Iskorišćeno je pet minuta i 20 sekundi vremena poslaničke grupe. Narodni poslanik Milan Dimitrijević želi reč. Izvolite.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, stvarno ne mogu, a pokušavao sam da razumem zbog čega ste ovaj amandman gospodina Krstina odbili.
Radi se o odeljku zakona koji se tiče finansiranja upravljanja vodama. Ne znam u čemu je problem, da se izvori sredstava pribavljaju i putem donacija. Da li je to nešto što je neprihvatljivo za Ministarstvo? Ili donacije možda uopšte nisu ni prihvatljive? Ili nama uopšte ne trebaju više donacije? Pogotovo, što se donacije pominju, kako je rekao gospodin Krstin, u članu 188. Kako se to u jednom članu pominju, a u drugom članu ne pominju?
S druge strane, koristiću vreme poslaničke grupe, čini mi se da je dosta ovlaš prošao jedan vrlo važan član ovog zakona. Mislim da je ovaj član važan da javnost Srbije bude upoznata sa nekim činjenicama. Radi se o članu 117, radi se o vodnim uslovima. Kaže se – objekti i radovi planskog dokumenta za koje se izdaju i vodni uslovi. Tačka 4) planska dokumenta za koje se izdaju vodni uslovi se odnose na hidroelektranu, termoelektranu i nuklearne objekte.
Hajdmo da vidimo šta su to nuklearni objekti. Ne bi priča bila vrlo interesantna do pre dva-tri dana, odnosno 22. aprila, da nisu poslanici koji su članovi Odbora za zaštitu životne sredine dobili jedan poziv na jedan sastanak koji je organizovala nevladina organizacija "Beles" i sa predlogom određenih pitanja koje treba poslanici da iniciraju. Koliko vidim, poslanike vladajuće većine ovo ne zanima i to je dobro, pokazuje se odnos.
Kaže se ovako, tačka 5) jedno od tih pitanja koja bi trebalo da se iniciraju u razgovorima – verifikacija da je Zakon o vodama koji je u proceduri u skladu sa direktivama EU. Da li je direktiva EU da gradimo nuklearne objekte?
Sad kakve to opet ima veze sa ovom temom? Kaže se ovako: "tačka 6 - iniciranje revizije, strategije, energetike i decentralizacije u oblasti energetike".
Jesmo li mi to ušli, gospodine ministre, u reviziju energetike? Je l' to javnost Srbije zna nešto o tome? Hoćemo li mi to da gradimo nuklearne elektrane? Imamo mi neke obaveze koje smo ranije doneli, do 2015. godine, ili mi na mala vrata kroz jedan zakon, kakav je Zakon o vodama, uvodimo pojam nuklearnih elektrana? Mislim da je tako.
Javnost Srbije mora ovo da zna. Evo, to se ovako pojavljuje, pa će se onda u okviru ovako jedne priče koja je servirana narodnim poslanicima reći – evo, obavljena je javna rasprava. Šta je sa obnovljivim izvorima energije?
Šta o ovome misli ministar zaštite životne sredine? O nuklearnim objektima? Šta su to nuklearni objekti? Ko može od vas, gospodo iz Ministarstva poljoprivrede, da objasni narodnim poslanicima šta je to nuklearni objekat za koji se izdaje vodna dozvola? Evo, baš je to interesantno pitanje.
U sledećem članu 118. kaže: tu vodnu dozvolu može da izda i lokalna samouprava, a znamo šta je lokalna samouprava, može da izda i grad Beograd, može da izda Autonomna Pokrajina. Dakle, Zakon o zaštiti životne sredine za vas ne važi ili ga niste čitali, ili za vas ne važi moratorijum do 2015. godine?
Ili ste se možda dogovorili sa nekim finansijerima o izgradnji nuklearnih elektrana? Vi ćete natovariti još jednu bedu na vrat ovom narodu. Dakle, hajte objasnite: šta će nuklearni objekat u Zakonu o vodama i šta to znači? Šta je to, kakav je to nuklearni objekat?
Očekujem odgovore od vas, da vidimo šta je ovo u zakonu. Je l' to ta vrsta puzajuće politike, na mala vrata se uvode neki pojmovi i kaže - to je saglasno direktivama EU? Šta je sa našim zakonima? Znači, naše zakone ćemo da prekršimo, oni ne postoje, nikakva obaveza ne postoji prema starim zakonima, mimo bilo kakvih odluka, mimo bilo kakve saglasnosti i javne rasprave uvodimo pojam "nuklearni objekti" i evo u Srbiji nuklearne elektrane.
To ste vi smislili u ovom zakonu, bez rasprave, bez konsultacija. Ući ćete opet u nova zaduživanja, uvešćete čudo u zemlju Srbiju, pa će neko da investira, da nam stigne nuklearna elektrana u Srbiju, a mi ćemo na ime kredita da dajemo električnu energiju. To je vaš plan i to je politika koju vodi ova Vlada.

Pet minuta je iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Narodni poslanik Radiša Ilić želi reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, takođe bih želeo da se nadovežem na diskusiju kolege iz DSS, a što se tiče ovog člana 116. i pominjanja nuklearnih objekata.
