Iskorišćeno je 30 sekundi vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Vitomir Plužarević. Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneli smo amandman na član 12. predloga ovog zakona. Mi predlažemo da se u ovom članu 12. doda novi stav i da taj novi stav glasi: "Korisnik koji vrši promenu namene šume dužan je da istu površinu koju koristi u promeni namene pošumi na površini koju mu odredi davalac dozvole za promenu namene".
Mi smatramo, pošto Ministarstvo i predlagači zakona imaju svoj komentar, da je to već regulisano nekim prethodnim članovima ili će biti regulisano nekim naknadnim članovima, da je u ovom članu 12. to bitno da stoji ovaj naš predlog. Reći ću vam i zbog čega mi to predlažemo.
Znate, uvek se taj šumski dinar ili ta šumska sredstva ne vrate na to mesto gde treba da se vrate. Mi smatramo da ko je izvršio krčenje ili uklanjanje šuma sa određenog prostora, a ima želju da na tom prostoru podigne neku infrastrukturu ili fabriku, da je on dužan da na određenom mestu koje će biti regulisano zakonom podigne novu površinu šume kao onu koju je on želeo da koristi.
To bi, na primer, izgledalo ovako. Ako znamo da se danas Beograd nalazi na površini od 80.000 hektara, to je neka gabaritna površina Beograda, i da je bilo volje i želje, odnosno da je to bilo regulisano zakonima, a uglavnom su se krčile šume oko Beograda i na tim mestima se podizale stambene zgrade, odnosno došlo je do promene namene, a nisu se podigle druge površine, na primer, u količini od 80.000 hektara.
Ovo samo figurativno govorim da bi znali zbog čega SRS želi da učvrsti taj komentar, odnosno te površine da se povećaju da bi šumovitost, ta zamišljena šumovitost u Srbiji bila u sigurnim rukama, odnosno u rukama zakona, a da ne bude u rukama pojedinaca ili grupa koje žele da na određenom prostoru obave to što žele, a znamo kako se to danas i dešava.

Jedan minut i 50 sekundi je iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 142. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, na član 14. amandman je podneo Odbor za poljoprivredu, a na sednici Odbora za poljoprivrednu predstavnik predlagača je prihvatio ovaj amandman. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 15. amandman je podnela grupa od 21. narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić. Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 16. stav 1. Predloga zakona o šumama, gde se posle reči  "sneg i slično" dodaju reči "površine pod šumom koje su uništene požarom". Amandmanom se predviđa da proces sanacije šume pošumljavanjem treba da obuhvati ne samo neobrasle površine, već i površine pod šumom koje su uništene požarom, one što se pominju u članu 9. stav 4.
Ministar opet nije ovde da bismo dobili neki adekvatan odgovor, ali opet se obraćam gospodinu Orloviću, nadam se da će mu preneti ono što bih imao da kažem o ovom amandmanu. Ovo obrazloženje koje je dao predlagač je toliko, rekao bih, konfuzno i nejasno, da sam potpuno siguran da sam napisao dobar amandman. Onaj ko je pisao odgovor verujem da je šumarske struke. Imam utisak da taj čovek u životu nije video uživo posledice šumskog požara.
Gospodine ministre, u stvari koji nije tu, i gospodine Orloviću, valjda znate dobro da požar kada prođe kroz šumu za sobom ne ostavlja samo brisani prostor, već ostaju i dalje dubeća stabla sa nagorelom korom, recimo u visini panja, sa izgorelim šumskim rastinjem, sa žbunjem, suvim lišćem itd., a vi kažete u obrazloženju da se pod neobraslom površinom podrazumevaju i površine pod šumom koje su privremeno postale neobrasle.
Stvarno mi nije jasno kako to zamišljate - prošao požar, sada imamo neke varijante, ili je svo drveće pretvoreno u prah i pepeo, ili je prošao požar, svo drveće je privremeno nestalo, pa se onda vratilo, ili prošao je požar, a vi ćete čekati da drveće, stabala koja su opožarena, za četiri, pet godina, ako su u pitanju lišćari, ako su četinari, situacija je drastičnija, popadaju i da se tako osuše, istrule, da bi se na tom terenu kasnije napravila prašuma kada nestane sklopa i tek ćete onda krenuti u saniranje tog požarišta.
Drugačije se i ne bi moglo, jer amandman koji sam podneo na član 9, gde se pominje obavezna čista seča u situacijama kada je dobar deo šume uništen požarom, vi niste prihvatili. Zaista bih voleo da dobijem nekakvo obrazloženje koje je malo više prihvatljivije od ovog, da bi moglo da se razume.
Ako pročitamo član 16. stav 1, nigde nismo mogli da vidimo i nećemo moći da vidimo da se ovde radi o šumama koje su obrasle. Pominju se neobrasle površine nastale dejstvom elementarnih nepogoda, površine na kojima nije uspelo podmlađivanje i pošumljavanje, površine na kojima je izvršeno opustošenje, bespravna seča. Međutim, o površinama koje su obrasle šumom ovde nisam mogao da pročitam ništa.
Kako ćemo onda izvršiti saniranje tog dela šume i kako ćemo izvršiti saniranje ako prethodno ne posečemo čistom sečom, normalno, kroz izvođački plan, stabala koja su uništena požarom, to stvarno ne mogu da razumem.

