Na član 36. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Zoran Nikolić, Milan Dimitrijević, Nikola Lazić i Donka Banović. Da li neko želi reč? (Da)

Znači, obeležili smo životinje i sada dolazimo na teren veterinarske inspekcije koja očigledno ima neki problem sa ovim programom preventivnih mera za zaštitu zdravlja životinja.
Podeljen je teren, kako to veterinari kažu i to sam čula i ovde u odgovoru, kada smo govorili u načelu od jednog gospodina. Naravno, teren nisu podelili stručnjaci nego su ga podelili oni koji misle da su stručni za taj posao i sada dolazimo u problem programa preventivnih mera za zaštitu zdravlja životinja.
Postoje ugovorene obaveze za sprovođenje programa mera i u tim ugovorenim obavezama se jasno kaže da se ova usluga naplaćuje, jer se uz sam preventivni program obavljaju i neki drugi poslovi koji su ti za koje se u stvari plaća naknada. To su poslovi štalskih listova, markica itd.
Postoji u ovoj zemlji jedan broj veterinarskih stanica koje su velike i koje predstavljaju zaista nešto vrlo dragoceno za javno zdravlje građana Srbije, i po broju zaposlenih, i po svom radu i po prometu materijalnih sredstava koja su i te kako velika i u nekim lokalnim samoupravama promet u tim veterinarskim stanicama je, recimo, veći nego što su sredstva lokalne samouprave, i to treba da znate, i sada veterinarska inspekcija zabranjuje veterinarskim stanicama da naplaćuju usluge koje su im dozvoljene ugovorom koji ste potpisali sa njima.
Kažu – ako budu naplaćivali te usluge, više neće dobijati da sprovode program zaštite zdravlja životinja, a to je program od koga poprilično žive veterinarske stanice, iako im se i po nekoliko godina ne plaćaju poslovi koje su obavili.
Mi smo ovde imali situaciju da su veterinari i štrajkovali, upozoravajući građane Srbije da je javno zdravlje ugroženo tim što oni ne mogu da rade svoj posao, a ne mogu da rade svoj posao zato što im država duguje velike pare za poslove koje su oni obavili.
Nema gospodina Mićovića da nam ispriča koliko je veterinara direktora veterinarskih stanica kod njega bilo onog ponedeljka pošto smo mi ovde govorili u načelu o ovom zakonu i gde su se svi oni iščuđavali ovde kako je to sve u redu, a veterinarske službe su se organizovale da upozore onog koji je odgovaran za taj posao koliko se igra javnim zdravljem građana Srbije.
Bilo je vrlo važno da recimo dobijemo tu informaciju i mi narodni poslanici. Ja je imam, ali ostali narodni poslanici ne znaju i građani Srbije ne znaju da su veterinarske službe tražile od ministra poljoprivrede i od direktora Uprave za veterinu da vode računa o onome što rade, jer ovog trenutka ova oblast je u sivoj zoni. U sivoj zoni je zato što kad se održavaju javni skupovi službi imate celu oblast koja se tiče pograničnih krajeva sa Bosnom koja učestvuje u švercu stoke.
Postoji javni kanal, o tome svi znaju ko se ovim poslom bavi, da službe rade na tome da se naša stoka tera preko Drine u Bosnu i Hercegovinu, koja ih zatim prodaje Hrvatskoj. Dakle, neko bi možda mogao da odgovori na to pitanje. Možda bi mogao da kaže kako to da se zaustavi? Nekoliko procenata od te stoke jeste obeleženo i ima papire, ostali nemaju papire, što je još gore.
Mislim da svi to znamo i ne treba da ćutimo o tome. O tome treba da se govori, jer tek onda može da se popravi stanje.

