Zahvaljujem, gospođo predsednice. Dame i gospodo poslanici, gospodine ministre, podneli smo u ime DSS amandman na član 39, koji, nažalost, glasi da ga valja izbrisati.
Naime, u član 55. postojećeg zakona, na koji se odnosi ovaj član 39, ubacuju se dva nova stava, koja kažu sledeće: ''Vlada može, na predlog ministra, do imenovanja direktora Fonda, da imenuje vršioca dužnosti. Vlada može, na predlog ministra, da imenuje predstavnike Fonda u prvom sazivu organa upravljanja Fonda, do ispunjenja uslova za njihovo predlaganje u skladu sa statutom Fonda.
Ovo je nešto što je, izvinite, potpuno neprihvatljivo. Vlada s jedne strane ima apsolutnu većinu u odlučivanju vezanom za Fond, a onda ako se iz bilo kog razloga ne izaberu organi na vreme (za šta, može se desiti, Vlada ima interes), onda će Vlada jednostavno da postavi ko će to da radi i to je onda završeno. To je onda jedno zakovano stanje od sad pa dok se Vladi to sviđa.
Nemam reči da vam kažem u kolikoj meri je ovo mešanje Vlade u neke poslove kojima ona ne treba da se bavi. Ne samo mešanje, nego direktno upravljanje nečim. Zašto onda uopšte postoji ova organizacija, čemu Fond? Neka sve odlučuje ministar i gotova stvar. Nema Fonda, nema upravnog odbora, uštedećemo neke pare. Onda neka ministar upravlja svime, celokupnom inovacionom delatnosti, ili neki službenik Ministarstva. Ali, nije valjda to cilj?
Puna su nam usta Evrope i evropskih ciljeva itd., to je sve lepo i krasno, a onda u praktičnim zakonima uvodimo neka naša balkanska pravila igre. Bože moj, knjaz će o svemu da se pita, a ko se ne slaže s knjazom, utoliko gore po njega. Dalje nemam komentar uopšte.

Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagač želi reč? (Ne.)
Zaključujem pretres Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o inovacionoj delatnosti, u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u Danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 11. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O SRPSKOJ AKADEMIJI NAUKA I UMETNOSTI (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Radovan Radovanović, Aleksandra Jerkov, Olena Papuga, Nikola Žutić, Aleksandar Martinović, Svetlana Stojanović, Donka Banović, Čedomir Jovanović, Nebojša Ranđelović, Ivan Andrić, Nenad Prokić, Simo Vuković, Srboljub Živanović, Zoran Šami, Goran Mihajlović i Slobodan Samardžić.
Primili ste izveštaje Odbora za nauku i tehnološki razvoj i Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Narodni poslanik Nikola Žutić podneo je amandman kojim je predložio izmenu naslova iznad člana 1. i član 1.
Gospodin Martinović želi reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, ovaj amandman na član 1. je najbolji dokaz koliko se u Vladi ne radi onako kao što bi trebalo da se radi i koliko vi kao ministar možete da budete dovedeni u neprijatnu situaciju, sumnjam vašom krivicom, ali definitivno krivicom ljudi koji su pripremali obrazloženje Vlade zašto ne prihvata amandmane narodnih poslanika SRS.
Pogledajte, gospodine ministre, u članu 1. Predloga zakona koji je dostavila Vlada Republike Srbije piše ovako: ''Društvo srpske slovesnosti, osnovano 19. novembra 1841. godine (7. novembra 1841. godine po starom kalendaru), i Srpsko učeno društvo, osnovano 29. jula 1864. godine, prethodili su osnivanju Srpske kraljevske akademije 1. novembra 1886. godine, a time i sadašnje Srpske akademije nauka i umetnosti''.
Gospodin Nikola Žutić je predložio da se preformuliše član 1, odnosno stav 1. člana 1, samo da se promeni raspored reči, ali stav 2, gospodine ministre, ostao je potpuno identičan.
Dakle, stav 2. glasi ovako: "Kao datum osnivanja Srpske akademije nauka i umetnosti uzima se 19. novembar 1841. godine i on se upisuje u odgovarajući registar". Tako piše i u amandmanu gospodina Žutića – kao datum osnivanja SANU uzima se 19. novembar 1841. godine i on se upisuje u odgovarajući registar. Dakle, identična je formulacija.
