Gospodine Momčilov, izvolite.

Poštovana predsednice, dozvolite mi samo da razjasnim ovaj problem, nisam sigurno želeo da obmanjujem građane. Vidite, imam zakon ovde u ruci. Mi smo 26. februara dobili ovaj zakon ogroman o lekovima, evo pogledajte i sami, ispred vas je zakon i uverićete se.
U pravu ste za zakon o duvanu koji je stigao u proceduru 29. koji je mnogo manji, koji je jednostavniji i nije toliko ni interesantan za razmatranje, a ono što mislim da ćemo se složiti – parlament počinje sa radom u redovnom zasedanju 1. marta, mi smo imali pauzu, je li tako, jednu veliku i što je veći problem šta je nas bunilo, bar u Odboru za zdravlje, mnogo pre je poslat u proceduru plan zdravstvene zaštite Republike Srbije koji je morao biti davno donet i koji iz nekih čudnih razloga, mi smo obavili i raspravu u Odboru o tom planu, nije ušao u proceduru, mada je dostavljen mnogo ranije. Eto, samo toliko, a nikako da sam ja želeo da obmanjujem građane Srbije.

U redu je. Samo moram opet imati jedan mali komentar. Pauza u radu parlamenta zapravo se ne podudara sa pauzom u plenarnom zasedanju. Molim vas, mi i te kako radimo i kad nema plenarnog zasedanja. Gospođa Gordana Paunović-Milosavljević, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, na Odboru za zdravlje i porodicu izdvojila sam mišljenje povodom Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu. Sednicu Odbora, kao što smo već čuli, dr Paja Momčilov, predsednik Odbora, zakazao je po Poslovniku.
Na početku sednice bio je dovoljan broj članova i vladajuće koalicije i opozicije tako da je postojao kvorum, usvojen je dnevni red koji je imao dve tačke. Prva tačka se odnosila na Predlog zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu, a druga tačka je bila Predlog zakona o lekovima i medicinskim sredstvima.
Posle prve tačke, znači, kada je postojao kvorum, izdvojila sam mišljenje na Predlog zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu. Posle druge tačke, poslanici vladajuće koalicije, možda da je tu bio ministar ne bi napustili sednicu, jer je bilo 10 gostiju, predstavnika Ministarstva i iz civilnog sektora, i na iznenađenje svih gostiju, oni su jedan po jedan napuštali sednicu, tako da je sednica ostala bez kvoruma.
Nadležni odbor je ostao uskraćen za izveštaj koji, po članu 141. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, treba da predloži Skupštini, odnosno da se Odbor izjasni da li prihvata ili ne prihvata zakon u načelu.
Srpska radikalna stranka se zalaže za uvođenje reda i regulative koja je efikasna, koja je sprovodiva i koja će omogućiti sistemsku zaštitu stanovništva od izlaganja duvanskom dimu. Ovaj predlog zakona je sve, samo nije ono čime nadležno Ministarstvo zdravlja želi da ga predstavi.
Zakon nije ni sistemski, niti će predstavljati institucionalni okvir za zaštitu stanovnika od izlaganja duvanskom dimu. On ne može da bude idealan, ne može rešiti sve probleme bezbednosnog nivoa izloženosti duvanskom dimu, ali ne može biti ni ovakav kakvog ste predložili.
Ovaj Predlog zakona nije dobar jer je rezultat kompromisa. Nameće ekstremna i nerealna očekivanja, tako da je njegova implementacija slabo moguća. Na ovaj Predlog zakona podneli smo amandmane, što govori kakvo je naše mišljenje i stav. Svojim amandmanima želimo da doprinesemo da se ovaj Predlog zakona popravi, da može da se primeni, a ne da ostane mrtvo slovo na papiru, kakav je i važeći zakon usvojen još 2005. godine.
U Predlogu zakona ima dosta nepreciznosti, nejasnoća, što ukazuje na određeno ne poverenje ovog zakona. Za ovih još nekoliko minuta osvrnuću se samo na dva člana, a kasnije, u načelu, govoriću i o ostalim članovima Predloga zakona.
