Gospođo Kolundžija? (Ne.) Dobro.
Obaveštavam vas da su sednici sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Riza Halimi, Elvira Kovač, Laslo Varga, Miloš Aligrudić i Arsen Đurić.
Takođe vas obaveštavam da sam, saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika, pozvala da sednici, pored predstavnika predlagača dr Saše Dragina, ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, i dr Slobodana Milosavljevića, ministra trgovine i usluga, prisustvuju i državni sekretari u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, i to: Željko Radošević, Dragan Injac, Mirjana Milošević i Milan Petrović, kao i Momčilo Mitreski, Milan Stegić, Miloš Milovanović i Slobodan Teofanov, pomoćnici ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Takođe sam pozvala da prisustvuju Dušan Pajkić, direktor Generalnog inspektorata, Dejan Serdar, direktor Uprave za agrarna plaćanja, Saša Orlović, direktor Uprave za šume, Jan Boćanski, direktor Uprave za zaštitu bilja, Zoran Jeličić, direktor Uprave za zemljište, Zoran Mićović, direktor Uprave za veterinu, Milan Đakov, direktor Kompenzacionog fonda i Uroš Ungurović, direktor Direkcije za nacionalne referente laboratorije.
Prelazimo na 12. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O VETERINARSTVU (nastavak u pojedinostima)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Živkov. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Vlada Milojković Da li neko želi reč? Gospodin Vlada Milojković. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 4. stav 9. zakona o izmeni Zakona o veterinarstvu koji glasi – reči "Centralnoj bazi" brišu se.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman uz obrazloženje da svaka prijava promene lokacije, kao i promena brojnog stanja životinja, odnosno odjava, mora registrovati u jednoj bazi, centralnoj bazi.
Postojeći član Zakona koji glasi – prijave promene lokacija, kao promene brojnog stanja životinja veterinarskoj stanici radi prijave, odnosno odjave životinja je prihvatljiviji za vlasnike, odnosno držaoce životinja.
Prilikom promene ovog člana, Vlada, odnosno nadležno ministarstvo nije vodilo računa o starosnoj kategoriji vlasnika, odnosno držaoca životinja, stepenu obrazovanosti i nerazvijenosti seoskog domaćinstva.
Dame i gospodo, u velikom broju opština, kao i opština Ražanj iz koje dolazim, starosna struktura vlasnika, držaoca životinja u 70% domaćinstava je preko 65 godina, koja iz gore navedenih razloga neće biti u mogućnosti da prijavi promenu koja je nastala. Da bi ovaj član bilo moguće primeniti, trebalo bi zatvoriti sva pijačna mesta u Srbiji i zabraniti klanje životinja u domaćinstvu.
Dame i gospodo, samo da vas podsetim da svaki srpski seljak u toku godine slavi najmanje dve slave, a da ne govorimo o Božiću, Uskrsu, Novoj godini, rođendanima, svadbama, koliki se tada broj životinja pokolje, koji nikada neće biti odjavljen. Kako će vlasnik prijaviti promenu prebivališta životinja, ako svoju životinju proda nakupcu kome ne zna ime ni adresu? Kako će tog nakupca primorati da mu pokaže ličnu kartu?
Zbog svega navedenog, postojeći član Zakon gde vlasnik, odnosno držalac životinja, svaku promenu prijavljuje veterinarskoj stanici, a stanica centralnoj bazi, je primenjiv i u našim uslovima. Ministarstvo promenom ovog člana nije vodilo računa o seljaku u Srbiji, već je zakon prilagodilo EU, koji u našim uslovima neće biti adekvatno primenljiv.
Dame i gospodo, promenom ovog člana nećemo postići bolji uvid u brojno stanje životinja i promenu lokacija životinja, već naprotiv, ćemo za par godina udvostručiti broj životinja upravo zbog svega navedenog, odnosno neodjavljivanja zaklanih životinja, životinja prodatih na pijacama, odnosno nakupcima..

        Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Srboljub Živanović, koji želi reč. Izvolite.

