Poštovana narodna poslanice, vrlo teško bih mogao da odgovorim kako je to moguće, ali to je činjenično stanje. Prosto, Direkcija za imovinu nema popis imovine i mislim da tu postoje dva razloga zbog čega.
Jedan je verovatno organizacioni, možda problem sa kadrovima ili problem jednog opšteg nivoa i situacije koja je bila u različitim našim organima. Evo, sad pričamo da je ovo prva revizija, pre par godina je bio prvi zakon o javnim nabavkama itd. Dakle, to su sada reforme koje se sprovode i, naravno, takvo je, između ostalog, bilo i gledanje na celu tu stvar u pogledu imovine.
Drugi razlog je objektivan i nastao je kao posledica donošenja Zakona o sredstvima u svojini Republike 90-ih godina, koji je, u stvari, rekao da imovina javnih preduzeća ne pripada javnim preduzećima, nego Republici, što bi konsekventno značilo da bi sada taj popis morao da obuhvati ne samo onu imovinu koju mi vidimo kao takvu, i nama je logično da je, recimo, ova zgrada deo imovine Republike, ali nam verovatno nije logično da je bager na površinskom kopu "Kolubara" takođe republički, a ne da pripada preduzeću "Kolubara".
Nažalost, zakon je 90-ih godina tako donet. Iz kojih razloga, ne želim da komentarišem. Onda Direkcija za imovinu, verovatno shvatajući da to ne može biti njen bager, nije ni vršila nikakav popis te imovine. Mada su postojali zakonski rokovi, taj popis nikada nije urađen, već je ta imovina i dalje ostala u bilansima preduzeća.
Dakle, imamo dva razloga, jedan je objektivan, drugi je subjektivan. Naravno, od onog što smo mi uradili, odmah sam po dolasku, kao što ste rekli, dao zadatak da se izvrši popis imovine i na tome se dosta radi. Mislim da mogu da kažem da mi već neke stvari imamo završene i gotove, ali to je stvaranje jedne, u suštini, ozbiljne baze podataka. Kao što je inače potrebno da se te baze popune i nekim fizičkim radom, a zatim i da imaju neku vrstu lagodnosti korišćenja, dakle odgovarajući softver itd., i na tome se radi.
Samo bih podsetio da je u međuvremenu, u zadnjih pet-šest godina, stvoreno nekoliko velikih baza podataka, kao što je baza podataka APR-a, zatim imate bazu podataka Centralnog registra i ima još niz tih javnih baza. Tako slično će biti napravljena i baza podataka za imovinu.
Uporedo s evidentiranjem imovine, mi vršimo i sagledavanje svrsishodnosti njenog korišćenja, što je onda još malo komplikovaniji posao, ali to ide uporedo. Vi ste pomenuli Dipos. To je specifično, odnosi se na imovinu koja se izdaje diplomatskim predstavništvima. No, to je jedan manji deo, tu se radi možda o stotinama objekata, ali imamo hiljade objekata koji se nalaze u Direkciji za imovinu, čiji se popis privodi kraju.
Moram da kažem, kada sam spominjao neke druge zemlje koje proizlaze iz istog sistema kao mi, da one takođe nemaju te popise, što je malo relaksacija. I one rade na tome, a mi se ovim približavamo tome.
Nadam se da će popis, naravno bez ovih sredstava iz javnih preduzeća, biti relativno brzo okončan. On je već gotov za pojedine grupacije, jer se posebno posmatra imovina u zgradama, u zemljištu, ali isto tako, mi imamo i imovinu u određenim ulaganjima, bilo da se radi o akcijama u nekim preduzećima, govorim i o manjinskim paketima, ali takođe postoje i udeli koji jesu isto tako vrsta imovine.