovog zakona. Naravno, samo da skrenemo pažnju o čemu se radi.
Ovaj zakon, pre svega, ima za cilj da zaštiti naše tržište. On mora da uvaži neke tekovine imperijalizma, a to je spoljnotrgovinski promet. On treba da omogući ostvarivanje prava, obaveza, interesa, kako onima koji izvoze, tako i onima koji uvoze i svima onima koji učestvuju u tom postupku. To je, praktično, sadržina ovog zakona. To bi morala da bude sadržina ovog zakona, čijim donošenjem se praktično stavlja van snage nešto što je urađeno već 2003. pa menjano 2005. i 2006. godine.
Želeli smo da skrenemo pažnju na te informacione tehnologije. Samo da vas podsetim, kao veliki stručnjaci za informacione tehnologije zaposlili su se ljudi u Agenciji za privatizaciju; sada je četvrta grupa u toj agenciji, a gde su one tri prethodne? Raspodelili su se u ministarstvima, u javnim preduzećima, u privatnim firmama.
Uzmite njihove radne knjižice, pa vidite šta su tamo radili ti mladi eksperti, stručnjaci za dva-tri jezika, japi deca. Vidite gde su danas raspoređeni i šta danas čiste u tim preduzećima, i to povežite sa ovim što radite već mesec dana, gde želite da uđete u trag organizovanom kriminalu. To je veza sa informacionim tehnologijama. Vi znate šta sve pružaju te informacione tehnologije.
Inače, što se tiče onoga što reguliše član 4, smatram da to treba da bude jedna načelna odredba, a svi tehnički aspekti tih povezivanja i mogućnosti korišćenja elektronske veze itd. materija su za podzakonski akt, jer carinski zakon nije tehnički propis. On nije tehnički propis, ma kako da ste ga vi predstavili kao tehnički propis. Mora da reguliše prava i obaveze onih koji učestvuju u prometu, ali i da da dimenziju gde je tu država, koja je uloga države.
Proverite malo te vaše carinske ispostave i carinske organe. Sećam se da je, beše u Kraljevu, carinjena neka jahta, kao da je Kraljevo u Barseloni. Svašta se dešava. Pročačkajte malo te vaše carinske organe. Sećam se da su svojevremeno neke knjižili kao medicinske medikamente, znate šta, „mercedese“ za Delhi. Razrešite te afere. Odavno su te afere otvorene. Ako imate snage.

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić. Vlada je prihvatila ovaj amandman. Izvolite, gospodine Jojiću.

Još nešto da dopunim. Naime, kolega Krasić je dao detaljno obrazloženje i ukazao na određene činjenice koje su bitne, a vezane za ove odredbe zakona.
Međutim, gospođo predsedniče, ukazala mi se retka prilika, jer me veći broj građana Pančeva pitao da li će ministar za zdravstvo da poštuje Ustav i zakon o zdravstvu i da li će građani južnog Banata, opština Kovin, Pančevo, Bela Crkva, Plandište, Alibunar, Kovačica i Opovo, imati pravo da se leče u Beogradu. Trudnica iz Vršca koja se kao hitan slučaj porodila u Beogradu nije mogla da dobije refundaciju troškova od filijale u Pančevu.
Do kada će, gospođo predsedniče... A, vi ste ugledan lekar i specijalista i znate više nego što znam ja, ali moram da vam prenesem veliko ogorčenje građana Pančeva, jer godinama muku muče i iz Pančeva idu da se leče u Vrbas, Novi Sad, Sremsku Kamenicu, a Beograd im je na 15 kilometara, pred nosom.
Da li je ovo dozvoljeno? Tri puta sam postavljao pitanje i ne dobijam adekvatan odgovor. Da li ćemo u tom slučaju, pošto se radi o projekciji regiona, stići do Pešte; da li će naši građani imati carinske olakšice kada iz Budimpešte budu unosili lekove u Srbiju, odnosno Vojvodinu, odnosno južni Banat?
Molim vas, preduzmite odgovarajuće mere. Građani Pančeva su obezvređeni, građani Pančeva su poniženi, diskriminisani u odnosu na njihovo zdravstveno stanje i na uživanje prava koja im Ustav Republike Srbije i zakon o zdravstvu garantuju.
Direktor fonda za zdravstvo Republike Srbije digao je njegovo uputstvo iznad Ustava i iznad zakona, a vi dobro znate da je to protivustavno i protivzakonito. Tražim odgovornost te ličnosti koja je ovakva uputstva donela i time uskratila pravo građanima Pančeva i južnog Banata da dođu i da se u Srbiji, u njenom glavnom gradu, leče. Hvala.