Na član 12, koji se odnosi na lice zaduženo za kontrolu zabrane pušenja, i član 14. – obaveze lica zaduženog za kontrolu zabrane pušenja. Ova dva člana su posebno sporna danas kada je eksplozija monstruoznih nasilja svakodnevna pojava. Prebacivanje ovlašćenja odgovornog lica, stav 2. člana 12, na druga lica otvara mogućnost diskriminacije, posebno žena, zloupotrebe i zlostavljanja, odnosno mobinga na radnom mestu.
U članu 14. nije jasno definisano šta znači preduzimanje mera, koje može da preduzme odgovorno lice ili lice na koje to lice prebaci, da iz prostora udalji lice koje i posle usmenog naloga ne prestane sa pušenjem.
Da li preduzimanje mera podrazumeva verbalnu komunikaciju ili dozvoljava i fizički kontakt? To bih želela kasnije i u načelnoj raspravi da obrazloži ministar nadležan za zdravlje, ovde prisutan. Smatram da ovako predloženi članovi nisu u interesu građana Srbije.

Poslanik Milan Dimitrijević ima reč.

Gospođo predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, svakako da sam očekivao da će prilikom rasprave o ova dva zakona biti prisutan ministar zdravlja. Nažalost, nismo imali priliku da sa njim razmenimo neka mišljenja u vezi ova dva zakona, ali ćemo imati verovatno priliku danas.
Gospođo predsednice, moram da vas upozorim na određene činjenice koje se dešavaju na Odboru. O nekim stvarima ja sam vas i ranije upozoravao, a to je nepostojanje kvoruma ili neodržavanje određenih sednica Odbora, što je obaveza po Poslovniku, član 141. o tome govori. Znam da ćete se vi pozvati na zadnji stav člana 141, da ukoliko nadležni odbori ne dostave mišljenje, da će se o zakonu raspravljati u načelu i u pojedinostima. Dakle, i to stoji svakako u Poslovniku.
Prosto nije dobro kada Skupština nema mišljenje nadležnog odbora, ni pozitivno, ni negativno, ni neutralno mišljenje. Šta je to što natera poslanika vladajuće koalicije da u prisustvu velikog broja gostiju civilnog sektora, predstavnika ministarstva, panično napuštaju sednicu Odbora za zdravlje i porodicu?
Da li takvo ponašanje govori o samom zakonu? Verovatno da ima i toga. Svakako da sednice Odbora, u prisustvu svih tih gostiju i predstavnika ministarstva, dobra je prilika da se neke dobre teme otvore, da se o njima porazgovara, a ne da se narodni poslanici koji žele da rade u odborima dovedu u jednu takvu situaciju da gosti koji su prisutni na sednici Odbora ostaju zapanjeni ponašanjem narodnih poslanika.
Gospođo predsednice, takvo ponašanje pojedinih poslanika svakako utiče na ono što je bilo jučerašnje objavljivanje u medijima kakav je rejting Narodne Skupštine RS. Nekoliko puta sam vas upozoravao o tim stvarima i pozivao se na član 27, da ste vi kao predsednik Narodne skupštine dužni da se starate o primeni Poslovnika, da ste dužni da narodne poslanike opominjete da svoje radne obaveze izvršavaju. Koliko vidim, vi to niste uradili ili niste dovoljno bili energični da poslanike opomenete da se pridržavaju i ispunjavaju svoje obaveze.
Kako sada možemo da raspravljamo o zakonu kada nemamo izveštaj nadležnog Odbora? Možemo. Raspravljaćemo i reći ćemo šta mislimo o ovom zakonu, ali nije dobro kada Odbor koji je resorni, koji je stručan nema mišljenje o ovom zakonu, a pred nama je svakako jedan vrlo važan zakon, a to je zakon o lekovima i medicinskim sredstvima.
Odbor jeste razmatrao neka pitanja vezana za taj zakon. Čulo se i mišljenje struke i određene vrste zamerki, ali je prosto neverovatna stvar da onog momenta kada treba Odbor da se izjasni o tom zakonu da se desi to što se desi. To samo govori dovoljno i sasvim jasno o ponašanju i odgovornosti poslanika vladajuće koalicije.

Molim poslanike da odgovaraju svim svojim obavezama, ali nisam u mogućnosti da primenjujem vaspitne mere.
Gospodin Žarko Korać.

