Zahvaljujem gospodinu Esadu Džudževiću.
Povredu Poslovnika reklamira narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Džudžević je povredio član 104. Poslovnika Narodne skupštine.
Gospodine Džudževiću, odgovorno tvrdim kao poslanik SRS, kao neko ko poznaje srpsku istoriju, kao vernik SPC da SPC nikada nije nasilno pokrstila bilo koga, uključujući tu i muslimane posle Prvog balkanskog rata u Plavu i Gusinju.
Bilo bi dobro, gospodine Džudževiću, da navedete ime makar jednog sveštenika SPC koji je navodno učestvovao u tom nasilnom prekrštavanju.
Što se tiče vaših konstatacije o zločinima, kako vi kažete, četničkih formacija Draže Mihailovića u Drugom svetskom ratu, ne znam da li vam je poznata, gospodine Džudževiću, činjenica da su četničkom komandantu u Crnoj Gori, odnosno na granici Crne Gore i Sandžaka, Pavlu Đurišiću, muslimanski prvaci iz Sandžaka poslali pečeno dete u tepsiji kao poklon srpskom narodu toga kraja.
Dakle, nemojte jednostrano da prikazujete događaje iz istorije vašeg naroda ili vaše verske grupacije. Iznosite činjenice koje su utemeljene u istoriji, a zaista bih vas najljubaznije zamolio, ako već pričamo…

Gospodine Martinoviću, u reklamiranju povrede Poslovnika ne možete se obraćati drugom poslaniku, vi imate i vaše vreme kada možete izneti svoj stav.

Mogu li vama da se obratim?

Meni možete, ako sam povredila Poslovnik i molim vas da date argumentaciju, eventualno, za tako nešto.

Gospođo Đukić-Dejanović, molim vas, kao predsednika Narodne skupštine, da uzmete u zaštitu jednu tako važnu instituciju kao što je Srpska pravoslavna crkva od krajnje neosnovanih i neargumentovanih optužbi da su srpski sveštenici bilo gde, bilo koga nasilno prevodili u pravoslavlje, zato što je istorijska činjenica da je upravo srpski narod, da su sveštenici Srpske pravoslavne crkve bili velike žrtve…

Vaše sugestije i komentari, i sada vas zaista molim, apsolutno nisu u skladu sa razlogom javljanja i prijavom da to činite zato što je povređen Poslovnik i molim vas da me ne dovodite u situaciju da reagujem na drugi način.
Molim vas, nema razloga za replike, upozorila sam, izneo je gospodin Martinović stav koji apsolutno nije u skladu sa javljanjem po povredi Poslovnika, reagovala sam.
Da li gospodin Ilić želi, kao predsednik poslaničke grupe?
Gospodin Tomislav Nikolić reklamira povredu Poslovnika.
Izvolite.

Ne znam zašto ste me ignorisali, pa prvo želeli da date pravo na reč po redovnom postupku, kada sam ukazivao na povredu Poslovnika.
Dakle, povređen je član 106. stav 1. skoro sve alineje. Mislim da smo se dogovorili da ton današnje sednice bude primeren ozbiljnosti teme o kojoj raspravljamo. Niste nijednog časa opomenuli gospodina Džudževića da je ovo bezmalo poziv na sukobe u okviru države Srbije, da je ovo bila promocija nekakvih srpskih zločina isključivo prema Muslimanima i da se ova deklaracija zbog toga donosi. Niste ga opomenuli kada je krenuo da govori od početka 20. veka o onome što smatra da je zločin Srba nad muslimanima.
Gospodine Džudževiću, tako mi daleko nećemo da stignemo. Danas se uopšte nisam pripremao da na takav način govorim o vašem narodu, a vi ste se spremili na pogrdan način, iznoseći neistine, činjenice iz ugla vaše političke stranke o srpskom narodu da govorite, o jednom velikom narodu s kojim živite u zajednici.
