Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Šami.
Reč ima narodni poslanik Zoran Šami.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Dame i gospodo poslanici, u ime DSS podneo sam amandman na član 5. Odmah da kažem, gospođo predsedavajuća, sve preko dva minuta biće vreme ovlašćenog predstavnika.
Naime, amandman je vrlo jednostavan – mi tražimo da se član 5. briše. Moram da priznam da vrlo retko pišem amandmane kojima se neki član zakona briše, ali delim uverenje koje je malopre izrekao moj kolega, da je u postojećem zakonu tekst odgovarajućeg člana starog zakona bio bolje formulisan nego što se predlaže.
Naime, u tekstu koji smo dobili član 5. predloga izmena i dopuna se bavi zapravo članom 13. postojećeg zakona, gde se na jedan drugačiji način govori o tome kako se formira Nacionalni savet. Duboko smo uvereni da je formulacija člana 13. postojećeg zakona bolja i iz tog razloga smo predložili ovu izmenu.
Dozvolite mi da ovome dodam generalno još nešto. Naime, ovo nije jedini član koji smo mi tražili da se briše, odnosno vrati na prethodni tekst zakona. Mislim da je postojeći zakon pristojan, ne kažem da se zakoni ne mogu uvek popravljati, uvek se može nešto pametnije napisati, ali mi se, naprosto, cela ideja koja se provlači kroz ove izmene i dopune zakona ne dopada i mislim da nije dobra. Generalno, pojačava se uticaj ministra, odnosno Ministarstva.
Ovo, u krajnjoj liniji, nema nikakve veze ni s postojećim ministrom, ni s postojećim sastavom Ministarstava. Biće sutra neki drugi, a preksutra neki treći. Naprosto, mislimo da naučnim institutima i uopšte ustanovama koje se na bilo koji način bave naukom treba dati odgovarajuću slobodu delovanja i ne dovoditi ih u toliku zavisnost od aktuelne vlasti.
S druge strane, mislim da se ovim predloženim izmenama smanjuju ingerencije Nacionalnog saveta (to će se videti kroz neke dalje tačke ovih izmena), a što nije dobro i svode se, moram da priznam, na nešto što u tom obliku nisam siguran da onda uopšte treba da postoji.
Dakle, DSS ima suštinske primedbe na ovaj zakon. Sada smo prešli s terena nekih jezičkih formulacija, koje su, naravno, bile nužne da se isprave, ali nisu ključne, a bojim se da veliki broj ključnih amandmana koje je DSS podneo Vlada, nažalost, nije prihvatila. Moram da kažem da se to nama čini vrlo lošim. Hvala.

Reč ima ministar Božidar Đelić.

