Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je lep populistički govor. Ovako se do 5. oktobra osvajala vlast. Danas vlast mora da se osvaja argumentima, znanjem.
Gospodine Milivojeviću, pođite malo po štalama gde nema vaše rodbine koja dobija subvencije. Pođite da vidite kako ljudi predaju utovljene mlečne krave na klanicu, da bar neki dinar izvuku, pošto je litar mleka 18 dinara i isplaćuje se posle tri meseca, i smanjena je mlečna jedinica na 3,8.
Pođite da vidite kako izgleda bik od 1.050 kilograma i pitajte – koji je seljak u životu hranio bika do 1.050 kilograma, šta ima od njega? Da vidite kako mu nude 1,4 evra po kilogramu. Nekad se za četiri bika od 750 kilograma kupovao traktor, a danas treba osam bikova od 1.050 kilograma.
Lako je ovde izvikivati parole. Krenite u sela. Pitajte seljaka da li mu se sad isplati u štali što ima mlečne krave, u štali što tovi bikove, što ima ovce? Pitajte ga šta je posejao ove godine i očekuje profit? Selo je potpuno upropašćeno, devastirano, zapušteno, ostarelo, a vi ovde hvalite, držite vatrene govore. Kakvi vatreni govori? To nama sada pripada, a mi to ne radimo. Hoćemo na miru da vas povedemo. Ne palite vatru, gospodine Milivojeviću, izgorećete u toj vatri.
Nijedna vlast ne pali vatru, pokušava argumentima da govori. Razumem da kažete da je kriza, pa da teško ide. Slušao sam predstavnike vaše Vlade koji hoće da povešaju ljude što nisu nahranili stoku, a ti ljudi četiri meseca nisu primili platu, a tri godine im nije povezan radni staž. Šta ste učinili za ljude? Nemojte da mi hvalite ono što ste učinili za stoku. Ni za ljude, ni za stoku u Srbiji u poslednjih deset godina ne ide kako treba, o tome se ovde radi.
Dakle, možda vi po majčinoj liniji znate šta je stoka. Ja sam potpuno upućen u to šta se danas na selu dešava i vi to jako dobro znate. Dolazite u sela u kojima i ja živim i videli ste kako se u tim selima živi. Videli ste ko sedi na traktoru. Sedi čovek od 75 godina, koji danas mora da ide da polaže vozački ispit, a tamo mu ne daju da polaže vozački ispit pošto je prešao godine.
Ko će da vozi traktore od kada je Zakon stupio na snagu – ili će milicija da isključuje, skida seljake, čiče sa traktora? Jeste li videli mladog čoveka, naročito u Šumadiji, da vozi traktor – nema, voze starci? U mestima odakle su vaši predstavnici Vlade, danas više ne može da polaže vozački ispit, danas mu traktor ide svake godine na tehnički pregled. On će da vuče drva iz šume i da ima opremljen traktor da prođe tehnički pregled – igrate se, kao da je ovo Holandija, kao da je ovo Belgija.
Dajte tim ljudima da imaju toliko para koliko i oni tamo, dajte radnicima da imaju toliko para, dajte učiteljima da imaju toliko para koliko imaju oni tamo, dajte penzionerima, pa onda tražite od njih.

Narodni poslaniče, vreme za repliku je iskorišćeno. Narodni poslanik Srđan Milivojević, pravo na repliku.

Gospodine Nikoliću, rado sam vas pomenuo, da biste mogli vi da se obratite povodom ove teme. Pošto možete u ovoj skupštinskoj raspravi da učestvujete na ovakav način, pozivam vas da sledeće nedelje dođete kod mene - da odemo zajedno u Ribarsku reku i da vidimo da li je mleko 18 ili 19 dinara ili 25; da vidimo da li mladi ljudi od 25 godina voze traktore ili ne voze traktore?
Ne navodim vam primer najboljih. Mogu da dođem i kod vas u selo, tamo više mladih ljudi nema, ne zbog mene ili vas, jednostavno ljudi se iseljavaju. Možemo da odemo i u Dučaloviće, odakle je moj deda, ni tamo nema mladih ljudi, sem mog brata. Ali, nemojmo da požar gasimo benzinom. Nemojmo da izlivamo svu žuč za teškoće života na selu ljudi na vlast, da je Vlada kriva i vlast, i da je kriv ne znam ko.
