Poštovana gospođo predsednice, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, koristiću vreme poslaničke grupe koje je još uvek  neiskorišćeno.
Želim da i ja kažem neku reč o ovom zakonu, kao diplomirani inženjer poljoprivrede. Mislim da nije vreme za neke velike replike, ali ovde se vrlo često kvalifikuju neki ljudi na način koji nije baš primeren ovom uzvišenom domu, a istovremeno se i zakoni kritikuju koje donosi vladajuća većina, više sa pozicija kritike, da bi se osporilo sve ono što Vlada Republike Srbije radi i svi oni zakoni koje ovaj parlament donosi, a manje sa aspekta neke argumentovane kritike.
Mislim da je ovaj zakon potreban, izmene zakona i dopune ovog zakona i donošenje svih ovih zakona koje ovog trenutka imamo u raspravi, pre svega zbog građana Srbije. Tačno je da je veterina u teškom položaju, kao i poljoprivreda Republike Srbije. Nije poljoprivreda u Republici Srbiji u teškom položaju od juče ili prekjuče ili od početka mandata ove vlade ili saziva ovog parlamenta.
Poljoprivreda u Srbiji već dugi niz godina trpi posledice opšteg siromaštva društva. Naši poljoprivredni proizvođači nisu preko noći osiromašili. Cene kukuruza su takve kakve su jer je prošla godina bila najrodnija u istoriji srpske poljoprivrede od Drugog svetskog rata pa naovamo.
Kada govorimo oceni koncentrata, kao diplomirani inženjer poljoprivrede znam da u cenu koncentrata ulazi i cena soje i cena nekih drugih proizvoda proteinskog porekla, animalnog porekla, da u cenu koncentrata ulazi pakovanje i troškovi radne snage.
Kada govorimo o ceni mleka, i cena mleka varira od kraja do kraja Srbije. To sam pričao prošli put u ovom uzvišenom domu kolegama poslanicima. U dolini Ribarske reke u Kruševcu, cena mleka je ovog trenutka najviša u Srbiji zato što tamo postoji proizvođač mleka koji se zove "Ekomlek" i koji u dan isplaćuje proizvođačima mleka punu cenu mleka, sve premije koje država daje. Tamo se poljoprivredni proizvođači utrkuju ko će imati veći broj goveda. Na poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu odnose najprestižnije nagrade. Kolekcije goveda simentalske rase iz Ribarske reke su ocenjene mnogo puta.
Gospodin Slobodan Milosavljević je više puta kao ministar poljoprivrede posećivao taj kraj. Gospodin Zoran Mićović, kao jedan vrstan veterinar i stručnjak, takođe je tamo dolazio. I nije Zoran Mićović došao u Upravu za veterinu zato što je on partijski kadar ili zato što je on pokupljen ispod neke šatre ili iz neke pečenjare, već zato što je bio čovek vlasnik prve privatne veterinarske ambulante, uživa ogroman ugled u Republici Srbiji među kolegama veterinarima.
Tačno je da Republika Srbija duguje veterinarima određen novac za sprovođenje programa mera, ali taj dug nije nastao, kažem, za vreme mandata ove vlade, taj dug već dugo egzistira prema tim veterinarima. Ne mogu da prihvatim da se program mera dodeljuje veterinarskim stanicama tako što se iz šešira, i to partijskog šešira, izvlače imena i prezimena onih ljudi koji će taj program mera sprovoditi i nazive onih institucija koje će sprovoditi. Za one koji nisu upućeni ja sam bio predsednik komisije koja je taj posao radila i mislim da smo taj posao uradili vrlo stručno. Jer to ne kažem ja, to kaže Veterinarska komora, čiji je predsednik takođe sedeo zajedno sa nama.
Novac za program mera se duguje svim veterinarskim stanicama, bez obzira da li su veterinari i vlasnici tih veterinarskih stanica članovi političkih stranaka ili nisu članovi političkih stranaka i ravnomerno se isplaćuje onako kako stiže priliv iz Republičkog budžeta. Naravno, i dok je veka i sveta biće pokušaja da se naprave određene zloupotrebe, ali naravno da država Srbija ima mehanizme da zloupotrebe spreči i sankcioniše. Tačno je da je veterinarski i farmaceutski lobi jak svuda u svetu. Neću ga nazvati mafijom, kao što ni ljude koji prave zloupotrebe u putnoj infrastrukturi neću nazvati putnom mafijom, kao što i one koji naplaćuju putarine, na određene načine kradu i kraduckaju neću nazvati mafijom.
Svako ima pravo da proba da prevari državu i ne sme da se ljuti na državu ako u tom poslu bude otkriven, uhvaćen i izveden pred sud. A takvih će, hvala gospodu bogu biti sve više, jer mi zakone u ovom parlamentu ne donosimo da bi se nekome u Evropi dopali i da bi zavitlavali selo ili poljoprivredne proizvođače.
Mi zakone donosimo da bi živeli i da bi država Srbija imala u svojim rukama mač pravde, a na svojim očima povez i tas na kome će meriti ko se i na koliki način ogrešio o državu i ko će i koliku kaznu dobiti. Verujte mi, država Srbija će imati snage da na onom kantaru na koji se prema njoj zaduži na tom kantaru i da ga oduži.