Minut i 50 sekundi je iskorišćen vremena ovlašćenog predstavnika. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Milan M. Nikolić, koji želi reč. Izvolite.

Podneo sam amandman na član 16. koji govori o sanaciji, u smislu da u članu 16. stavu 1. treba umesto reči: "pošumljavanje" da se dodaju reči "površine na kojoj je došlo do sušenja stabala usled pojave biljnih bolesti, štetočina ili drugih faktora".
Vlada ovaj amandman nije prihvatila iz razloga kao da se sadrži u članu 16. stav 1. i u članu 10. stav 2. Osvrnuo bih se na član 10. koji govori o promene namene šuma i šumskog zemljišta. Pod 6), kada se govori o eksploataciji mineralnih sirovina, kaže se: "Radi izgradnje objekata i korišćenja ostalih obnovljivih izvora energije malih kapaciteta, u smislu propisa kojima se uređuje oblast energetike i eksploatacije mineralnih sirovina, ako je površina šuma i šumskog zemljišta za ove namene manja od 15 hektara".
Podsetio bih vas da smo prošle godine usvojili dopune Zakona o rudarstvu. Zakon o rudarstvu tretira i obrađuje kako se vrši eksploatacija mineralnih sirovina. Tada je došlo do promene. Ranije je postojala mogućnost da nadležno ministarstvo koje gazduje šumama daje saglasnost da se može vršiti eksploatacija mineralnih sirovina na šumskom zemljištu.
Međutim, promenama Zakona o rudarstvu ukinuta je ta odredba, znači ne postoji mogućnosti da se vrši eksploatacija mineralnih sirovina na šumskom zemljištu. To se obrazlaže da i u Zakonu o šumama, kao i drugim pozitivnim propisima, ne postoje uslovi da se može dobiti saglasnost za eksploataciju mineralnih sirovina na šumskom zemljištu.
Pošto su ova dva zakona u suprotnosti, Zakon o rudarstvu ne dozvoljava, zbog Zakona o šumama, da se vrši eksploatacija mineralnih sirovina, a Zakon o šumama dozvoljava, ali maksimum do 15 hektara, postavljam pitanje – šta ako Rudarski basen Kolubara naiđe na šumsko zemljište; moguće je samo da vrši eksploataciju 15 hektara, a posle toga prekida eksploataciju.
To je jedan primer, da ne govorim o drugim eksploatacijama, da li su to kamenolomi ili druge vrste mineralnih sirovina. Voleo bih da neko iz Ministarstva to objasni.

Trideset sekundi je iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Radiša Ilić, ovlašćeni predstavnik.

Dame i gospodo narodni poslanici, došao je ministar, mada mi je žao što nije mogao da čuje moje primedbe na član 9. i član 16, ali što se tiče člana 16. i amandmana koji je podneo naš kolega Milan Nikolić, koliko god da sam pokušavao da protumačim i ovo obrazloženje za odbijanje amandmana, nisam uspeo da nađem opravdan razloga zbog koga je odbijen.
U stavu 1. ovog člana nigde niste pomenuli saniranje šume pošumljavanjem, koja je, recimo, opustošena ili osušena, uništena usled delovanja biljnih bolesti i štetočina. Šta treba uraditi sa tim površinama koje su uništili, recimo, potkornjaci ili gubari ili neke vrste virusa? Da li treba da ostanu, rekao bih, nemi spomenici do sušenja i rušenja stabala zbog truleži ili da se takve površine saniraju?
Recimo, u Britanskoj Kolumbiji u Kanadi potkornjaci su doveli do sušenja miliona hektara pod šumama, da li to znači da se takve šume neće sanirati? Još manje razumem zašto ste se pozvali na član 10. stav 2. koji se odnosi na promenu namene šuma?
Možda ste mislili na stav 3, ali on se odnosi na suzbijanje pojave štetočina. Tražimo zakonsku formulu za saniranje šuma koje su već uništene, osušene, a ne za površine pod šumom, na čijem delu bi trebalo da dođe do suzbijanja širenja štetočina, odnosno biljnih bolesti.

Dva minuta i 40 sekundi iskorišćeno vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe. Da li još neko želi reč?
Ako ne, na osnovu člana 142. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, na član 16. amandman je podneo Odbor za poljoprivredu. Predstavnik predlagača je na sednici Odbora prihvatio amandman. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Spasojević. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 21. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 25. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Nikolić i Miroslav Petković. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Zoran Nikolić.

