Dame i gospodo poslanici, juče sam pohvalio ministre i sve savetnike oko Ministarstva. Danas vidim da ih pola nema. Juče je bila gužva, ali danas je izgleda treći dan bi bilo verovatno svedeno na jedno ili dvoje. Danas nema ministra za poljoprivredu, ali tu je bivši ministar i ministar sadašnji trgovine, koji će verovatno na određena pitanja koja budem postavio tražiti određeni odgovor.
Postavio sam amandman na član 4, i to 11a, koji glasi – da obavestimo veterinara i dosad sprovođene terapije na lečenju životinja.
Amandman se odbija, navodno zato što treba da određenu terapiju ili, da kažem, lekove koje je veterinar sprovodio na životinji treba da prati vlasnik, a ne u stvari veterinar.
Sada vas pitam, kada veterinar dođe u štalu ili obor i kada uradi svoje određene usluge i pregleda životinju, on u stvari, kada sve to obavi, na kraju dostavlja račun i upisuje lekove i, normalno, svoje usluge koliko je naplatio vlasniku, a u stvari ne piše čitav istorijat bolesti koje je lečio ili koje treba da leči. Prema tome, smatram da u stvari ovde treba čitav dosije da prati i da ima veterinar, a ne u stvari vlasnik životinja.
Dame i gospodo, vidimo već 10-ak i više godina jednu veliku eroziju što se tiče proizvodnje, vezano za poljoprivredu, naročito u veterini. Veterinarske usluge su danas postale najskuplje, baš zbog toga što se primenjuju strani lekovi i vlasnici, odnosno seljaci, takoreći ponekad u nemogućnosti da angažuju veterinare, prepuštaju slučaju, pa šta se desi, da li će životinja da ugine ili ne.
Vi ste videli kolika se i dobro je što se to diglo na jedan veći nivo, kada je u pitanju bila Mila keruša, kada se toliko građana pobunilo protiv jednog neljudskog čina na jednoj nedužnoj životinji. Ali, sada vas pitam – koliko je takvih ljudi danas koji su invalidi u Srbiji, da li se prema njima tako ponaša? Da li oni koji imaju određene proteze mogu na adekvatan način da ih posle jednog izvesnog vremena nošenja zamene ili da ih poprave?
Da li su se tada pobunili građani za zaštitu takvih građana, kao što ima slučaj kod mene, moj komšija gospodin Ranko, koji ne može da promeni svoju protezu, zato je popunjava određenim krpama i sunđerima, da bi mogao da hoda?
Dame i gospodo, ako danas pogledamo i vidimo šta je promašeno u strategiji u samoj poljoprivredi, vi ste od milion nezaposlenih ljudi mogli danas da napravite jednu od najbogatijih zemalja u okruženju, pored ove jadne ili kriminalne globalizacije i privatizacije u Srbiji.
Mogli ste 500 ljudi da vratite nazad na svoja ognjišta, da ste im omogućili adekvatne uslove za proizvodnju u poljoprivrednoj proizvodnji, ali vi to niste učinili.
Vi ste danas učinili to da, kao što je danas na sreću prisutan i ministar za trgovinu, da se celokupna ili možemo reći uvozna roba danas, vezano za poljoprivredu, nalazi iz Kine, tako da možete da nađete beli luk koji je iz Kine, pasulj koji je iz Kine i da ne nabrajam sve te proizvode.
Pitam vas – gde je naš proizvod? Zato što nema planske proizvodnje, gospodine ministre, u predizbornoj kampanji za ovo kada ste 2007, 2008. godine, obećavali ste mačvanskim seljacima med i mleko, da će dobiti određene kredite i subvencije. Dobio je seljak kredite i subvencije, ali vi ste ga danas upropastili. On je danas upropašćen jer ne može da poseje, ne može da zaseje, vidite koji su rokovi, sve probijeni, vezano za setvu.
Šta mislite kako će seljak da vrati te kredite. Nikako ne može da ih vrati, jer prvo ste mu devalvirali cenu, otkupnu cenu svog proizvoda, vezano za živu stoku, a to je svinja i junadi. Vi kažete – otvoreno je tržište za proizvodnju junećeg mesa, ali vas pitam – odakle ćemo da nabavimo repromaterijal, kada ste uništili matična gnezda?
Uništili ste priplodne svinje, uništili ste krave, uništili ste sve ono što je bilo jedna velika blagodet i čime smo se ponosili u Srbiji, i u vremenu Obrenovića i Karađorđevića smo tu robu izvozili. Ali, pitam vas – danas gde se nalazi Srbija?
Vi kažete – ostvaren je suficit u poljoprivrednoj proizvodnji, ali nemojte zaboraviti, taj suficit ste ostvarili vi, a ne seljak, jer ste od njega opljačkali i uzeli badava njegov proizvod. Ali, pitam vas – da li znate na osnovu čega je još određen suficit? Određen je suficit u sakupljanju sekundarnih sirovina. Srbija je danas postala zemlja u kojoj se sakupljaju sekundarne sirovine i gde se hvalimo da smo taj proizvod izvezli napolje.
Dame i gospodo, vi danas pričate ili govorite kako vodite brigu o seljaku.
Reći ću vam, od 800 preparata koji se danas nalazi u Srbiji samo je 300 registrovano. Šta je sa onih 500? Ko je proizvođač i ko je uvoznik tih preparata, tih herbicida i insekticida koji se danas uvoze i koji se nalaze na tržištu Srbije? Ne zna se ko je.
Dame i gospodo, kada pogledate i kada vidite, jedan mlad čovek, jedan mlad seljak danas nema perspektive, jer nema svoje budućnosti, ne zna šta ga čeka. U stvari, njegov proizvod je sezonskog karaktera.
On ga proizvodi, on ga seje sada da bi mogao da ga žanje ili da ga bere tek za šest meseci ili sedam-osam meseci. Znači, on nema nikakvu svoju perspektivu i on živi u jednoj velikoj neizvesnosti. Vi ste danas doveli seljaka, jer vi ne stojite iza njega. Seljak vam treba samo onda kada treba da vam pruži glasove, onda kada treba da dođete da ga izlažete, da mu obećavate kule i gradove.
Dame i gospodo, čuli ste juče u jednom iscrpnom izlaganju, odgovoru gospodina ministra Saše Dragina, kada mi je u roku od 30 sekundi odgovorio nešto, nažalost, što nije tačno. Voleo bih da je tačno i da sam ja pogrešio, jer primena totalnih herbicida ne može ni u bilo kojoj visoko termičkoj obradi da se uništi, a ti totalni herbicidi se koriste u proizvodnji modifikovanih biljaka.
Drugo, ono što sam isto tako hteo da kažem juče, ali mi na to pitanje nije odgovorio u prethodnom zakonu o modifikovanim biljkama, gospodin ministar je striktno rekao da se na teritoriji Srbije ne mogu proizvoditi modifikovane biljke. Juče je to prećutao, jer je izbegao taj odgovor.
Ovim zakonom opet hoćete na mala vrata da uvedete modifikovana semena u Srbiju. Dame i gospodo, morate misliti o Srbiji. Morate mislite o srpskom seljaku. Morate misliti o srpskoj budućnosti, o našoj deci.
Na kraju da kažem, zaboravili ste danas da kažete o jednom događaju koji se desio, a to je u Dobrovoljačkoj ulici 1992. godine, kada su izginula naša deca u Sarajevu, naši vojnici, naši pitomci, niste danas minutom ćutanja odali poštu toj našoj izginuloj deci. Hvala.