Gospođa Vojić-Marković, najpre.
Po Poslovniku gospodin Velimir Ilić. Izvolite.

Hteo sam par reči jer dosta je više uvreda poslanika i vređanje svakog poslanika iz opozicije koji nešto kaže. Odmah se javljaju dežurni da to pokriju, prekriju i pretvore u jednu priču kako je sve to naj, naj. O ovome najbolje seljaci znaju.
Hteo bih da kažem jednu stvar. Gospodin Mićović kada je primio opštinu Arilje kao gradonačelnik imao je u opštini Arilje 7.000 krava muznih. Tu su poslanici iz Arilja i mogu da potvrde. Sada trenutno ima 2.000 krava. Nestalo je 5.000 muznih krava. To pokazuje o brizi, o razvoju, krizi, veterinarskoj službi i svemu što se događa, a u Srbiji je još crnje u pojedinim sredinama.
Ne bih želeo da mešam raznorazne mafije, nabrajanja, prišivanja. Gospodo iz vladajuće koalicije, ako imate papir za nešto izvadite papir i pokažite. Nemojte samo pričati. Sada više brinete o keruši Mili nego o celoj Srbiji. To je lepo, ali ispitajte šta je bilo sa kerušom do kraja. Ispitajte. Molim vas, postoje ljudi koji mnogo štošta govore na tu temu.
Prema tome, sve koristite za kampanju i sve je kod vas kampanja. Ovde imamo dežurne koji se uvek javljaju u sklopu neke kampanje i vređaju poslanike koji čestito, pošteno i argumentovano iznose činjenice koje ovaj visoki dom treba da rešava da bi u Srbiji bilo bolje, a ne da zamazujemo oči narodu, da pričamo priče.
(Predsednik: Gospodine Iliću, prošlo je dva minuta. Zloupotrebili ste institut povrede Poslovnika. Niste se pozvali ni na jedan član.)
Član 104, rekao sam.

Gospođa Milica Vojić-Marković ima reč.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, neću ni o pravdi, ni o maču, ni o tasu, o veterini ću.
Drago mi je što smo konačno čuli ko je čovek koji deli teren veterinarskim službama i to je nešto što smo uspeli da ovih dana čujemo, što je bitno. O tome koliko je to uspešno govori podatak o poseti gospodinu direktoru Uprave za veterinu, gde su svi direktori veterinarskih stanica bili da mu kažu, da se zahvale za ovo što je jako uspešno.
Imam ovde jednu stvar koju bih prokomentarisala pre nego što kasnije pređem na ono argumentovano, dobronamerno i sa predlogom kako da se popravi. Imam i toga.
Pročitaću vam jedan deo iz Odluke o kriterijumu za vrednovanje i način bodovanja prijave pravnih lica koja učestvuju na konkursu za ustupanje poslova iz programa mera za period 2010-2012 godina. Tačka ''9) prijave pravnih lica koje su u prethodnom periodu od tri godine izgubila pravo na obavljanje poslova iz programa mera zdravstvene zaštite životinja (podsećam vas da je program izgubio i ovaj, što sam pročitala. Zašto je izgubio? Tako što mu je Mićović napisao rešenje o tome da gubi pravo, a 8.10. je napisala inspekcija sve to isto.), bavila su se nedozvoljenim radnjama u okviru veterinarske delatnosti ili su obavljala veterinarsku delatnost suprotno Zakonu o veterinarstvu, a za učinjeno delo je u skladu sa Zakonom o veterinarstvu predviđena kazna izricanja zaštitne mere zabrane obavljanja veterinarske delatnosti, bez obzira da li je ista izrečena pravnom licu ili ne, neće se razmatrati.''
Pazite molim vas, o pravdi govorim. Uzgred kaže – bez obzira da li je izrečena kazna pravnom licu ili ne, neće se razmatrati njegova prijava. Čekajte, da li je taj čovek kriv ako nema kaznu? Kako smo zaključili da je kriv ako nema kaznu?
Ne može tako, gospodo. Ovo je pravna država. Potpuno se slažem sa gospodinom Milivojevićem i potpuno sam saglasna da mora da bude utegnuta pravna država, ali ne može da bude pravna država ako u tački 9. dokumenta koji je napisala Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, kaže da se neće voditi računa o tome da li je neko kriv ili nije kriv. Važno je da mu mi stavimo etiketu. Da li će da bude partijska? Nema veze. Tvrdim da je partijska.
Znači, ako je neko kriv, onda je kriv, onda mu oduzmimo pravo da radi program mera. Ali, ako nije kriv, njegovu molbu morate da razmatrate, jer ne može biti da je neko istovremeno kriv i nije kriv.
Opet se vraćam na Veterinarsku inspekciju. Veterinarska inspekcija uradi ono što je naloženo, jer ovde je očigledno u primeru koji sam vam čitala na početku da je naloženo da se određena veterinarska stanica zatvori.
Dva dana pošto ministar napiše rešenje o zatvaranju, ta Veterinarska inspekcija uradi posao koji je uradila. Treba da se zatvore veterinarske stanice koje su velike, jake i moćne, koje imaju autoritet, da bi neka druga pravna ili fizička lica koja uvodite u zakon dobila da rade program mera, koji je veliki posao, od koga zavise veterinarske stanice, veterinarske ambulante i slično, ali javno zdravlje građana Srbije je time ugroženo.
To je pitanje o kome treba da vodimo računa. Dakle, u tački 9) vrlo jasno dokument Ministarstva, pretpostavljam da saradnici koji su ovde danas došli znaju o čemu je reč, lepo kaže da prijava onih lica za koje se kaže – bez obzira da li je izrečena pravnom licu kazna ili ne, neće se razmatrati.
Hoće li neko da obrazloži o čemu se ovde radi? Nema ko, očigledno. Zato danas niko nije došao iz Uprave za veterinu. Niko nije došao ko treba da odgovori na ovo pitanje, ali zato imamo čoveka koji je na čelu Upravnog odbora, pa očekujemo da dobijemo neku reč.