Gospodin Velimir Ilić ima reč. Izvolite.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, slušam sad ovu raspravu i veoma su interesantni amandmani koji se predlažu.
Naravno, vi ne prihvatate nijedan i to je jako žalosno što će neke stvari ići svojim tokom, a sve se donosi u skladu sa nekim propisima koje donosi Evropska unija. Kad biste vi to uredili na nivou Evropske unije i tako kako je u Evropi, svi bismo bili presrećni i mi bismo svi podržali da se uvede jedan red u opšti haos koji vlada u veterini u Srbiji.
Prvo, da raspravimo jednu stvar. Ljudi koji brinu o veterini i glavni su ljudi za to u Srbiji, oni brinu o svemu, pošto su iz vladajuće koalicije. Oni su glavni za puteve, oni su suvlasnici putarskih firmi, oni prerađuju voće, imaju hladnjače, imaju sokove, imaju šta god hoće. Mi sada dajemo amandmane na nešto što je veoma važno, a ne znamo da tamo imamo jednu korumpiranu ekipu koja bukvalno radi šta hoće.
Danas je najveća privilegija u veterinarskoj službi biti blizu Vlade ili biti blizu toga koji odlučuje da vam da određene poslove koji su neophodni, određene vakcine i da vam na vreme plati.
Zamislite vi veterinara u čačanskom kraju koji je član Nove Srbije i koji radi izvanredno svoj posao i ne plaća mu se ništa godinama. Seljaci ga zovu, on, čovek, pomaže koliko može, ali kaže – ljudi, nemam više od čega. A neki tamo kojima se avansno sve plaća, koji dobiju velike poslove i bukvalno rade šta hoće.
Mi sad ovde pričamo o nekim amandmanima, da se uvede neki red u obeležavanje stoke. Nažalost imam jednu farmu gde treba da čekate pola godine da dođe neko da žigoše, da obeleži, da da broj, da uvede itd. Zašto? Zato što veterinarima niko ne plaća.
Evo, u Braničevskom okrugu, otkup stoke je bio, seljaci dali, klanica ih prevarila, privatnik ih prevario, oni imaju sudska rešenja, duguju veterinarima, duguju proizvođačima koncentrata, duguju svima i ne mogu da plate svoje obaveze i potpuno blokiraju veterinarsku službu jer njima sudski izvršitelj ne donosi rešenje da se njima plati. Da li je moguće da čovek koji ima kamione, hladnjaču koja vredi milione evra, a nema nikakav kapital na sebe – izvršenje je nemoguće.
Prema tome, mi u veterinarskoj službi imamo hiljade problema. Nijedan se danas ne rešava. Mi smo ovih dana gledali predsednika države koji obilazi poplavljena područja. To se godinama tamo radi. Na jednom mestu neko neće da očisti kanale i sada nam neko priča ko deset godina vrši vlast tamo u toj opštini, u Leskovcu, i sad nam priča kako je neočišćen kanal. Čiji su to organi? Što to ne urade?
Izliju se fekalije. Svi pašnjaci su pod fekalijama. Sad vas pitam – šta ćemo sa stokom sa tog područja, evo, za 15 ili 20 dana? Kako ćemo da uradimo da sredimo to područje i kakve će sve infekcije tamo da nastanu? Ko će time da se bavi? Niko.
Malo će se te kuće dovesti u red, evo, čujem da će opet dobiti neke šporete. Ti nesrećni šporeti se stalno spominju. Ne znam samo ko u Vladi ima tako dobar biznis da se ti šporeti pojavljuju svuda, i gde su izbori i gde nisu itd.
Imamo hiljadu nerešenih stvari. Neka neko objasni od gospode veterinara. Kukuruz je najjeftiniji u poslednjih 20 godina – osam dinara. Pšenica je najjeftinija, a koncentrat kod mene, u mom kraju, koji se uzima za tov je 27 dinara.
U čemu je razlika tolika između koncentrata, kukuruza i pšenice? Tačno je da se tu dodaju materije koje su skupe, ali ne toliko. Koliko se to oporezuju oni proizvođači? Da ne nabrajam dalje.
Prema tome, izuzetno veliki su problemi u veterinarskoj službi i niko ne obraća pažnju na to. Zato mi potpuno uništavamo stočni fond. Mi nećemo imati u selima sada maltene kravu. Evo, već tovnih bikova nema, junadi nema, telad idu na klanje kao telad, jer to je najprofitabilnije dati tele, odmah ga prodati, ubaciti ga u dalju proizvodnju. Sve farme se smanjuju.
Na znam, ministre, da li se sećate one akcije kada smo krave nabavljali za 2.300 evra. Te se sad krave prodaju zbog cene mleka koja je za duplo otišlo dole, a nafta poskupela samo za godinu dana 39 dinara, prodaju se za 900 dinara. Žalosno je bilo pre neki dan reći i slušati kada onaj seljak tamo u nekoj emisiji za poljoprivredu objašnjava kako najbolji kupci tih rasnih visokomlečnih krava su odgajivači pasa koji kupuju i hrane kučiće.
Prema tome, kuda ide ova zemlja? O čemu se ovde radi? Vi ćete doneti masu, brdo nekih zakona, usvojiti ih, hvaliti se – doneli smo 300, 500, 2.000 zakona, a u poljoprivredi je svakim danom sve gore i gore. Hrana – nikakva. Dajete neke centre za kontrolu, uzmimo samo u voću. Da li je normalno da u Bečeju se dobija sertifikat za šljivu? Zna se koji su krajevi najveći proizvođači i odgajivači sorti šljiva, da ne pričam sad šta se događa u veterinarskoj službi.
Ovde treba biti u vladajućoj stranci, biti blizu nadležnih ljudi koji odgovaraju za veterinu i da vam oni daju, jer oni svojim veterinarima sve plaćaju maltene avansno, a oni koji nisu njihovi, znam odlično Zorana Mićovića, on se i ne stidi kada dođe na teren i kaže – zna se čiji si ti, ne može to tako, zna se gde treba da dođeš, to su reči Zorana Mićovića.
Kada dođeš tamo gde treba da dođeš, onda će ti biti plaćeno. To znam odlično i to je, nažalost, tako. To potpuno razara Srbiju, uništava i možemo mi ovde pričati, vidim ljudi se trude da čestito daju amandmane, da to malo doteraju, da utegnu koliko je god moguće, ali nema od toga ništa.
Farmaceutska mafija napreduje. Ona je napravila čudo u svetu, pa i u Srbiji. To je glavna mafija danas u svetu. Znači, ispred droge dolazi farmaceutska mafija. Videli ste vakcine za ljude koje smo imali sada, neki svinjski grip, šta se tu događa ne znam.

