Reč ima narodni poslanik Slobodan Maraš.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici ministarstva, moram na početku da kažem da kao što je LDP podržala zakone koji su se odnosili na reformu bezbednosti, tako ćemo podržati i ove sporazume.
LDP, osim što se zalaže za evropske integracije, zalaže se i za evroatlantske integracije. Za to postoje određeni razlozi koji su pre svega javni interes, odnosno interes našeg društva. To su: bezbednosni, politički i ekonomski razlozi.
Bezbednosni razlozi leže u tome što Srbija definitivno sama ne može da bude garant bezbednosti, ali kako smo okruženi zemljama koje su članice NATO pakta ili su to sebi postavile kao osnovni prioritet, smatramo da je i neophodno ovde reći da se zalažemo za to da Srbija postane članica NATO pakta.
Politički razlozi - pristupanjem u ovaj savez Srbija bi sebi obezbedila potrebnu političku stabilnost i čvrstu osnovu građenja prijateljskih odnosa pre svega sa susednim zemljama.
Ekonomski razlozi – članstvo u NATO paktu donosi odlučujuću ekonomsku stabilnost i rast stranih ulaganja. Puno reči smo ovde čuli protiv.
Mislimo da i pitanje samog Kosova i Metohije odnosno odnosa sa samim Kosovom, našim pristupanjem i saradnjom sa NATO paktom umnogome bi olakšalo i poboljšalo život građana na Kosovu, pre svega Srba. Naravno, otvorilo bi dijalog o kome stalno pričamo i perspektivu između zvaničnog Beograda i onih koji su bili proglasili nezavisnost, odnosno Prištine.
Da li Ministarstvo odbrane želi isto ono šta i mi, odnosno da Srbija postane deo NATO-a? Mi mislimo da da. Ono što radi, ono što govorim, govori u prilog tome, ali ne možete biti usamljeni u tome, gospodo iz Ministarstva. Vama treba podrška celokupne Vlade, treba vam podrška društva.
Mislim da će veoma brzo doći dan kada ćete doći ovde sa jednim takvim predlogom. Mi ćemo vam i tada dati podršku i mislimo da što pre upoznamo građane Srbije koji je interes Srbije da postane deo i članica NATO-a, to će nam biti i same evropske integracije i evroatlantske integracije olakšane.
Još jednom da ponovim, LDP podržava ove sporazume.

Vi ćete umesto gospodina Krasića? Zamenili ste se? Ne, onda gospodin Krasić ima reč. Vidim prijavili ste se, gospodine Dragane Stevanoviću. Može, da, izvolite gospodine Stevanoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću da se osvrnem ovde na jedan sporazum jednim vrlo konkretnim primerom koji je lokalnog karaktera, pokušaću da ukažem na svu formalnost svega ovoga i na činjenicu – da ovi sporazumi, koliko god vlast pokušavala da ih predstavi kao nešto korisno i dobro za državu, po svojoj suštini to ne predstavljaju. Naravno, problem kojeg ću se sada dotaći otvarao sam već dva puta u ovoj skupštini.
Pokušavao sam javnosti, a pre svega predstavnici Vlade Republike Srbije, koji ovde predstavljaju različite bezbednosne organe, da skrenem pažnju i da ih našim apelom sa ove strane nateramo da reaguju. Ti naši apeli traju već pet ili šest meseci i do dana današnjeg reakcije države gotovo da nikakve nije bilo.
Naravno, rezime mog izlaganja biće pitanje, da li će ovaj sporazum, ali vrlo konkretno neka nama predstavnici Vlade odgovore, dati efekte na rešavanje nekih problema, nekih problema koji predstavljaju suštu suprotnost principa koji se ovde navode – da su razlozi za donošenje ovih sporazuma.
Osvrnuću se na Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske o razmeni i uzajamnoj zaštiti poverljivih informacija u oblasti odbrane. Sada zamislite ironiju, u sledećem pasusu obrazloženja piše – da je cilj ovog zakona, odnosno sporazuma, zasnovan na principu suvereniteta. Znači, to je prvi princip.
