Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača želi završnu reč? (Ne.)
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučiti o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 13. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O ORGANSKOJ PROIZVODNjI (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Dobrislav Prelić, Dragan Živkov, Vitomir Plužarević, Srboljub Živanović, Petar Jojić, Dragan Aćimović, Vlada Milojković, Željko Brestovački, Milutin Jeličić, Milan Avramović, Milan Škrbić, Lidija Dimitrijević, Vladan Jeremić, Radica Jocić, Tomislav Ljubenović, Milica Vojić-Marković, Donka Banović, Željko Tomić i Odbor za poljoprivredu.
Primili ste izveštaj Odbora za poljoprivredu i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Milica Vojić-Marković, koja želi reč? Izvolite.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u članu 4. stav 1. tačka 3), mi smo umesto reči "u skladu sa zakonom" napisali da treba da stoji "koji nisu u suprotnosti sa pozitivnim propisima".
Uvažavajući iskustva iz prakse, nije celishodno ograničavati izvore finansiranja podsticajnih mera za razvoj unapređenja organske proizvodnje samo na one predviđene zakonom. Zbog dinamičnih životnih i privrednih skretanja i potreba, često se neki instituti prvo pojave i primenjuju u praksi, pa se tek onda regulišu pozitivnim propisima.
Drugi izvori finansiranja podsticajnih mera za razvoj i unapređenje organske proizvodnje, osim budžeta Republike Srbije i donacija, mogu biti raznoliki i takve podsticajne mere nisu ili nisu uvek regulisane nekim zakonom. Zbog toga je dozvoljeno da se dozvole svi izvori finansiranja podsticajnih mera koje nisu u suprotnosti sa pozitivnim propisima.
Na primer, ukoliko bi neki privredni subjekat iz zakonom dozvoljenih pobuda i interesa davao podsticajne mere proizvođačima organskih proizvoda, takva radnja ne bi morala da bude regulisana nikakvim zakonom, niti bi trebalo da bude, u pitanju bi bio ugovorni odnos između dva privredna subjekta u koji država nema potrebe da se meša.

Na osnovu člana 142. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor za poljoprivredu podneo je amandman na član 4. Predloga zakona. Predstavnik predlagača, dr Saša Dragin, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, prihvatio je amandman.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Željko Tomić. Da li neko želi reč? (Da.) Gospodin Tomić, izvolite.

Mi smo predložili da se u ovom članu stav 2. menja i glasi: Pravo na korišćenje podsticajnih sredstava iz stava 1. ovog člana imaju proizvođači organskih proizvoda definisani u članu 3. tačka 14. zakona.
U obrazloženju smo naveli da je sadašnjom odredbom određeno da pravo na korišćenje podsticajnih sredstava za razvoj i unapređenje organske proizvodnje imaju samo poljoprivredna gazdinstva koja su upisana u odgovarajući registar, dok su ostali proizvođači definisani članom 3. tačka 14) izuzeti od ovog prava, što je neopravdano i bezrazložno stavlja sve ostale proizvođače u nepovoljniji položaj.
Izuzimanja ostalih proizvođača organske proizvodnje, mogu biti pravna ili fizička lica, odnosno preduzetnici koji proizvode, prerađuju i stavljaju u unutrašnji, odnosno spoljnotrgovinski promet organskih proizvoda u skladu sa zakonom, u suprotnosti je sa intencijom uopšte ovog zakona da se stimuliše organska proizvodnja u svim fazama proizvodnje kao potencijalno značajna izvozna šansa Republike Srbije.
Moram da podsetim da su ovaj, kao i većinu amandmana poslaničkog kluba DSS, podržali kako organizacija Transparentnost Srbija, tako i brojni stručnjaci sa poljoprivrednih fakulteta širom Srbije, kao i raznih instituta iz ove oblasti.

Gospodin Siniša Stamenković ima reč.

