Iskorišćeno sedam minuta i 30 sekundi vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Božidar Delić, posle njega narodni poslanik Kenan Hajdarević.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, gospodo, danas govorimo o deset zakona koji se odnose na sporazume o vojnoj saradnji sa različitim državama.
Što se tiče SNS, takođe pojedini od ovih sporazuma su sporni. U svojoj diskusiji neću govoriti o njima. Govoriću o jednom sporazumu koji ne bi trebalo da bude sporan ni za jednu od poslaničkih grupa. To je Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Irak.
Poznato je, gospodo, da je Republika Irak u vreme SFRJ bila naš značajan partner i da je posebno dobra saradnja ostvarena u oblasti namenske industrije, gde su se godišnje ne samo na izgradnju objekata vojne infrastrukture, već u izvozu našeg naoružanja i vojne opreme, pa čak i u izradi namenskih kapaciteta na teritoriji Iraka, ostvarene sume kretale čak i u milijardama dolara.
Dobro je što se sada nastavlja taj kontinuitet. Neko od kolega reče da je prošle godine Namenska industrija ostvarila najveći izvoz, da je to oko 300 miliona dolara, a po nekim mojim saznanjima mislim da je najveći deo tih sredstava ostvaren izvozom u Republiku Irak.
Gospodine ministre, mislim da ste otprilike pre dve godine, i vi, a i predsednik države, govorili o poslu stoleća, o nekih 245 miliona dolara, o sporazumu, odnosno o ugovorima upravo sa Republikom Irak.
Radilo se o naoružanju, municiji, zatim o zaštitnoj opremi, kao i o avionu za početnu obuku pilota "Lasta". Znam da se deo tih programa ostvaruje.
Govorio sam i ranije u ovoj skupštini da ipak sve u tim ugovorima nije bilo baš transparentno, posebno kada je u pitanju zaštitna oprema, jer je iračka delegacija bila u Zrenjaninu, gledala, probala, ispitivala opremu firme "Mile Dragić", koja ima kapacitete koji prevazilaze potrebe ne samo Srbije, nego verovatno i bivše Jugoslavije, pa čak i Balkana, a da zatim nije sklopljen ugovor sa tom firmom, već su u Srbiji podignuti novi kapaciteti za proizvodnju te opreme, a pojedini segmenti te opreme su i uvoženi, što znači da tih 110 miliona dolara, koji su bili predviđeni za tu opremu, ipak nije ostalo sve u Srbiji. Nešto od toga dobili su Izraelci, nešto od toga dobili su Kinezi.
Moja pitanja, gospodine ministre, neće imati veze s tim. Samo kažem da to nije baš sve bilo transparentno. Radi se o tome, da i kada ste vi bili u Iraku da potpišete ovaj sporazum, pored aviona "Lasta", govorilo se i o jednom drugom potencijalnom proizvodu srpske Namenske industrije, a to je OVT – oklopnom vozilu točkašu "Lazar".
Samo da vas podsetim, pre pojave i pre nego što se uopšte u Srbiji počelo govoriti o tom proizvodu, Ministarstvo je pokrenulo i Generalštab, taktičko-tehničku studiju o OVT – oklopnim vozilima točkašima osam puta osam. U razmatranje su uzete četiri sigurno najkvalitetnija vozila koja su tada bila u proizvodnji. To je svakako finska "Patrija", švajcarska "Pirana", ruski "Bet er 90".
Kritikovao sam ovo zbog toga što se iz same te studije moglo videti da postoji jedno navijačko opredeljenje prema finskom vozilu "Patrija".
Dobro je da nismo ušli u taj ugovor. Svakako sam pozdravio, kada se odjedanput počelo govoriti o našem domaćem oklopnom vozilu "Lazar". To vozilo je bilo predstavljeno. U Irak ste nosili u elektronskoj formi i prikazali Iračanima. Čak ste rekli da su oni zainteresovani za takvo vozilo.
Koliko znam, to vozilo nije osam puta osam, nego je vozilo šest puta šest. To je u redu.
Pozdravio sam i mislim da bi to uradio svaki građanin Srbije, da se u FAP-u u Priboju ili bilo gde u Srbiji ostvari mogućnost da proizvodimo takva vozila. Gospodine ministre, kako se odjednom prestalo govoriti o "Patriji", tako se odjednom prestalo govoriti i o "Lazaru".
Ovih dana u štampi se govori o vozilu četiri puta četiri, koje bi se opet proizvodilo tamo u Priboju, u saradnji sa nekom austrijskom firmom. Svakako da je našoj vojsci možda potreban i određeni broj takvih vozila, ali prvenstveno su potrebna vozila osam puta osam.
Međutim, moje pitanje na koje želim odgovor, gospodine ministre, vezano je za "Lastu". Da li je, gospodine ministre, istina da taj projekat kasni? Da je prema Iračanima već trebalo da izvršimo određene obaveze kada je u pitanju projekat "Lasta"? Da li je tačno da su irački piloti već bili u Srbiji, ali nisu imali mogućnost da lete na tom avionu?
Zašto vam ovo govorim? Svakako podržavam sve ove projekte, ali ne može niko da se igra ugledom ove države, ugledom koji je naša namenska industrija mukotrpno godinama radila i izgradila. Da li je to SDPR, da li je to UTVA, to apsolutno nije važno.
Ali, ako nam dođu irački piloti da lete ovde, zna se šta će posle toga uslediti. Uslediće nabavka tih aviona. Vezaćemo ne samo Iračane, nego i druge za našu Namensku industriju, a kako se danas dešava da oni koji su se nekada školovali ovde, danas se nalaze na visokim funkcijama u velikom broju zemalja u razvoju ili u nesvrstani zemljama kojima smo i mi nekada pripadali.
U odnosu na sve druge zemlje, imamo, uvek, na početku, pre nego što počnu razgovori, jedan plus, upravo zbog toga što smo školovali ljude koji se danas nalaze na tim visokim funkcijama. Onda nije dobro, ali vas molim da mi vi to potvrdite, možda moje informacije nisu tačne, da dođu irački piloti ovde, da im se ovde obezbedi provod da igraju nekakve fudbalske utakmice, ali da oni lete na avionu "Lasta", jer taj avion nije napravljen tako da može da služi za početnu obuku pilota, i da kada je prvi put poleteo, da su na njemu mogli da lete samo iskusni piloti. Jasno je zašto je nama potrebna "Lasta".
Suština, ili je samo u jednoj rečenici odgovor – da li neko može da se igra ugledom naše namenske industrije? Da li je tačno da ovaj projekat mnogo kasni, što svakako onda govori o tome, da makar kada su u pitanju Iračani, da tu ima određenih problema i da bi možda trebalo da se preduzmu neke mere da se pronađu ljudi koji su odgovorni, zašto nisu svoje neke ugovorne obaveze ispunili na vreme.

