Gospodin Srđan Milivojević ima reč.

Poštovana gospođo predsedavajuća, koristiću vreme Poslaničke grupe ZES.
Kada sam kazao malopre da predlažem da se ovaj amandman odbije držao sam se onoga čega se drži svaka stranka kada donosi zakone koji su u interesu građana ove zemlje. Zakon se zasniva na razumu, istini i znanju.
Ako govorimo o zemljištu stare „Merime“, da bi se stara „Merima“ porušila, očistila i da bi se tu napravila carinarnica, to bi koštalo kao tri carinske ispostave. Naravno da mi u Demokratskoj stranci odgovorno razmišljamo o Republici Srbiji, o gradu Kruševcu, o svakom delu Republike Srbije i kao odgovorni ljudi koji odgovorno razmišljaju o svojoj zemlji ne možemo da se neodgovorno ponašamo prema njenoj imovini.
Onaj ko nije u stanju da čuva državnu imovinu ne treba da se bavi javnim poslom, neka se drži aparata za autogeno zavarivanje. Onaj ko ne ume da štedi i čuva državnu kasu, neka se tako ponaša prema svojoj kasi, a ne prema državnoj. Onaj ko ne ume, ne želi i neće da vidi šta mu oči govore... Da li onome kome oči nisu pomogle mogu pomoći trepavice? Naravno da ne mogu.
Jer, nikada nije napravljen ugovor sa Hemijskom industrijom „Župa“ da se tamo napravi šalter sala. Možda je tamo napravljen nekom stelt tehnologijom, istom onom tehnologijom kojom su SRS i njihovi koalicioni partneri u gradu Kruševcu, kada su vodili grad Kruševac, napravili 200 radnih mesta, 2.000 radnih mesta ili ne znam koliko radnih mesta.
Ne verujem CD-ovima, verujem svojim očima. Moje oči mi kažu da u „Župi“ ne postoji šalter sala, da ne postoji parking. To možemo da proverimo odmah, da odemo i vidimo na licu mesta.
Niti je pravljen takav ugovor između Uprave carina i grada Kruševca i Hemijske industrije „Župa“. Tačno je samo da je od „14. oktobra“ uzeto zemljište po vrlo povoljnim uslovima, da je u toku tender i da će se tamo napraviti carinarnica, jedna od najsavremenijih u Republici Srbiji.
Tačno je da su neki koji su ostali bez svog novca, koji su uzimali od kruševačke privrede, od onih ljudi koji tamo rade, sada u velikom problemu jer ih Zakon o finansiranju političkih stranaka ograničava kako mogu da uzimaju novac. Kada nestane novca iz privatnih fondova, kada se oslonite samo na broj poslanika, onda to može da bude nedovoljno u odnosu na potrebe i apetite. Ako domaćinski gazdujete onim što vam je povereno i dato na upravljanje, onda nemate problema ni sa savešću ni sa novcem.
Meni je mnogo žao ako se neko prepoznao u mojoj diskusiji, da nije dobrodošao u grad Kruševac. Svako ko hoće da radi i da se profesionalno ostvari i da živi u tom gradu je dobrodošao, ali svako ko grad Kruševac doživi kao privatnu svojinu, svako ko vlast doživi po principu „uzmi, zgrabi, nosi sad i nikad više“, nije dobrodošao ni u Kruševac ni na bilo koju javnu funkciju. Podvlačim, onaj ko ne ume da čuva državnu imovinu ne treba da se bavi javnim poslom. Zahvaljujem.