Što se tiče Saveta, ovo je jedna od onih odredaba koje moraju obezbediti prelazak s retorike na delovanje. Decenijama se priča o manjku veza između nauke i privrede. O tome je već bilo priče jutros. Veoma je teško shvatiti da stalno govorimo o potrebi da se bolje povežu nauka i privreda, a da u Savetu za razvoj nauke i tehnologije, kao što je bio slučaj do sada, privreda ima samo jednog predstavnika od ukupno 15 članova tog saveta.
Jedino što se ovde predlaže je, ako već govorimo o vezi između nauke i privrede, da ona bude vidljivija i realnija u samom savetu. To je što se tiče same kompozicije Saveta. Naravno, očuvane su one odredbe od kojih se očekuje reprezentativnost, tj. da se obezbedi u samom startu da ne bude predstavljena jedna disciplina, a ne i druga, tako da će se paziti da Savet bude reprezentativan što se tiče same nauke.
O stvarima ne treba samo govoriti, nego ih treba ponekad i uraditi. Ako već govorimo o tome da je potrebno da naši najtalentovaniji ostanu u zemlji, sigurno je dobro da tu budu predstavljeni ne samo Privredna komora Srbije, nego i Savet inostranih investitora, da s njima direktno razgovaramo o mogućnostima da se formiraju razvojni centri tih firmi u našoj zemlji, da nađemo zajednički jezik, a ne da te iste firme koje za sada nisu dovoljno konsultovane, s kojima se ne raspravlja, ne dogovara, odvode naše najbolje stručnjake jednog po jednog.
To je zapravo cilj. Nije cilj da se smanji učešće nauke, nego da se u mnogo većoj meri uspostavi dijalog o kojem se pričalo, a sada je vreme da se i u tom savetu obezbedi.
Što se tiče uloge Saveta, ovi predlozi u smislu ingerencija su zapravo u mnogo čemu priznavanje onoga što je bila realnost samog funkcionisanja prethodnog saziva Saveta i ono što je moguće uraditi kada je neko član jednog takvog saveta. Svi članovi Saveta će nastaviti da imaju svoju profesionalnu aktivnost i dalje. To je normalno. Mogu da mu posvete vreme tako što će da nastave da budu aktivno angažovani na stalnim profesionalnim angažmanima. Nije bilo moguće ni očekivati od jednog takvog saveta da donosi odluke koje moraju biti sankcionisane jednom demokratskom podrškom, a to jeste emanacija ove skupštine kroz Vladu.
Čini mi se da i ovaj savet, i to smo uradili kroz diskusiju s trenutnim savetom, raščlanili smo šta je ono što je stvarno moguće uraditi kada je neko član jednog takvog tela. Otvoreno kažem, čini mi se da su poslednjih godina formirana određena tela kojima su data prevelika ovlašćenja naspram onoga što su realne mogućnosti u smislu vremena i angažovanja. I nije dobro da s jedne strane imamo savete koji imaju ingerencije ministarstava, a da cela odgovornost nastavlja i te kako da bude na samim ministarstvima. Ingerencija treba da prati odgovornost. Odgovornost mora da bude praćena ingerencijom. Svaki put kada dođe do nesklada između odgovornosti i ingerencija, dolazi do problema.
Ni na koji način nije smanjen uticaj Saveta. Vraćamo se na izvorni smisao reči savet. Savet je tu da savetuje. Upravni organi su tu da upravljaju. Svaki put kada se mešaju te kategorije, dolazi do problema. Savet će, ako pogledamo i njegov sastav i ono što je predloženo u ovim izmenama i dopunama zakona o njegovim ingerencijama, biti vrhunsko telo koje će informisati celu našu naciju o dostignućima, ali i o problemima u sprovođenju Nacionalne strategije nauke i tehnološkog razvoja. Davaće mišljenja na apsolutno sve ključne akte koje namerava da usvoji ministarstvo, tj. Vlada.
U Savetu će se, naravno, imajući u vidu ko su predlagači, naći izuzetno cenjene osobe, ljudi od integriteta, s kojima niko neće moći da manipuliše, kao što ni s trenutnim članovima Saveta, koji su dobro odradili posao, nije mogao da manipuliše. I u tom smislu očekujemo od jednog ovakvog saveta veoma aktivno učešće u skladu s onim što mogu ljudi koji se angažuju na taj način da urade i da nema te nelagode između velikih ingerencija i nemogućnosti da se one izvrše, s jedne strane, a s druge strane ogromne odgovornosti bez ingerencija.
U tom smislu, čini mi se da je ovo mnogo pošteniji način da se otvoreno formuliše ono što jedan ovakav savet Vlade može i mora da uradi. Savet će i te kako imati veliki uticaj, ali, isto tako, očekujemo od njega da, u skladu s nacionalnim prioritetima, obezbedi da se dijalog između nauke i privrede dešava tamo gde mu je mesto, a to je, pre svega, u tom savetu.
Isto tako, nikome ne pada na pamet da država sad pokušava da politizuje nauku. Pogledajte prethodnih godinu i po dana ove vlade, ovog ministarstva. Mi nismo nijednog direktora, kako bi naš narod rekao, smenili. Dolazilo je do određenih promena tamo gde su se one prirodno dešavale. Isti je slučaj u upravnim odborima.
I u prethodnoj javnoj raspravi je, kada se donosio ovaj zakon koji se sada menja, i samo ministarstvo predlagalo da upravni odbori budu po kompoziciji koja se ovde predlaže. To je bio predlog samog ministarstva u to vreme. Ne znam zašto se odlučilo da se ide u jednu neprirodnu pat poziciju, da se u samoj strukturi upravnog odbora na neki način formira neka iluzija da u tim upravnim odborima treba da dođe, zato što smo pola-pola, do diskusije i nekog odmeravanja snaga kome nema mesta između onih koje imenuje Vlada, tj. država, i onih koji dolaze iz redova zaposlenih.
Videće se u samoj primeni da se tu ništa drastično neće desiti, ali da malo ponovo usklađujemo i vraćamo se, čini mi se, na nešto što je zdrav razum. Hvala puno.

Reč ima narodni poslanik Zoran Mašić, posle njega narodni poslanik Zoran Šami.

