Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović, koji ne želi reč.

Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović. Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 21. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li još neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Jorgovanka Tabaković.

Amandman na član 21. stav 3. je povezan sa našim amandmanom na član 11. koji je juče branio kolega Zoran Antić, a tiče se prava javnosti na obaveštavanje o radu Agencije za privredne registre u vezi sa preuzetim obavezama u ovom zakonu.
Član na koji stavljamo amandman jeste da dodajemo da se izveštaj o vrednovanju stavlja na uvid javnosti.
Obrazloženje koje nam je Vlada dala u svom odgovoru je istovetno kao za član 11, tako i za član 21. i kaže, da nije smešno zaista bi mogli da kažemo da je ovo ozbiljno obrazloženje, ali s obzirom na iskustvo koje imamo ovo obrazloženje je, bez izvinjenja na izrazu, smešno. Kaže – U članu 47. je predviđeno da Agencija dostavlja godišnji izveštaj o svom radu osnivaču. Osnivač je Vlada i kaže da je predviđena javnost rada Agencije, pa uključujući davanje informacija od javnog značaja, čime su sve informacije dostupne građanima.
Koliko Vlada zna šta rade njene agencije kao osnivač? Koliko zna kojim računima posluju? Koliko joj prenose sredstva i koliko o tome, ona koja toliko malo zna obaveštava ovu Narodnu skupštinu, znaju građani Srbije?
Zahvaljujem se gospodinu Ćiriću koji je podneo tužbu pa će omogućiti da u jednom neuobičajenom postupku sudskom upoznamo građane sa tokovima kretanja novca i računa za jednu agenciju zato što to ne možemo da radimo u postupku koji je predviđen zakonima koji se navodno poštuju.
Zašto kažem navodno poštuju? Pa, ne poštuju se. Ako od svega što se, na primer, iznese, a vezano za zloupotrebe o agenciji, o čemu ćemo pričati u narednim zakonima, o milionima evra koji su potrošeni nezakonito, o kojima nemamo mnogo evidencije, od svega toga se izabere braniti, navodno, majku ili oca za uzetu otpremninu i ako se koristi, na primer, informacija u omalovažavanju diskusija koje iznosite.
I kada kažete da su Radovan Jelašić i gospodin Đelić sa programiranim karijerama došli jedan iz Mek Kinsijevog odeljenja, jedan iz Pariza, drugi iz Frankfurta, gospodin Dinkić vam kaže – mešate "Dojče banku" iz Frankfurta i Mek Kinsi agenciju. Evo, pošto to nije predmet tužbe, građane mogu da uputim da izađu na sajt "Mek Kinsi". Govorim o javnosti rada, nemojte da mislite da se udaljavam od teme. Ukucate sajt "Mek Kinsi" agencije, mekkinsi.kom za javnost i tu lepo piše – Radovan Jelasiti je ovde radio kao konsultant, svega doduše četiri godine, na niskom nivou, ali je radio u organizaciji Mek Kinsi, koja se bavi investicijama i konsultantskim uslugama.
Ako se neko usuđuje da ono što se zove javnost rada i postoji kao dokazivo, proverivo činjenično stanje, milionima građana saopšti sa ove govornice da je javno, vi od nas očekujete da poverujemo da je članom 47. predviđeno da Agencija obaveštava javnost o svom radu, biti dovoljno da znamo kako upravljate sredstvima?
Nije dovoljno zato što čak i kada se postavi pitanje da li je i kada prestala da radi majka gospodina Dinkića u institutu partijskom, kome je ministar nezakonito, bez postupka javnih nabavki, preneo 100.000 evra neto para, odnosno preneo jednu polovinu, pretpostavljam da je i drugu u ovoj godini, ali za jednu imamo dokaz.
Znači, nezakonito, po sukobu interesa, partijskom institutu, gde je njegova majka imala 30% akcija, koje je tada, kaže, prenela na nekog drugog da ne bi bila u sukobu interesa, i kada nadležna organizacija, nevladina, za koju sada otvarate novu kancelariju, dostavi zahtev – zašto je onda tek 2010. godine u martu zatraženo da se ispravi da gospođa Mirosinka Dinkić nije više zamenik predsednika Upravnog odbora?
Tri godine kasnije Agencija za privredne registre, koja je ovim članom 11. zakona, pa javnosti rada člana 47. tretirana, uopšte ne odgovara – kada je dostavljen zahtev za izmenu podataka?