U vreme donošenja Zakona o zaštiti od jonizujućih zračenja, prošle godine sam dosta govorio o problemu koji se kroz član 48. tog zakona pojavio pod nazivom "nuklearni objekat", i onda smo dobili štura objašnjenja od predstavnika Ministarstva za nauku da se to ne radi o nuklearnim elektranama, da su u pitanju buduća skladišta za odlaganje radioaktivnog otpada, ali nisu nam bili toliko uverljivi i sada imamo priliku da vidimo i u ovom zakonu o vodama opet pominjanje nuklearnog objekta.
Takođe je ostala bez odgovora tvrdnja SRS da je tadašnji savetnik za ekologiju u Privrednoj komori Srbije gospodin Aleksandar Perić javno objavio informaciju da Vlada Srbije traga za 16 tajnih lokacija gde bi se izgradila postrojenja za skladištenje nuklearnog otpada. Sada opet jedna činjenica da se opet u jedan zakon provlači termin "nuklearni objekat". Javnost u Srbiji bi trebalo da se zamisli da li se iza ovog nešto krije.

Minut i 45 sekundi iskorišćeno je vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe. Da li još neko želi reč?
Ako ne, na član 152. amandman je podneo narodni poslanik Siniša Stamenković. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 152. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo . Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Saša Maksimović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, poštovana predsedavajuća, amandman SNS se odnosi na član 152. Predloga, i to u stavu 1. koji se odnosi na reči "na teritoriji Republike Srbije, osim teritorije autonomne pokrajine", dakle, ove reči se brišu i stav 2. takođe se briše.
Usvajanjem predloženog amandmana, eventualno, poslanika SNS obezbeđuje se da se poslovi od opšteg interesa iz člana 150. stav 1. tačke 1, 2, 5. i 6. na celoj teritoriji Republike Srbije finansiraju iz budžeta Republike Srbije, naravno, po jedinstvenom planu i jednakom interesu svih građana, što bi u stvari trebalo da bude logično, a nažalost u ovoj državi ništa nije logično.
Kod razmatranja ovog amandmana mora se imati u vidu da se radi konkretno o sledećim poslovima. Verujem da vi sve to dobro znate, ali donošenjem nekih drugih zakona, naravno, sve ovo dođe do neke podele, a to su, kada se radi o poslovima uređenja vodotokova i zaštite od štetnog dejstva voda, uređenje i korišćenje voda, izgradnja, održavanje i upravljanje regionalnim i višenamenskim hidrosistemima i ostali poslovi od opšteg interesa.
Podela ovog poslova i njihovog finansiranja bi, između ostalog, značila da bi npr. AP Vojvodina bila nadležna za finansiranje izgradnje nasipa i zaštitu od poplava obe obale prvih 30 kilometara, recimo, reke Save, a za ostatak do Ušća bi za levu obalu bila nadležna AP Vojvodina, a za desnu obalu Srbija ili uža Srbija ili, kako bi već nazvali Srbiju van pokrajine.
Ostaje praktično nama da nagađamo da li bi svaka, kako da je nazovemo, teritorijalna jedinica gradila onoliko nasipa koliko ima novca, pa dokle ko stigne ili bi se možda takmičili u visini nasipa, da bi poplava otišla praktično na drugu stranu, naravno kod komšije.
Kada je u pitanju reka Dunav, situacija je slična, ali u stvari je malo gora. Odavno je poznato da susedne države osnivaju zajedničke fondove i organizacije za uređenje graničnih reka i zajedničku zaštitu od poplava, pa ispade da se u stvari naša država Srbija i njena pokrajina ponašaju kao dve susedne, da ne kažem neprijateljske, države, ali svaka za sebe, od kojih svaka, naravno, nezavisno uređuje svoju obalu da bi poplavila onog drugog.
Mislim da bi tada preskočili i onaj deo, to sam izneo i na Odboru za poljoprivredu pomoćnicima ministra, nakon toga i samom ministru, kada dođe do poplave, naravno, kako Zaječara, Negotina, tako i onog Novog Bečeja, koji sam pominjao i odgovornošću Pokrajine, lokalne samouprave, kako god hoćete, mislim da bi onda dobrim delom praktično izbegli takve neke poslove, odnosno dešavanja.
Poslednja stavka su ostali poslovi od opšteg interesa, a nama ostaje da se pitamo kakvi su to poslovi od opšteg interesa za građane RS koji su različiti za građane u Pokrajini u odnosu na građane van Pokrajine kada je svima dobro poznato da voda u stvari i ne zna za granice. Sasvim je očigledno da cilj ovakve podele nije efikasna zaštita građana, već namera političkih grupa i pojedinaca da uspostave kontrolu nad delom javnih sredstava i njihovog trošenja isključivo u sopstvenom interesu.

Minut i 40 sekundi je iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 142. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor za poljoprivredu podneo je amandman na član 153. Predstavnik predlagača je prihvatio ovaj amandman. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 169. amandman je podneo narodni poslanik Arpad Fremond. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 171. amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić, koji želi reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 171. Predloga zakona o vodama, gde se kaže – u članu 171. stav 1. tačka 1) posle reči – prema površini u hektarima stavlja se tačka, a ostatak teksta se briše.