Sad slušajte, gospodine ministre, šta je Vlada rekla zašto ne prihvata amandman gospodina Žutića. Ovo je prosto neverovatno. Kaže ovako: "Amandman se ne prihvata iz razloga što se njime dovodi u pitanje verodostojnost istorijskih činjenica. Naime, ne bi se moglo reći da se još 19. novembra 1841. godine već osnovala Srpska akademija nauka i umetnosti pod nazivom Društvo srpske slovesnosti, nego se tek kasnije počelo da smatra da je ovo Društvo bilo jedna od dveju preteča današnje Akademije. Inače, navedena formulacija u Predlogu zakona pripremljena je posle konsultacija sa našim uglednim istoričarima koji se bave istorijom 19. veka i smatramo da je od izuzetnog značaja da formulacija iz Predloga zakona ostane na snazi".
Gospodine ministre, ako uspete da mi objasnite kako je moguće da formulacija iz Predloga zakona nije prihvatljiva za predlagača te formulacije, evo, baš bih voleo da čujem. Prosto je neverovatno. Vi u Predlogu zakona kažete da se uzima 19. novembar 1841. godine kao datum osnivanja SANU, a onda u obrazloženju zašto ne prihvatate amandman koji ima potpuno identičnu formulaciju vezano za stav 2. člana 1. kažete – ne, ne može da se uzme 19. novembar, mi smo konsultovali istoričare, tek kasnije je počelo da se smatra da to ne može da bude 19. novembar.
Gospodine ministre, ovo je skandalozno. Naravno, ovo je, pre svega, smešno, ali je i tužno. Donosimo zakon o možda najznačajnijoj naučnoj, kulturnoj i umetničkoj instituciji u srpskom narodu i već kod amandmana na član 1. Predloga zakona vi ne znate ni sami, kao predlagač, koji je to datum koji se uzima kao datum osnivanja SANU, da li je to 19. novembar ili nije 19. novembar.
Vi kažete u Predlogu zakona da jeste 19. novembar. Nikola Žutić kaže da jeste 19. novembar. U obrazloženju zašto ne prihvatate amandman gospodina Nikole Žutića kaže se – ne, ne može da se smatra 19. novembar, nego neki kasniji datum, konsultovali smo neke poznate istoričare koji se bave istorijom 19 veka. Baš bih voleo da čujem, gospodine ministre, ko su ti vrsni istoričari koji su vam rekli da napišete ovako genijalno obrazloženje.
Dakle, ili 19. novembar jeste datum osnivanja ili nije. Ako nije, postavlja se pitanje zašto ste ga uopšte naveli u Predlogu zakona. Jer, kada kažete da je osnovano najpre kao Društvo srpske slovesnosti, pa valjda je to neka preteča SANU. Nije se SANU uvek tako zvao, nego je menjao nazive kroz istorijski razvoj, ali je suština ostajala ista, a to je da bude vrhovni čuvar naučnog, kulturnog i umetničkog identiteta srpskog naroda. To se nikad nije menjalo, ni u 19. ni u 20. ni na početku 21. veka. Menjali su se nazivi, menjali su se predsednici Akademije, menjali su se istorijski konteksti u kojima je SANU delovao, ali preteča, Društvo srpske slovesnosti, definitivno jeste institucija iz koje je proistekla današnja Srpska akademija nauka i umetnosti.
Gospodine ministre, prosto je neverovatno. Na prvom članu Predloga zakona, kod prvog amandmana, mi se saplićemo oko toga koji datum se uzima kao datum osnivanja SANU, a mislim da to nije primereno Vladi Republike Srbije. Govorimo o izuzetno važnoj naučnoj i umetničkoj instituciji. Ovako se poigravati s datumima i istorijskim činjenicama predstavlja šamar i SANU ali i srpskoj nauci i srpskoj umetnosti uopšte, pa i srpskom narodu jer je SANU imao važno mesto u istoriji srpskog naroda.
Moram da vas podsetim, gospodine ministre, bilo je izuzetno hrabrih akademika i kroz 19. i kroz 20. vek koji su umeli da sublimiraju one najvažnije nacionalne težnje srpskog naroda i koji se nisu sakrivali iza svog naučnog i umetničkog delovanja i rekli – znate, mi smo naučnici, ne možemo da se bavimo dnevnom politikom.
Setite se Isidore Sekulić, setite se Ive Andrića, setite se mnogih drugih koji su imali hrabrosti recimo 1941. godine, u vreme kada je bilo vrlo teško biti Srbin, i koji su odbili da potpišu ''Apel srpskom narodu''. Nisu imali mnogo simpatija za boljševizam, za partizane, za Tita, ali rekli su – ne možemo da potpisujemo ništa, nikakav dokument koji se potpisuje pod pritiskom okupacionih vlasti.