Dame i gospodo poslanici, juče sam pohvalio ministre i sve savetnike oko Ministarstva. Danas vidim da ih pola nema. Juče je bila gužva, ali danas je izgleda treći dan bi bilo verovatno svedeno na jedno ili dvoje. Danas nema ministra za poljoprivredu, ali tu je bivši ministar i ministar sadašnji trgovine, koji će verovatno na određena pitanja koja budem postavio tražiti određeni odgovor.
Postavio sam amandman na član 4, i to 11a, koji glasi – da obavestimo veterinara i dosad sprovođene terapije na lečenju životinja.
Amandman se odbija, navodno zato što treba da određenu terapiju ili, da kažem, lekove koje je veterinar sprovodio na životinji treba da prati vlasnik, a ne u stvari veterinar.
Sada vas pitam, kada veterinar dođe u štalu ili obor i kada uradi svoje određene usluge i pregleda životinju, on u stvari, kada sve to obavi, na kraju dostavlja račun i upisuje lekove i, normalno, svoje usluge koliko je naplatio vlasniku, a u stvari ne piše čitav istorijat bolesti koje je lečio ili koje treba da leči. Prema tome, smatram da u stvari ovde treba čitav dosije da prati i da ima veterinar, a ne u stvari vlasnik životinja.
Dame i gospodo, vidimo već 10-ak i više godina jednu veliku eroziju što se tiče proizvodnje, vezano za poljoprivredu, naročito u veterini. Veterinarske usluge su danas postale najskuplje, baš zbog toga što se primenjuju strani lekovi i vlasnici, odnosno seljaci, takoreći ponekad u nemogućnosti da angažuju veterinare, prepuštaju slučaju, pa šta se desi, da li će životinja da ugine ili ne.
Vi ste videli kolika se i dobro je što se to diglo na jedan veći nivo, kada je u pitanju bila Mila keruša, kada se toliko građana pobunilo protiv jednog neljudskog čina na jednoj nedužnoj životinji. Ali, sada vas pitam – koliko je takvih ljudi danas koji su invalidi u Srbiji, da li se prema njima tako ponaša? Da li oni koji imaju određene proteze mogu na adekvatan način da ih posle jednog izvesnog vremena nošenja zamene ili da ih poprave?
Da li su se tada pobunili građani za zaštitu takvih građana, kao što ima slučaj kod mene, moj komšija gospodin Ranko, koji ne može da promeni svoju protezu, zato je popunjava određenim krpama i sunđerima, da bi mogao da hoda?
Dame i gospodo, ako danas pogledamo i vidimo šta je promašeno u strategiji u samoj poljoprivredi, vi ste od milion nezaposlenih ljudi mogli danas da napravite jednu od najbogatijih zemalja u okruženju, pored ove jadne ili kriminalne globalizacije i privatizacije u Srbiji.
Mogli ste 500 ljudi da vratite nazad na svoja ognjišta, da ste im omogućili adekvatne uslove za proizvodnju u poljoprivrednoj proizvodnji, ali vi to niste učinili.
Vi ste danas učinili to da, kao što je danas na sreću prisutan i ministar za trgovinu, da se celokupna ili možemo reći uvozna roba danas, vezano za poljoprivredu, nalazi iz Kine, tako da možete da nađete beli luk koji je iz Kine, pasulj koji je iz Kine i da ne nabrajam sve te proizvode.
Pitam vas – gde je naš proizvod? Zato što nema planske proizvodnje, gospodine ministre, u predizbornoj kampanji za ovo kada ste 2007, 2008. godine, obećavali ste mačvanskim seljacima med i mleko, da će dobiti određene kredite i subvencije. Dobio je seljak kredite i subvencije, ali vi ste ga danas upropastili. On je danas upropašćen jer ne može da poseje, ne može da zaseje, vidite koji su rokovi, sve probijeni, vezano za setvu.