Iskorišćeno od vremena poslaničke grupe je 9 minuta i 45 sekundi. Reč ima ministar Dragan Šutanovac.

Apropo ugovora koje je državno preduzeće "Jugoimport" SDPR napravilo sa Irakom, nikada nisam rekao da je posao stoleća. To je rekao direktor "Krušika", Davidović, u Fabrici "Krušik" i pridružujem se tome, ukoliko u fabrici misle da je to posao stoleća, to jeste posao stoleća.
Interesantno mi je da i dalje uporno pokušavate da zaštitite jednog privatnika koji u Srbiji, navodno, proizvodi određenu balističku opremu. Malopre ste mu čak i ime pomenuli. Ne znam da li je sponzor, ali je takođe interesantno, kako ne želite da kažete potpunu istinu. Kažete da je izgrađen novi kapacitet. Gde? Ko je izgradio? U toj istoj fabrici "Krušik". Je li tako? To je državna fabrika.
Tačno je da su određeni segmenti tih pancira uvoze. A ko ih ne uvozi? Da li ih i taj drugi proizvođač ne uvozi? Recite mi samo? Uvozi ih i on. Tačno je da sa izgrađenim kapacitetima, uz te uvozne komponente koje se uvoze, to je bila najjeftinija ponuda na tržištu. Jeftinija od ponude tog koji i u parlamentu čak uspeva da dobije mogućnost da se njegovi lični interesi štite.
Po pitanju "20 lasti" raspolažete poluinformacijama. Prvo, Ministarstvo odbrane nije ugovornik tog posla. Mi smo neko ko promoviše naš sistem odbrane i odbrambenu industriju, ali ne sprovodimo mi ugovor niti radimo na tim ugovorima. Na tim ugovorima rade kompanije u Srbiji i preduzeća.
Tačno je da je ta "Lasta" kao projekat ako se ne varam, u 1995. godine, ne, 1985. godine, a više ni ne znamo koliko traje taj projekat, završen je u mom mandatu. Kao ministar sam insistirao na VTI da se taj projekat završava. Tačno je da je 20 takvih letilica prodato Iraku.
Ono što vi ne znate, tri letelice su već primljene od strane iračkih pilota. Ovih dana treba da se transportuju za Irak. Ono što je još važnije, tačno je da je napokon, "Utva" u Pančevu ušla u proizvodnju aviona, što nije verovatno više decenija bilo.
Da li postoje određeni problemi? Vidite, u proizvodnji ne možete da se pozivate na tradiciju. Morate na kvalitet. Tradicija u proizvodnji je lepa u marketingu, ali kada treba nešto da usvojite novo, to ne može po tradiciji, jer sve to novo ne iziskuje tradiciju, već novu tehnologiju i nova znanja.
Nažalost, nova tehnologija u Srbiji postoji u malom broju fabrika i preduzeća. Uglavnom su u onim fabrikama i preduzećima koje su investirale baš one zemlje koje su danas više puta pomenute kao neprijateljske.
S druge strane, moram da vam kažem da znate da razvijamo i završavamo i čuvenog "Bumbara", i završili smo i "Vrapca" koji će leteti ovih dana na promociji i činimo maksimum da doprinesemo odbrambenoj industriji i da pomognemo njenom izvozu.
Ono što je činjenica, taj ugovor je bio samo jedan od ugovora koji su napravljeni. Reći ću vam da ćemo vrlo brzo dobiti jedan ugovor, za koga neću reći da je ugovor veka, ali ću vam reći da je ugovor koji je u nivou najboljih ugovora, recimo, izvoza tenkova u Kuvajt devedesetih godina.
Sada spremamo jedan novi ugovor koji će biti i transfer tehnologija i znanja i nečega što je jako važno, a to je da napokon izvozimo našu pamet, što nismo radili dugi, dugi niz godina.

