To je onaj amandman, kada se već vrše izmene Zakona o opštem upravnom postupku i ukoliko su se u ovoj sali pre osam godina gotovo svi poslanici opredelili za jednu inicijativu kako sačuvati naš jezik, eto cilj ovog amandmana jeste, da podsetimo i poslanike i javnost, da je umesto reči "rukovodilac" primerenija reč "starešina organa uprave", a ne "rukovodilac organa uprave".
Da sada ne pričam kako to izgleda kada u novokomponovanom kvazisrpskom jeziku i funkcije počnu da se izražavaju u rodovima, pa u ženskom rodu – predsednik-predsednica, tako da postoje neka gramatička, pravopisna i druga pravila koja ipak zahtevaju neko poštovanje.
To je ta naša intervencija. Mi ne sporimo obrazloženje koje je dato povodom ovog amandmana, gde Vlada izražava negativno mišljenje. S pravom se poziva na veliki broj zakona gde je ušla reč "rukovodilac organa" i to može donekle i da se shvati. U vrlo značajnim propisima je to prošlo – Zakon o državnoj upravi, pa da sada ne ređam sve redom koji su u međuvremenu doneti.
Mislim da je vreme da se malo trgnemo, da malo čuvamo tu našu neku samobitnost. U raspravi u načelu naši predstavnici su dokazali, ako mogu da kažem, i te istorijske korene i uopšte genezu tih pojmova.
Naravno, pozvali smo se i na Lazu Kostića i Slobodana Jovanovića, naše istaknute naučnike koji su ovu oblast razmatrali. I ovo što sada pričam povodom ovog amandmana uslovno shvatite kao još jednu u nizu inicijativa da se sačuva ono što su naši koreni. Jer ipak "starešina organa uprave" je odavno bilo kod nas. Kasnije je to menjano u vreme samoupravljanja i u vreme onih jezičkih varijacija na temu "bratstvo-jedinstvo" itd.
Koristim priliku ujedno i da kažem da je nama stvarno potreban jedan moderan Zakon o opštem upravnom postupku. Potreban nam je jedan zakon koji će naravno biti zasnovan na načelima na kojima je i Ustav RS, koji treba da omogući efikasan rad organa državne uprave kada rešavaju o pravima, interesima i onome što je zakonom propisano. Kada posao rade nadležni državni organi naravno da treba uzeti u obzir i ovo moderno doba i potrebu da se taj postupak ubrza, da bude efikasniji, da bude ispravniji itd.
Verovatno u nekom sledećem periodu je potrebno doneti jedan novi zakon o opštem upravnom postupku, a ovo što se sada radi ovim izmenama i dopunama jeste stvarno usaglašavanje sa nastalim promenama. Nema više SRJ, nema jugoslovenskog državljanstva, nema saveznih organa, saveznih zakona i gotovo da sam sve promene i pobrojao. Otprilike radi se na terminološkom usaglašavanju i usklađivanju.
Međutim, ima potrebe da se neki instituti, po pravu nadzora itd, vanredna pravna sredstva, ima puno elemenata gde treba da se suštinski promeni ovaj naš zakon. Nije to nešto epohalno, ali suštinske promene, uzimajući pre svega ovo što život nameće svakodnevno, jer ipak moramo da pratimo ovaj brzi ritam, da građanin ne čeka na rešavanje njegovih prava i obaveza.
Ima i još jedan deo koji je tu značajan, a to će verovatno predstavnici Vlade, i ako je u mogućnosti ovaj naš Republički sekretarijat za zakonodavstvo, ako su u mogućnosti da to sagledaju.
Posle najezde agencija koje smo imali od 2005. godine, pa bez obzira kako ih je ko tumačio, da li samo kao regulatorna tela ili nešto drugo, moramo principijelno da rešimo problem – javna služba, upravna organizacija, organ uprave, inspekcijski nadzor, nadzor.
Na principijelan način i da se to provuče kroz sve naše propise, jer ukoliko to ne budemo uradili, onda ćemo imati stvarno veliki broj kapilarnih, paradržavnih organa koji se pitaju za sve i za svašta, a država nema nikakvog uvida.
Država je jedino odgovorna. Kada kažem država, pre svega mislim na vlast. Ono što kažemo lokalna vlast, to nije država, to je lokalna samouprava. Kada kažemo vlast, mislimo pre svega na Vladu i na organe državne uprave. Organi državne uprave su ministarstva. Zna se, ako su u pitanju stručni poslovi, može upravna organizacija. Kod javnih službi već imamo svojevrsnu zbrku.
Mislim da ovu današnju raspravu treba i u tom smislu protumačiti kao ne samo upozorenje ili poziv, nego nasušna potreba da uozbiljimo ono što se zove državna vlast. Uozbiljimo u smislu normativnog uređenja, kako sa gledišta nadležnosti, tako i sa gledišta, evo, sada se nalazimo na ovom terenu gde je postupak.
Ovaj Zakon o opštem upravnom postupku gotovo da primenjuju svi. Kažem, gotovo primenjuju svi. Ne primenjuje se nešto u sudovima, donekle u tužilaštvima, ali se već njihova uprava zasniva na ovome, a da ne pričamo o lokalnoj samoupravi, ministarstvima, upravnim organizacijama, javnim službama, donekle javnim preduzećima.
Uostalom, na tim načelima rade i svi drugi. Zato je potreban vrlo precizan, jasan propis kojim će da bude sve rešeno na unapred poznat način, sa garancijama poštovanja postupka. Ma koliko postupak bio forma, on treba da bude velika garancija da bi se u pravilnom postupku razmatralo o pravima i interesima građana.