Šta mislite kako će seljak da vrati te kredite. Nikako ne može da ih vrati, jer prvo ste mu devalvirali cenu, otkupnu cenu svog proizvoda, vezano za živu stoku, a to je svinja i junadi. Vi kažete – otvoreno je tržište za proizvodnju junećeg mesa, ali vas pitam – odakle ćemo da nabavimo repromaterijal, kada ste uništili matična gnezda?
Uništili ste priplodne svinje, uništili ste krave, uništili ste sve ono što je bilo jedna velika blagodet i čime smo se ponosili u Srbiji, i u vremenu Obrenovića i Karađorđevića smo tu robu izvozili. Ali, pitam vas – danas gde se nalazi Srbija?
Vi kažete – ostvaren je suficit u poljoprivrednoj proizvodnji, ali nemojte zaboraviti, taj suficit ste ostvarili vi, a ne seljak, jer ste od njega opljačkali i uzeli badava njegov proizvod. Ali, pitam vas – da li znate na osnovu čega je još određen suficit? Određen je suficit u sakupljanju sekundarnih sirovina. Srbija je danas postala zemlja u kojoj se sakupljaju sekundarne sirovine i gde se hvalimo da smo taj proizvod izvezli napolje.
Dame i gospodo, vi danas pričate ili govorite kako vodite brigu o seljaku.
Reći ću vam, od 800 preparata koji se danas nalazi u Srbiji samo je 300 registrovano. Šta je sa onih 500? Ko je proizvođač i ko je uvoznik tih preparata, tih herbicida i insekticida koji se danas uvoze i koji se nalaze na tržištu Srbije? Ne zna se ko je.
Dame i gospodo, kada pogledate i kada vidite, jedan mlad čovek, jedan mlad seljak danas nema perspektive, jer nema svoje budućnosti, ne zna šta ga čeka. U stvari, njegov proizvod je sezonskog karaktera.
On ga proizvodi, on ga seje sada da bi mogao da ga žanje ili da ga bere tek za šest meseci ili sedam-osam meseci. Znači, on nema nikakvu svoju perspektivu i on živi u jednoj velikoj neizvesnosti. Vi ste danas doveli seljaka, jer vi ne stojite iza njega. Seljak vam treba samo onda kada treba da vam pruži glasove, onda kada treba da dođete da ga izlažete, da mu obećavate kule i gradove.
Dame i gospodo, čuli ste juče u jednom iscrpnom izlaganju, odgovoru gospodina ministra Saše Dragina, kada mi je u roku od 30 sekundi odgovorio nešto, nažalost, što nije tačno. Voleo bih da je tačno i da sam ja pogrešio, jer primena totalnih herbicida ne može ni u bilo kojoj visoko termičkoj obradi da se uništi, a ti totalni herbicidi se koriste u proizvodnji modifikovanih biljaka.
Drugo, ono što sam isto tako hteo da kažem juče, ali mi na to pitanje nije odgovorio u prethodnom zakonu o modifikovanim biljkama, gospodin ministar je striktno rekao da se na teritoriji Srbije ne mogu proizvoditi modifikovane biljke. Juče je to prećutao, jer je izbegao taj odgovor.
Ovim zakonom opet hoćete na mala vrata da uvedete modifikovana semena u Srbiju. Dame i gospodo, morate misliti o Srbiji. Morate mislite o srpskom seljaku. Morate misliti o srpskoj budućnosti, o našoj deci.
Na kraju da kažem, zaboravili ste danas da kažete o jednom događaju koji se desio, a to je u Dobrovoljačkoj ulici 1992. godine, kada su izginula naša deca u Sarajevu, naši vojnici, naši pitomci, niste danas minutom ćutanja odali poštu toj našoj izginuloj deci. Hvala.

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Krstin. Da li neko želi reč? (Da.) Gospodin Krstin.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo iz više ministarstava pošto vidim tu i ministra trgovine i usluga, držim Zakon o veterini koji smo doneli ranije i izmene i dopune Zakona o veterini, i kao što sam juče rekao teško je usaglasiti jedan i drugi. Jedan i drugi jesu evropski zakoni, ali ovaj sa dopunama je napravio malu konfuziju oko ovog samog konkretnog Zakona o veterini.