Na nadležnim odborima, pre svega na Odboru za poljoprivredu, pa i u plenarnoj raspravi u načelu i danas u ovoj raspravi u pojedinostima, pa i iz izlaganja određenih narodnih poslanika, neminovno je da jedanput pokrenemo pitanje i napravimo razliku između Zakona o genetski modifikovanim organizmima i Zakona o organskoj proizvodnji, sa potrebom da se organska proizvodnja u našoj zemlji postavi i definiše stručno, temeljno i odgovorno, kako bi ona vremenom dobila mesto u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji koje zaslužuje.

Moram konstatovati na početku da su amandmani svih političkih opcija, bez obzira kojoj grupaciji pripadale, bili i temeljni, i naučni, i tehnološki pripremljeni, upravo da daju odgovor na ova pitanja na koja je najviše odgovora dao do sada Odbor za poljoprivredu.

Proizvodnja bez ikakvih veštačkih inputa, kao što su veštačka đubriva, insekticidi, pesticidi i bez ikakvih, pa i najmanjih modifikacija sortnih osobina i kvalitet biljaka koji se uzgajaju se prvi put na jedan pravi i adekvatan način regulišu ovim zakonom.

Baza za proizvodnju visoko kvalitetnog, a zdravog i nemodifikovanog proizvoda jeste da se u njemu čuvaju svi prirodni resursi, sa visokom stepenom biološke raznovrsnosti, koji u primeni najstrožih standarda daju potpuno zdravu i ekološki ispravnu hranu.

Organski proizvodi se čak smatraju zdravijim od hrane koja se dobija na tradicionalan način upotrebom raznih inputa, pa je onda i razumljivo da se za ove proizvode stvara značajno tržište i značajna potreba u kojoj Srbija iz godine u godinu može da beleži evidentan rast. U tom smislu, nastojanje svih političkih opcija i grupa, pa i pomenutih agencija koje se staraju o tome da pravovremeno stave primedbe i predloge da se prvi put ovaj bazni zakon donese i donese pravilno.

Sigurno je da ćemo podržati da ovaj zakon i posebno činjenica da organska proizvodnja odgovaraju najpre marginalnim područjima i da oni time omogućavaju usklađivanje društvenog interesa za zaštitu prirodnih dobara sa velikim ekonomskim opravdanjem svih potreba seoskog stanovništva koje na ovim teritorijama živi i tako obezbeđuje sopstveni prihod.

Predlog zakona o organskoj proizvodnji, pa i svi podneti amandmani svih političkih grupa i opcija imaju za cilj da pomognu da se ova proizvodnja konačno nametne kao atraktivna i potencijalno vrlo profitabilna oblast buduće poljoprivredne proizvodnje.

Ako je poznata činjenica, a na tu činjenicu su mnogi stavili amandmane, da u Srbiji sada imamo 224 proizvođača koji primenjuju metode organske proizvodnje, da je ukupna površina na kojoj se primenjuju te metode 595 hektara za sada svega, a da su mogućnosti daleko veće, kao i činjenicu da se na 265 hektara, odnosno 1.200 hektara, primenjuju posebne mere organske proizvodnje, a da se već sa milion hektara skupljaju pravi biocidni, odnosno biološki materijali koji bi trebalo da sačuvaju sve biljne vrste iz prirodnih staništa koje će se reintrodukcijom vratiti na površine na kojima će se primenjivati metode organske proizvodnje.

Amandmani podneti na Predlog zakona uglavnom potkrepljuju podršku organske proizvodnje stvaranjem pravilnog i vrlo odgovornog zakonskog okvira za ovu buduću proizvodnju. Posebno naglašavamo da će država pružiti maksimalnu moguću podršku daljem razvoju organske proizvodnje putem subvencionisanja proizvođača organskih proizvoda i to baš za prvi osetljivi prelazni period sa klasične tradicionalne proizvodnje na ovu vrstu proizvodnje.