Nemojmo da kažemo demagoški da ništa ne valja i da je sve propalo. Nemojmo da ubijamo optimizam ljudi koji su rešeni da žive na selu, da tamo ostanu i da se profesionalno ostvare, da će propasti i da tamo ništa ne valja. Ima ljudi koji se vraćaju na selo. Ima ljudi koji završavaju Poljoprivredni fakultet ovog trenutka i ne nameravaju da napuštaju selo. Ima ljudi koji od poljoprivrede i dan-danas jako dobro žive. Ima ljudi koji od poljoprivrede teško žive. Ima ljudi koji ne mogu da kupe novi traktor, ali hajde da zajedno napravimo uslove da mogu svi da kupe traktor. Da li se uslovi prave tako što stalno sve kritikujemo da ništa ne valja i da je sve propalo?
Kad kažete "žuti" i kad kažete "ovi ovakvi ili onakvi", za kraj da vam dam jedan ogled iz poljoprivrede, evo pošto vidim da ste stalno spremni da se odmeravate sa nama iz DS na izborima. Dođite kući, razbijte jaje, nije skupo, deset dinara košta, pomešajte belance i žumance, nema belo, samo žuto.

Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, pravo na repliku i ovim je krug replika zatvoren.

Da situacija nije ovako ozbiljna, možda bih se i ja smejao tome koliko u vama ima duha i vi ste jedan vrckav čovek, ali ovo je jako ozbiljna situacija i ne priliči da o poljoprivredi, koja hrani ovu Srbiju, o poljoprivredi bez koje ove Srbije nema, da govorimo na ovaj način i ovim tonom.
Vi mislite da ste stvarno farbajući javne VC-e po Beogradu ožuteli celu Srbiju. Grdno se varate, moj gospodine Milivojeviću. Ne možemo mi zajedno da popravljamo ono što ste vi pokvarili. Niste ni vi zvali nas da popravljamo ono što smo mi kvarili. Optužili ste nas 2000. godine da smo sve pokvarili, pa ste uzeli vi. Kako pokvariste još ono što je bilo pokvareno? Nikako mi ne ide u glavu. Kako ste upropastili ono što je sve bilo upropašćeno?
Zaboravili ste vi, gospodine Milivojeviću, dok ste bili u Otporu da vam nije padalo na pamet da govorite ozbiljno o tome šta vlast radi i kako bi joj trebalo pomoći. Sad kad vam se trese ono što se nosi ispod pantalona, sad vam se čini da bi trebalo da uspostavimo dobre i normalne odnose.
Ne, imaćemo odnose kakve ste vi imali prema vlasti kad ste dolazili na vlast. Video sam tada da vi dolazite na vlast, samo što uopšte nisam bio uplašen. Ne verujem ni vi da treba da budete uplašeni. Neka se uplaše oni koji su upropastili Srbiju za vreme dok vi svojim vickastim govorima u Skupštini uveseljavate ovaj jadni ogladneli i osiromašeni narod.
Od poljoprivrede se ne živi dobro u Srbiji, od poljoprivrede u Srbiji ne može da se živi. I u Vojvodini, u kojoj bi moglo da se živi kada bi čovek obrađivao od 60 do 100 hektara, pustili ste velike da preuzmu da obrađuju tu zemlju, a ljudi koji zaista žele da rade ne mogu na tim takmičenjima, na tim tzv. licitacijama uopšte da dođu do zemlje koju bi mogli da obrađuju.
Nažalost, u Srbiji se ne živi od poljoprivrede i vi to jako dobro znate. Inače, nijedan od nas ne bi ostavio selo i došao u grad ili da radi kao livac ili kao portir, ili da čeka na ćošku nadnicu tog dana, svako bi bio u selu. Šta ga čeka u selu? Kakva ga kuća čeka? Koliko dece ima u svakom selu? Kakvi su putevi u selu? Kad mu dolazi lekar? Kad dolaze da mu daju injekciju? Kad mu dolazi poštar? Kakav mu je kvalitet struje? Za vas je selo poslednja rupa na svirali. Vi više brinete o Bulevaru revolucije, gde vaši članovi pod fiktivnim firmama popravljaju i prave asfalte i uzimaju ogroman novac. Vi više brinete o Nemanjinoj, gde je uzeto skoro milijardu dinara na ime naknadnih radova, nego o selu u kome ima samo 20 glasača. To za vas ne postoji.
