Gospodine Šami, imate reč.

Samo ću kratko, nešto što sam kazao i kod prve tačke dnevnog reda danas. Skrećem vam pažnju da u košuljici imate pogrešnu informaciju. Naime, postoje amandmani koje je Vlada usvojila i amandmani koje je Vlada odbila. Postoje amandmani koje je Odbor za nauku usvojio, ali Odbor za nauku se nije izjasnio o amandmanima koje je Vlada odbila. Dakle, nije ih ni prihvatio ni odbio, jer se glasalo četiri za, četiri protiv i jedan uzdržan. Ima ovde kolega iz Odbora, oni će to da potvrde. Verovatno je greška službe, pa vam samo kažem da, ako vam piše u košuljici da Odbor nije prihvatio amandman,  to naprosto ne važi.

Zahvaljujem.
Narodni poslanik Simo Vuković podneo je amandman kojim predlaže da se posle člana 10. doda član 10a. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Simo Vuković. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Srboljub Živanović. Izvolite, gospodine Živanoviću.

Dame i gospodo, u ime SRS sam podneo amandman da se reč ''određenog'' zamenjuje rečju ''propisanog''. SRS smatra da je termin ''propisan'' aktivniji i jasniji.
U članu 11. imamo: ''Statutom Akademije može se utvrditi da ukupan broj članova Akademije ne može biti veći od određenog broja, s tim da se očuva ravnoteža između pojedinih oblasti nauka i umetnosti, a posebno između broja članova iz društvenih i humanističkih, s jedne, i prirodnih i tehničkih nauka, s druge strane, kao i između pojedinih odeljenja''.
Dame i gospodo, i na Odboru za nauku i tehnološki razvoj sam tražio razgraničenje ove dve reči, jer smatram da je reč ''propisano'' adekvatnija. Adekvatnija je zbog toga što znamo da mora postojati određeni broj članova Akademije nauka.
Dobro znate, dame i gospodo, da se čak i u vremenu plemenske strukture odlučivalo tako što se pitao neko ko je najstariji. Smatram da je i ovde potrebno, bilo o kakvim rešenjima da je reč, vezano za ekonomiju, prava, politiku itd., a mislim da je i težnja, pitati one koji najviše znaju, jer bogatstvo jedne zemlje jeste baš u broju onih koji dosta znaju i poznaju tu materiju.
Čini mi se da se kod nas Akademija nikada nije pitala ni za šta, već obično određeni ekonomski analitičari koji su politički obojeni i čiji je bio cilj da se određene stvari ili informacije mogu preneti onako kako vladajuća koalicija želi. Ali sigurno ti ljudi iz Akademije, iz određenih oblasti, nisu nikada prilazili ni jednoj ni drugoj političkoj opciji, već su gledali ono što je za dobrobit nacije.
Nažalost, imali smo i u prethodnom periodu da je i politika ušla u Akademiju. Smatram da će sada, ovaj zakon o Akademiji koji smo na Odboru svi jednoglasno prihvatili, najzad omogućiti rad ove institucije.
Jer, pogledajmo šta se, u stvari, dešava danas – protivrečnost u određenim zakonima. Nikada niste konsultovali Akademiju nauka. Ako donosite zakone iz oblasti prava, potrebno je i te ljude konsultovati, te akademike, a ako je iz oblasti ekonomije, konsultovati ljude iz oblasti ekonomije.
Takođe želim da napomenem, dame i gospodo, da je pre dva dana iz bratske Crne Gore došao Srpski nacionalni savet, kog je primio Odbor za dijasporu. Nažalost, nijedna politička opcija osim SRS ih nije dočekala. A trebalo je s njima razmeniti određena gledišta i sačuvati pitanje srpske nacije. Nije se niko pojavio, čak ni iz Akademije nauka.
Smatram da je to velika greška svih nas ovde. Trebalo je na neki način zajedno delovati za spas Srba na čitavom području. Jer, i teza ''velike Srbije'' jeste samo želja da se sačuvaju Srbi na celokupnom području stare Jugoslavije, uz poštovanje svih građana i narodnosti bilo koje veroispovesti, da i oni pruže nama onoliko sigurnosti koliko i mi svima njima pružamo. Hvala vam.