Inače, vrlo visoki su troškovi proizvodnje u organskoj proizvodnji, što sprečava masovniju proizvodnju, odnosno opredeljivanje farmera za stvaranje novog srpskog brenda - organskog biljnog ekološki ispravnog proizvoda.

Zalažemo se za ovu meru jer bi ona postigla jačanje i razvoj organske proizvodnje, ali i značajno unapredila i očuvala životnu sredinu. U tom smislu, podržaćemo amandmane, bez obzira na političke opcije, koji idu u prilog tome da se ova organska proizvodnja dovede do nivoa koji ona i zaslužuje.

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Dobrislav Prelić. Izvolite, gospodine Preliću.

Dame i gospodo narodni poslanici, nemamo neku posebnu zamerku što je gospodin Milosavljević ovde, što danas na neki način menja resornog ministra, s obzirom da je on bio ministar poljoprivrede, a i da je sada ministar trgovine, smatramo da bi ta dva ministarstva trebalo da budu usko vezana, pa čak i da će se ministar uključiti u raspravu.
Samo, pre nego što nastavim, gospođo Slavice, koliko imamo još vremena kao poslanička grupa?
(Predsednik: Sedam minuta i 20 sekundi.)
SRS smatra da organska proizvodnja treba da bude zastupljena u Srbiji, da su naše mogućnosti i kapaciteti izuzetno veliki, pogotovo što sitnija poljoprivredna gazdinstva imaju na neki način šansu da se ozbiljnije posvete ovoj proizvodnji i da ostvaruju pre svega profit.
Ministar Dragin je rekao da je zadatak Ministarstva poljoprivrede da u narednom periodu baci akcenat na poljoprivredna gazdinstva koja obuhvataju proces proizvodnje na površinama od 10 do 100 hektara. Postavljamo pitanje – šta je sa ljudima koji imaju ispod 10 hektara, kojih je najviše u Srbiji?
Svakako da je način i jedan od načina da se bavi organskom proizvodnjom, a priznaćete da nije tako jednostavno preći na organsku proizvodnju sa konvencionalne i da će put biti pre svega i dug i mukotrpan. Drugi razlog zbog čega nema akcenta Ministarstva poljoprivrede na manja poljoprivredna gazdinstva je verovatno nedostatak novca u budžetu Ministarstva poljoprivrede.
Smatramo da organska proizvodnja treba da bude zastupljena što više i cilj ovog amandmana je bio da što više naših površina bude zasejano organskom proizvodnjom i zato smo stavili da u ovom članu budu obuhvaćene i zemljoradničke zadruge i sva pravna lica koja se bave delatnošću iz člana 2.
Vi ste u obrazloženju rekli bukvalno da je ovakvo obrazloženje suvišno i da se to podrazumeva. Međutim, iskustva nam govore da mi vama jednostavno ne možemo da verujemo jer smo se pre svega opekli mnogo puta, jer vi možete uredbama i podzakonskim aktima da uradite bukvalno šta hoćete, a iskustva nam govore da svakako i u Ministarstvo poljoprivrede ne možemo imati poverenja, kao ni u Vladu Republike Srbije.
Tako su naši poljoprivrednici uzimali i uvećavali u svojim poljoprivrednim gazdinstvima i stočni fond, pa smo onda bili u situaciji da naša Vlada uveze mleko u prahu. Direktan atak na naše poljoprivredne proizvođače. Da li gospodin ministar ne sluša zbog toga što ima veze sa uvozom mleka u prahu ne znam, ili nešto drugo, ali svakako imali smo ovde prilike da čujemo i od pojedinih poslanika da u našoj poljoprivredi bukvalno teče med i mleko. Nažalost, mi nemamo ni pčele ni mleka i dosta je zavaravanja naših građana i pre svega poljoprivrednika.