Zahvaljujem, gospodine Iliću.
(Velimir Ilić, sa mesta: Zamislite kakve su vakcine za ljude.)
Na član 43. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Srđan Spasojević i zajedno narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Milan Dimitrijević, Donka Banović i Zoran Nikolić.
Da li neko želi reč? (Da.) Gospodin Srđan Spasojević.
(Velimir Ilić, sa mesta: Gospođo, imao sam još vremena.)

Vama je ostalo još osam minuta i 15 sekundi. Iskoristili ste sve vreme.
Srđan Spasojević je ovlašćeni predstavnik i govorio je tako da je ostalo još toliko vremena, osam minuta i 15 sekundi.
Izvolite, gospodine Spasojeviću.

Gospođo predsednice, prvo bih vezano za ovaj deo, mi po amandmanima imamo dodatnih 11 minuta i imamo 15 minuta za ovlašćenog.

Ne, imate u okviru grupe pet minuta i upravo je gospodin Velimir Ilić potrošio sve vreme ovlašćenog predstavnika, to ste bili vi i govorili ste do ovog momenta, dakle, ukupno 11 minuta manje ovih osam minuta i 15 sekundi. Možete doći posle i da pogledamo, tačno imamo evidenciju kada je šta bilo.

U članu 43. koji se odnosi na član 84. zakona, stav 4. briše se.  Obrazloženje - obeležavanje životinja mora biti kontrolisano, ali svakako da treba predvideti mogućnost da fizička lica u okviru svojih gazdinstava mogu vršiti interno obeležavanje životinja.
Na kraju ove rasprave u pojedinostima želimo da iskažemo nezadovoljstvo praktično da nijedan amandman koji je podnela Nova Srbija, a uglavnom i druge opozicione stranke, nije prihvaćen. Ovi amandmani koje smo napisali deo su mišljenja stručne javnosti, 22. decembra 2009. godine održana je javna rasprava i predložene stvari koje smo izneli i ovi predlozi u našim amandmanima su deo zaista stručne javnosti. Naravno, i na tom skupu je izraženo veliko nezadovoljstvo zašto se ne uvažavaju ovi predlozi.
Na kraju ću još jednom reći da zakonski predlog, dakle, predlog izmena i dopuna ovog zakona u kojima se menja 30 članova treba povući iz procedure, treba napraviti novi zakon jer se celina zakona razbija, što omogućava potpuni diskontinuitet. Mi nemamo jasnu predstavu više šta je ovaj zakon koji je važeći, šta će se desiti sa ovim novim uvezanim predlogom, tako da će doći do jednog potpunog haosa u veterinarskim službama.

Gospodin Srđan Milivojević ima reč.