Hteo sam par reči jer dosta je više uvreda poslanika i vređanje svakog poslanika iz opozicije koji nešto kaže. Odmah se javljaju dežurni da to pokriju, prekriju i pretvore u jednu priču kako je sve to naj, naj. O ovome najbolje seljaci znaju.
Hteo bih da kažem jednu stvar. Gospodin Mićović kada je primio opštinu Arilje kao gradonačelnik imao je u opštini Arilje 7.000 krava muznih. Tu su poslanici iz Arilja i mogu da potvrde. Sada trenutno ima 2.000 krava. Nestalo je 5.000 muznih krava. To pokazuje o brizi, o razvoju, krizi, veterinarskoj službi i svemu što se događa, a u Srbiji je još crnje u pojedinim sredinama.
Ne bih želeo da mešam raznorazne mafije, nabrajanja, prišivanja. Gospodo iz vladajuće koalicije, ako imate papir za nešto izvadite papir i pokažite. Nemojte samo pričati. Sada više brinete o keruši Mili nego o celoj Srbiji. To je lepo, ali ispitajte šta je bilo sa kerušom do kraja. Ispitajte. Molim vas, postoje ljudi koji mnogo štošta govore na tu temu.
Prema tome, sve koristite za kampanju i sve je kod vas kampanja. Ovde imamo dežurne koji se uvek javljaju u sklopu neke kampanje i vređaju poslanike koji čestito, pošteno i argumentovano iznose činjenice koje ovaj visoki dom treba da rešava da bi u Srbiji bilo bolje, a ne da zamazujemo oči narodu, da pričamo priče.
(Predsednik: Gospodine Iliću, prošlo je dva minuta. Zloupotrebili ste institut povrede Poslovnika. Niste se pozvali ni na jedan član.)
Član 104, rekao sam.

Gospođa Milica Vojić-Marković ima reč.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, neću ni o pravdi, ni o maču, ni o tasu, o veterini ću.
Drago mi je što smo konačno čuli ko je čovek koji deli teren veterinarskim službama i to je nešto što smo uspeli da ovih dana čujemo, što je bitno. O tome koliko je to uspešno govori podatak o poseti gospodinu direktoru Uprave za veterinu, gde su svi direktori veterinarskih stanica bili da mu kažu, da se zahvale za ovo što je jako uspešno.
Imam ovde jednu stvar koju bih prokomentarisala pre nego što kasnije pređem na ono argumentovano, dobronamerno i sa predlogom kako da se popravi. Imam i toga.
Pročitaću vam jedan deo iz Odluke o kriterijumu za vrednovanje i način bodovanja prijave pravnih lica koja učestvuju na konkursu za ustupanje poslova iz programa mera za period 2010-2012 godina. Tačka ''9) prijave pravnih lica koje su u prethodnom periodu od tri godine izgubila pravo na obavljanje poslova iz programa mera zdravstvene zaštite životinja (podsećam vas da je program izgubio i ovaj, što sam pročitala. Zašto je izgubio? Tako što mu je Mićović napisao rešenje o tome da gubi pravo, a 8.10. je napisala inspekcija sve to isto.), bavila su se nedozvoljenim radnjama u okviru veterinarske delatnosti ili su obavljala veterinarsku delatnost suprotno Zakonu o veterinarstvu, a za učinjeno delo je u skladu sa Zakonom o veterinarstvu predviđena kazna izricanja zaštitne mere zabrane obavljanja veterinarske delatnosti, bez obzira da li je ista izrečena pravnom licu ili ne, neće se razmatrati.''
Pazite molim vas, o pravdi govorim. Uzgred kaže – bez obzira da li je izrečena kazna pravnom licu ili ne, neće se razmatrati njegova prijava. Čekajte, da li je taj čovek kriv ako nema kaznu? Kako smo zaključili da je kriv ako nema kaznu?
Ne može tako, gospodo. Ovo je pravna država. Potpuno se slažem sa gospodinom Milivojevićem i potpuno sam saglasna da mora da bude utegnuta pravna država, ali ne može da bude pravna država ako u tački 9. dokumenta koji je napisala Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, kaže da se neće voditi računa o tome da li je neko kriv ili nije kriv. Važno je da mu mi stavimo etiketu. Da li će da bude partijska? Nema veze. Tvrdim da je partijska.
Znači, ako je neko kriv, onda je kriv, onda mu oduzmimo pravo da radi program mera. Ali, ako nije kriv, njegovu molbu morate da razmatrate, jer ne može biti da je neko istovremeno kriv i nije kriv.
Opet se vraćam na Veterinarsku inspekciju. Veterinarska inspekcija uradi ono što je naloženo, jer ovde je očigledno u primeru koji sam vam čitala na početku da je naloženo da se određena veterinarska stanica zatvori.
Dva dana pošto ministar napiše rešenje o zatvaranju, ta Veterinarska inspekcija uradi posao koji je uradila. Treba da se zatvore veterinarske stanice koje su velike, jake i moćne, koje imaju autoritet, da bi neka druga pravna ili fizička lica koja uvodite u zakon dobila da rade program mera, koji je veliki posao, od koga zavise veterinarske stanice, veterinarske ambulante i slično, ali javno zdravlje građana Srbije je time ugroženo.
To je pitanje o kome treba da vodimo računa. Dakle, u tački 9) vrlo jasno dokument Ministarstva, pretpostavljam da saradnici koji su ovde danas došli znaju o čemu je reč, lepo kaže da prijava onih lica za koje se kaže – bez obzira da li je izrečena pravnom licu kazna ili ne, neće se razmatrati.
Hoće li neko da obrazloži o čemu se ovde radi? Nema ko, očigledno. Zato danas niko nije došao iz Uprave za veterinu. Niko nije došao ko treba da odgovori na ovo pitanje, ali zato imamo čoveka koji je na čelu Upravnog odbora, pa očekujemo da dobijemo neku reč.

