Nisam imala nameru, ali pošto ste već pomenuli dedinjske dvore i s obzirom da je to jedan od ozbiljnijih nalaza vašeg izveštaja, pogotovo kada je u pitanju Ministarstvo kulture, koliko se sećam, u izveštaju piše da je prvo uplaćeno 20 miliona, a potom, ugovorom iz novembra 2008, još 10 miliona.
Što se tiče tih 20 miliona, dobro se sećam da su bila predviđena Zakonom o budžetu za 2008. Tih 20 miliona se nalazilo na poziciji 424 - specijalizovane usluge.
Iako je pogrešno definisano, kao zaštita kulturnog nasleđa, dvorovi su tek pre izvesnog vremena, nažalost, proglašeni za kulturno dobro, iako su po svemu to zasluživali i ranije.
Ali, to je sada manje bitno. Ono što nisam našla u vašem izveštaju, a što bi me stvarno interesovalo, jeste – ko je doneo odluku da se sa pozicije 424, po posebnom aktu Vlade, s obzirom da se nalazi u delu kojim raspolaže Ministarstvo, potpiše ugovor za još 10 miliona u novembru?
Ne sumnjam da je proceduralno urađeno kako treba, ali pretpostavljam da bi trebalo ili da piše u izveštaju ili, ako nije tako, da je i za tih 10 miliona odluku trebalo da donese Vlada, ako već nisu bila predviđena Zakonom o budžetu, kao što je bilo predviđeno ovih 20. Hvala.

Zahvaljujem. Izvolite.

Na pitanje ko je doneo odluku, postoji odluka Vlade, a postoji i rebalans budžeta, koji je tokom te godine izvršen, tako da su ta sredstva obezbeđena u rebalansu budžeta. Postoje odluka i zaključak Vlade da se izvrši isplata tih 10 miliona dinara, upravo sa ove aproprijacije koju ste sada pomenuli 424.

Gospođa Marina Toman ima reč. Izvolite.

Hvala. Današnju sednicu karakteriše nekoliko apsurda, o tome su već govorile i moje kolege. Prvi je taj što je rasprava usledila tek nakon četiri meseca. S druge strane, ne samo što je diskusija usledila nakon toliko vremena, nego je došla na dnevni red u vrlo nezgodnom trenutku, kada Vlada mora da odgovori na mnoga važna pitanja vezana za najavu prodaje "Telekoma Srbija", preduzeća koje je, recimo u 2008. godini, ostvarilo najveću dobit u Srbiji. Kao da Vlada, na ovaj način, skreće pažnju javnosti sa tako krupne, mi smatramo vrlo štetne, odluke da se proda "Telekom".
Gospodine Sretenoviću, koji su to razlozima kojima se rukovodite da još uvek obavljate posao koji očigledno daje samo delimične rezultate? Rekli ste da nije bilo političkih pritisaka na vaš rad.
S druge strane, kako to da stalno izjavljujete u javnosti da nema uslova da se sprovede detaljnija, odnosno sveobuhvatnija revizija, a ne samo revizija 27% budžetskih korisnika?
Želim da postavim i ovo pitanje. Nemamo još uvek reviziju poslovanja javnih preduzeća. Tvrdite da nema uslova. S druge strane, javna preduzeća su, barem je tako obelodanjeno u javnosti, u poslednjih devet godina napravila dug oko četiri milijarde evra. Sada tvrdite da je Svetska banka zainteresovana da se izvrši revizija pomenutih preduzeća.
Da li to znači, gospodine Sretenoviću, da bi, da Svetska banka nije zainteresovana za reviziju poslovanja javnih preduzeća, ona izostala?
Takođe, mogli smo da čujemo da će građani ove ili možda iduće godine saznati nešto više o koruptivnoj delatnosti u pojedinim segmentima. Šta ste želeli, gospodine Sretenoviću, time da kažete? Da li ovo da shvatimo kao najavu obelodanjivanja nekih izveštaja koji to potvrđuju ili, pak, idete korak napred i donosite zaključke bez sprovedene revizije? Ako je to tako, složićete se, to je malo neprofesionalno.

Zahvaljujem. Izvolite, gospodine revizore.

Uvažena poslanice, želim da dam odgovore na sva vaša pitanja. Počeo bih od odgovora na vaše pitanje o političkim pritiscima na DRI i izjavljujem da takvih pritisaka nije bilo prilikom izvođenja same revizije.
To što smatrate pritiskom od strane Svetske banke ili EU, nije to pritisak, to je njihova zainteresovanost da Srbiji daju odgovarajući iznos kredita i, kao što je u mnogim zemljama izveštaj transparentan, tako oni i od nas traže određeni izveštaj i, svakako, pitaju da li ćemo vršiti reviziju nekih javnih preduzeća.
Kada je u pitanju revizija javnih preduzeća, moram da vas podsetim da su sva javna preduzeća u obavezi, po važećem Zakonu o reviziji i računovodstvu, da im se obavlja svake godine revizija od strane nezavisnog revizora, od strane, za sada, komercijalne revizije. Nismo imali prilike da vršimo reviziju nijednog javnog preduzeća iz razloga što je u aktima DRI formiran sektor, ali nije došlo do realizacije ni do prijema kadrova u tom sektoru, tako da nismo mogli da izvršimo reviziju.
Nakon konstituisanja tog i drugih sektora, započećemo reviziju u punom kapacitetu, kako bismo mogli da damo izveštaj o poslovanju javnih preduzeća. O broju javnih preduzeća, o kriterijumu, razgovaraće Savet DRI, koji određuje koliki broj i koja će se revizija vršiti kod javnih preduzeća. To važi, svakako, i za lokalne samouprave

Zahvaljujem.
Gospođa Toman ima dodatno pitanje.

Gospodine Sretenoviću, niste me shvatili, ali kada ste već otvorili tu temu... Govorila sam da je to veliki apsurd da se započinje revizija tek kada je Svetska banka pokazala zainteresovanost. Nisam govorila o ucenama, a mogli bismo da govorimo o ucenama, u smislu uzimanja nekih kredita pod nepovoljnim uslovima itd.

Moram da vas podsetim da u Srbiji postoji 9.520 korisnika budžetskih sredstava koji su u nadležnosti DRI. Da li mislite da sa četiri ovlašćena revizora DRI može da sagleda sve korisnike budžetskih sredstava, a posebno kada je prioritet završni račun budžeta Republike Srbije? Naravno da ne može i zato je rezultat sveobuhvatnosti te revizije onakav kakav smo i dali.
Znači, nama je potreban veći broj revizora da bismo mogli da izvršimo detaljnu reviziju svih javnih preduzeća. Naravno, ubeđen sam da će posle ove sednice nama biti obezbeđeni svi neophodni uslovi za rad DRI, počev od prostora, opreme, plate, kadrova i ostalog što je potrebno za obavljanje kvalitetne i sveobuhvatne revizije.