SRS je u ovoj sali pokušala već nekoliko puta da ukaže da iz Republike Bugarske dolaze neprijatni vetrovi, vetrovi koji imaju svoje političke eksponente na području opština Pčinjskog okruga, pre svega u Bosilegradu, i da su ti ataci na suverenitet Republike Srbije apsolutno akumulirani u Kulturno-informativnom centru u Bosilegradu, odnosno u KIC-u.
To ću ovde danas pred vama i pred javnosti pokušati da dokažem argumentovano, vrlo konkretno kroz biltene i kroz novine koje taj KIC objavljuje – vrlo slobodno, bez ikakvih problema, čini mi se uz činjenicu da država i svi nadležni organi koji se bave bezbednošću i ustavnim poretkom zatvaraju oči pred tom činjenicom, odnosno pred takvim aktivnostima.
Naravno, ne treba zaobići činjenicu da je Bugarska takođe priznala nezavisnost Kosova. Sada, s obzirom da dolazim sa područja koje je pogranično, imam priliku da komuniciram sa građanima iz Bugarske, ne mogu baš da kažem da dobar deo građana deli takav stav, ali to je bila politička odluka, koju Srbija nikako ne sme da smetne s uma. Kao što su to uradili, naravno sve ovo dalje što se dešava – stav je političkih odluka Vlade Republike Bugarske, s kojom vi bi trebalo u danu za glasanje da izglasate ovaj sporazum.
Kao što su bez ikakvih standarda političkom odlukom postali deo Evrope, postali deo NATO pakta, i znate onu narodnu da baba da dinar da uđe u kolo, dala bi i dva da izađe – možda bi oni dali i deset, ali više nema nazad. To nas obavezuje da po principu reciprociteta, koji je osnovni princip u diplomatiji, zauzimamo svoj stav i odnos prema Republici Bugarskoj.
Takođe smatram i imam obavezu da kažem u ime SRS, da je nešto vrlo na nekorektan način provučeno danas, a to je – da zbog našeg stava prema onima koji udaraju na ustavni poredak Republike Srbije mi navodno nismo za ekonomsko unapređenje ove države, nismo za saradnju i nismo za odnose koji će doneti koristi građanima Republike Srbije.
To nije tačno. To smo pokazali, delujući kao lokalna samouprava – da smo spremni, da umemo i da se dogovaramo i da sarađujemo u interesu građana Republike Srbije. To nas nije ipak amnestiralo obaveze da ukažemo na atak na ustavni poredak koji se dešava na teritoriji Pčinjskog okruga.
Naime, pred kraj 2009. godine postavio sam pitanje predstavnicima Vlade Republike Srbije u vezi sa događajem koji se desio u Bosilegradu i koji je organizovala poslanička grupa ATAKA iz Republike Bugarske, koji predstavljaju deo vladajuće većine. Oni su na tom mitingu, usred Bosilegrada, tražili da se Bugarskoj vrate zapadne bugarske pokrajine koja obuhvataju opštinu Bosilegrad, deo opštine Surdulica i deo opštine Dimitrovgrad.
Na našu nesreću i našu žalost podršku i logistiku za takav miting dala je država Srbija, recimo, jednim banalnim primerom, što su im omogućili struju iz srpske Poreske uprave.
Moje pitanje po tom osnovu čekalo je kao vrlo hitno odgovor četiri meseca. Onda sam odgovor dobio u koverti na kojoj je pečat "Vrlo hitno" iz MUP – kako je javni red bio na nivou.
Ponovo sam postavio pitanje gospodine ministre, evo i sada koristim vaše prisustvo i na vas apelujem – šta je država učinila, da li su bezbednosne službe reagovale na činjenicu da su poslate vrlo otvorene poruke urušavanja ustavnog poretka Republike Srbije? Do dana današnjeg nisam dobio nikakav odgovor. Očigledno je da neko vrlo tendenciozno ćuti.