Narodni poslanik Dragan Stevanović, u okviru vremena poslaničke grupe.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista je tačno da odgovornost prema javnom interesu, prema svojini i uopšte prema državi treba da se pretače u svaki zakon koji ova skupština donese. Tu niko nema dilemu.
Ali, čudno je da se na odgovornost pozivaju predstavnici vlasti, koji su promovisali, afirmisali upravo neodgovornost u poslednjih nekoliko godina u ovoj državi. Sada se ovo govori radi javnosti.
Zaista je neprimereno da se na odgovornost pozivaju predstavnici stranke za vreme čije vlasti su se sprovele najgore, najkriminalnije privatizacije u Republici Srbiji.
Evo, navešću jedan primer odgovornog odnosa države u poslednjih osam-devet godina, otkako je DOS došao na vlast, prema državnoj i javnoj svojini.
Čini mi se, gospođo ministre, jednom prilikom sam to govorio, ali nije loše da to ponovim. Neću se pozivati na ove priče o radnim mestima, obećanja, šta znam šta smo sve imali u poslednjim akcijama, reći ću nešto konkretno.
Ovo je ugovor između jedne banke i jedne firme čiji je vlasnik visoki funkcioner stranke koja je zajedno sa Demokratskom strankom i ostalim strankama bila u vlasti poslednjih nekoliko godina. Vidite, ta firma uzme i u privatizaciji kupi jednu drugu firmu; za katastarske parcele jedan, dva, tri, četiri, pet, šest ili sedam plati svega 1.057.000 dinara. Onda tako odgovorni pojedinci, koji čine odgovornu vlast u poslednjih deset godina, na konto tog zemljišta kod jedne banke podignu kredit od 230.000.000 dinara, a ta ista banka zemljište koje su platili milion dinara proceni na 480.000.000 dinara.
Ovo je samo jedan od primera odgovornosti o kojoj se danas ovde priča, na koju se predstavnici vlasti danas u Srbiji pozivaju. Nisam hteo da budem banalan i da ponavljam ono što svakodnevno pričamo i sa čime se svakodnevno susrećemo, ali da nije bilo ovakve odgovornosti, verovatno bi danas, gospođo Dragutinović, nivo investicija u Srbiji bio veći.
Ne biste kuburili sa prihodnom stranom budžeta, ne biste krpili rupe tamo gde ne možete da ih potkrpite, uz sve vaše znanje i uvažavanje znanja koje imate. Ne možete da savladate probleme, uz sve svoje znanje, zbog ovakvog „domaćinskog“ ponašanja, i vi ste toga svesni. Problem i pitanje je samo još koliko ćemo svi zajedno moći da trpimo ovako odgovornu i domaćinsku vlast. Hvala.

Na član 7. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Ilić. Da li neko želi reč? (Da.)

Poštovana predsednice, poštovana gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ispred Poslaničke grupe Nova Srbija podnela sam amandman na Predlog carinskog zakona da se u članu 7. između drugog i trećeg stava ubaci novi stav, koji glasi: „Za posredno zastupanje u carinskom postupku posredni zastupnik je dužan da pored ovlašćenja za zastupanje ima i zaključen ugovor sa licem koje zastupa u kome će biti definisana odgovornost kod eventualnog carinskog prekršaja“.
U članu 7. Predloga carinskog zakona je navedeno pod kojim uslovima pravno lice može da obavlja posredno zastupanje u carinskom postupku i obaveza pohađanja obuke i polaganja posebnog stručnog ispita u Upravi carine, što znači da mora biti stručno osposobljeno i kvalifikovano za obavljanje posrednog zastupanja u carinskom postupku.
Za sve radnje koje posredni zastupnik preduzima u ime i za račun lica koje zastupa mora i da snosi odgovornost za propuste i za greške učinjene na štetu lica koje zastupa u carinskom postupku. Zbog toga mora postojati pisani ugovor o zastupanju, u kome će biti definisana odgovornost kod eventualno učinjenog carinskog prekršaja, što je razlog podnošenja ovog amandmana.
Ako posredni zastupnik prilikom carinjenja robe pogrešno istarifira istu, i zbog toga dođe do primene niže stope pri carinjenju, dolazi do carinskog prekršaja i kazne, koju definisanom odgovornošću u ugovoru treba da snosi isključivo i jedino posredni zastupnik, a ne i lice koje se zastupa. Posredni zastupnik se i angažuje i plaća zbog nesumnjive stručnosti u poznavanju carinskih propisa. Ovo je samo jedna od primera u velikom broju situacija u kojima može da dođe do carinskog prekršaja. Hvala.

Na naslov iznad člana 8. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić. Da li neko želi reč? (Da.)