Tu ima 500 hektara zemlje. Tu više nema ni jedna ovca da pase i vi više nemate mesa za izvoz. Vi više nemate ni bebi bifa za izvoz, nemate više hrane za izvoz. Mogli biste u Rusiju da prodate sve što ima. Recite mi, koliko? Pet šlepera jabuka ili pet hladnjača? Njima treba na hiljade. Ko je to proizveo?
Svaka čast vama koji gledate u nas poslanike iz tih klupa, ali ništa niste uradili za poljoprivredu.

Reč ima ministar Saša Dragin.

Javio sam se radi pojašnjenja nekih brojki pošto je pomenuta proizvodnja u Srbiji. Jedina proizvodnja, pored namenske proizvodnje, odnosno proizvodnje koju je imala odbrambena industrija, a da je imala rast u prošloj godini, i to značajan rast od 2%, bila je poljoprivredna proizvodnja.
Prošle godine je ostvaren rekordni suficit u razmeni sa inostranstvom, kako sa svim zemljama ukupno, tako i sa EU.
Ono što je posebno bitno, to je da u protekle dve godine se u tom ukupnom izvozu naše zemlje poljoprivrednih proizvoda značajno uvećava onaj deo izvoza koji zauzimaju intenzivne kulture odnosno izvoz voća i povrća, kao i prerađevina, dok se smanjuje u ukupnom izvozu količina tzv. ekstenzivnih kultura, odnosno to su najčešće žitarice.
Što se tiče same proizvodnje, proizvodnja beleži u zadnje dve godine rast i to ozbiljan rast. Što se tiče voćarstva, prošle godine je posađeno negde oko pet hiljada novih hektara zasada. Ove godine se očekuje nešto više, pošto Ministarstvo poljoprivrede i dalje do 10 hektara finansira svaku sadnicu sertifikovanu koja se zabode u zemljište i to svaki poljoprivrednik dobije koji ispuni uslove.
Što se tiče subvencija, pošto i u prethodnoj raspravi je pomenuto pitanje subvencija, prošle godine, i pored toga što je bila krizna, u Srbiji su subvencije bile isplaćene u rekordnom roku, i pored toga što smo morali da gasimo požar iz 2008. godine, jer smo zatekli rupu u budžetu od nekih 12,5 milijardi.
Subvencije su prošle godine isplaćene u potpunosti po hektaru do septembra, i to svi znaju, a ono što mogu da kažem da ćemo probati ove godine da isplatimo i da smo ove godine povećali sa 12 na 14 hiljada dinara po hektaru te subvencije.
Za nas je još jedna stvar izuzetno važna, a to je da smo ove godine uspeli da izvučemo i dodatna sredstva za investicije u poljoprivredi. Tako svaki poljoprivrednik koji želi da proširi svoju proizvodnju, koji želi da uloži u svoju proizvodnju, da je modernizuje – pominjana je bila i starost mehanizacije, ona je trenutno 15 godina, kada sam pre šest godina počeo da se bavim mojom strukom u političkom kontekstu tada je starost mehanizacije bila 30 godina – ove godine ukoliko kupujete IMT traktor dobićete dve hiljade evra povratnih sredstava, zato što je domaći traktor, plus 30% dodatno će vam vratiti od cene koštanja traktora Ministarstvo ukoliko prođete na konkursu, a vrlo su egzaktni načini na koji se dobijaju ta sredstva.
Ono što je bitno to je da poljoprivrednici konkurišu da se prijave za subvencije, a garantujem da će te subvencije biti isplaćene ukoliko se poštuje procedura. Ono što je najvažnije, naš budžet nije dovoljno velik i tu se slažem sa svima vama da treba da bude veći, ali sve do zadnjeg dinara isključivo ide registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima, znači fizičkim licima.
Kao što znate, mi imamo velike probleme sa velikim sistemima, zato jer mi ne dajemo sredstva velikim sistemima, nijedan dinar iz agrarnog budžeta ne može da ide velikim sistemima jer nema dovoljno trenutno sredstva. Možda jednog dana kada bude bilo više davaćemo.
Pomenuta je bila i proizvodnja u govedarstvu. Iako je bilo problema, naravno, sa smanjenjem stočnog fonda, govorim u zadnje dve godine jer mislim da sam za taj neki period odgovoran, broj goveda se u Srbiji povećava.