Po amandmanu se javio gospodin Srđan Milivojević. Izvolite.

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvažene kolege narodni poslanici, kada govorimo o programu mera koje vlada Republike Srbije sprovodi na teritoriji Republike Srbije i taj posao poverava određenim veterinarskim stanicama i kada govorimo o radu komisije koja je određivala kriterijume po kome će neko dobiti taj posao, komisija se rukovodila, pre svega, sa nekoliko parametara.
Neki od njih su struka, profesija, moral, ali pre svega da bismo imali pravo stanje šta se zaista dešava na terenu mi nismo čitali ni "Tabloid", niti bilo koji drugi dnevni tabloidni časopis ili nedeljnik, već smo čitali izveštaje komisije koje su sačinjavali veterinarske inspekcije na terenu.
Veterinarske inspekcije nisu partijske inspekcije, veterinarske inspekcije nisu partijski organi, veterinarske inspekcije su državni organi Republike Srbije. Njih postavljaju određena državna tela i te inspekcije obavljaju taj posao na vrlo stručan način.
Na vrlo stručan način izveštavaju komisiju o tome koliko je veterinara određenu veterinarsku stanicu napustilo, da li ta veterinarska stanica ima određen i odgovarajući broj veterinara, jer tačno je propisano koliko grla stoke može jedan veterinar da pregleda, a koliko ne može.
To je bio prvi i osnovni kriterijum da određena veterinarska stanica izgubili ili dobije program mera, da li ima ljudske resurse da odgovori zahtevima i kriterijumima koje su postavljeni.
Drugi kriterijum je bio broj pregledanih grla u određenoj jedinici vremena od strane te veterinarske stanice. Ko god nije zadovoljio taj kriterijum, bez obzira da li ima odgovarajući broj veterinara ili ne, bez obzira da li je imao ili nije imao odgovarajuće resurse, ako nije obavio povereni posao u zadatom vremenskom roku, on je izgubio mogućnost da sprovodi program mera.
Sud ne odlučuje o tome, sud može da odlučuje eventualno o žalbama, ali kontrolu rada na terenu, brigu o javnom zdravlju ljudi i životinja sprovode određeni inspekcijski organi. To je utvrđeno zakonom. Taj zakon je donela Narodna skupština Republike Srbije. Svako ko nije zadovoljan rešenjem veterinarske inspekcije ima pravo da se ljuti.
Kada je reč o gospodinu Mićoviću, o tome da li je on uspešan ili nije, najbolji sud su dali građani Arilja. Jedva je četiri puta pobedio kao kandidat za predsednika opštine i jedva je bio tek 12 godina. Onda je čovek kazao – ovde sam se dokazao.
Možda se smanjio broj grla i broj krava u Arilju, ali se svakako Arilje profilisalo na karti, ne Srbije nego Evrope kao grad iz koga se godišnje izveze najviše crvenog blaga – maline. Možda su cene maline bile u određenom periodu oscilantne i išle gore ili niže, ali svakako je Arilje našlo svoje mesto na poljoprivrednoj karti, neću kazati Srbije, nego Evrope.
Završiću jednom narodnom poslovicom iz rodnog sela moga dede Dučalovića. Dučalovići su jedno lepo selo pod Ovčarom, na granici između čačanske, požeške i lučanske opštine. Imaju dosta tih potoka, pa ima i tih vodenica potočara, i tu se kaže: "Na čem jedna vodenica promelje, na tom i ostane".

Po amandmanu, gospodin Velimir Ilić.

Replika. Jako mi je čudno kada neko ko nije…

Da se razumemo, imate pet minuta još vremena od vaše poslaničke grupe. Repliku niste dobili.