Gospođo predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, na sednici Odbora sam takođe izdvojio svoje mišljenje. Pošto imam relativno kratko vreme na raspolaganju da izložim zašto sam to učinio, govoriću isključivo o Predlogu zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu.
Isključivo ću reći nešto o njegovoj koncepciji. Ovaj zakon je rezultat jednog kompromisa. Ovde se postavlja pitanje – šta naša država, ne samo Ministarstvo zdravlja, želi u odnosu na pušenje? Da li želi jednim radikalnim rezom da smanji mogućnost da se puši na različitim mestima i time posredno da utiče na smanjenje broja pušača u našoj zemlji?
Istraživanja u drugim zemljama su pokazala da se smanjuje broj pušača ako se ovo ograniči. Ili da napravi jedan hibridni zakon, kako je rekao gospodin ministar – polukorak do takvog zakona, jer u ovom zakonu imamo čitav niz kompromisa koji, recimo, nisu uobičajeni u svetu?
Navešću samo za primer da se ovde dozvoljava pravo pušenja u određenim medicinskim zdravstvenim ustanovama, pa recimo psihijatrijskim bolesnicima, nepokretnim bolesnicima itd. Moram da kažem da gotovo nema zemlje u svetu gde je dozvoljeno pušenje, razvijene zemlje, u medicinskim ustanovama.
Razumem šta je bio motiv. Na praksi i kasnije u nekim istraživačkim radovima sam boravio u psihijatrijskim ustanovama, znam šta znači zavisnost od pušenja kod te vrste pacijenata. Ovde je ključno pitanje –šta država u stvari ovde želi?
Nemojte da vodimo ovde teoretske rasprave o tome šta su prava države. Ovde su me svi pušači već napali, koji me znaju, ovde u Skupštini, da ne treba takav zakon, da treba pušiti. To je pogrešno. Nemojte da vodimo sociološke rasprave o tome šta država sme i ne sme.
Država sme mnogo štošta. Ako država može da ograniči brzinu vožnje na autoputu, da uzmem jednu analogiju, to čini da bi sprečila saobraćajne nesreće, država ima pravo da se umeša u ovu oblast i to su radile i druge države sa vrlo drakonskim zakonima.
U ovom zakonu praktično dozvoljavamo ugostiteljskim objektima da se izdvoji jedna prostorija. To u praksi znači da će se pušiti praktično i dalje u ugostiteljskim objektima. Ovde se doduše navodi da treba da bude ugostiteljski objekat iznad 80 kvadrata itd. Mnogi kafići su manji od 80 kvadrata, pa kao neće biti dozvoljeno pušenje.
Ovde se uvodi institucija, ne kaže se tako, lica koje je zaduženo za sprovođenje zakona. To je praktično redar. Moram da kažem da mi je prosto neverovatno da imamo redara. Neka zakon učini odgovornim direktora ustanove ili onoga ko vodi tu ustanovu. Meni je najlogičnije da onaj ko ima najveći autoritet brine o sprovođenju zakona, a ne neki redar koga niko živ neće slušati i u suštini da budemo načisto služiće za podsmeh.
Nemamo način da sprovedemo ono što smo ovde rekli, a to je taj, hajde da ga nazovem, redar, lice zaduženo za sprovođenje zakona i u stvari je posledica kompromisa da je dozvoljeno pušenje u tim ustanovama, a pušenje ne treba da bude dozvoljeno u tim ustanovama.
Imao sam prilike u svetu, u mnogim zemljama da vidim, ako hoćete nivo zabrane pušenja u javnim ustanovama, da ljudi izlaze npr. u Kanadi na minus 20 u cipelicama da popuše cigaretu, ali niko na to ne reaguje, zato što smatraju, kako ovaj zakon u obrazloženju vrlo jasno navodi, da su ljudi izloženi pasivnom duvanskom dimu i da prostite, dame i gospodo, ja sam nepušač, u ovoj zemlji pušači terorišu nepušače, a ne obrnuto.
Izvinite, mi nepušači smo ovde terorisani, a kako se ovde navodi u obrazloženju zakona, trećina stanovništva u Srbiji otprilike puši, mi smo u većini. Izvinjavam se, dve trećine stanovništva Srbije, odnosno da kažem da je taj procenat približan u svetu su nepušači i oni imaju prava da zahtevaju svoju zaštitu.