Ono sa čime nisam zadovoljan, izuzetno sam nezadovoljan cenom mleka i to sam danas već govorio. Mislim da jedan veliki investicioni fonda ima monopol na tržištu i da iz tog razloga imamo probleme. I pored toga što je EU odlučila ove godine da ukine premije za mleko, mi to nećemo uraditi, dok god budemo mogli da ih držimo držaćemo te premije za mleko, a nastavićemo da povećavamo sredstva koja dajemo po grlu za genetsko unapređenje rasnog sastava stada, jer je to najbolji način da se unapredi proizvodnja.
Proizvodnja se unapređuje na taj način što podižete tehnološki nivo, smanjujete cenu koštanja i na takav način omogućavate poljoprivredniku da više zaradi.
Danas ovde pričamo o zakonu o stručnim službama u poljoprivredi. Jako malo se danas pričalo o tom zakonu. Na pauzi smo baš komentarisali da je daleko više bilo zainteresovanih da pričaju o zakonu o šumama i zakonu o vodama, ali želeo bih da kažem da je to jako bitan zakon, jer to je zakon koji će približiti daleko više ono što radi Vlada, ono što rade naučne institucije i ono što su trenutno najnovija svetska znanja iz oblasti poljoprivrede, sami poljoprivrednici.
Moj tim, koga ovde vidite, ima obavezu da dva dana u nedelji provede ceo dan na terenu, idu po dva čoveka u timu i da za ta dva dana svakog dana obiđu barem dve opštine. To je otprilike nekih stotinak opština na mesečnom nivou. Cilj je da se približe ljudima uredbe, da se objasni ljudima kako da konkurišu.
Ovom prilikom bih hteo još da pozovem sve one druge lokalne samouprave koje nisu oformile fond za razvoj poljoprivrede i u kojima još nismo održali ovakvo jedno predavanje da se prijave, da dođu ljudi i da im objasnimo na koji način poljoprivrednici mogu da pomognu sebi, na takav način što će naučiti kako da popune formulare, na koji način da aplikuju za subvencije i šta je ono što im najviše treba.
Jako je bitno, gotovo je bitno da to urade oni koji žive u marginalnim područjima, na istoku, jugu Srbije, oni koji žive na Kosovu. Toliko i hvala lepo na dobrom šlagvortu za raspravu.

Reč ima narodni poslanik Milorad Krstin, posle njega narodni poslanik Pavel Marčok.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo iz Ministarstva, najzad da dobijem i ja reč, neko ko bi stvarno trebalo da dobije reč, jer sam ostao na selu, sa svojom porodicom bavim se poljoprivredom, za razliku od nekih prethodnih govornika koji imaju toliko zemlje da bi im moglo stati u jednu saksiju na njihovom balkonu.
Ali, gospodine ministre, da se mi vratimo na ono zbog čega smo danas ovde i mi i vi. Pred nama je sada sedam zakona. Da vas podsetim, maja 2009. godine bio sam protivnik onih ne 15 zakona, nego zato što je taj set zakona pretvoren kao u jedan zakon, dobili smo da pričamo, znači sve poslaničke grupe, pet sati, za tih pet sati trudili smo se u načelu, a posebno po amandmanima da doprinesemo da ti zakoni budu dopunjeni i pravno mogući.
Sada je pred nama izmena i dopuna Zakona o veterinarstvu. Zakon o veterinarstvu je donet 2005. godine. Ovo je dopuna zakona zato što je posle donošenja Zakona o veterinarstvu u EU donet set uredbi i direktiva koje ste vi, normalno gospodine Mićoviću, morali da sprovedete.
Podsetiću vas na nešto što sam još 2005. godine rekao gospodinu doktoru Krnjaiću. On je rekao da u Vojvodini imamo tri hiljade leukoznih krava. Dobro znate šta znači leukozna krava. Njena proizvodnja mleka nulirana, ne sme da se upotrebljava. Ona može da ide samo u klanicu, u konzervu kao goveđi gulaš.
Nažalost, na terenu i danas je sasvim drugačije. Zašto ovo govorim? Zbog toga što privatnici mešetare, te iste leukozne krave kupuju i, normalno, njihovo meso odlazi u, recimo, čajnu kobasicu ili u druge poluproizvode. Znači, to je jedan od vaših zadataka i ovo morate proveriti na terenu.