Poslanik je dužan da se drži tačke dnevnog reda.

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslednja rečenica gospodina Krasića je jasno stavila do znanja građanima Srbije da je mnogo zdravo voziti se u „mercedesu“, s obzirom na to da je „mercedes“ carinjen kao sredstvo zdravstvene zaštite.
Podneo sam amandman na član 4, zadnji stav: „Direktor Uprave carina određuje uslove pod kojima privredni subjekti mogu da se obraćaju Upravi carina elektronskim putem.“ Tražio sam da se ovo „Uprava carina“ zameni rečima „Ministarstvo finansija“ jer smatram da Ministarstvo finansija treba da određuje ove uslove pod kojima će se privredni subjekti obraćati Upravi carina elektronskim putem.
Ovako će biti – kadija te tuži, kadija ti sudi. Ovako će moći direktor Uprave carina da odredi koji će privredni subjekti moći da im se obraćaju elektronskim putem, a koji neće. Ovako će mnoge privredne subjekte usporiti i ovo je način da se jednom državnom organu daju ingerencije koje mu ni po čemu ne pripadaju.
Ministarstvo finansija je dužno da obezbedi preduslove i uslove za sprovođenje ovog, inače nakaradnog, zakona. Ukoliko se amandmani SRS i ostali amandmani narodnih poslanika ne budu usvojili, ovaj zakon će biti samo prazno slovo na papiru i biće zakon za fioku ili zakon za policu. Hvala.

Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić. Da li se neko javlja za reč? (Da.) Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo najboljeg primera rogobatnosti ovog zakona, a to je član 5. On se nalazi na četiri stranice. Pojedini zakoni i nemaju više od četiri stranice. Ne tvrdimo da kod carinskog zakona može da se reguliše ta oblast na toliko strana, ali ovo bi trebalo da bude jedan zakon koji Vlada mora da afirmiše. Kako i zbog čega? Jednostavno, da pospeši izvoz, a samim tim i da stvori uslove za nova radna mesta. To bi onda bila prava stvar.
U članu 5. su definisani određeni pojmovi, bolje rečeno pojmovi koji se koriste u ovom zakonu. Primetili smo u članu 5. stav 1. tačka 1) definisanje lica: „Lice je fizičko lice ili pravno lice...“. Mi smo predložili da se tu stavi tačka, a ostali deo teksta u tački 1) ovog stava da se briše, jer sledi: „... udruženje lica i preduzetnik kome je u skladu s propisima priznata sposobnost preduzimanja pravnih radnji“.
Lica uopšte mogu da se dele na pravna i fizička. U okviru pravnih lica veliki je spektar pravnih subjekata, uopšte državnih organa koji se svrstavaju tu, a vi sad želite da podelite još tu i udruženje lica, da kažete: pored pravnih i fizičkih, postoje i udružena fizička lica i preduzetnici. To je bilo potpuno bespotrebno i besmisleno.
Uostalom, to najbolje potvrđuje tačka 25) stava 1. člana 5: „Podnošenje deklaracije je podnošenje deklaracije...“. Ima to i produžetak: „... nadležnom carinskom organu, u propisanoj formi i na propisan način, u cilju sprovođenja carinskog postupka.“ Znači, podnošenje deklaracije je podnošenje deklaracije nadležnom organu. Mislim da oni ljudi koji se bave uvozom ili izvozom nisu znali da to treba podneti nadležnom organu, nego su možda licu nadležnom za upis u matične knjige rođenih podnosili te carinske deklaracije, koje inače treba podneti, kako vi kažete.
Ovo me pomalo podseća na besposlenog čoveka koji uđe u livadu i počne da broji travu; umesto da je kosi, on je prebrojava. Tako i ova vlada, otprilike, da bi pokazala da joj je potrebno četiri ili više godina da odradi određen deo posla, ona se bavi besmislicama. Hvala.