Koristiću vreme poslaničke grupe, s obzirom da smo iz tehničkih razloga zakasnili da naše amandmane na vreme predamo. Dozvolite mi, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, da se uključim u ovu raspravu o ovom amandmanu.
Mislim da je predlog koji je dao gospodin Šami bolje rešenje nego ovaj koji se predlaže u izmenama ovog zakona. Upravo, imam primedbu na broj članova koje u Nacionalni savet treba da da privreda, a s primarnim obrazloženjem da će se kroz te članove pomoći efikasnija primena i operacionalizacija rezultata naučnoistraživačkog rada u smislu uključenja u sam proces privrede i razvoja privrede.
Ministre, prošli put ste rekli da je ukupan broj rezultata naučnoistraživačkog rada koji se ostvari u smislu određenih patenata i nečega što je primenljivo u privredi dosta mali, da se kreće negde oko desetak. Nisam zapamtio da li godišnje ili kroz određeni ciklus istraživanja koji traje od tri do pet godina, ali je to, u svakom slučaju, mali broj da bi se eventualno kroz ovakav način Nacionalni savet sam uključio u smislu primene tih rezultata u privredi.
Jer, ako ostane ovakvo rešenje, od 17 članova Nacionalnog saveta pet članova će biti nenaučnih radnika i ne znam kako ćete, kojim sistemom i kojom tehnologijom obezbediti da bude zastupljeno svih šest oblasti nauke ako u Nacionalnom savetu po novom rešenju budu tri predstavnika naučnoistraživačkih ustanova, dakle instituta, i tri predstavnika fakulteta. Morate onda ciljano tih šest ljudi iz instituta i fakulteta podeliti tako da pokriju ovih šest naučnih oblasti koje su definisane kao ključne u razvoju naučnoistraživačke delatnosti.
Mislim da nije dobro to rešenje i pogotovo obrazloženje da kroz ovakav predlog neće doći do politizacije. Predlažete da tri predstavnika budu iz Privredne komore. Privrednu komoru Srbije drže partijski ljudi, oni se biraju po partijskoj liniji i, ako kadriranje i predlaganje u Nacionalni savet bude s tog nivoa, opet će se apsolutno gledati stranačka pripadnosti tih ljudi, a ne njihov doprinos u privrednom razvoju. Jer, ne znam kojim kriterijumom ćete vi kroz ovaj zakon, a to i ne definišete, utvrditi ko je istaknuti privrednik i ko će u tom smislu predstavljati privredu u nacionalnom savetu za nauku.
Da ste barem naveli dva-tri elementa ovde, što mora obavezivati predlagača, i poverovao bih. Ovako, kako ste predložili, apsolutno se daje mogućnost da isključivo po nekoj stranačkoj pripadnosti neko bude predstavnik privrede kroz Privrednu komoru ili kroz predstavnike inostranih investitora. Možda je prilika još jedanput da razmislite i da ipak prihvatite predlog profesora Šamija da ostane staro rešenje, kad već nije bilo nekih drugih predloga da se smanji broj predstavnika privrede u ovom nacionalnom savetu za naučnoistraživački rad. Zahvaljujem.

Iskorišćeno je četiri minuta i 45 sekundi vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Zoran Šami.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Mogu da se složim s gospodinom Đelićem da sa parola treba da pređemo na dela. Međutim, evo o čemu se radi. Vi predlažete, kao predstavnike privrede, tri člana koje će da bira Privredna komora Srbije i dva člana iz reda inostranih investitora.
Što se tiče Privredne komore Srbije, jako mi je žao, možda ne bi trebalo da bude tako, ali bi nju prethodno valjalo transformisati. Privredna komora Srbije kakva je danas, i dalje kao što je bila i juče i prekjuče i pre deset ili petnaest ili trideset godina, u suštini je samo prosta produžena ruka vlasti. S druge strane, inostrani investitori, gospodine Đeliću, nisu organizovani, koliko znam, u neku posebnu formalnu organizaciju, pa će i oni, takođe, bojim se, biti birani kao produžena ruka vlasti.
Prema tome, vama izmena glasi ovako – od 17 članova, pet članova će da odredi aktuelna vlast, što mislim da nije dobro, bez obzira ko je na vlasti, a 12 će da dođu iz reda naučnoistraživačkih instituta. Dakle, moja konstatacija da se radi o stavljanju nauke pod direktnu kontrolu aktuelne vlasti, bojim se, nažalost, da je tačna.