I mi se sad poigravamo sa jednom tako važnom institucijom kao što je SANU. Ma šta vi lično, vaša vlada ili vladajuća koalicija mislili o Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, mislim da ona to ipak nije zaslužila.

Zahvaljujem.
Gospodine ministre, imate reč. Izvolite.

Zahvaljujem. Poštovani narodni poslaniče, pažljivo sam saslušao vaše obrazloženje i, ako imam pravo, a mislim da imam, na lično mišljenje, ima dosta toga što bih mogao da, slušajući vas, prihvatim. Međutim, Vlada je odbila ovaj amandman, a razumeo sam da je razlog zašto je odbijen da ni u samoj Akademiji među akademicima ne postoji saglasje i da je ovo bilo racionalnije uraditi na način kako je urađeno.
Iskoristiću priliku da vas informišem da je Odbor za nauku i tehnološki razvoj razmotrio amandmane na Predlog zakona o SANU koje su podneli narodni poslanici, da je od 29 podnetih amandmana osam prihvaćeno, i to: amandman na član 6, koji je podneo narodni poslanik Slobodan Samardžić; na član 9, koji su zajedno podneli narodni poslanici Čedomir Jovanović, Nebojša Ranđelović, Ivan Andrić i Nenad Prokić; na član 9, koji je podneo narodni poslanik Simo Vuković; na član 11, koji je podneo narodni poslanik Srboljub Živanović; na član 13, koji je podneo narodni poslanik Simo Vuković; na član 15, koji je podneo narodni poslanik Zoran Šami; na član 43, koji je podneo narodni poslanik Zoran Šami i na član 45, koji je podneo narodni poslanik Goran Mihajlović.
Znači, od 29 pristiglih amandmana, osam je prihvaćeno i meni to liči na uvažavanje u značajnoj meri i stavova Skupštine i konstruktivan rad na ovom zakonu. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Hvala, gospođo Đukić-Dejanović. Znam, gospodine ministre, da vam uopšte nije jednostavno da obrazlažete ovakav predlog zakona, ali imam obavezu kao narodni poslanik da vas pitam – koji datum vi kao predstavnik Vlade Republike Srbije uzimate kao datum osnivanja SANU? Da li je to 19. novembar ili nije 19. novembar? Ako jeste 19. novembar, onda se postavlja pitanje zašto niste prihvatili amandman gospodina Nikole Žutića. Ako nije 19. novembar, odakle vam hrabrost da branite predlog zakona u kome piše da 19. novembar jeste datum koji se uzima kao datum osnivanja SANU?
Prosto je neverovatno da vi na početku rasprave u pojedinostima o Predlogu zakona o SANU nama kažete – nisu se složili akademici kada je Akademija osnovana. Valjda je trebalo da se konsultujete, da obavite ozbiljne naučne konsultacije, pa kad se usaglase akademici, istoričari, dođete u Narodnu skupštinu i predložite zakon o SANU i kažete – evo, to je datum kada je osnovan SANU, oko koga je postignut naučni konsenzus.
Ako vi kao predstavnik Vlade ne umete da mi odgovorite na pitanje kada je osnovan SANU, šta to onda znači? Da će vaše stranačke kolege da izglasaju zakon o SANU u kome će stajati netačni podaci? U članu 1. će stajati da je osnovan 19. novembra 1841. godine kao Društvo srpske slovesnosti, ali to u stvari neće odgovarati istorijskim činjenicama. Kakav je to način? Gde to ima u svetu? Mi se poigravamo s najvažnijim institucijama koje postoje u Republici Srbiji i uopšte u srpskom narodu.
Molim vas, gospodine ministre, sve ostalo je nebitno, sve je nebitno što piše u Predlogu zakona ako vi, kao predstavnik Vlade, ne umete da mi odgovorite na jedno prosto pitanje – koji datum Vlada uzima kao datum osnivanja SANU?
Molim vas da mi odgovorite na to pitanje. Verujem da će interesovati sve narodne poslanike, građane Republike Srbije i, naravno, uvažene akademike.

Zahvaljujem. Gospodin Nikola Žutić ima reč.

