Ne znam šta je bilo neuverljivo u objašnjenju da postoje različite baze podataka koje se odnose na donacije. Mislim da sam bila jasna, a to je lako proverljivo, i zato vas pozivam da dođete u Ministarstvo finansija i pogledate bazu podataka donacija, gde ćete videti svaku pojedinačnu donaciju, njenu vrednost i kome je otišla.
Znači, u periodu 2000-2008. godine više od tri milijarde evra, rekla sam da nisu sve bile u novcu, bile su i u naturi, nisu sve bile za državu, za budžet, direktne i indirektne budžetske korisnike, nego su bile i za različite nevladine institucije, za lokalne nivoe itd.
U Ministarstvu finansija postoji precizna evidencija i registracija svih donacija. Svi donatori, a ima ih tridesetak bilateralnih ili multilateralnih, takođe imaju pristup u tu bazu podataka i nijedan donator se, od 2000. godine do dana današnjeg, nije žalio na nenamensko korišćenje donacija ili na to da su neke donacije ''isparile''. Dakle, postoji precizna evidencija u Ministarstvu finansija.
Potpuno je druga stvar šta radi i kako beleži Narodna banka. Ona beleži devizni priliv, dakle novac koji dođe, i ne uzima u obzir donacije u naturi. Ona vodi evidenciju samo o onim donacijama koje, praktično, dođu na račun centralne banke, a postoje i one donacije koje ne dolaze na račun centralne banke, nego na račun poslovnih banaka.
Dakle, tačno je da nisu usaglašeni, ali se radi o različitim skupovima. Ono što jeste došlo u Republiku Srbiju od 2000. do 2008. godine, bukvalno sve se nalazi u toj bazi podataka. Molim vas da dođete i da pogledate.
Što se tiče garancije, odnosno da Ministarstvo finansija nije preduzelo one mere koje ima po zakonu, rekla bih sledeću stvar. Kada su pitanju izdate garancije, odnosno kada država plati umesto javnog preduzeća koje je taj kredit uzelo... Veliki broj javnih preduzeća se zadužilo i u tom procesu zaduženja imalo garanciju Republike Srbije. Samo u dva slučaja u 2008. godini, a ranije samo u jednom slučaju, država plaća otplate na ime garancije, a to je JP "Železnice".
U 2008. godini, osim JP "Železnice", država je plaćala i za JP "Putevi". Nadam se da se sećate u kakvom je finansijskom stanju bilo JP "Putevi" i šta smo u 2008. godini, kao vlada, morali da uradimo za JP "Putevi", za sve ono što je napravljeno u periodu do 2008. godine. Dakle, 2008. godine JP "Putevi" i JP "Železnice" nisu mogli da vrate svoje kredite. Šta bi bilo da je država, koja garantuje za nove kredite JP "Putevi", sada preduzela akcije i zatvorila ta javna preduzeća?
U 2009. i 2010. godini država plaća samo za JP "Železnice" i to zaista jeste subvencija.