Tražim da se ovde štite nepušači jer je paradoksalno da budu zaštićeni i pušači, jer oni ovde se izlažu ogromnim zdravstvenim rizicima koji su ovde s razlogom navedeni.
Da kažem još ovo, ovde moramo da se opredelimo koga štitimo, da li štitimo industriju duvana, da li štitimo porez, jer se veoma velikim porezima državni budžet puni, od cigareta i duvana, od prometa, ili želimo da štitimo zdravlje stanovništva? Ako smo se opredelili za zaštitu zdravlja stanovništva, onda od početka to mora da bude zakon.
Bio sam u Skupštini Srbije u vreme Miloševića u to vreme 90-tih kada je donesen takođe jedan Zakon protiv pušenja koji nikada nije primenjen, jer on uzgred nije ni imao kaznene mere. Ovaj zakon bar ima kaznene mere koje su predviđene. Nažalost i tu instituciju čuvenu – redara.
Gospodo, u Hrvatskoj kada je donesen zakon da vozači ne smeju da imaju nimalo alkohola, došlo je do pobune ugostiteljskih objekata. Slomili su zakon i tamo je sada jedan mali procenat alkohola u krvi dozvoljen. Da li je moguće da ćemo mi u Srbiji zapravo biti i dalje žrtve jednog ogromnog lobija, ne kažem da to radi Ministarstvo zdravlja, proizvođača duvana, vlasnika ugostiteljskih objekata i onih koji su na strani pušača?

Da li predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici žele reč? (Da.) Gospodin Krpić. Izvolite.

Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, poštovani građani Srbije, danas kada raspravljamo o Predlogu zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu, poslanici PUPS pozdravljaju predlog donošenja ovog zakona. Zbog čega?
S obzirom na to da je nikotinizam socijalno medicinski problem, neophodna je i nacionalna strategija borbe protiv nikotinizma. Tu prvo stavljam kao najodgovornije Ministarstvo zdravlja, zatim Ministarstvo prosvete, Ministarstvo rada i socijalne politike, Ministarstvo trgovine, Ministarstvo poljoprivrede. Ovaj problem, uz političku i stručnu javnost, mora da kao cilj bude objedinjenje svih društvenih snaga u Srbiji. Samo tako se može organizovati prevencija i smanjivanje nikotinomanije.
Sećam se Skerlićeve ulice broj 24 gde je bio Institut za zdravstveno vaspitanje i dr Kovačević Nemanju koji je bio pionir borbe ovoga do čega smo danas došli. Mislim da je to dobar put kojim ide Ministarstvo zdravlja sa svojim predlozima u smislu zaštite zdravlja stanovništva Srbije.
Potrebno je i poželjno osposobiti primarne oblike zdravstvene zaštite, kao što su domovi zdravlja, zavodi za javno zdravlje, ali i u jednim i u drugim, i u svim zdravstvenim institucijama moraju biti stroga pravila – lekari bez cigareta u ruci u ordinaciji. U obrazovanju učitelji bez cigareta u ruci pred učenicima.
Ako se tako postavimo, onda ćemo sigurno da studente informišemo pre upisa na medicinske odnosno zdravstvene fakultete, pedagoške, filozofske itd. i da im jasno kažemo koliko je neiscrpan kontigent problema od kojih proističu mnogi i ekonomski problemi.
Sadnja duvana umesto srodnih žita, umesto voća, umesto povrća, i sad zamislite, budžet Srbije koji se teško puni i teško stvara, Ministarstvo poljoprivrede daje subvencije poljoprivrednicima koji sade duvan, a neka statistika koja je tačna ili netačna, brojevi kažu da u Srbiji oko 12.000 hektara se sadi duvanom i ljudi za to dobijaju još subvencije, a sa druge strane govorimo o narodnim kuhinjama gde ljudi nemaju hleba, brašna itd.
Svi pokazatelji ukazuju na nekontrolisanu potrošnju duvana u našoj zemlji. Bolesnici stižu do lekova u poodmakloj fazi bolesti, kada je lečenje neuporedivo teže i posledice veće, malignitet, opstruktivne bolesti pluća, TBC i drugo.
Nekada su radne organizacije preko medicine rada slali svoje zaposlene u zdravstvene organizacije preventive radi. Danas tu ima problema i preventiva košta, i možda najviše košta, ali je najplodonosnija.