Gospođo Dejanović, mislim da odluke tog kolegijuma treba da poštuju svi poslanici, posebno poslanice vladajuće većine. Ako niste vi osetili potrebu da reagujete, svako je u sali bio zgranut. Sada ispada da je Srebrenica nastala zato što Srbi u celom 20. veku proganjaju, ubijaju, pokrštavaju i šta sve ne rade sa muslimanima. Zaista nema smisla.
Ili ćemo da vodimo kulturno raspravu, ili ćemo da vodimo raspravu o sukobu. Onda da krenemo o činjenicama, pa i ja gospodinu Džudževiću da ukažem na neke činjenice tragične po njegov narod, ali valjda ovo danas nije ta tema da se sukobljavamo, nego da se mirimo, gospodine Džudževiću. Vaša diskusija ne može da nas pomiri, vaša diskusija otvara rovove između Srba i muslimana. Da li vam je to želja? Recite nam.

Vreme. Narodni poslanik Velimir Ilić, kao predsednik poslaničke grupe Nova Srbija.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, već mesecima čekamo da se otvori rasprava o deklaraciji, a stranke su podnele jedan izuzetno dobar predlog deklaracije, koja bi bila pomirujuća i koja bi zadovoljila sve na prostorima bivše Jugoslavije i koja bi spustila loptu i dala jednu političku stabilnost, izmirila narode i jednostavno stavila tačku na nešto što je bilo u prošlosti, da se okrenemo budućnosti, ekonomiji, proizvodnji, zapošljavanju i onome što su danas gorući problemi.
Međutim, ovo siledžijstvo vladajuće većine, koja pokušava svoju deklaraciju da progura i da iskopa ponovo ratne sekire, što je i pokazala diskusija gospodine Džudževića, i da ponovo vrati sve ono što se nekada dogodilo, da inicira ponovo sukobe, probleme, ne vodi na dobro. Vas neko pritiska, vama neko ko ne želi Srbiji dobro, vrši izuzetan pritisak da usvojite posebnu deklaraciju o Srebrenici, ne pominjući ostale zločine koji su bili na prostorima bivše Jugoslavije, uz neko prećutno obećanje da će se nekada usvojiti i neka druga deklaracija koja će obuhvatiti sve ovo drugo.
Zašto je zločin odvojen? Nova Srbija osuđuje zločine u Srebrenici, mislim da i svaki normalan Srbin osuđuje zločine u Srebrenici, ali ništa manje nisu bili zločini i u drugim delovima. Nemojmo reći da su u Bratuncu, u Sarajevu, širom Srbije, u "Oluji", u "Bljesku", da su ti zločini bili blaži, možda brojčano manji itd, ali zločin je zločin i počinilac zločina mora biti kažnjen.
Zločinci se moraju identifikovati i pokrenuti određene radnje, ali ne možemo nikako izvući jednu Srebrenicu i o njoj raspravljati, usvojiti je, a sve drugo staviti na drugi tas i tobože nekada o tome raspravljati. Da li će doći do te rasprave ili neće pitanje je, jer vi nikada oko toga nećete imati priliku da razgovarate sa ovom vašom vladajućom većinom.
Prema tome, gospođo predsednice, vi ste ponizili ovaj parlament, jer ste na silu ugurali jedan dnevni red, o kome većina građana Srbije ne želi da se na ovaj način raspravlja. Ponavljam, svaki normalan čovek osuđuje zločin. Vi nama stalno kalemite nešto.
Gospodo iz vladajuće koalicije, vi ste 2001. godine, mislim, potpisali Sporazum sa Republikom Srpskom o paralelnim vezama, odnosno tadašnja Srbija i Crna Gora, posle nekoliko godina je on obnovljen sa Republikom Srpskom i Srbijom.
Međutim, u tom sporazumu piše da se osniva jedno veće koje čini predsednik Srbije i predsednik Republike Srpske, predsednik Vlade Republike Srbije i predsednik Vlade Republike Srpske. Što se tiče dva parlamenta, predsednik srpskog parlamenta i predsednik parlamenta Republike Srpske, koji moraju o važnim i krupnim pitanjima, koja su od interesa i za jednu i za drugu državu, raspravljati, usaglašavati se i donositi zajednička rešenja.