Draga gospodo, treba izaći na teren, ne pričati samo deklarativno, ne sumnjajući ni u čiju ispravnost i verodostojnost diplome, ali pričati je jedno, a biti na terenu sasvim drugo. Zna danas svako da računa i budite sigurni da kada se svi segmenti sagledaju, pogotovo u stočarstvu, naš poljoprivrednik je u minusu.
Zbog čega su velika poljoprivredna preduzeća koja su se bavila proizvodnjom mleka i kada su kupovana, posle samo par meseci, propala. A znate kako su to radili – čim su ušli u to preduzeće, prvo su rasprodali ceo mašinski park, sledeći potez je bio uništavanje farme, verovatno su imali signal da tu neće biti profita, ali svi ti ljudi koji su dobili otkaze i koji žive na selu su se okrenuli onda stočarstvu, podigli su kredite, kupili priplodne junice.
Cena mleka sa 32 dinara pala je na ispod 20 dinara. Došli su u situaciju da su ispod nule. Organska proizvodnja bi trebalo na neki način da zaštiti naše privredne i prirodne resurse. Mi smo ubeđenja i na taj način da nam poveća izvoz.
Samo se pitam, gospodine ministre, šta ćemo da izvozimo jer kad krenete širom Srbije staje su prazne, obori su prazni? Apsolutno mi nije jasno šta ćemo da izvozimo. Jedan gospodin maločas reče da mi ovde imamo i mangulice i da su ih Englezi uzeli i odveli u zoološki vrt. Zamislite, u zoološki vrt, a nisu je uzeli da se bave proizvodnjom mangulice.
Mislim da je dosta poniženja, pre svega, naših poljoprivrednika i svakako nemam problem da pohvalim ono što je dobro što radi Ministarstvo poljoprivrede, ali mi smo ovde i naš zadatak je da iznesemo ono što nije dobro.
Pričali smo o mleku, i samo da napomenem, verujem da ste upoznati, da se gradonačelnik Beograda u narednom periodu priprema da grad obezbedi proizvođačima mleka premiju u iznosu od 2,5 dinara i da subvencioniše priplodne junice sa 6,5 hiljada dinara. Da li se on DS otima od kontrole ili je nešto drugo u pitanju?
Postavljam vam pitanje da li se živi u unutrašnjosti Srbije? Ne samo kada je poljoprivreda u pitanju. Podsetiću vas da u Beogradu i majke imaju bolovanje 100%, da penzioneri dobijaju dodatne penzije. Šta je sa unutrašnjošću? Šta želi gradonačelnik Beograda Đilas sa ovim?
Znate i sami kako je teška situacija. Krajnje je vreme došlo da i Ministarstvo poljoprivrede, a pre svega Vlada, jer interes države mora da bude poljoprivreda, stavi prst na čelo ili da čak udari glavom u zid i da kaže – dosta je, i da se ozbiljno posveti našoj poljoprivredi.

Dva minuta i 20 sekundi na raspolaganju poslaničkoj grupi SRS. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podnela narodna poslanica Donka Banović. Da li još neko želi reč? (Da.) Izvolite.

U članu 4. se govori i o podsticajnim merama u organskoj proizvodnji, pa u prvom stavu kaže – sredstva za podsticajne mere, za razvoj i unapređenje organske proizvodnje, obezbeđuju se iz budžeta RS, iz donacija i iz drugih izvora u skladu sa zakonom.
U čemu se sastoji naša intervencija? Ona se odnosi na stav 3, zato što predlagač smatra da Vlada treba bliže da propisuje podsticajne mere za razvoj i unapređenje organske proizvodnje bez obzira na izvor finansiranja tih podsticajnih sredstava, dakle i kada su to budžetska sredstva, i kada su donacije i kada su iz nekih drugih izvora. Mi smatramo da Vlada to treba da radi, ali samo kada su u pitanju budžetska sredstva, a ne kada su sredstva iz nekih drugih izvora, npr. donacija.