Situacija je dramatična. Pušenje ne utiče samo negativno na zdravlje, već i na porodicu, na radnu organizaciju, ekonomske prilike i velike ekonomske štete. Promovisati zdrav stil života, usvojiti politiku zabrane pušenja u školama i na radnom mestu mislim da je sada prioritet.
Svaka osoba i svaka porodica zavisnika imaju nevolje uzrokovane bolestima kao posledicu pušenja koje na prvi pogled nisu uočljive. One zahtevaju duži i temeljitiji rad. Potrebne su korenite izmene u ponašanju naše omladine.
Apstinencija sama po sebi ne znači ništa ako se ne radi na promeni ličnosti i prihvatanju novih zdravih životnih stavova i života. Specifičnosti naše zemlje povezane sa upotrebom i zloupotrebom duvana pokazuju zabrinjavajuće tendencije, naročito kada je reč o mladima.
Malo se govori o štetnosti pušenja među ženama, među trudnicama, a u adolescentnom periodu duvan je nažalost ulazna droga, a nastavlja se sa drugim psihoaktivnim supstancama, što kod većeg broja mladih dovodi do rizičnog ponašanja, napuštanja škole i drugih brojnih problema.
Alarmantan je podatak da teret koštanja lečenja bolesti i smrtnosti građana Srbije inicira kao podstrekač ili inicijalna kapisla upotreba i zloupotreba duvana, što raste ukoliko još ovome dodamo izgubljeno vreme radnika u toku radnog vremena i njihov nerad dok im je cigareta u ruci, znači nerad u to vreme, zatim troškove za nabavke lekova i bezuslovno njihovo lečenje izazvano od duvana i duvanskog dima.
Da pomenem da ova pošast izaziva veliki broj medicinskih posledica, štetnih po zdravlje i pušača i nepušača. Dugotrajna i skupa lečenja, sa velikim brojem bolesničkih dana, i zauzimanjem bolničkih kapaciteta, smanjuju produktivnost, dovodi do kolapsa zdravstvenog sistema i predstavlja društveni teret i trošak.
U Srbiji kažu da ima 8,8% mladića i oko 8% devojčica koje su već do 16 godine probale da konzumiraju duvan i da su mnogi nastavili da puše. Ova raširena upotreba duvana predstavlja veliki socijalni i medicinski problem.
Prema stavu SZO, pušenje je najveći pojedinačni preventabilni faktor prevremene smrti, bolesti i nesposobnosti. Ova masovna pojava, koja se opravdano naziva pandemijom, pokazuje dramatično povećanje u zemljama u razvoju, pa i u Srbiji, a stagnira ili opada u pojedinim najrazvijenijim zemljama u svetu.
SZO je sačinila i stalno promoviše strategiju "zdravlje za sve građane planete". U njoj je data puna pažnja aktivnostima koje treba da sprovede zemlja članica, zdravstvena služba, preduzeće, kolektiv, zajednica i svaka osoba prihvatajući zdrave životne i razumne navike.
SZO je procenila da svake godine u svetu umire tri miliona ljudi od pušačkih bolesti i da će do 2020. godine umreti oko 10 miliona stanovnika. U periodu od 2020. do 2030. godine preko 100 miliona će umreti zbog posledica pušenja.
Još 1970. godine SZO je zabranila pušenje na zasedanjima skupštine i sednicama komiteta i svim svojim prostorijama. Istovremeno je energično zahtevala od UN da je podrže. Ovaj predlog su podržale sve međunarodne organizacije u sistemu UN, takođe i naša zemlja.
SZO je 75. godine obrazovala Komitet eksperata za kontrolu pušenja i Svetski dan zdravlja 7. april je juče bio. Trebalo je da bude obeležen nekom porukom protiv pušenja ili za žrtvu u korist zdravlja, ali 31. maj nam dolazi u susret. On od 1989. godine je proglašen svetskim danom bez cigareta, odnosno to je svetski dan bez pušenja.
Zbog sveta toga poslanici poslaničke grupe PUPS u danu za glasanje glasaće za ovaj zakon jer mislimo da Srbija, kao deo UN i sveta, ima moralnu obavezu, a Etički komitet SZO je dao obavezu svakom lekaru da se bori za ova načela.