Iskorišćeno je minut i 40 sekundi od vremena ovlašćenog predstavnika.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Srboljub Živanović. Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Srboljub Živanović.

Dame i gospodo, SRS je podneo amandman na član 6 – da se briše. Obrazloženje: SRS smatra da je rešenje u postojećem zakonu bolje i da ovlašćenja Nacionalnog saveta za nauku i tehnološki razvoj ne treba smanjivati.
Zamolio bih ministra, već sam nekoliko puta postavio pitanje, da mi odgovori kako mi treba da iskoristimo svetsku ekonomsku krizu da bi nam bilo bolje i da bismo više zaradili. Molim vas, ministre, po završetku moje diskusije da mi odgovorite na ovo pitanje.
Dame i gospodo, čuli ste izlaganje gospodina Šamija o Nacionalnom savetu. Samo ću se nadovezati na njegovu diskusiju.
Vi rekoste da neće doći do politizacije u Nacionalnom savetu. Gospodo, pa to je i dosad bilo. Pogledajte, vi ste bili ministar za finansije, kako i na koji način se izdvajalo finansiranje za nauku. Deset evra po glavi stanovnika Srbije izdvajanje je za nauku. A pogledajte ostale zemlje, u okruženju ili razvijene zemlje, gde se kreće od 150 do 300 evra.
Devalvirali ste rad naučnih stručnjaka. A kada se nešto pozitivno desi, kada dođe do uspeha naših naučnika, dame i gospodo, vi umete mnogo da se kitite tim njihovim uspehom i da ih dovodite promotivno na te vaše velike manifestacije i skupove, da ih prikazujete kao ljude koji su verni vašoj političkoj ideologiji.
Dame i gospodo, ovo što vi želite da se danas u Srbiji desi, a to je, da ga tako nazovemo, naučni preporod Srbije, nećete to moći učiniti. Jer, dobro znate, ono što se sruši, treba mu vremena da se podigne. I ove nacionalne savete, koje ste politizirali, sada hoćete da stavite pod vašu kapu. Razumem da Ministarstvo treba da učestvuje, ali ne da ima tolike ingerencije u odnosu na stari Zakon o naučnoistraživačkoj delatnosti, one ingerencije što je imao Nacionalni savet.
Smatram da ovim predloženim zakonom ili, da ga tako nazovem, dodatkom prethodnom zakonu, niste ništa doprineli. Verovatno bi moja politička opcija i prihvatila ovaj član, da ste vi doprineli nekakvom poboljšanju u sistemu nauke. Ne, vi samo hoćete na neki način da tu instituciju društveno-politički stavite pod svoje ingerencije.
Zbog čega se ne zapitate, i ako pogledate kolika je danas prisutnost između određenih naučnih delatnosti i između društvenih nauka i tehnoloških nauka, koliki je taj disparitet ili koji je taj odnos? Videćete, poražavajući. Danas na društvenim, političkim studijama imate prebukirani broj studenata, a na tehničkim fakultetima ih nemate. Zbog čega? Zato što ste privredu uništili i sve smo stavili u sistem politizacije i shvatili su mladi ljudi da će jedino baveći se društvenim naukama doći do realizacije svog životnog puta.
Kao što vi rekoste, mali Tesla. Verovatno ne idete glavnom ulicom pa da vidite onog koji svira saksofon. To je jedan mladi čovek koji je dobio američku stipendiju, ali mu treba novca da bi nastavio dalje. Eno ga s kutijom, svira i traži od prolaznika da mu ubace. On ne može da dođe da koristi sve te benefite zato što se bavi time, čestito i pošteno, i nema tatu ni tajkuna ni velikog privrednika ni nekog uspešnog političara u vašoj vlasti da mogu deca da mu studiraju van ove zemlje.
To je taj problem. Pogledajte da li se ijedan sin bilo kojeg političara, biznismena bavi naukom. Ne, oni plaćaju ko će da se bavi, isto kao na Zapadu. Ako pogledate, danas u SAD samo oni koji su završili fakultete dobijaju posao, a oni s nižom stručnom spremom ne mogu da nađu zaposlenje. To je taj proces koji smo sigurno zaboravili. Zaboravili smo određene ljudske vrednosti, da može ponekad da bude pametan i onaj koji čuva ovce u planini ali nije imao mogućnosti da se dalje školuje, a ne samo onaj koji je imao ko i na koji način da ga finansira. Hvala vam.