Na osnovu amandmana koji sam podneo, a to je da se u članu 10. posle stava 2. dodaje stav 3, koji glasi – u slučaju kršenja odredbe iz stava 1. ovog člana navedeno gazdinstvo mora da bude zakonski sankcionisano, da ne kažemo kažnjeno. Zašto ovo govorim? Iz prostog razloga što ste se u izmeni i dopuni Zakona dotakli tog dela o kome ću da pričam.
Naime, posle reči – sopstvenog stočarstva, u dopunama Zakona o veterinarstvu ubacili još – i na farmama u sopstvenom vlasništvu, i onda sam se dotakao ovog prvog zakona i našao da bi tu trebalo podneti amandman.
Šta se radi kada je u pitanju član 10? Član 10, prvi stav kaže: Pravno lice koje se bavi uzgojem stoke i stočarskom proizvodnjom može za potrebe sopstvenog stočarstva da osnuje veterinarsku službu kao veterinarsku stanicu (u daljem tekstu: veterinarska služba sa statusom pravnog lica.)
Gledajte šta se danas dešava na terenu. Jedno gazdinstvo angažuje veterinara koji normalno nema svoju veterinarsku stanicu, nema posao, ali to pravno lice je smatralo da bi ono njemu moglo da pomogne tako što će kod njega raditi, a ono će ga plaćati tako kako ga plaća, neće moći da zasnuje radni odnos, niti će ga tako tretirati, ali će on zato vršiti usluge iz domena veterinarstva.
Mislimo da nikome tada neće odgovarati ako taj dotični veterinar, koji se tako zaposlio kod vlasnika koji drži tu stočarsku farmu, nema nikakve odgovornosti. Onda pravi pandan onima koji osnivaju i imaju te veterinarske stanice. Onaj plaća sve zakonske obaveze koje ima prema državi, a ovaj je ušao na mala vrata kod određenog vlasnika koji se bavi stočarstvom, obavlja mu usluge, ovaj mu daje u gotovini, nema radni staž.
To je slučaj i u mestu gde živim i zbog toga sam podneo ovaj amandman, gde se kaže kada bi bila prihvaćena sankcija protiv odgovornih u ovom slučaju da bi se i ove zloupotrebe sprečile, jer zakonom je do sada dozvoljen širok manevar zloupotreba. Zbog toga sam izvršio tu dopunu u tom članu 10. da dođe stav 3, da se sankcioniše, kako sam i naveo ovde, u slučaju kršenja odredbe iz stava ovog člana navedeno gazdinstvo mora da bude zakonski sankcionisano.
Nadam se da će se izmenom i dopunom Zakona o veterinarstvu ovo ipak u praksi sprovesti i neće se više dozvoliti da ljudi rade na crno, drugo da ne odgovaraju ako dođe do nekih šteta u gazdinstvu koje se bavi stočarstvom, a treće da jednom pravna država počne da funkcioniše.

Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Zoran Nikolić, Milan Dimitrijević, Nikola Lazić i Donka Banović. Gospođa Vojić-Marković ima reč.

Gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, prvo ću da pozdravim gospodina ministra Milosavljevića i da se vratimo nekoliko meseci unazad kada sam govorila o zloupotrebama u veterini, u centralnoj bazi podataka sa markicama za obeležavanje životinja, kada se on čudom čudio o čemu to pričam, pa se ja danas čudom čudim otkud on danas ovde kada pričamo o veterini. S obzirom da nemamo sagovornika, vidim da ni gospodin Mićović nije našao vreme da dođe, govoriću o vrlo konkretnim stvarima, pa danas mogu da budem mirna, neće se čuditi pretpostavljam.
