Zaista moram da kažem, neka čuju svi građani, da od 2005. godine, otkako je donet zakon, mi imamo samo četiri revizora. Draga gospodo, to je ipak katastrofa. Kada sam rekla katastrofa, vi ste malo slegli ramenima, ali jeste katastrofa.
Ovo tumačim time da ne postoji želja onih koji imaju javne funkcije da uopšte budu kontrolisani. Lako je biti premijer, ministar, poslanik ili biti na bilo kojoj javnoj funkciji ako nema nikakve spoljašnje kontrole. A nemamo ni unutrašnju kontrolu, kao što smo videli. Ministarstva niti daju finansijske izveštaje niti se time bave.
Kakva je to država? Je li je ovo ozbiljna država ako sada, posle toliko godina, imamo četiri revizora, koji rade subotom i nedeljom i padaju u nesvest da nam daju ovaj izveštaj? Ova država nema kapaciteta da poveća te resurse i da nas učini pristojnom državom. Znači, moram zaista da kažem, kada sam rekla da je ovo katastrofa - to jeste katastrofa.
Hoću sada da postavim direktno pitanje za koje mislim da je dosta važno, koje je pomenuto u ovom izveštaju, a to je računovodstveni sistem. Moram da postavim to pitanje jer ga do sada niko nije postavio.
Vidite, vi ste obradili računovodstveni sistem, u čemu se on sastoji, ali sada vidimo da, kada je reč o računovodstvenom sistemu u Ministarstvu finansija, u Upravi za trezor, utvrđeno je sledeće: računovodstveni sistem je zasnovan na evidencijama koje se vode u Ministarstvu finansija, u Upravi za trezor, koje se vode kod korisnika budžetskih sredstava i izveštajima koje Upravi za trezor dostavljaju NBS i drugi korisnici.
Vidite šta je prvi zaključak – glavna knjiga Trezora se ne vodi u skladu sa članom 2. stava 1. tačke 15. Zakona o budžetskom sistemu. Sledeći zaključak (da ne čitam ovde, da ne zadržavam, pošto nema vremena) isto tako nije u skladu sa članom zakona. Zatim, u vašem ministarstvu, kada je reč o Upravi za trezor, trebalo je da napravite neko odeljenje za standarde interne finansijske kontrole i obezbeđenje kvaliteta izvršenja budžetskih sredstava. U sledećem zaključku stoji da niste ništa od toga napravili. Znači, toga nema.
Prema tome, ono što spada u internu kontrolu, sada sam dala kao primer Upravu za trezor, i takođe, kada je reč o računovodstvu u budžetskom sistemu, vi se tu ne držite zakona. Ovde je sistemski problem u pitanju. Ne samo da nemamo sistem kontrole trošenja javnih sredstava kada je reč o eksternoj kontroli, nego nemamo ni unutrašnju kontrolu. Vidimo da se ne poštuje čak ni računovodstveni sistem i da se ne držite zakona.
Znate šta, da li mi možemo na svako pitanje da odgovorimo da je Srbija embrion? Svaki govornik ovde iz vladajuće koalicije nam kao objašnjenje da da je to početak. Pa, mi smo jedan embrion, a hoćemo da budemo lideri u regionu. Kad god se postavi konkretno pitanje, ispada da smo tek u embrionu i dalje od embriona se razvili nismo.
A drugo je opravdanje - nasledili smo. Od koga ste vi nasledili, gospođo Dragutinović? Oni su svi ministri danas. Kako to da su oni ministri? Pre vas su ministri finansija bili gospodin Cvetković, sad je premijer, gospodin Dinkić i gospodin Đelić. Što su oni sada ministri ako nisu postavili dobar sistem i ako vi morate da kažete - ja sam nasledila? Ja to vama u potpunosti verujem, ali (Predsedavajuća: Tri minuta.) oni su i dalje ministri i i dalje se nekontrolisano troše sredstva, kao što sam pokazala.