Sada postavljam pitanje – da li je ovo veće, koje je osnovano, na čijem čelu su predsednik Srbije Boris Tadić i predsednik Republike Srpske Kuzmanović, gde su dva premijera, Dodik i Cvetković, da li su raspravljali o ovoj deklaraciji, da li su se usaglasili? Da li ste vi, kao predsednik parlamenta, sa predsednikom parlamenta Republike Srpske, raspravljali o ovoj deklaraciji, da li ste usaglasili svoja mišljenja i stavove i da li su radna tela, što piše u ovom sporazumu, Republike Srpske i radna tela našeg parlamenta, usaglasila svoje stavove po ovim pitanjima? Tako piše u Sporazumu koji je potpisan i koji je još uvek na snazi.
Da li ste vi samim stavljanjem na dnevni red ove deklaracije, bez ovih prethodnih radnji usaglašavanja, odbacili Dejton, pustili niz vodu Republiku Srpsku, jer je Republika Srbija garant Dejtonskog sporazuma? Kako ste mogli da usaglasite mišljenje dva parlamenta, dva veća? Da li je o tome bilo razgovora u medijima?
Nismo nigde čuli ni pročitali da su o tome razgovarali predsednik Srbije i predsednik Republike Srpske, da su se dve vlade usaglasile. Potpuno ste ovaj sporazum koji je potpisan, napisan, stavili van snage i poneseni ovde jednom grupom svojih pristalica koji podržavaju tu vladu, ušli u jednu avanturu da se posebno usvoji sporazum, odnosno deklaracija o Srebrenici, a sve drugo o tom potom.
Zašto je manje važan zločin koji se događao u "Oluji"? Da li ima većeg genocida nego proterati čitav narod iz jedne države i još kada je napuštao tu državu bombardovati kolonu, pobiti nejač, pobiti decu, rasturiti avionima tu kolonu i jednostavno to sve staviti ad akta i reći – dobro, o tome ćemo možda nekad raspravljati?
Da li je onaj čuveni "Bljesak" za vas potpuno minoran? Žrtva je žrtva, bez obzira ko je počinio, zločinac je zločinac.
Nama stavljate ovde, veoma sam pažljivo slušao poslanika manjina, koji je govorio o Mladiću. Njegov sunarodnik je glavni čovek već 10 godina za hvatanje Mladića.
Vi ste, gospodo iz vladajuće većine, na vlasti već dve godine, rekli ste da neke prethodne vlade nisu htele, ali da ćete vi to odmah da rešite. To ste rekli na svim sastancima koje ste imali. Zašto ne rešite? Zašto vaše prijatelje ne pitate, zašto oni ne mogu da privedu pravdi Bin Ladena?
To je za nas izuzetno važno jer su i njegovi neki ljudi učestvovali u svemu ovome, u genocidu. Zašto vi sada nama pripisujete Mladića, zašto je za nešto što se dogodilo na teritoriji Republike Srpske odgovoran narod Srbije? Zašto te vaše najmoćnije prijateljske države ne reše pitanje jednog najvećeg teroriste na svetu, nego svi ćute?
Uhapsite Mladića. Rekli ste da to hoćete da uradite odmah. Ko vam smeta? Je l' vam smeta opozicija da to pitanje razrešite? Ne smeta vam niko. Ovo što sada hoćete da progurate na mala vrata podriva u Srbiji jednu mržnju, podgreva jednu klimu, iritira porodice čije su žrtve stradale u mnogim zločinima koji su bili na teritoriji bivše Jugoslavije. Ne mogu da shvatim da vi to podržavate?
Šta je falilo da bude zajednička deklaracija, da se nabroji, da se kaže – i Srebrenica je tu, i svi ostali zločinci moraju odgovarati kao ovi za Srebrenicu, i oni se moraju privesti pravdi u Hagu? Zašto dvostruki aršini, zašto dvostruka politika, zašto želite generacijama koje dolaze u Srbiji da stavite žig koga se nikad možda neće osloboditi?