Pre nego što počnem neku ozbiljniju priču, reći ću još jednu stvar – podneli smo negde oko 40 amandmana. Nijedan od tih amandmana nije prihvaćen. Jednostavno, nije bilo sluha za to što smo želeli da postignemo, a naravno da nismo radili samoinicijativno kao poslanička grupa, nego smo imali vrlo stručnu pomoć određenih veterinarskih službi koje su nam pomagale, jer je njima stalo da se ovaj zakon izmeni u tom delu u kome njima može da olakša život i unapredi javno zdravlja građana Srbije, pre svega.
Hoću da kažem još nekoliko stvari, iako smo očekivali da ovaj zakon donese neke promene koje će biti suštinske, jer prethodni Krnjaićev zakon je bio nedorečen u mnogim stvarima, očigledno je i sada je još očiglednije kada niste prihvatili amandmane da nije bilo sluha za to da se zakon sam promeni, nego se promenilo nekoliko stvari koje se tiču usaglašavanja sa zakonima koje ste doneli.
To su Zakon o bezbednosti hrane, Zakon o stočarstvu, Zakon o planiranju i izgradnji, Zakon o dobrobiti životinja, gde se veterinari samo u naznakama pominju, kao da ih i nema. Ta služba za vas nije ni bitna, naročito nije bitna u ovim delovima Zakona o bezbednosti hrane.
Druga stvar je usaglašavanje sa nekim direktivama EU, gde ne govorite konkretno o kojim se direktivama radi, ali smo uspeli da ih prepoznamo. Treća stvar su tzv. jezičke izmene koje su, naročito u ovih nekoliko amandmana koji su sinoć početi, a koje nismo komentarisali, gde je bilo zaista smešne da pominjete da reč – praćenje, koja jasno podrazumeva šta sve podrazumeva, zamenite rečju – sledljivost koja nema nikakve veze sa onim što pokušavate da nam objasnite ovde zbog čega je uneta. Ta reč u srpskom jeziku ne postoji. Pretpostavljam da je ovo srpski zakon i da će ga primenjivati u Srbiji, i da bi bilo logično da bar ljudi od struke taj zakon razumeju.
Ne znam kako ćete prevesti "sledljivost", pošto u Srbiji nemamo tu imenicu, imamo glagol. Zamolila sam vas i prošli put da o tome vodite računa.
Neću trošiti vreme više. Govoriću o nekim vrlo konkretnim stvarima jer imamo puno amandmana.

Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Spasojević. Da li želite reč, gospodine Spasojeviću? (Da) Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, poštovani građani Srbije, Nova Srbija je podnela amandmane na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o veterinarstvu. U članu 13. stav 1. tačka 2) posle reči "životinja" dodaju se reči "i poseduje sertifikat da je seme zdravstveno bezbedno, biološki kvalitetno i poseduje dobru oplodnu sposobnost".
Obrazloženje ovog amandmana – važno je da zakon bude što kvalitetniji, precizniji, a samim tim i primenjiviji u praksi. Potrebno je dodati predloženo.
Generalno i u raspravi u načelu i u raspravi u pojedinostima stava smo da ovaj zakon treba povući iz procedure. Osnovna mana ovog predloga izmena zakona jeste to da se preko 30 članova postojećeg Zakona o veterinarstvu menja i onda ako se 30% članova u zakonu menja onda treba napisati novi zakon.
Ovako je celina zakona razbijena, što omogućava drugim strukama, prevashodno agronomskoj, da oduzme deo poslova ljudima koji se bave veterinom.
U Predlogu se spominje samo program mera, a nigde se ne vidi osnovni zadatak veterinarske službe, sprečavanje pojavljivanja, otkrivanje, suzbijanje i iskorenjavanje zaraznih bolesti životinja. Zakon treba da je primenjiv u praksi, da ima efekat, cilj i dejstvo, da bude i primenjiv, a po potrebi i promenjiv.
Zbog čega specijalistički ispiti za pregledanje mesa na trihinelu? Sve od kazni što se ubira treba da ide za unapređenje rada i opremanje službe. Zašto se ne konkuriše za dodelu teritorije na kojima rade instituti? Izmene i dopune nisu usklađene sa kaznenim odredbama, nedostaje preciznost i doslednost.