Znači, čemu služi zakonska odredba – da je neko dužan da obaveštava javnost i da postoji javnost rada, ako se na zahtev ne odgovara, čak i onih kojima je to u opisu posla. Zašto je to zanimljivo?
Ako nam se jednom desilo da je gospodin Đelić mogao da stekne milione akcija i da niko ne kaže, odnosno da sam na svoje pitanje, odnosno na pitanje kao član Vlade odgovori poslanicima, kada je i da li je prodao akcije, gde je platio porez i da kaže da to nije u nadležnosti Vlade, jer čuvamo jedno takvo pitanje, mi sada možemo da imamo o ovakav odgovor ministra koji kaže: "Moja majka je u penziji".
Čekajte, šta smeta Ministarstvu finansija da penzionera, jednog te istog, a to ćemo izneti na sudu, plaća po ugovoru o delu i po ugovoru o autorskom pravu? Zašto je preneto 30% akcija za navodno neprofitnu organizaciju? Da li su vraćene ili da li se ukida taj sukob interesa – da ministar regionalnog razvoja nezakonito prenese, bez javnih nabavki ugovori 100 hiljada evra, a prenese 50 hiljada, po Izveštaju DRI, nekome ko je bio zaposlen ili otišao u penziju, ali ima 30% akcija tamo?
Da li vi zaista potcenjuje inteligenciju svih građana Srbije, pokušavajući da milijarde koje su se u Agenciju slile privatizacijom koju je ona sama provodila, kontrolisala – niko ili mali deo onih, a saznaće veliki broj građana gde je otišao novac i kome, u koju vrstu naknada, otpremnina, isplata i sličnih davanja, da bi vi nama rekli: "Ne, to nije sukob interesa, to su porodične stvari"?
Ja sam ovde poslanik. Sa zadovoljstvom se neću pozivati na poslanički imunitet. Zahvaljujem se za priliku da o onome govorimo i na sudu ako treba. Vama ovde kažem – ne možete tražiti da vam verujemo na reč, jer devet godina unazad je ogroman novac potrošen, a da nema infrastrukturnih objekata, da nema mostova. Samo da građanima kažem koliko je to teško.
Koliko je velika ljubav ministra, koji je svom partijskom institutu preneo novac? Zamislite kako vi ujutru imate gužvu kada krenete preko Gazele da sa Novog Beograda dođete u grad ili da mi, od poslanika, stignemo na vreme ovde i da učestvujemo u radu ove skupštine? Milijarde i milioni su potrošeni, a ta Gazela nije mogla da bude popravljena, nego se sporimo, jer smo u ovom domu usvojili jednu garanciju.
Znači, osnovni ugovor nismo ni videli, pa smo prihvatili, odnosno vi u ime svih nas i naše dece – jedan dugoročni kredit u kojem je trebalo raseliti Rome, ali na način koji nigde i nikome nije kao takav propisan.
Znači, vi možda pokušavate, kada nam dostavljate ovde zakone da predstavite – da je reč o opštem interesu, o regionalnom razvoju, o dobroj nameri i želim da vi tu dobru nameru sprovedete, da donesete ovde jedan dobar zakon. Ali vi zakon koji smo usvajali pre nekoliko meseci menjate, ne zato što želite da ga poboljšate ili da omogućite javnosti uvid u način ocenjivanja uspešnosti trošenja i razvoja regiona, nego zato što imate priliku – da ostanete, kao neko ko se pita i odlučuje o životu, o zapošljavanju i o svemu ostalom, ovih građana.
Znači, ako se borite za javnost i ako zaista znate šta znači reč "dostupni javnosti", vi ste morali da usvojite amandman na član 11. ili makar ovaj amandman na član 47, gde Agencija – mora da dostavi izveštaj ne samo osnivaču, nego i ovoj skupštini ovde.
Ovde mnogi zaboravljaju da je Skupština zakonodavna grana vlasti, da je Vlada izvršna grana, koju kontroliše ovaj zakonodavni organ i da ministarstva u okviru te izvršne grane vlasti, preko svojih agencija, jesu dužna da dostavljaju izveštaje.
Nažalost, vi nam u ovom trenutku dostavljate Zakon o Agenciji, kojom gasite nadzor. Time što ministar za regionalni razvoj predlaže članove Saveta, isključivo i sam, Vladi, ovog novog akcionarskog fonda, vi ukidate čak i pravo osnivača da preko tih ljudi koji predlaže samo jedan čovek čak i osnivač ima nadzor i kontrolu nad tim.
Srpski jezik je još dovoljno razumljiv. Pored onih najhitnijih pravila o pisanju zakona, koja su objavljena u onom nedavnom "Službenom glasniku", dovoljno je jasan – da je priča o transparentnosti i o javnosti priča. Molim, ne tražite da vam verujemo na reč, nego uradite ono za šta se verbalno zalažete i možda će vam neko i poverovati.