Ko vas tera na to? Da bi se opravdalo bombardovanje, da bi se opravdao osiromašeni uranijum, da bi se opravdalo što sada i Albanci masovno umiru od karcinoma, leukemije i mnogih bolesti koje haraju i Srbijom.
Ko je to naložio i da li je i to zločin, baciti kasetne bombe na nedužno stanovništvo? Da li je to zločin ili nije? Treba o tome raspravljati. Vi to želite danas u jednoj blic-raspravi da sednete i raspravljate i da se dogovorite, da ispunite formu, da telefonirate i javite – evo, usvojili smo to, ispunili smo neku obavezu.
Ko vam je dao tu obavezu, ko vam je dao ovaj tekst? Otkud se pojavljuje ovaj tekst i zašto nije došao ranije kod poslanika i pozicije i opozicije? Zašto o njemu nije moglo da se raspravlja na drugačiji način, da se nađu neka rešenja?
Ponavljam, ne pada nam na pamet da branimo bilo kog zločinca i bilo kakav zločin učinjen na području bivše Jugoslavije, ali za sve zločine treba odgovarati.
Da li se sećate kada je neko udavio vojnika od 18-19 godina u onom tenku, nenaoružanog? Da li je odgovarao? Gde je taj čovek danas? Da li su neka majka, otac ostali bez svog sina i ne smeju danas ni da pomenu da je to bio zločin? Da li je ono bio zločin u Dobrovoljačkoj ulici kada je pušten da izađe konvoj vojske mirno, nenaoružani i da napusti Sarajevo? Da li je trebalo sve to pobiti, dići u vazduh i zbog toga ne odgovarati? Mnogi danas to skrivaju, pokrivaju, daju kaucije, skupljaju novac itd.
Zar majkama ili očevima koji su tamo izgubili svoju decu to nije bio važan zločin u odnosu na Srebrenicu? Isto važan, i te kako.
Ponavljam, osuđujemo i jedan i drugi, i ne odvajamo i jedne i druge, i ne želimo da odvojimo počinioce ni jedne ni druge. I jedni i drugi moraju doći u Hag i odgovarati za to što su počinili i učinili.
Samo se vi ovako ponašajte. Dovešćete nas u veoma nezgodnu situaciju. Nemojte misliti, evo sada, jedna ista grupacija kojima su puna usta napada na srpski narod o zločinima, o genocidu, o svemu, razgovaraju i pričaju, a to rade svaki dan, posebno rade na određenim teritorijama nekih država.
Moramo svi zajednički stati u borbu protiv toga ako želimo mir, bezbednost, da ne dođe do neke nesreće, kao što je bila ta u Srebrenici, Sarajevu, Bratuncu i u mnogim drugim mestima. Da se Kosovo nikad ne ponovi, da može mirnim putem da se razgovara i raspravlja, da ne može nikome da se nasilno oduzme deo teritorije i da o tome raspravljamo veoma ozbiljno u parlamentu, a ne ovako. Raspravljaćemo na brzinu, usvajaćemo kako usvajamo, imamo kvorum, nemamo kvorum, jedan tamo, jedan ovamo.
Ovo mora da bude stav jednoglasan srpskog parlamenta i mora da se napravi deklaracija koja će jednoglasno biti usvojena i iza koje će stati svaki građanin Srbije, ako mislimo da zaštitimo ove prostore.
Ovako, kad pojedinačno radimo i na ovaj način završavamo određene poslove i ispunjavamo naloge nekih naredbodavaca, ne rešavamo problem, samo ga podgrevamo, iritiramo i doći ćemo svakim danom u sve goru i goru situaciju.
U Republici Srpskoj, u BiH, već je stvar počela da leže. Ljudi su našli sebe. Razum pobeđuje polako, ali neko želi ponovo da to podgreje i vrati nazad, i kroz ovu deklaraciju samo o Srebrenici da se ovo ponovo vrati u igru. Imaćemo ovakvih diskusija kao što je gospodin Džudžević počeo, gde ćemo pljunuti jedni na druge ponovo, a za to nema razloga.