Jako mi je žao što ministar nije prisutan, jer imam i neka pitanja za njega.
Što se tiče ovog amandmana, gospodin Miroslav Petković i ja smo podneli ovaj amandman, koji glasi: "Program donosi Ministarstvo, a na teritoriji AP nadležni organ AP uz saglasnost Ministarstva za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo".
Apsolutno smo svesni činjenica da prenos nadležnosti jeste u toku, ali to ne znači da taj prenos nadležnosti treba da bude u tom obimu da imamo dva odvojena sistema. Sem jedinstvenog informacionog sistema, zapravo imamo dva javna preduzeća, dva različita planiranja i nadležnosti Skupštine Republike Srbije se svode samo na užu teritoriju Republike Srbije, odnosno bez AP Vojvodine.
Meni nije jasno zbog čega se to radi i zbog čega je to tako urađeno. Jako mi je žao što ovaj amandman nije prihvaćen, ali ono o čemu želim nešto više da kažem, a vezano je i za ovaj amandman, jeste da su prihvaćeni na Odboru za poljoprivredu neki drugi amandmani. To je ono što javnost nije upoznata sa dešavanjima u Narodnoj skupštini između dve sednice ili između dve rasprave.
Imali smo načelnu raspravu. Rekao sam svoje mišljenje u ime poslaničke grupe o ovom zakonu. Jedna od glavnih primedbi jeste da ovaj zakon postavlja temelje razdvajanja upravljanja šumama na teritoriji AP i teritorije Republike Srbije, odnosno uže Srbije, moram tu formulaciju da izgovorim.
Šta se desilo? Ovo je zamerka, ne znam da li ste informisani, ali želim i da vas informišem, i skupštinskim telima koja ne rade svoj posao na adekvatan način.
Naime, imali smo načelnu raspravu početkom aprila o ovom zakonu. Trinaestog aprila je zakazan Odbor za poljoprivredu. Na tom odboru su postojali amandmani koje je predložio kolega iz Saveza vojvođanskih Mađara, gospodin Fremond, ali ti amandmani nisu bili predati uz saglasnost sa procedurom, zakasnilo se o roku, ali su poslanici DS prihvatili te amandmane kao amandmane Odbora za poljoprivredu i tako ih predložili na sednici Odbora za poljoprivredu, koji se tiču i koji ulaze u materiju jednu vrlo opasnu, a to je da je AP vlasnik šumskog zemljišta na teritoriji AP i da pored formulacije državne svojine imamo i formulaciju svojine AP Vojvodine.
Na tom odboru je kolega iz DS u ime odbora predložio te amandmane. Ti amandmani su postali amandmani odbora i na tom Odboru za poljoprivredu je ministar u ime Vlade prihvatio te amandmane. Tumačim da kada ministar prihvati nešto u ime Vlade, kada prihvati određene amandmane, ti amandmani postaju sastavni deo zakona. Vi klimate glavom – ne, potreban je i Odbor za zakonodavstvo da to potvrdi, ali on to nije učinio.
Međutim, 20. aprila je zakazana nova sednica Odbora za poljoprivredu, gde su ti amandmani brže-bolje povučeni. Oni isti koji su se zalagali nedelju dana ranije za sedam dana kasnije su govorili kako ti amandmani nisu dobri.
Međutim, gde je tu problem? Na toj sednici Odbora za poljoprivredu nije bilo predstavnika Vlade i nije bio nadležni ministar na tom odboru. Mogu da razumem da su poslanici DS dobili po ušima od svojih centrala, pa da su brže bolje morali da povlače te amandmane. To je legitimno i to je sasvim u redu, to govori koliko su autonomni u svom radu u Narodnoj skupštini, ali mi nemamo povratno mišljenje od strane ministra.
Ni do dan danas ne znamo da li je ministar, koji je prihvatio te amandmane, voljan sada da te amandmane povuče ili se sa njima ne slaže ili da da svoje mišljenje, mislim da je dužan i stručnoj javnosti, ali i najširoj javnosti, građanima Srbije, da objasni zbog čega je 13. aprila te amandmane prihvatio, a posle na Odboru za poljoprivredu se nije pojavio, kada su poslanici DS u Odboru za poljoprivredu te amandmane povlačili?
Ovde se radi o jednoj vrlo ozbiljnoj stvari, ili da kažem, vrlo ozbiljnom pokušaju, jer, ponoviću, jedno je prenos nadležnosti, jedno je kada nadležne organe u AP ovlastite da se bave planiranjem, da gazduju šumama, a sasvim je druga stvar kada šumsko zemljište, odnosno imovinu želite amandmanima da iz one formulacije koja postoji, a da je to državna svojina, pretvorite u svojinu AP Vojvodine.
Ono što je meni potrebno, mislim da je sada i zgodna prilika, samo da od ministra Dragina dobijemo to tumačenje, da li se on takođe kao i Odbor za poljoprivredu ne slaže sa amandmanima koje je Odbor za poljoprivredu predložio, a koji se tiču imovine, odnosno koji definišu državnu svojinu kao imovinu AP Vojvodine?
Tu se radi o 11 amandmana i vrlo je važna stvar, ovo tumačim kao jedan pokušaj da na uštrb naših zakonskih obaveza vršimo prenos nadležnosti, se pokušava nešto što je već viđeno u ranijem periodu i što je nama kao građanima i kao državi stvorilo puno problema. Zahvaljujem.