Reč ima narodni poslanik Božidar Delić, pravo na repliku.

Gospodine ministre, možda se nismo razumeli. Apsolutno kada je u pitanju ta privatna firma, ne želim ovde da budem njezin promoter. Ali, svakako da svaka firma koja proizvodi u Srbiji zaštitnu opremu moraće iz Holandije prvenstveno da uveze one specijalne tkanine. Ali, da se iz Izraela uvoze one pancirne ploče, to otprilike onda znači da se svi segmenti uvoze i da se samo ovde nešto iz Kine, nešto iz Izraela spaja.
Ovo sada kad ste rekli da smo već predali tri aviona Iraku, da li ste mislili da su to tri letelice tipa Lasta? U svakom slučaju, pozdravljam ako je to tako, jer onda vi potvrđujete da projekat Lasta nema nikakvih problema.
(Dragan Šutanovac, sa mesta: Nema.)
Dobro, gospodine ministre, zahvaljujem se na informaciji.

Reč ima ministar Dragan Šutanovac.

Da li se mi dobro ne čujemo ili ja ne govorim dovoljno razgovetno? Postoje problemi, naglašavam, dugi niz godina i "Utva" i druge fabrike nisu imale proizvodnju na nivou koju sada imaju. "Utva" dugi niz godina nije ni proizvodila avione.
Znači, ona je porušena u toku bombardovanja, s jedne strane, i tehnološki totalno devastirana. Ulaskom SDPR u tu kompaniju, ona se vraća na tržište i napokon Srbija ulazi u one zemlje koje proizvode školski avion. Složićemo se da je to mali broj zemalja na nivou cele Evrope i celog sveta.
Postoje problemi. Bila su tu određena kašnjenja, ali kao ministar odbrane na ta pitanja ne dajem odgovore. Zbog čega? Nisam odgovoran. Razumete, ta pitanja postavite onima koji su odgovorni. Ukoliko nama iračka strana, razumete, ne kaže da ima problema u ugovorima i ugovaranjima, već nam to kažete vi ovde, onda se pitam za čiji interes vi to pričate.
Potpuno je jasna potreba da se u taj ugovor koji se radi sa arapskim zemljama plasira informacija o navodnom velikom učešću izraelske robe u tim ugovorima, ne bi li se ti ugovori raskinuli, jer se zna da arapske zemlje ne žele da kupuju opremu iz Izraela. Vi to tendenciozno radite i sada, i to radite za interes te iste privatne firme koju ste malo pre sami pomenuli i to mogu da vam čak i dokumentujem.
Znači, opšte je poznato da je cena proizvoda koje ja ta firma imala svojevremeno kad ste vi bili u Ministarstvu odbrane uvek bila takva da se kupovala. Zbog čega? Zato što ste vi svojevremeno imali u TOC-u jedino sertifikovanu tu robu.
Toga više nema i neće ni biti. Otvorili smo tržište i ko hoće da prodaje u zemlji i inostranstvu, mora da ima kvalitet i cenu. Ne možemo mi da prodajemo skuplje u inostranstvu nego što nama neko nudi. Raspitajte se koja je bila jedinična cena po komadu. Znači, naprosto nije prirodno i ne vidim uopšte zbog čega dozvoljavate sebi, kao čovek koji je bio u sistemu, da podržavate nekoga ko je ogroman novac stekao na račun sistema kome ste vi pripadali. Znači, totalni apsurd.