Logično je da se naknada za navodnjavanje plaća po površini, odnosno po hektaru, a sve ostalo bi bilo neprimereno da se plaća na osnovu klase zemljišta, poljoprivredne kulture i drugo. Prihvatanje amandmana bilo bi u skladu sa članom 180. Predloga zakona. Cilj ovog amandmana jeste da se zemljište zaštiti od poplava, tako što će se suvišne vode što efikasnije odvesti melioracijom zemljišta.
Sada možemo doći u situaciju da naknada za, recimo, susedne parcele koje su nekim slučajem svrstane u različite klase bude sama naknada različita ili zbog različite kulture.
U obrazloženju za odbijanje amandmana predlagač je napisao sledeće – amandman se ne prihvata iz razloga što površina zemljišta nije jedini parametar, s obzirom da osnov za utvrđivanje visine naknade za odvodnjavanje jeste godišnji obračun troškova upravljanja i održavanja sistema za odvodnjavanje, a izgradnja ovih sistema uslovljena je hidrološkim režimom, topografskim karakteristikama, karakteristikama zemljišta i slično.
Međutim, vi u članu 180. istog predloga zakona za naknadu za tzv. slivna vodna naknada nemate konkretno ni klasu zemljišta, ni poljoprivrednu kulturu. Jedini merodavni uslov, kako bih rekao, jeste samo površina zemljišta za koje treba da se plati naknada. U ovom slučaju imamo i klasu i poljoprivrednu kulturu, a kada je u pitanju ova druga vrsta naknade dovoljna je samo površina.
Takođe, kolega Markićević je govorio o slivovima nekih reka. Činjenica je da reke u Srbiji odnose sve više i više poljoprivrednog zemljišta. Hteo bih da navedem jedan primer iz Pomoravskog okruga, tačnije selo Svojnovo u opštini Paraćin, a tiče se vodotoka reke Velike Morave, gde korito stalno menja tok, odnoseći bukvalno svakog dana značajne količine poljoprivrednog zemljišta.
Deo koji je nekada na karti možda izgledao drugačije, sada izgleda sasvim drugačije, a konkretno regionalni put Jagodina-Gilje-Varvarin-Trstenik biće sigurno za možda koju godinu ugrožen, jer će ga Velika Morava verovatno preseći.
Što se tiče javnog preduzeća koje se bavi gazdovanjem vodom i uređenjem vodotokova, samo da napomenem da je projekat za sanaciju rečnog korita Velike Morave kod pomenutog sela urađen još pre 10 godina, ali to je verovatno mrtvo slovo na papiru.

Minut i 30 sekundi je iskorišćeno vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Na član 171. amandman je podneo narodni poslanik Arpad Fremond. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 173. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Vlada i Odbor za poljoprivredu su prihvatili ovaj amandman. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 173. amandman je podneo narodni poslanik Vitomir Plužarević. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Vitomir Plužarević.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneli smo ispred SRS amandman na član 173. i on glasi – naknada za odvodnjavanje ne plaća se za: 1) zemljište i objekte koji se koriste za potrebe odbrane zemlje, kasarne, vojni poligoni i drugo i javne bezbednosti, 2) građevinsko zemljište pod poslovnim i stambenim objektima, ako se plaća naknada za odvodnjavanje za poslovni, odnosno stambeni objekat, 3) poljoprivredno zemljište za koje se plaća naknada za korišćenje vode za navodnjavanje. Mi predlažemo tačku 4) zaštićena prirodna dobra.
Šta predlažemo? Predlažemo da budu izuzeti od plaćanja zaštićena prirodna dobra, kao što su nacionalni parkovi, "Fruška Gora", "Đerdap", "Tara" i svi ostali zaštićeni delovi prirode. Zašto predlažemo?
Iz prostog razloga pošto znamo da Deliblatsku peščaru treba navodnjavati, a ne treba je odvodnjavati. Znamo i kako funkcionišu svi ovi zaštićeni delovi, kao što su nacionalni parkovi. Oni su u vrlo teškoj ekonomskoj situaciji. Profitabilnost je na niskom nivou. Jedva sastavljaju kraj sa krajem.
Pošto radim u Nacionalnom parku "Fruška gora", znam da treba da izdvojimo u ove svrhe odvodnjavanja pet, šest, sedam, osam miliona dinara. To je visina jednog ličnog dohotka za zaposlene. I drugi nacionalni parkovi žive u vrlo skromnim i teškim ekonomskim prilikama i uslovima.
Smatramo da ovaj naš amandman treba da se prihvati, da Ministarstvo odnosno ministar bude zadovoljan, da se nasmeši i da kaže – da, prihvatili smo ovo zbog svih ovih navedenih komentara u njegovom maniru, pa očekujemo da ministar, ako je slušao ovo što sam govorio, treba da prihvati ovaj amandman u interesu svih ovih faktora, činilaca, subjekata i objekata o kojima sam govorio.