Ubeđen sam da predstavnici Vlade i bezbednosnih službi imaju saznanja o ovome, ali da ćute. Vreme će pokazati iz kojih razloga. Nas danas interesuje – da li će ovaj sporazum, iako nismo imali obavezu da ćutimo na sve ovo, postoje danas službe i mehanizmi, od ustavnih, zakonskih i svih drugih da država reaguje, da li će ovaj sporazum omogućiti da se ovakve stvari u perspektivi u budućnosti ne dešavaju?
Znate, lepo je to što je neko pokazao opredeljenje da Srbiji da 2.700.000.000 evra, ali pitam bilo kog poslanika danas u parlamentu – ko to iz Evrope i modernog sveta, postavljenog na tržišnim principima, daje novac besplatno i šta se time plaća? Da li se time plaća cena da tri godine i 10 meseci zatvaramo oči pred činjenicom da nam oni s kojima sklapamo sporazume urušavaju suverenitet, a onda dva meseca, kao prioritet predizbornog programa ponudimo "KiM i Evropa u srcu Srbije" itd?
Niko danas novac ne daje džabe. Vi morate konačno da počnete da govorite ono što mislite ili da radite ono što mislite, a ne da mislite i radite jedno, a da govorite nešto sasvim drugo. Sada ću vrlo konkretno da pokažem kako to državama koje su članice EU i članice NATO pakta niko ne zamera što se pozivaju na istoriju – kada otvoreno pokažu teritorijalne pretenzije prema državi koja nije članica EU, nije članica tog tzv. "društva". Njima to niko ne zamera.
Politička priča koja je otvorena u Bosilegradu ima epilog deklaraciju, koja se nalazi u Savetu Evrope i u bugarskom parlamentu, i ta deklaracija treba da postane osnov za preispitivanje Nojskog sporazuma, odnosno granica Republike Srbije. Kad-tad one će doći na red, pa me interesuje – postoje li mehanizmi da to zaustavite?
Činjenica da ćutite na sve ono što se dešava na teritoriji opštine Bosilegrad i ovih drugih opština Pčinjskog okruga zaista nam ukazuje da nema spremnosti da se na tako nešto reaguje. U jednom od biltena KIC u Bosilegradu, zvaničnog glasila tog KIC, između ostalog, a ovo su recimo najekstremniji tekstovi, pozivajući se i dajući sebi pravo na zapadne bugarske pokrajine koje su deo Republike Srbije, te političke struje koje imaju svoje eksponente u Bugarskoj, pozivaju se na vraćanje Južne Dobrudže iz Rumunije Bugarskoj.
Pravom na Južnu Dobrudžu znate li kako raspolažu? Tako što su u novini objavili slike okupatorskih vojnika iz 1941. godine, koji su ušli u Južnu Dobrudžu, na teritoriju Rumunije. (Poslanik pokazuje novine, sa slikama.) Ovo su slike nemačkih i bugarskih fašističkih oficira i okupatora, objavljene u decembru 2009. godine. Kako to u EU nije nikome zasmetalo? Kako to neko u evropskom i razvijenom svetu ne vidi kao zlo, kao duvanje nekih novih i neprijatnih vetrova?
Ono što je takođe poražavajuće, jeste što država Srbija zatvara oči pred činjenicom da ''kulturne institucije'' slobodno deluju u ovoj državi pred činjenicom da bezbednosne službe ili službe koje imaju nadležnosti definisane i Ustavom i zakonom, zatvaraju oči pred činjenicom da u Bosilegradu, u ime zaštite i promovisanja kulturnih prava Bugara, neko objavljuje tekst - Vojvodina država, zašto da ne? Onda dve stranice posle toga objavi sliku gde nacrta kartu Bugarske koju jede sedam svinja, a jedna od tih sedam svinja je Republika Srbija. Vi promovišete evropske vrednosti?
