Gospođa Olena Papuga ima reč. Izvolite.

Hvala vam, predsednice. Poštovani ministre, ne znam zašto je ovaj govor gospodina Mašića odveo u priču o Vojvođanskoj akademiji nauka kada je današnja tema priča o amandmanima koji se odnose na SANU. Ne znam, takođe, ni s kojim pravom se razgovara o autonomaškoj malignoj politici. Mislim da jednom profesoru i doktoru nauka ne dolikuje da uopšte koristi takve termine.
Dobro znamo da Vojvođanska akademija nauka niti je osnovana Statutom, niti je došla odnekud kada se pojavio Statut Vojvodine, nego su Vojvođansku akademiju nauka prihvatili poslanici Skupštine Vojvodine znamo kada, svojim aktom i glasanjem. Naravno da su o tome razmišljali i da cela Skupština AP Vojvodine nije tek tako glasala za vraćanje Vojvođanske akademije nauka.
Mislim da nije u redu ni to što je profesor Mašić pričao o profesorima koji su ugledni profesori Novosadskog univerziteta. Oni nisu zaslužili da se o njima tako priča. Uglavnom, akademici i profesori koji su u Vojvođanskoj akademiji nauka su ugledni profesori ne samo u Vojvodini, nego i šire, u Evropi, tako da molim i volela bih da se danas priča o SANU, a ne o VANU.

 Zahvaljujem, gospođo Papuga.
Gospodin Mašić ima reč.

Želeo bih repliku gospođi Papuga.

 Nema osnova za repliku. Možete koristiti vreme poslaničke grupe. Nije bilo ničeg uvredljivog. Gospođa Papuga je iznela svoj stav o pitanju koje je na dnevnom redu i ukazala na to kako je ona doživela vašu malu ekskurziju ka Vojvođanskoj akademiji.

Dobro, gospođo predsedavajuća, koristiću vreme poslaničke grupe. Bio sam ovlašćeni predstavnik, pa mislim da imam još vremena. (Predsednik: Imate još dosta vremena.) Nema problema, koristiću onda vreme poslaničke grupe.
Pomenuo sam VANU zato što su oni upravo u obrazloženju za brisanje ovog člana naveli da je osnovana Vojvođanska akademija i da nema potrebe da tamo egzistiraju nekakve dve akademije nauka. Jasna je njihova nakana i pozadina toga zašto to traže, zato što sad postoji Vojvođanska akademija, koja je ponovo osnovana valjda 2004. godine odlukom Skupštine Pokrajine Vojvodine, kada je predsednik te skupštine bio gospodin Nenad Čanak. No, svakako nije on sam to izglasao, nego je odlukom tadašnje većine osnovana ta akademija.
Ja svakako imam pravo da imam svoje mišljenje o toj akademiji i ljudima koji su tamo izabrani i imam veoma veliko poštovanje za određeni broj ljudi koji su birani u tu akademiju, da pomenem samo neka imena - profesora Rudolfa Kastoria, profesora Papa, Leovca itd., ali isto tako, kao univerzitetski profesor, apsolutno imam pravo i da za neke druge mislim da ne zaslužuju da imaju zvanje akademika.
Isto tako, ako vi osporavate potrebu delovanja akademika Kovačevića ili akademika Popova, a svakako imam izuzetno, da ne kažem uzvišeno mišljenje o tim ljudima koji su članovi SANU, a rade i deluju ne samo u Novom Sadu i na području Vojvodine, nego i ovde u Beogradu, i birani su u SANU, pitam vas samo – zašto ste napravili paralelizam i zašto sad želite nešto što je, po meni, kvalitetnije (imam pravo da mislim tako) želite da zatvorite, da ugasite, a da se razvija nešto što nije, opet po mom mišljenju, interes srpskog naroda i drugih naroda koji žive i rade na području Vojvodine i cele Srbije?
Prema tome, imam pravo da iznesem svoje mišljenje. Možda sam koristio prejake reči, ne znam, možda malignitet, ali pripadam medicinskoj branši i nešto što podriva, nešto što jede iznutra mi je terminološki tako bilo blisko, pa to tako kvalifikujem. Ako sam takvim izrazom povredio vas i sve druge koji su se našli povređeni, izvinjavam se, ali suština je da ovakav zahtev za zatvaranje tog odeljenja nije dobar, nije interes srpske nauke, kulture i tradicije, i ne može još dugo, dugo vremena VANU zameniti SANU, niti joj biti blizu.

Gospodin Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS potpuno uvažava argumente koje je izneo gospodin Mašić, ali moram da skrenem pažnju gospodinu Mašiću da ovo što on sada govori - o Statutu Vojvodine, o Zakonu o prenosu nadležnosti, o Vojvođanskoj akademiji nauka i umetnosti - nije u skladu sa zvaničnom politikom stranke kojoj gospodin Mašić pripada.
Naime, u dnevnom listu "Blic" od 24. decembra 2009. godine predsednik ove stranke je u razgovorima sa predstavnicima Saveza vojvođanskih Mađara izjavio, i to je ovaj dnevni list i preneo, da SVM nema potrebe da se plaši dolaska na vlast SNS zato što Tomislav Nikolić nema nameru da menja Statut Vojvodine, koji je dobio potvrdu u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Možda je, gospodine Mašiću, vaše intimno mišljenje takvo da zaista smatrate, i ja to pozdravljam ako je tako, da je u Vojvodini na delu maligno autonomaštvo, da je štetan Statut Vojvodine, da je štetno postojanje Vojvođanske akademije nauka i umetnosti, ali zvaničan stav stranke kojoj vi pripadate je da će sve to ostati ukoliko vaša stranka dođe na vlast. I kad se sve sabere i oduzme, nema nikakve razlike u odnosu prema Vojvodini, u odnosu prema Statutu Vojvodine, prema tzv. VANU između DS, LSV i SNS. Politika je identična. Verbalno se razlikuju, ali je, u suštini, politički odnos identičan.

Gospodin Simo Vuković.

Želim da reagujem na diskusiju gospodina Mašića koja se odnosi na primedbu zašto su kolege iz Lige socijaldemokrata Vojvodine dale ovakav amandman.
Mogu da vam kažem vam svoj stav kao poslanik G17 plus – mi nismo za ukidanje Ogranka u Novom Sadu, ali nismo bili ni protiv osnivanja Vojvođanske akademije nauka i umetnosti.
Ovaj zaštitnički nastup SNS prema našem srpskom nacionu i stalna bojazan da će srpski korpus biti upropašćen nastankom Vojvođanske akademije nauka i umetnosti, koja je izraz unutrašnje potrebe u jednoj istorijskoj i kulturnoj autonomiji, a s druge strane i taj odnos kakav u ovakvim diskusijama stvaramo nije dobar zato što imam utisak da se diskusija usmerava na to zašto su podneli ovakav amandman poslanici koji su ga podneli. Znam da oni mogu mnogo bolje da se brane i nema potrebe da ih bilo ko brani i to mi nekako miriše na nešto od pre deset godina, kada smo propitivali i tražili na svakom ćošku da li je neko protiv srpskih nacionalnih interesa.
Zato bih molio kolege poslanike da se usmerimo na raspravu vezanu za zakon i očekujem da se ljudi bore za svoje amandmane bez ovakvih zaštitničkih nastupa.