Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je trenutak da kažem još nekoliko reči o ovome što smo upravo sada načeli, a da stvar bude razjašnjena do kraja. Ustav iz 2006. godine u članu 10. kaže da su u Republici Srbiji u službenoj upotrebi srpski jezik i ćirilično pismo i dalje kaže da se službena upotreba drugih jezika i pisama uređuje zakonom, na osnovu Ustava, kao što je gospodin Đura Mučenski i pročitao. Dakle, što se nas tiče, Ustav je ovo pitanje dobro uredio.
Sada su neki pročitali iz ovog što je Ustav rekao u članu 10. da, pošto nije izričito zabranjena latinica, ona postaje drugo pismo srpskog naroda. Neverovatno je kolikom se brzinom ona širi i kolike dimenzije sve ovo poprima.
Kada sam videla da postoje izmene i dopune Zakona, zaista sam se obradovala, jer sam računala da ćemo sada imati nešto konkretnije vezano za upravo ovaj problem koji se pojavljuje u Srbiji, a to da je latinica postala drugo pismo srpskog naroda, tu konstataciju čitam u mnogim medijima i to se provlači kao prednost srpskog naroda, koji ima dva pisma i može da se ponaša na način da koristi jedno ili drugo, shodno tome kako mu je potrebno.
Moram da upozorim i javnost i sve nas ovde, gospodo narodni poslanici koji, pretpostavljam da volimo svoj narod i svoj jezik, poštujemo i želimo da ga sačuvamo, na činjenicu da je Unesko priznao kao jedino autentično pismo srpskog naroda ćirilicu, a da taj isti Unesko latinično pismo pripisuje hrvatskom narodu.
Tako da može da se desi da jednog dana, kao što danas Albanci svojataju srpske spomenike materijalne kulture, a prema ovome što je Unesko odredio, sva naučna i kulturna dostignuća koja budu napisana na pismu koja se zove latinica, jednostavno proglase kulturom drugog naroda. To je opasnost u koju mi sebe dovodimo time što pokušavamo da budemo široki i time što pokušavamo da objasnimo srpskom narodu da oni koji se zalažu za srpski jezik i ćirilično pismo, a spadam u te, jesu kočničari napretka, jer Evropa ne prepoznaje ćirilično pismo. Nisam mislila na vas, mislim na celu situaciju danas u Srbiji. Dakle, da Evropa ne prepoznaje ćirilično pismo i da put prema EU znači odreći se svog pisma, svoje kulture i civilizacije.
To naravno nije tačno, jer ako pogledamo da se i Grčka i Bugarska služe ćiriličnim pismom, a da su uspeli da isposluju, naročito Bugarska da 2010. godine kada bude štampala evre, jer prelazi na evro, to sve bude napisano ćiriličnim pismom. Evropa je prihvatila ćirilicu kao jedno od svojih pisama i tu ništa nije sporno kada se vodi računa o tome da je ćirilica kočnica prema EU.
S druge strane, moram da vam kažem da je u jednom momentu, kada su "Majkrosoft" i "Gugl" došli na srpsko područje, imali aplikacije na srpskom jeziku koje su uradili ćirilicom, ali da se iz nekog razloga, pošto smo pokazali da vladamo latinicom i svim ostalim, oni su od toga odustali, jer mi smo bili preterano komplikovani u zahtevu da ispoštujemo latinicu.
Još jednu stvar da vam kažem, ako danas pogledate samo ovaj uži centar Beograda, a rađeno je jedno istraživanje, samo 16% natpisa je ćirilično, a u Novom Sadu je 18%. To je skandalozno jer se nalazimo u Srbiji, ne nalazimo se na nekom drugom mestu i smešno je da svoje pismo na takav način degradiramo.
Ako pogledamo kako izgleda stanje sa dečijom štampom, sa slikovnicama, knjigama, albumima sa sličicama, dečijom televizijom, vidimo da je samo u procentu od 20% svega toga na ćiriličnom pismom, 80% je latinično. Imali smo čak i neke dečije slikovnice i knjige za decu koje su bile napisane hrvatskim jezikom.
Nije različita situacija ni kada su u pitanju odrasli. Samo 25% dnevnih novina, knjiga oko 25% je napisano ćirilicom, ostalo je napisano latinicom, kažu – zbog lakšeg tržišta. Naravno, nisam sigurna da se baš naše knjige i naša štampa na latiničnom pismu čita baš zbog toga što je napisana latinicom u bivšim jugoslovenskim republikama.
Setite se, svako od nas ponaosob, da li postoje neke dnevne novine koje su napisane ćirilicom? Postoje jedne, koliko sam uspela da nađem.
Ono što hoću da kažem i što je moj apel i što možda nije direktno vezano za ove izmene i dopune zakona, a zaista sam volela da bude vezano za izmene i dopune ovog zakona, jeste da mislimo o sebi dobro, da poštujemo ono što smo, ko smo i odakle smo, zbog toga što će nas Evropa prihvatiti prema stepenu poštovanja koji imamo prema sami sebi. Ukoliko se budemo ponašali snishodljivo, kao što primećujem da se u poslednje vreme ponašamo, zaista nas neće niko voleti, ceniti i razumeti. Teško je razumeti narod koji se odriče sam sebe i svojih civilizacijskih dostignuća. Hvala.