Gospodine ministre, istorijski član, koji je skroman po podacima, nekompletan i, hronološki gledajući, s nelogičnim naslovom, svojim amandmanom sam preformulisao, dovodeći ga u nekakav logičniji sled istorijskih organizacionih dešavanja.
U svom obrazloženju Vlada je navela da se moj amandman "ne prihvata iz razloga što se njime dovodi u pitanje verodostojnost istorijskih činjenica'', jer ''se ne bi moglo reći da se još 19. novembra 1841. godine već osnovala Srpska akademija nauka i umetnosti pod nazivom Društvo srpske slovesnosti, nego se tek kasnije počelo da smatra da je ovo Društvo bilo jedna od dveju preteča današnje Akademije".
Vladin član 1. i ovo naknadno obrazloženje su naprosto nelogični, jer se, s jedne strane, ne dovode u vezu s Akademijom njeni prethodnici - Društvo srpske slovesnosti i Srpsko učeno društvo, a s druge strane, kao datum osnivanja SANU uzima se datum osnivanja Društva srpske slovesnosti. Ako se ide po principu kontinuiteta i diskontinuiteta institucije, onda je, prema tumačenju Vlade, pravi datum osnivanja SANU 1. novembar 1886. godine, a ne 1841. godine, kako mimo svega navedenog predlaže Vlada u svom članu 1.
I ja sam u svom amandmanu naveo da je Akademija simbolički osnovana 1841. godine pod nazivom Društvo srpske slovesnosti, kao što se i datumi osnivanja drugih srpskih, kulturnih i naučnih institucija simbolički uzimaju prema prvom organizacionom obliku te institucije koji u svom začetku ne liči mnogo na svog krajnjeg institucionalnog naslednika, kao što je, na primer, Velika škola, Licej i, na kraju, Beogradski univerzitet.
U načelnoj raspravi o ovom članu zakona i sam sam istakao, prilikom govora o slučaju Srbina iz Boke Kotorske Riste Kovačića, inače člana Srpskog učenog društva, određeni diskontinuitet između Srpskog učenog društva i Srpske akademije.
U raspravi sam istakao da je 1886. godine osnovana Srpska kraljevska akademija, dok je Srpsko učeno društvo, dotrajavajući još nekoliko godina paralelno, tek 1892. godine pripojeno Akademiji. Dakle, bilo je određenog diskontinuiteta.
Dalje, u Predlogu zakona datumi osnivanja novih Akademijinih organizacionih formi nisu precizirani. Prvi datum je u potpunosti preciziran, jer je u zakonu navedeno osnivanje Društva srpske slovesnosti po starom, julijanskom kalendaru 7. novembra 1841. godine i po novom, gregorijanskom 19. novembra 1841. godine. Kod Srpskog učenog društva u članu 1. stoji da je osnovano 29. jula 1864. godine i ne zna se da li je to stari ili novi kalendar. U stvari, navedeni datum je po starom kalendaru. Isto je i kod osnivanja Srpske kraljevske akademije, stoji samo novembar 1886. godine, ali se ne kaže da li je to stari ili novi kalendar.
Kada se već počelo sa istorijatom promene naziva, zašto se nije išlo do kraja, pa se navela i promena naziva Srpske kraljevske akademije 30. juna 1947. godine u Srpsku akademiju nauka? Očekivano je da su komunisti i republikanci izbacili monarhistički naziv, ali je to trebalo napisati u Predlogu zakona. Konačno, trebalo je napisati i datum današnjeg naziva SANU, odnosno datum kada je u naziv ubačena reč "umetnost". Očito se škrtarilo s rečima u ovom uvodnom istorijskom članu, ali je i sam obim zakona po meni skroman i nedorečen.
S ovim našim nadmudrivanjima najviše će biti zadovoljni Srbi anti-Srbi iz Čankove Lige, koji predlažu brisanje člana 1, odnosno istorijata Akademije iz zakona. Valjda će se sve više izučavati istorijat buduće Vojvođanske akademije nauke i umetnosti, koja, po svemu sudeći, već sada deluje kao nekakva inostrana akademija u srpskom narodu.
Gospodine ministre, postavljam pitanje – da li će se zakonskim putem osnovati potpuno nezavisna Vojvođanska akademija nauka i umetnosti, koja očito ne potpada pod odredbe ovog zakona? Da li će taj zakon izglasati ''narodna skupština Vojvodine'' i time postati vrhovno zakonodavno telo nove države Vojvodine?

Zahvaljujem.
Gospodine Milosavljeviću, izvolite.