Reč ima narodni poslanik Kenan Hajdarević. Vreme na raspolaganju poslaničke grupe LDP je sedam minuta. Posle njega reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ako su evropske integracije jedan od spoljnopolitičkih ciljeva Vlade Republike Srbije, onda je sasvim logično da vladajuća koalicija i Vlada Republike Srbije, kao svoj kratkoročni cilj, preuzme cilj LDP koji treba da bude definisan kao realizacija projekta evroatlantskih integracija, a to podrazumeva početak pristupanja Srbije NATO paktu, iz bezbednosnih, političkih i ekonomskih razloga.
Imajući na umu i u vidu činjenicu da je proglašena vojna neutralnost Republike Srbije neodrživa zato što počiva na jednoj rečenici u rezoluciji o KiM koju je usvojila Skupština Republike Srbije pre nekoliko godina i koliko ta rezolucija o KiM danas u sebi ima života i može da se primenjuje, toliko je i ta rečenica može da bude osnov da Republika Srbija i dalje bude vojno neutralna.
Zašto govorimo o bezbednosnim, političkim i ekonomskim aspektima pristupanja Srbije NATO paktu? Iz jednostavnog razloga što nijedna država u okruženju danas ne vodi politiku spram NATO pakta kao što je vodi Republika Srbija. Mađarska, Bugarska, Rumunija, Makedonija, Albanija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, sve su to države koje su članice NATO pakta ili koje su predale kandidaturu za članstvo u NATO paktu. Sasvim je razumljivo da to uradi i Srbija, kako bi ojačala svoju bezbednosnu garanciju, sa jedne.
Ako govorimo o političkom aspektu, mi moramo jasno ovde u Skupštini Srbije da kažemo da NATO pakt odavno više nije samo bezbednosna kategorija, da NATO pakt, pored ove bezbednosne komponente, u sebi nosi i političku i ekonomsku komponentu, odnosno u NATO paktu su sve one države koje su želele da ojačaju svoj demokratski kapacitet.
Članstvom u NATO paktu Srbija će konačno moći da kaže dosta one politike koja je 1990. godine stvorila od ove države državu koja nije bila vredna spomena na međunarodnoj sceni, odnosno mi ćemo članstvom u NATO paktu moći da maknemo onu atmosferu koja omogućava kreatorima te politike iz 90-ih godina veoma brzo angažovanje i veoma brzo skupljanje potpisa kada ministar Vojske, ministar odbrane samo u jednom svom intervjuu pomene NATO pakt.
Takođe, ako govorimo o ekonomskim aspektima, mi moramo da kažemo da članstvo u NATO paktu donosi odlučujući korak u povećanju stranih investicija, jer investicije idu ondje gde je novac siguran, a sigurne su samo u onim zemljama koje imaju rešen problem svoje bezbednosti i takođe, sve zemlje koje su prošle proces tranzicije, kao što prolazi trenutno Srbija, i koje su postale članice Evropske unije, prošle su prvo kroz proces pridruživanja NATO paktu i u tom procesu došlo je do naglog povećanja stranih investicija.
Na samom kraju, želeo bih da kažem da LDP nikada nije imao problem sa Vojskom, kao institucijom, ali smo i suviše često imali problem sa svim onim što je Vojska radila kao politički instrument nekih političkih elita. I takođe, Vojska Srbije, odnosno Vojska Jugoslavije je prethodnih godina, odnosno zadnjih godina 20. veka često bila zloupotrebljavana.
Mi moramo konačno da prekinemo sa tom praksom, a tu praksu možemo da prekinemo samo transformacijom Vojske Srbije i transformacijom Vojske Srbije u takvu vojsku koja će biti ravnopravan partner svim vojskama koje su u NATO paktu. Hvala.