Poštovana predsednice, poštovani gospodine ministre, poštovane kolege narodni poslanici i poštovani građani Srbije koji gledate ovaj prenos, moram da vam kažem da su svi razumni rokovi za neke odgovore na postavljena pitanja koja ovde mesecima postavljam istekli.
Interesuje me da vi odgovorite i nama, i meni i građanima Srbije, šta ste preduzeli i šta mislite da preduzmete, biću zadovoljan i vašim odgovorom da ništa ne možete da preduzmete, ali da onda to građani Srbije znaju, povodom toga da neki ministri i ministarke uporno ignorišu pitanja koja ovde postavljam mesecima?
Želim da podsetim i vas i kolege narodne poslanike da ste vi jednu ministarku, gospođu Snežanu Marković, javno opomenuli sa govornice. Možda je to bilo preoštro, možda je bilo i neopravdano, s obzirom da je ona dokazala i meni, iako to nisam tražio, a radi se o igralištima za invalide, da je ona to časno i pošteno radila, i moj politički moral i poštenje, onako kako ga shvatam, mi nalaže da to kažem.
Krajem decembra 2009. godine sam kao inicijator i podnosilac amandmana za izgradnju tih igrališta dobio obaveštenje od gospođe ministarke šta je sve urađeno taksativno u 2009. godini i to je za svaku pohvalu.
Nije za pohvalu, gospođo predsednice, da ministarka finansija uporno izbegava odgovor. Ne znam da li sada imam pravo na novih pet minuta, jer sam ovo pitanje već postavio deset puta u ovoj Narodnoj skupštini, a tiče se para, novca kojim su građani Srbije opljačkani putem SMS poruka, licitacija, kako kažem, kocke na tzv. Javnom servisu.
Moje pitanje je bilo vrlo jednostavno i prosto – gde su pare? Vidimo da je organizovana grupa kriminalaca koja se sa time bavila pohapšena. Dobili smo izveštaje u sredstvima informisanja. Dobili smo i da su nađena 53 automobila i tri stana. Svako može da izračuna da je to sto miliona. Gde je 400 miliona?
U jednom od odgovora kojim je dostavio "mali miš" koji se krije iza reči "kolegijum", znamo kog "kolegijuma", da je on uplatio 20% tih sredstava u budžet Republike Srbije. Postavio sam pitanje – zašto ta sredstva, kao što se radi kod drugih grupa koje su se bavile organizovanim kriminalom i koje su pohapšene, u izveštajima i ministra policije i svih državnih organa smo videli da su ta sredstva blokirana.
Ovoga puta jednostavno nema odgovora. Iz onoga što sam shvatio kako je taj sistem funkcionisao, jedan deo sredstava kroz automobile i stanove je otišao kako je otišao, jedan deo sredstava je uplaćen u budžet Republike Srbije, a jedan je ostao Državnoj lutriji Srbije.
Mene sada interesuje taj deo, da li je on uplaćen, a očigledno jeste, u budžet Republike Srbije? Zašto ta sredstva nisu blokirana? Na koji način ministarka finansija misli da se taj novac vrati građanima Srbije, koji je ''zarađen'', tako da kažem, očigledno na prevaran način, jer istraga i hapšenje ljudi očigledno su to pokazali?
Želim da podsetim i vas i građane Srbije da sam u zadnjoj sedmici novembra, novembra 2009. godine upozorio šta znače ovakve igre, da tako kažem, i igrice, emitovane na Javnom servisu koju plaćaju svi građani Srbije, šta znače u moralnom pogledu, ne pominjući nikakvu i ničiju krivičnu odgovornost.
Nekome je trebalo tri meseca da to shvati i da onda obavesti građane Srbije da se eto desilo, mi nismo krivi, ne znamo ko je kriv, neka utvrde državni organi, sudski organi ko je kriv. U to ne ulazim i samo pitam – gde je novac? Gde je 400 miliona para, za koje su građani očigledno prevareni, učestvujući u prevarnim SMS igricama na Javnom servisu, koji ti isti građani finansiraju putem TV pretplate?
Pošto je jedan od slogana tzv. Javnog servisa "Vaše pravo da znate sve", izvinjavam se, to sam veoma bukvalno shvatio, da za naš novac mi građani Srbije i treba sve da znamo. Zato pitam – gde su pare? Gde je 400 miliona dinara? Da li je ovo sve što se događa, "mali miš" koji se krije iza reči "kolegijum", kupuje ulaznicu od državnog vrha Srbije za sledeći mandat na mestu direktora, generalnog direktora Javnog servisa Srbije? Hvala lepo.