Reč ima ministarka Kalanović.

Gospođo Tabaković, dirljiva je vaša želja da se transparentno i javno u svim oblastima delovanja javnosti Srbije prezentira rad ne samo Nacionalne agencije za regionalni razvoj, nego svih agencija.
Pretpostavljam da znate da Zakon o javnim agencijama veoma jasno propisuje kako je to moguće i da u tome nije nikakav izuzetak Nacionalna agencija za regionalni razvoj koja se osniva. Ta dirljivost me podseća i na onu godinu, zadnju u mandatu, u kome ste i vi učestvovali u Vladi, kada se u jednom mnogo težem periodu za Srbiju, na potpuno transparentan način ovde delili stanove vašim visokim funkcionerima, pa tek danas možemo da vidimo kako to u stvari izgleda.
Što se tiče činjenica, to je reč koju ja često ponavljam i koju volim – vi danas pokrećete novo pitanje, a da niste javnost Srbije upoznali sa onim što je juče dostavio gospodin Ćirić, iako ste to pomenuli. To je nešto što ste pomenuli prošli put, a to je da otpremnina koju je uzeo otac gospodina Ćirića ne postoji i da ste raspolagali sa potpuno pogrešnim činjenicama, i da ste dobili jedan potpuno relevantan dokument koji je podeljen i novinarima u ovom domu – da nikakve otpremnine nije bilo, jer je otac gospodina Ćirića prekinuo radni odnos i po zakonu nije imao pravo na otpremninu, a na to se odlučio dobrovoljno.
Vaše činjenice vrlo često, pomenuli ste reč "uverljivo" i sa adrenalinom u nekim mojim prethodnim izlaganjima, vaš adrenalin nije nimalo manji, ali činjenice nisu takve s kojima mi raspolažemo, a raspolažemo, što vam i pismeno dokumentujemo, ali vaša pitanja su za sva ona dokumenta i za sve one činjenice koje ćemo vama dostaviti.
Takođe vas pozivam da transparentnost u radu svih institucija, u čijoj je nadležnosti Ministarstvo ekonomije i u ministarstvima u kojima su ministri G17 plus, koje jesu dostupne javnosti, treba da se kontrolišu i mi vam stojimo na raspolaganju, da vam sve dodatne podatke damo.
Zalažemo se za ono što tvrdite da mi želimo da sakrijemo. Ne, ne želimo. Mi želimo da sve ono što vi pokrenete dostavimo javnosti, kao što smo juče uradili, a to je dokument – da gospodin Ćirić nije uzeo otpremninu kao što ste tvrdili prošli put.