Zatim ću se dotaći vaših kolega iz struke kojih, nažalost, ovom reorganizacijom sada ima puno na terenu. Jednom prilikom sam alarmirao u svom Srednjobanatskom okrugu gde ima dosta vaših kolega koji ne rade u veterinarskim stanicama, ali zato privatno rade, zakonski ne odgovaraju ako loše urade nešto toj životinji, ne daj bože ugine, a onda i državi ne plaćaju porez.
To su dve stavke koje sam vam samo napomenuo. Obzirom da poslanička grupa SRS ima svega 67-68 minuta, a ima kolega koji će se isto javiti kao ja, ne mogu pojedinačno govoriti o ovih sedam zakona, jer mislim da je izlišno dva i po minuta pričati o jednom zakonu, ali ću se dotaći bitnog stanja na terenu.
Što se tiče zakona o vodama, u redu je, taj zakon mora da dođe, jer shvatajući značaj vode kao nezamenjivog prirodnog resursa u svetu se menja pristup i odnos prema njenom korišćenju i zaštiti: zaštita vodotokova, odbrambena zaštita, da nam se ne dešava ono što nam se desilo, a posebno odnos prema zagađivačima i rigorozne kazne prema tim zagađivačima i da nam se ne dešava ovo što nam se desilo i ove godine u centralnom delu Srbije i prošlih godina, kada su naseljena mesta, recimo, Međa u opštini Žitište, ili Jaša Tomić u opštini Sečanj doživela poplavu.
Šta reći o priznavanju sorti poljoprivrednog bilja? Molimo bih vas da tu ostanemo malo dosledni i da više forsiramo naše sorte koje su svojevremeno, da ne kažem u velikoj Jugoslaviji, bili smo priznati kao sila, počev od suncokreta, zahvaljujući prof. dr Škoriću, semena kukuruza, koji se sada seje bukvalno u celom svetu, a ne samo gledati da nam na tržištu budu prisutni "pionir", KVS, LS itd.
Obzirom da sam već pet minuta potrošio, da se vratim na ono šta je rečeno i šta mi se govori na terenu. Obzirom da dobro znate, kao član Odbora za poljoprivredu, da se nalazim i na severu, u Subotici, da se nalazim i u Novom Pazaru i u Sjenici, Leskovcu, Boru, Negotinu, Valjevu i da ne nabrajam sada, posebno u svom Srednjobanatskom okrugu. Ministre, postoji nešto što ćete morati da date kritiku vašem, da kažem našem premijeru Srbije i koleginici ministru finansija Dragutinović.
Kada je bio predlog budžeta za 2010. godinu, SRS se trudila, jednostavno je pokušala da ubedi i Dragutinovićku, ministra finansija, i premijera, da ne sme da se dozvoli da iz budžeta Republike Srbije ne bude izdvojeno 6% za Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, nego da bude izdvojeno 9%, samim tim umanjeno iz budžeta, čak i u 2009. godini je bilo više nego sad u 2010. godini.
Izgleda premijer nije imao sluha, izgleda da i ministar finansija Dragutinovićka nije imala sluha i opet će izgleda biti loša situacija za poljoprivrednike.
Ono što sam vas molio prošle godine kada smo u maju pričali o setu ovih zakona, daću vam ponovo primere. Dobro znate da je poljoprivreda jedina grana privrede koja donosi suficit ovoj državi, ako se ne varam, 600 miliona dolara i više. Ministar me ispravlja, što prihvatam.
Ako jedna grana donosi suficit, ne vidim zašto u budžetu dobija deficit. To je kontra i za ovaj srpski agrar, za poljoprivrednog proizvođača ili, sada novo rečeno registrovano poljoprivredno gazdinstvo.
Zašto ovo govorim? Iz prostih činjenica – u ovoj godini treba da bude posejano oko 1,4 miliona hektara kukuruzom. Cena goriva, nažalost, opet onaj koji donosi tu odluku, a to je Vlada, premijer, sto posto je skuplja, mislim na dizel, biodizel i evrodizel za poljoprivrednika, nego u proleće prošle godine.
Još jedan input koji će malo više opteretiti individualne poljoprivredne proizvođače, više stvarno ne znam da li je registrovano poljoprivredno gazdinstvo, koji termin da upotrebim.
Đubrivo je 2,5 hiljade dinara sto kilograma. Veoma interesantno, ali to je već više nego razumljivo. Prošle godine, argumentovano, recimo, morao sam za sto kilograma veštačkog đubriva u red da dam 200 kilograma suncokreta, paritete koje sam imao na terenu. Za sto kilograma ureje morao sam da dam u 2009. godini 320 kilograma pšenice. Ove godine sam za sto kilograma u red dajem 105 kilograma suncokreta. Vidite koja je to drastična razlika, doduše, u naturalnoj razmeni.
