Zahvaljujem. Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, SRS uvek, u svim predlozima zakona koji dolaze u Skupštinu, a u slučajevima kada se u pojedinim odredbama upotrebljava reč "ministar" umesto reči "ministarstvo" tamo gde bi trebalo da ministarstvo, kao organ uprave, kao državni organ, uradi te poslove koji se tiču, na primer, kao ovde, propisivanja uslova, zatim propisivanja kriterijuma, visine učešća itd., iz principijelnih razloga ulaže amandmane, tražeći da umesto reči "ministar" stoji reč "ministarstvo". Dakle, to čini iz principijelnih razloga, smatrajući da ministar kao pojedinac ne bi trebalo da bude ovlašćen da ovo radi, već da to čini ministarstvo kao državni organ.
Ujedno, postoje i određeni praktični razlozi. Gospodine ministre, siguran sam da vi kao ministar, kao prvi čovek u vašem ministarstvu, zbog svojih obaveza, zbog svojih dužnosti, ne možete fizički da ispratite svaki pojedinačni slučaj koji se događa u vašem ministarstvu. Zbog toga je tu vaše ministarstvo, zbog toga su tu vaši i savetnici i državni sekretar, zbog toga su tu svi oni koji su zaposleni u vašem ministarstvu i zbog toga bi upravo oni trebalo ovo da rade.
Da su ovo praktični razlozi, pokazaću na jednom primeru. U Domu učenika srednje železničke škole u Beogradu, koji se nalazi u Ulici Zdravka Čelara, zaposlena je izvesna gospođa Milka Đuretić na poslovima i radnim zadacima psihologa. To je vrlo odgovorno mesto. Kada je dotična gospođa donosila svoju dokumentaciju u personalni dosije, donela je diplomu visoke stručne spreme fakulteta u Prištini.
Posle izvesnog vremena i određenih prijava, kriminalističkom obradom od stane policijske uprave utvrđeno je da dotična gospođa u stvari nema tu diplomu, odnosno da ta diploma nije validna. Ta gospođa je čak i priznala da je tu diplomu u stvari kupila i MUP Srbije je podneo krivičnu prijavu protiv nje.
Da nesreća bude veća, ta gospođa ne bi ni bila zaposlena u tom domu da njen muž Milko Đuretić nije bio zaposlen u Domu učenika "Petar Drapšin" u Beogradu. Za vreme njegovog mandata od učenika je opljačkano oko pet miliona dinara. Eto, to je samo jedan primer, gospodine ministre, da vam pokažem kako se može desiti da pojedini ljudi dođu na jako odgovorna mesta gde se vaspitavaju naši učenici.
Znate, postoji jedna fina izreka da se doktor može postati iz počasti, ali lekar ne može. Vi znate da je i drug Tito bio svojevremeno doktor iz počasti, odnosno doktor raznih nauka. Međutim, lekar je nešto drugo. Na ovako odgovornom mestu zaista ne može i ne treba da radi neko ovakvih moralnih i ljudskih kvaliteta i osobina.
Hoću da kažem da vi kao pojedinac, kao ministar, možda ne znate za ovo, ali pretpostavljam da će vaše ministarstvo biti, ako već nije, upoznato pre vas i da će reagovati na to. Upravo u tome i vidim smisao ovog našeg amandmana, da ipak Ministarstvo treba da bude to koje će da radi te poslove. Zahvaljujem.