Poštovana predsednice, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas se nalazimo pred usvajanjem jedne deklaracije, za koju verujem da bi svi bili srećni – da nikad nije postojao povod za njeno donošenje.
Neizdrživa ipak količina ljudske nesreće skoncentrisana u jednom malom mestu, do tada nepoznatom većini građana sveta, učinila je da Srebrenica u međunarodnoj javnosti postane paradigma za stradanja u građanskom ratu na prostorima više Jugoslavije krajem prošlog veka.
Pred Skupštinom Srbije nalazi se deklaracija koja najoštrije treba da osudi težak zločin nad ljudima, čija je najveća krivica bila što su im u ličnim dokumentima stajala imena koja su egzekutorima bila jedina optužnica.
Ova deklaracija je ujedno i izvinjenje žrtvama i njihovim porodicama, poziv na pomirenje i oprost.
Od 1995. godine ovo pitanje se postavlja i u našoj i u međunarodnoj javnosti kao političko, pravno, međunarodno-pravno, nacionalno, versko, državno, ekonomsko i kakvo sve ne pitanje, zamagljujući suštinu da je ovo pre svega krupno vrednosno, etičko i ljudsko pitanje.
Ako lični moral mora biti osnov svake opšte politike, onda osnov pri odlučivanju o deklaraciji mora biti ono poznato: ''Zvezdano nebo nad nama i moralni zakon u nama''.
"Nužno sam čovek, slučajno sam Francuz", rekao je Volter, izražavajući suštinu čoveka kao ljudskog bića. Kada danas postavljamo pitanje da li i kako osuditi ovaj zločin, pesnik je davno dao odgovor – lasno ćemo, ako jesmo ljudi.
Deklaracija treba da nas uzdigne iznad plemenskog vrednosnog sistema, po kome je dobro ako naše pleme ubija i pljačka druge, a loše je – ako to oni čine nama. Na početku trećeg milenijuma valjda ne treba izvoditi dokazni postupak da je takvo postupanje nedopustivo, u oba slučaja.
Ova deklaracija predstavlja odavanje pošte i saosećanje sa patnjama žrtvi i njihovih najdražih, ali i jasnu osudu zločina. Svako minimiziranje žrtava, licitiranje njihovim brojem predstavlja njihovo ponovno ubijanje, a u svim religijama ubistvo makar jednog čoveka kvalifikuje se kao ubistvo čovečanstva.
Ova deklaracija treba da pomogne i individualizaciji krivice i privođenju pravdi onih koji su u zla vremena tvrdili da su spremni da poginu za svoj narod, a danas nisu spremni da za njega odu ni na sud.
Privođenjem pravdi i osudom krivaca pod imenom i prezimenom sprala bi se kolektivna krivica i ljaga nad celim narodom, kao i razotkrilo skrivanje sopstvenih nepočinstava onih koji su, učinivši zločin, ispisali se ne iz naroda kojem pripadaju, nego iz ljudskog roda, postavši po nacionalnosti zločinci, bez prava da se nazovu drugim imenom.
Snimak mučnog ubistva dečaka, tek u život zakoračilog, od strane zloglasnih ''Škorpiona'', može pomoći onima koji još uvek imaju dilemu, kao i poznati zločini u Štrpcu i Sjeverinu.
Uveren sam da je ova deklaracija još jedan korak ka pomirenju i prekidu koncentričnih krugova zla na Balkanu.
Odavanjem pošte srebreničkim žrtvama omogućavamo i jači moralni kredibilitet za zastupanje žrtava u Skelanima, Bratuncu, Kravici i inim stratištima, gde je, takođe, jedina krivica žrtava bila pripadnost drugom etničkom korpusu, imajući u vidu da je zločin uvek zločin, pa kad se radi i iz osvete.
Usvajanjem ove deklaracije šaljemo i poruku UN, EU, Međunarodnom sudu pravde, Haškom tribunalu i celoj međunarodnoj zajednici o Srbiji kao modernoj državi, zasnovanoj na univerzalnim ljudskim vrednostima. Ali, kao što u ekonomiji, na primer, ne treba da insistiramo na maloj inflaciji, stabilnom dinaru, boljim ekonomskim uslovima zbog MMF ili Svetske banke, već zbog sebe, i ovu deklaraciju donosimo pre svega zbog sebe, a ne zbog drugih.
Nedavno smo prisustvovali poslednjem ispraćaju čoveka koji je živeo u skladu sa vrlinom i slao jasne poruke. Oni koji se deklarišu kao vernici, a mnogo smo ih čuli i danas, pre nego što donesu odluku na koji način će glasati o ovoj deklaraciji, neka još jednom čuju reči patrijarha Pavla:
''Čovek ne može da bira vreme u kojem će se roditi i živeti, od njega ne zavisi ni od kojih roditelja, ni od kog naroda će se roditi, ali od njega zavisi kako će postupati u datom vremenu, da li kao čovek ili kao nečovek, bez obzira na to u kom narodu i od kojih roditelja. Jer, nama je bolje da nestanemo kao ljudi, nego da ostanemo biološki, da preživimo kao zločinci i kao neljudi.'' (Aplauz.)