Mi nemamo pravo više da se igramo budućnošću ove države, sa omladinom koja želi u njoj da živi normalno i mirno, koja želi da bude deo Evrope i sveta, koja ne želi da ratuje, koja ne želi da ubija, koja želi da sarađuje itd.
Ali, mnogi ne žele taj mir. Mnogi podgrevaju ovakvo stanje i umesto da se bavimo nečim što je život za ovu državu, ekonomijom, da sarađujemo na nekim drugim planovima, da jednostavno okrenemo mlade od nasilja, od svega ovoga što je vodilo ka zločinima, ponovo vraćamo u igru jednu staru priču koja je, po meni, trebalo odavno da bude ispričana i tačka stavljena.
Stalno, kada stavimo tačku, neko se pojavi i podgreje, i obeća nekome da ćemo to mi doneti, a ko je u ime nas ovde poslanika mogao da da to obećanje i kome?
Ponavljam, ponovo sada pravimo raskol i razdor između Srbije i Republike Srpske. Kada je sama Srebrenica na svojoj sednici Skupštine opštine osudila zločin, bilo je 18% Bošnjaka i 10% Srba, odnos snaga je bio 18 – 10 u korist Bošnjaka i osudila je, ali nije rekla da je to bio genocid, već je osudila zločine kao pojedinačan zločin pojedinca koji treba da odgovara.
Ne može narod stati i prevesti ovo na neku komandnu odgovornost i kolektivnu neku odgovornost, kako vi to želite da prikažete i neko želi da prikaže. Ovo nije kolektivna odgovornost, ovo je odgovornost pojedinca, kao što se nadam, gospodo, da i ono u Dobrovoljačkoj ulici nije bio stav BiH i njenog vrha, već nekih pojedinaca koji treba za to da odgovaraju.
Raduje me ako je to tako. Onda ima nade za ovu državu, ima nade za ovu mladost, ima nade za sve nas da izađemo iz ovog blata u koje smo upali i da krenemo put razvoja i da probleme prevaziđemo.
Ali, neko stalno želi probleme na ovim prostorima. Ko je taj ko želi stalno probleme? Stalno rešavamo probleme, a novi se javljaju. Novi se javljaju.
Ne mogu da verujem da vi koji ste obećavali čuda, da pojedini ministri koji sada vode vojsku, vojnu bezbednost, obećali su da će ovi problemi sa haškim optuženicima biti odmah rešeni, da su oni tu na pragu, da je istraga za petama počiniocima. Što ne reše? Šta je problem? Kome su to obećali i gde su to obećali? Zašto se sve to obećava i radi van parlamenta? Zašto nikada nemamo ovde raspravu o tim važnim temama?
Sve se događa van parlamenta. Kako je moguće, gospodo iz vladajuće koalicije, da je niz problema nastalo, evo sada odlazi vam guverner, napušta brod koji tone i vi ga puštate da ode, a da nije podneo izveštaj ovde u parlamentu o svom radu. Deset godina ne znamo šta se događalo sa Srbijom, kakva je situacija, gde su devizne rezerve, u kojim bankama i na koji način su se trošile?
Prema tome, sve je problem za problemom i vi, gospodo, nemate više vladajuću većinu. Danas se dobro videlo da ste vi jedna manjina koja se krpi s koca i s konopca, koja diluje satima, pravi pauze, da biste ubedili neke da glasaju. Stidite se da izađete i pogledate istini u oči i da kažete ono što mislite i što treba da kažete.
Ono što ova država zaslužuje da se kaže jeste, da smo mi za mir, da smo da se brani dostojanstvo ovog naroda, da smo mi za to da se na Srbiju ne lepe neke etikete koje ona ne zaslužuje i da se odgovornost pojedinaca ne prenosi na čitav narod, a vi podnesite i tražite odgovornost tih pojedinaca. Vi ste vlast i vi ste na potezu.
Prema tome, povucite ovu sramnu deklaraciju i ne dozvolite da delite Srbiju.