U 2010. godini u Srbiji danas deluju ovakva udruženja pred kojima vi zatvarate oči. Pola godine SRS šalje poruku da se otvara jedno vrlo neukusno i neprijatno pitanje. Jedan je problem, jedan je nivo problema što dolazim sa područja na kome se to dešava, ali je drugi nacionalna odgovornost, odgovornosti i kao poslanika i člana SRS, pre svega za Republikom Srbijom, da ovde ne stavlja niko sebi hipoteku da je jedini nadležan ili u funkciji ostvarenja naših nacionalnih, državnih, ekonomskih i svih drugih interesa.
Država pred ovim vrlo neprijatnim stvarima još uvek ćuti. Na ovo mora da se reaguje. Moje pitanje pred kraj ili na kraju mog izlaganja – da li će sporazum koji potpisujemo sa Republikom Bugarskom da omogući da se ovakve stvari više ne dešavaju?
Formalni karakter ovakvih sporazuma upravo ukazuje na ove činjenice i ove stvari. Pokazuju slabost države, činjenicu da nije spremna da reaguje na ove stvari i da niste spremni kao vlast da se pozovete na princip reciprociteta. Prvi princip u diplomatiji.
Šta god da ti odnosi u diplomatskom smislu podrazumevaju, vojnu, ekonomsku ili bilo koju drugu saradnju, o tome ćemo govoriti sutra kada budemo govorili o sporazumima sa Turskom, čije interese i ko uspostavlja ovde prioritete. Ne možemo da ćutimo pred nekim stvarima zato što nam je neko u Evropi dao 2.700.000.000 evra. Neka nam ih daju, a neka nam ih na najgori mogući način ne naplaćuju.

Gospodine ministre, izvolite.

Moram da kažem da mi potpisujemo sporazume sa zvaničnim državnim organima republika i kraljevina sa kojima komuniciramo i da prilikom potpisivanja tih sporazuma zaista ne možemo da obratimo pažnju na neke manjine ekstremistički nastrojene, koje zaista s nekim haosom u svojoj glavi imaju ideju da šire bugarsku granicu u pravcu Srbije ili imaju ideju da šire srpsku granicu u pravcu Karlobaga - Karlovca - Virovitice.
Znači, ta priča koju vi pričate nije priča iz bugarskog parlamenta, ta priča je priča iz određenih glava ljudi koji očigledno ne znaju šta bi sa sobom, pa bi sada prekrajali granice u Evropi. Činjenica je da vi kao parlamentarna stranka zagovarate granice Karlobag - Karlovac - Virovitica i da to stvara mnogo više problema Srbiji u diplomatskim nastojanjima za obezbeđenje svog suvereniteta od toga što je napisao neko u nekom pamfletu u Bosilegradu. To nije smešno.
(Dragan Stevanović, sa mesta: To su novine.)
Kakve god novine, vaša politika, vaša zvanična politika koju vi proklamujete, i ovde i u Hagu, jeste povratak Srbije na granice Karlovac – Karlobag - Virovitica, a ovde u isto vreme kritikujete nas što potpisujemo sporazum sa Bugarskom, u kojoj je neko u nekom pamfletu, ponavljam, objavio da imaju pretenzije na Srbiju. Budite sigurni da svi državni organi koji se bave bezbednošću građana Srbije neće dozvoliti da bilo ko otkida parče bilo kog milimetra naše zemlje, s jedne strane, a s druge strane, budite bar nekad malo samokritični pa recite – evo, i mi smo nekad pričali gluposti, ali više ne stojimo iza toga.

Gospodine Martinoviću, izvolite, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsednice, povređen je član 104. Najljubaznije vas molim, ako gospodin Šutanovac ne može na razuman i civilizovan način da diskutuje s narodnim poslanicima, onda neka Vlada pošalje nekog drugog ministra.
Nama je danas gospodin Šutanovac izgovorio najneverovatnije uvrede, da nam je sužena svest, da govorimo gluposti i ko zna šta još. Da li možemo da očekujemo da dobijemo i batine? O čemu se ovde radi?