Izvolite, gospodine Vukoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena predsednice, poštovani ministre, pošto se predlagač opredelio da u ovom delu zakona definiše taj , pokušao sam kroz amandman da to nametnem kao obavezujuću odredbu.
Reći ću vam, primera radi, iskustva Hrvatske akademije. Tamo je jasno u Zakonu o HAZU utvrđen ukupan broj članova Akademije na 160. Naš predlagač se opredelio za to da ima jednu upućujuću odredbu, koja praktično u članu zakona koji ga reguliše ostavlja mogućnost Akademiji izrazom "može" da utvrdi ukupan broj.
Dakle, ja u potpunosti stojim iza toga da Srpska akademija nauka i umetnosti treba da bude autonomna, samostalna institucija, kako je definiše zakon, ali čini mi se da je sada prilika da se stvari unutar Akademije postave kako treba (govorim o ovim proceduralnim stvarima).
Čini mi se da se ovde, u ovoj diskusiji, u ovom pretresu nekako pokušava da se na jedan politikantski način polarizuju poslanici da je neko protiv Akademije, a da su drugi za Akademiju. Mislim da niko u ovoj sali nema interes da jednu instituciju koja ima tradiciju 170 godina na bilo koji način dezavuiše, ali pred nama je ozbiljan problem, i to sam i u načelnoj raspravi rekao – da li mi želimo instituciju udruženje počasnih građana, odnosno naučnika i umetnika, ili ćemo da pravimo, kao što je zakon definisao, najvišu naučnu i umetničku ustanovu, ali koja je prilagođena potrebama građana Srbije u 21. veku.
Moja osnovna bojazan, što ne vidim u ovoj diskusiji, jeste ono što je prof. Mićunović u načelnoj raspravi rekao osvrćući se na ceo ovaj paket zakona, ono što jeste istina, da u poslednje dve decenije, zbog hermetizacije naše države, zbog objektivnih političkih okolnosti, mi imamo problem sa provincijalizacijom nauke. To je činjenica i plašim se da će se ta provincijalizacija nauke preliti u Akademiju. Mi to moramo da sprečimo kroz jedan kvalitetan zakon.
Čini mi se da u zakonskim rešenjima, kada razmišljamo o ovim amandmanima, treba razmišljati o tim kapacitetima koji će omogućiti Akademiji da se adaptira za potrebe 21. veka. Hvala.

Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Žutić.
Da li neko želi reč? (Da.) Gospodine Žutiću, izvolite.

Gospodine ministre, u vladinom obrazloženju na moj amandman na član 12. jednostavno se kaže da se amandman ne prihvata iz razloga što je predloženo rešenje u sadržinskom pogledu potpuno istovetno predlogu zakona, a jedina je razlika u redosledu nabrajanja ustanova koje imaju pravo predlaganja.
Međutim, poenta mog amandmana je upravo u redosledu. Naime, instituti su, po meni, stavljeni na nedostojno pretposlednje mesto institucija koje daju predloge za izbor akademika, dakle iza ogranaka Akademije, senata univerziteta, nastavno-naučnih veća, nastavno-umetničkih veća umetničkih akademija. Dakle, zato sam osetio potrebu da izmenim ovaj redosled kakav je u ovom predlogu zakona.
Inače, želim da kažem, naučnicima Instituta društvenih nauka u potpunosti je onemogućen pristup zvanju akademika. Postavljam pitanje – zar egzaktni naučni rezultati pojedinih institutskih naučnika nisu dovoljni za zvanje akademika?
Zar, na primer, jedan dr Branislav Gligorijević, koji je bio izuzetan istraživač i objavio preko 30 knjiga, nije zaslužio zvanje akademika? Koliko znam, samo je jedan akademik iz instituta, i to iz Balkanološkog instituta. Samo je prof. dr Tasić postao akademik, a to stvarno, po meni, govori sve u prilog ovog mog zahteva da se instituti drugačije tretiraju.
Zato ovde, u ovom uzvišenom domu, postavljam javno pitanje – da li je samo izuzetan naučni domet bitan za zvanje akademika ili se radi i o drugim, nama nevidljivim preporukama, u stvari ideološkim i političkim preporukama?
Naučnike izvan Akademije muči izvesna tajnovitost kod odabiranja budućih članova Akademije. Po naučnim kuloarima mogu se čuti priče da nije uvek presudan izvestan naučni kvalitet kandidata, već da uz određeni kvalitet kandidata odlučuje ideološka i politička opredeljenost kandidata, odnosno nekad zvana moralno-politička podobnost. Zahvaljujem.

Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Simo Vuković. Vlada i Odbor za nauku i tehnološki razvoj prihvatili su amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Radovan Radovanović, Aleksandra Jerkov i Olena Papuga. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Šami, koji želi reč. Izvolite, gospodine Šami.

Zahvaljujem, gospođo predsednice parlamenta. Dame i gospodo poslanici, ima jedna nedoumica i od te nedoumice zavisi sada moja diskusija. Naime, nije sporno da je Odbor za nauku prihvatio ovaj amandman, dakle glasale su i neke kolege iz vladajuće većine. S druge strane, juče sam dobio informaciju da Vlada ne prihvata amandman, a danas je gospodin ministar pročitao da je prihvatila amandman. Samo da to prvo razjasnimo.