Međutim, od pre nedelju dana, sada koji uzimaju ureju za prehranu kukuruzu, umesto 105 daju 125 kilograma ili za suncokret 125 kilograma suncokreta. I to je još nekako razumljivo, s obzirom da je glavni uvoznik u ovoj državi MK komerc i on ipak diktira, s obzirom da je nešto malo se tu i uključila Viktorija, najmanje Delta.
Ministre, hajde da vidimo kako da pomognete još malo seljaku. Imamo subvencije, logično je doneta odluka da bude 14 hiljada, mada je i to malo, ide šest hiljada dinara za veštačko đubrivo, kada donesem fiskalni račun. U stvari, doći ćemo na to da kao nosilac gazdinstva, nažalost, zaposlen ovde, nemam pravo ne samo ovde, ni onaj koji radi za 18 hiljada u nekoj firmi nema pravo na subvencije, i tu vi i ja se ne možemo složiti.
Vi ste svesni toga da od prošle godine zbog toga se ne možemo složiti, a opet, ko je kriv? Onaj koji je umesto 6% davao 3%, Ministarstvo poljoprivrede. To je glavni krivac iz budžeta. On je glavni krivac. Da je dato 6% od prošle godine registrovanih 370 hiljada, ne bi samo dobilo 60 hiljada subvencije, dobilo bi 150 hiljada, 200 hiljada i normalno pohvale onda idu. Ovako ne znam kako doći do toga.
Da se vratimo na subvencije. Za đubrivo da bi dobio šest hiljada dinara, moram uzeti fiskalni račun od devet hiljada dinara, od devet hiljada naviše da bi dobio šest. Ovo je materijal koji sam dobio od sekretara Odbora za poljoprivredu, gde kaže ovako – iznos sredstava za registriranje mineralnih đubriva, za šest hiljada treba dati račun od devet hiljada i više; za četiri i po hiljade ćete dobiti ako donesete ispod devet hiljada, osam hiljada 999 dinara.
Verujte mi, kada poljoprivredni proizvođač u proleće treba da uplati za veštačko đubrivo, seme i dizel, on mora da proda ili kotarku, čardak, sve zavisi koliko površine ima, buduće zasejanih, ili će morati da proda nešto, to je ta zaliha od krupne stoke, mislim na tovnu junad, daj bože svinja, ako ima više, da bi ostvario ovo što sada mora da uradi.
Ali, postoji jedan dodatni problem, ministre. Sada se traži, bar ono što mi imamo saznanje sa terena, posebno kada odete na NAP benzinsku pumpu i kažu ovako – za dizel gorivo četiri hiljade račun podneti, fiskalni račun do 22. februara 2010. godine se samo on podnosi.
Zbog ovog postavljam pitanje baš da bi sada mnogi poljoprivredni proizvođači koji ovo gledaju, mada treba, većina je možda, s obzirom da je hladno vreme i ove padavine, ne verujem da su počeli da seju ili je mali procenat počeo, da mi pojasnite, treba fiskalni isečak i gotovinski račun, posle 22. februara 2010. godine. Govorim o benzinskim stanicama NAP-ovim kako objašnjavaju poljoprivredni proizvođačima kada dođu po dizel. To je jedan dodatni problem da bi poljoprivredni proizvođač dobio subvencije.
Dodatni problem koji morate nekako da vidite, da je dovoljan taj fiskalni isečak ili račun da ne mora retroaktivno da traži, jer tada kada je on uzimao, recimo posle tog 22. februara, ako je to istina, niko mu nije rekao da uzme i ovaj gotovinski račun pored fiskalnog. Tu nastaje veliki problem. Vi ga ministre morate rešiti. To je problem gde mislim da vam mnoga registrovana poljoprivredna gazdinstva neće ovo oprostiti.
Moje je tu, izvinjavam se, da vas isprovociram, a vi ćete mi to objasniti i reći da i oni čuju i da mnogima bude jasno da to što piše i što nam govore na benzinskim pumpama nije istina, nego da ima posebna uredba koju ćete doneti ili trebalo da je donesete.