Dakle, mi diskutujemo na osnovu naših argumenata i uopšte nemam nameru da branim ili da sad objašnjavam šta je gospodin Dragan Stevanović hteo da kaže, on će to sam da kaže kad dobije pravo na repliku, ali vas molim da uvažite činjenicu da ovde sede narodni poslanici. Ovo je Narodna skupština.
Dakle, kao što biste vi opomenuli nas kad bih sad rekao gospodinu Draganu Šutanovcu da je strani plaćenik, da je kriminalac, da nema pojma o vojsci ili da radi za Ciju, vi biste mi izrekli opomenu. Gospodin Dragan Šutanovac mrtav hladan, doduše kamo sreće da je hladnokrvan, nego je vrlo zapenušan iz meni potpuno nepoznatih razloga, vređa narodne poslanike SRS, a vi ćutite.
Ispada sada da u ovoj skupštini ne sme ništa da se kaže ako prethodno ne dobijemo odobrenje od Dragana Šutanovca da li to smemo da kažemo. Izvinite, ovo su naši politički stavovi, ovo nisu nikakve gluposti. Ovo su pamfleti iza kojih stoji, između ostalog, jedna parlamentarna, gospodine Šutanovac, stranka u Bugarskoj. Ako mi kažete da je srpski vojnik ikada u istoriji činio onakva zverstva nad Bugarima koja su bugarski vojnici činili u Srbiji, onda bih mogao da nađem opravdanje za ovu vašu zapenušanost, ali to jednostavno ne stoji.
Ovde je srpski narod iz Pčinjskog okruga zabrinut za svoju sopstvenu budućnost jer ima tragično iskustvo iz svoje sopstvene istorije s početka 20. veka. Nemojte da vas podsećam na Drugi balkanski rat i na Toplički ustanak.

Vreme! Mislim da nema povrede Poslovnika.
(Aleksandar Martinović, sa mesta: Znači, možemo da se vređamo?)
Ne, molim vas, samo u vašem obraćanju, odnosno sada kada ste govorili, a pozvali se na povredu Poslovnika, u više navrata ste rekli da je gospodin ministar zapenušan, zapenušao itd, a od mene tražite da upravo reagujem kad neko drugi, pa i ministar, koristi termine koji po vašem ukusu, po ukusu možda i drugih nisu najprimereniji.
(Aleksandar Martinović, sa mesta: To je književna metafora, gospođo Đukić-Dejanović.)
Mislim da je logično da svako vodi računa o terminima koje koristi. Sve vas molim, ali od mene tražite da reagujem uvek kad neko koristi na primer termin "zapenušan", a vi ga dva puta koristite.
(Aleksandar Martinović, sa mesta: Kada koristi termin glupost, sužena svest?)
Gospodine ministre imate reč.

Moram da se izvinim svim onim poslanicima kojima se nije dopao moj vokabular koji sam prilagodio pre svega vama iz SRS.
Nisam nijednog momenta zapenušao, a drago mi je što pominjete Toplički ustanak, što pominjete Toplicu. Mogu da vam kažem da sam ja iz tih krajeva, da je moj pradeda baš tamo stradao na način na koji ste vi malopre pričali i potpuno imam razumevanja. Ne znam odakle ste vi, znam da su vaši članovi stranke dolazili čak u selo odakle su moj pradeda i deda da pričaju laži i neistine.
To ćemo na sudu da raspravimo. Koliko god vi molili da povučem svoju tužbu, neću, sa uvažavanjem. Vaš advokat moli da to uradim, kažem – neću. Nema sporazuma nikakvog, ali ću vam reći još i da to što vi sada govorite sa idejom da uplašite narod u Bosilegradu ili bilo gde u Srbiji, da će bilo ko iz Bugarske sutra da krene da čini zverstva po Srbiji, apsolutno je netačno.