Gospođa Tabaković ima reč.

O svemu tome ćemo u postupku, još nisam dobila nikakav dokumenat.
Pre svega, ni u izlaganju vama, ni bilo kome, ja sam dama koja reč "adrenalin" za diskusiju nikada ne bih upotrebila. Izvolite proverite skupštinske stenograme. Možda bi mogla reč "energičnost", koja je za mene uvek pohvalna, nikada tu reč ne bih upotrebila, ni vama, ni bilo kome.
Da, vrlo me zanima kako rade javne agencije. Znate zašto? Da nam se nije, na primer, prvo jedan RTS, kome je ovde ozakonjeno naplaćivanje pretplate, osamostalio pa da može da bude komercijalan kad njemu odgovara, da prenosi sportske utakmice kakve god hoće, ne bi to radila ni masa drugih agencija, poput direktorata civilnog vazduhoplovstva, pa Agencija za kontrolu leta.
Svi oni koji na državnom monopolu propisuju sebi neku vrstu naknade, to naplaćuju debelo i visokim cenama, a kontrolu novca nema ni budžet, ni ministar finansija, ni predsednik Vlade, ni ova skupština. Možda postoji moć i kontrola pojedinaca iz partija, ali se svi mi zalažemo za moć institucija, jer to liči na pravnu državu.
To da ne mogu da dobijem podatak, imam podatak o isplaćenim otpremninama, ali ne likujem unapred. To što se misli da je jedan od mnogobrojnih računa mimo uvida javnosti, uveravam vas i one koji su svojevremeno mislili da spiskove DOP-a mogu da seckalicom unište ili da dokazi o tome ne postoje, ili agencija koja pokušava da unapred skine sa sebe odgovornost za mnogo veće i šire nezakonitosti koje se završavaju brojem nezaposlenih, onim raznim konsultantskim, jer to je način za izvlačenje novca bio, neka ostane za onaj postupak tamo, da ne opterećujemo ovde javnost.
Molim vas, ne možemo nikada argument da jedna agencija radi nezakonito, ili da jedan državni službenik zloupotrebljava položaj ili je u sukobu interesa, dovoditi u istu ravan sa tim kad neko po zakonu dobije stan i to mu je krov nad glavom, na primer, kao meni, jer živim sa troje dece u tom stanu i nemam deset stanova za izdavanje, nijedan drugi viška, niti se bavim bilo kojom vrstom posla koja je suprotstavljena onome čemu radim.
Znači, postoji razlika kada neko ima stanove u ulici, kada neko državnu funkciju zloupotrebljava da namešta poslove kumu, prijatelju, konsultantskoj agenciji, ovoj ili onoj, ili preko toga pere novac, i razlika u tome kada funkcioner ili zaposleni dobije stan kao i hiljade ostalih građana Srbije.

Gospođa Suzana Grubješić, replika.

Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika.
Ne tražim da mi verujete na reč, ali pročitaću dopis Agencije za privatizaciju, pošto niste dobili taj dokument.
"Hranislav Ćirić, ulica dr Zorana Đinđića broj 117 - Novi Beograd, Beograd, 15. april 2010. godine.
Poštovani, povodom vaše molbe koju ste dostavili Agenciji za privatizaciju 9. aprila 2010. godine, a koja se odnosi na vaš prestanak radnog odnosa u Agenciji za privatizaciju, i izjavu narodnog poslanika Jorgovanke Tabaković, iznetu u Skupštini Republike Srbije, dostavljamo vam sledeće informacije.
Prvo, pravo učešća na konkursu za raspodelu finansijskih sredstava za stimulisanje dobrovoljnog prestanka radnog odnosa, uz isplatu otpremnine, koji je raspisan nakon odluke upravnog odbora u usvajanju programa stimulisanja dobrovoljnog prestanka radnog odnosa u Agenciji za privatizaciju, broj 10-2006/09 od 8. maja 2009. godine, imala su sva zaposlena lica u Agenciji za privatizaciju koja su bila u radnom odnosu na neodređeno vreme, osim zaposlenih kojima je u toku kalendarske 2009. i 2010. godine po sili zakona prestao radni odnos zbog odlaska u penziju. U skladu sa navedenim i vi ste imali pravo učešća na konkursu.
Drugo, do sporazumnog prestanka radnog odnosa došlo je na vaš lični zahtev, broj 00-110/09 od 29. juna 2009. godine. Prilikom prestanka radnog odnosa, sporazum broj 13-59/2009 od 30. juna 2009. godine, bili ste upoznati sa činjenicom da vam neće biti isplaćena otpremnina, jer prema odredbama Zakona o radu, Službeni glasnik Republike Srbije broj 24/2005, 61/2005 i 54/09, zaposleni kome prestane radni odnos po sporazumu sa poslodavcem ne ostvaruje pravo na isplatu otpremnine.
Tri, u skladu sa napred navedenim, prilikom prestanka radnog odnosa u Agenciji za privatizaciju nije vam isplaćena otpremnina.
Četiri, u Agenciji za privatizaciju bili ste u radnom odnosu u periodu od 2. decembra 2002. godine do 31. jula 2005. godine, a zatim u periodu od 1. januara 2008. godine do 30. juna 2009. godine.
S poštovanjem, direktor Vladislav Cvetković."
Nisam advokat ni gospodina Ćirića, ni gospodina Dinkića, njihov advokat se zove Željko Ristić, pa ćete lepo sve što imate na sudu pokazati i dokazati, a ovo je odgovor Agencije za privatizaciju. Čudi me da ga niste videli pošto su to svi mediji objavili.

Reč ima gospođa Jorgovanka Tabaković.

Samo ću još jedan kratak odgovor dati. Mogu samo da kažem sledeće. U tom postupku, za koji se nadam da će biti brzo, očekujem da će, po onoj našoj narodnoj "tražili miša, isterali slona", javnost imati prilike da čuje kako je ta ista agencija, kojoj se može verovati na reč, u prospektima za privatizaciju zaboravljala ili se pravila da ne zna da postoje hiljade kvadrata, raskidala ugovore onda kada to nije trebalo ili je trebalo, procenjivala određene trenutke.

Vrlo je zanimljivo da gospođa Grubješić nijednog trenutka ne pominje zašto 12 trudnica ostaje bez posla, samo se pravdaju činjenicom da čovek koji se nalazio i imao zahtev za isplatu otpremnine, a onda je neko rekao da to ne treba da se uradi, što je ovde izjavio i gospodin Dinkić, odustao. Ali kako je taj novac isplaćen imaćemo prilike da dokažemo na sudu i zaista ne bih da ostale opterećujemo time.

Gospodin Vladislav Cvetković, vi bi možda mogli reći javnosti u kakvim je privatnim odnosima sa gospodinom Dinkićem. To što zna narod priča, što reko Obrenović, pa se zna šta je tu radila Vesna Džinić, gde se nalazi danas i koji su efekti rada tih i takvih ljudi, ko je čije mame, tate i saradnike dovodio, za koga je izmišljeno radno mesto koordinatora i da li je uopšte radio.

O tome ćemo na sudu, ali se zaista nadam da će hrabrost gospodina Ćirića, da ne kažem nalog da podigne tužbu, svima nama doneti koristi da saznamo šta se u stvari u Agenciji za privatizaciju radilo, jer to ne može da sazna ni premijer raniji, ni ovaj sadašnji, čak ni ministar finansija, niti bilo koja institucija koja je zadužena za javnost rada i raspolaganje ogromnim sredstvima.

Više se neću javljati za repliku ovim povodom.