Gospođo predsednice, poštovani predsedniče Vlade, gospodo ministri, uvaženi predstavnici DRI, nadam se da je gospodinu Sretenoviću i njegovim saradnicima danas ovde bilo prijatno, jer ne verujem da je iko sedeo u ovim klupama i primio toliko podrške i pohvala kao što je iskazano danas na njihov račun.
I ja bih se pridružila jer zaista smatram da je prvi izveštaj DRI, već samim tim što je sačinjen, u nekom smislu istorijski trenutak za Srbiju, ne samo sa stanovišta kontrole javnih finansija, nego i sa stanovišta dalje demokratizacije naše republike.
Ono što mi se takođe čini važnim, jeste da će, osim, naravno, nalaza koje sadrži ovaj izveštaj, on delovati i preventivno na sve one koji se brinu o državnom novcu, zato što će svako ministarstvo, svaka uprava, svaka agencija, zaista duboko u to verujem, i ubuduće morati da vodi računa da li će im sledećeg meseca, naredne godine zakucati državni revizor na vrata.
Ono što sam htela da postavim kao pitanje jednim delom je već odgovoreno, a tiče se kriterijuma po kojima su birana ministarstva koja su kontrolisana za 2008. godinu. Malo me zbunjuje odgovor u kome se kaže da su uglavnom to ministarstva čije je učešće tekućih rashoda najveće u budžetu, pa mi onda nije baš jasno kako je izabrano, na primer, ministarstvo nauke ili kulture, a ne ministarstvo za kapitalne investicije, ali mogu da prihvatim da je pravo DRI da i po metodu slučajnog uzorka izabere ministarstva.
Ovom pitanju bih dodala dva potpitanja, a tiču se kriterijuma, metodologije, principa, nazovite ih kako hoćete, po kome su birane vrste rashoda koji su kontrolisani u pojedinim ministarstvima. O čemu se radi? U jednom broju ministarstva kontrolisane su javne nabavke, u drugom reprezentacija, u trećem ugovori o delu, u četvrtom specijalizovane usluge itd. Zaista bih želela da dobijem objašnjenje koji princip je primenjen kada su ovako raznolike vrste rashoda kontrolisane i, u vezi s tim, kako su, po kom principu, birani predmeti kontrole.
O čemu se radi? Navešću jedan primer, a tiče se ministarstva čiji mi je rad možda najbolje poznat, Ministarstva kulture. Kontrolisan je jedan jedini ugovor, o iznosu od dva miliona za pozorište "Dadov", a to ministarstvo je u 2008. godini bar tri stotine miliona dalo za pozorišta. Nije ništa nađeno, nikakvih problema nije bilo u kontroli tog ugovora, ali me zanima – po kojim principima i po kojim kriterijumima su birani i predmeti kontrole i vrste rashoda? Hvala.