Dame i gospodo, gospođo predsedniče, ovaj zakon reguliše, pre svega, unos i iznos robe koja pristiže i izvozi se iz Republike Srbije.
Ono što je važno i treba reći kada je u pitanju poljoprivreda jeste da država ne preduzima odgovarajuće mere da zaštiti poljoprivrednike, voćare, stočare i povrtare. Naša vlada je sklona da uvozi otpad iz EU, kada su u pitanju meso, mesne prerađevine, koje izvlače iz hladnjača, a ležale su po dvadeset godina, u stanju su raspadanja, umesto da se stočarstvu, voćarstvu, povrtarstvu, vinogradarstvu posveti veća pažnja nego što to Vlada čini.
Pošto uvozimo sve i svašta, rekao sam, slobodno iz EU, ugrozili smo proizvodnju mesa i stočarstva u Srbiji, najviše. Uvozi se ono što je najgore i najlošije na tržištu.
Ova vlada i država zaboravljaju da imaju ogromne resurse i područja na kojima se može proizvesti ogromna količina zdrave hrane, zdravog mesa. Uzmimo samo veliki Zlatibor, koji je nekada imao 300.000 ovaca, a sada pod ovom vladom nemate da prebrojite ni 50 ovaca na stotinama hiljada hektara, koje niko ne obrađuje, ne koristi. Uzmite u obzir i Taru, Zlatar, Murtenicu, Jasenovo, Kućane, Belu Reku, Javor, Goliju, Pešter, Ljubiš, Krivu Reku, Ravni, da ne nabrajam.
Ministarstvo za poljoprivredu, a tu je i Ministarstvo za finansije, koje drži onu malu kožnu torbicu kao ikonu, u koje se slivaju sredstva u budžet od strane poreskih obveznika, trebalo bi da obrate veću pažnju na to da se stočarima pomogne da proizvode zdravu hranu za naše potrebe i za izvoz, da oni koji proizvode zdravu hranu, zdravo meso, zdravo voće na taj način mogu državi dati veći doprinos, i sebi i državi, da imamo za izvoz.
Mislim da država ne preduzima adekvatne mere kada je u pitanju podsticaj za razvoj stočarstva. Samo sam vam rekao, uzmite sada Maljen, Povlen, Mučanj, Deliblatsku peščaru, uzmite samo koliko pašnjaka sada tajkuni koriste, a nisu vraćeni pašnjaci onim selima i naseljima u Srbiji kojima je po zakonu odavno trebalo vratiti.
Srpska radikalna stranka smatra da država tj. Vlada Republike Srbije mora da izdvaja sredstva za podsticaj poljoprivede, za podsticaj stočarstva, voćarstva, povrtarstva i ostalih grana koje mogu dati veliki doprinos ovoj državi i pomoći u ovoj krizi građanima da lakše izađu iz krize i da na taj način svi imamo koristi. Hvala.

Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić. Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite.

Zahvaljujem. Amandmanom na član 9. stav 1. traženo je da se reči „ovlašćenog privrednog subjekta“ zamene rečima „ovlašćenog privrednog društva“.
U obrazloženju Vlade zašto nije prihvatila ovaj amandman stoji, otprilike, da izraz „privredni subjekt“ obuhvata privredna društva i preduzetnike, tako da, kako Vlada kaže, ukoliko bi se prihvatio ovaj amandman, preduzetnici ne bi mogli uživati povlastice koje im donosi status ovlašćenog privrednog subjekta, što nije intencija carinskog zakona.
Gospođo ministre, objašnjenje Vlade da termin „privredni subjekt“ obuhvata kako privredna društva, tako i preduzetnike, a da privredna društva istovremeno ne obuhvataju i preduzetnike jednostavno ne stoji. To bi se moglo prihvatiti kao tačno samo u jednom slučaju, a to je ukoliko bi Zakon o privrednim društvima imao pun naziv – zakon o privrednim društvima i privrednim subjektima. Međutim, pošto je ovo Zakon o privrednim društvima, to je adekvatnije ovo što je predviđeno mojim amandmanom.
Istovremeno, posmatrajući stvari i terminološki, opravdano se može postaviti pitanje šta je to privredni subjekt? Šta bi bila negacija toga? Da li postoji nešto drugo što je suprotno tim rečima „privredni subjekt“? Zato kažem da bi adekvatnije bilo rešenje koje je predviđeno mojim amandmanom. Zahvaljujem.