Znam da su iz Zadružnog saveza Vojvodine insistirali kod vas, ministre, da ne ide devet hiljada da bi dobio šest hiljada za veštačko đubrivo subvenciju, nego da ide šest za šest. Čekao sam tu uredbu, još je nisam video. Neka ide devet hiljada za tih šest hiljada, samo nemojte smanjivati ljudima. Zasad je situacija takva kakva je.
Imamo, gospodine ministre, samo jedno podsećanje. Moram da vam kažem situaciju kada pričamo o protivgradnim stanicama situacija je alarmantna. Protivgradnih raketa nema kao što je obećano tim protivgradnim stanicama. Tada sam vam i na Odboru za poljoprivredu, nekom od vaših saradnika rekao, da onog Milutinovića sklonite tamo, koji je zadužen za te protivgradne stanice.
Zar nije dovoljno ovo što nam je sada uradilo nevreme, neke protivgradne stanice nemaju protivgradne rakete i kada, ne daj bože, naiđe nevreme, protivgradne rakete ne mogu da dejstvuju zato što ih nema na terenu. Tu morate pomoći. Ima sredstava, toliko može da se nađe. U izveštaju tačno imamo koliko znam, morate pomoći ljudima, ovako ne možemo više.
Iskoristio bih još četiri-pet minuta da vas zamolim ono što sam vas zamolio maja. Još jednom vas molim – nemojte da dozvolite, posebno mislim na premijera, na ministra trgovine i Ministarstvo poljoprivrede, da cenu poljoprivrednih proizvoda imamo tek onog momenta kada kombajni ulaze na njive. Nemojte to dozvoliti iz razloga, znajući da nemate zasad nešto što morate da uradite, a to je da mora da se sedne sa mlinsko–prerađivačkom industrijom i da se kaže – gospodo, ne možete diktirati proizvođačima cenu pšenice, ne može Unija uljara da donese odluku koja će biti cena suncokreta i ne može se dozvoliti da oni vlasnici hladnjača odlučuju koja će biti cena malina, višanja, jabuka, šljiva itd.
To ostaje na vama da to privedete kraju. Onda sam ubeđen da ćemo imati još bolju situaciju u poljoprivredi. Poljoprivredni proizvođač samo traži da se vrednuje njegov rad, a rad se vrednuje samo kroz cenu i ništa više on ne traži.
Neće mu biti teško da plati đubrivo, kome je sada prihvatljive cene, zato što je sada jedna setvena jedinica četiri hiljade dinara, neće mu biti teško što je cena dizela ovolika, ako zna da će imati primerenu cenu svog finalnog proizvoda. Samo to poljoprivredni proizvođač traži, ono što je uložio, ono što je izneo, bar minimum bude iznad nule. Sve što bude na pozitivnoj nuli poljoprivrednom proizvođaču je teže.
Još jednu stvar da vam kažem, kada sam svojevremeno govorio o toj, nazovimo je, agrarnoj mafiji, mogu da vam kažem da su mnogi ljudi uvideli da je po pojedinim opštinama stvarno je ostalo dosta hektara zemlje koji nisu dati u zakup i mislim da tu dobro prilazite i da to već polako sankcionišete. Govorim o Srednjobanatskom okrugu, govorimo o Zrenjaninu, govorim o Žitištu, govorim o Sečnju, govorim o Novoj Crnji, kako gospodin Jelačić kaže – Nova Crnja nikad crnja. To je evidentno, da se tu staje na put.
Nemojte ovo loše protumačiti, što sam od vas tražio da mi date neke činjenice, konkretno oko ovog dizela, zato što je interesantno, da nam tamo šefovi ili šefovi benzinskih pumpi ili zemljoradnici, dolaze, da ne kažem, na kuću ili, kada me sreću, pitaju – je li, šta je sa 22. februarom, a šta posle 22. februara? Ja im kažem – nemam pojma. Ne znam oko kompjutera, ne znam da se snađem, koga da pitam. Zbog toga sam sada ovde iskoristio priliku, da vas pitam – zašto, kako, zbog čega ili da li imamo stvarno tu definiciju do 22. februara 2010. godine, a od 22. februara imamo neku drugu definiciju? Samo ovo da nam pojasnite i neće biti, verujem, nikakvih problema.
Da ne oduzimam više vremena, stvarno, mislim, a i kolege me malo opominju, izvinjavam se, ali vama hvala. Nadam se da ću dobiti odgovor.

Iskorišćeno vreme je 19 minuta i 30 sekundi. Reč ima ministar Saša Dragin.