Po amandmanu se javio gospodin Srđan Milivojević. Izvolite.

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvažene kolege narodni poslanici, kada govorimo o programu mera koje vlada Republike Srbije sprovodi na teritoriji Republike Srbije i taj posao poverava određenim veterinarskim stanicama i kada govorimo o radu komisije koja je određivala kriterijume po kome će neko dobiti taj posao, komisija se rukovodila, pre svega, sa nekoliko parametara.
Neki od njih su struka, profesija, moral, ali pre svega da bismo imali pravo stanje šta se zaista dešava na terenu mi nismo čitali ni "Tabloid", niti bilo koji drugi dnevni tabloidni časopis ili nedeljnik, već smo čitali izveštaje komisije koje su sačinjavali veterinarske inspekcije na terenu.
Veterinarske inspekcije nisu partijske inspekcije, veterinarske inspekcije nisu partijski organi, veterinarske inspekcije su državni organi Republike Srbije. Njih postavljaju određena državna tela i te inspekcije obavljaju taj posao na vrlo stručan način.
Na vrlo stručan način izveštavaju komisiju o tome koliko je veterinara određenu veterinarsku stanicu napustilo, da li ta veterinarska stanica ima određen i odgovarajući broj veterinara, jer tačno je propisano koliko grla stoke može jedan veterinar da pregleda, a koliko ne može.
To je bio prvi i osnovni kriterijum da određena veterinarska stanica izgubili ili dobije program mera, da li ima ljudske resurse da odgovori zahtevima i kriterijumima koje su postavljeni.
Drugi kriterijum je bio broj pregledanih grla u određenoj jedinici vremena od strane te veterinarske stanice. Ko god nije zadovoljio taj kriterijum, bez obzira da li ima odgovarajući broj veterinara ili ne, bez obzira da li je imao ili nije imao odgovarajuće resurse, ako nije obavio povereni posao u zadatom vremenskom roku, on je izgubio mogućnost da sprovodi program mera.
Sud ne odlučuje o tome, sud može da odlučuje eventualno o žalbama, ali kontrolu rada na terenu, brigu o javnom zdravlju ljudi i životinja sprovode određeni inspekcijski organi. To je utvrđeno zakonom. Taj zakon je donela Narodna skupština Republike Srbije. Svako ko nije zadovoljan rešenjem veterinarske inspekcije ima pravo da se ljuti.
Kada je reč o gospodinu Mićoviću, o tome da li je on uspešan ili nije, najbolji sud su dali građani Arilja. Jedva je četiri puta pobedio kao kandidat za predsednika opštine i jedva je bio tek 12 godina. Onda je čovek kazao – ovde sam se dokazao.
Možda se smanjio broj grla i broj krava u Arilju, ali se svakako Arilje profilisalo na karti, ne Srbije nego Evrope kao grad iz koga se godišnje izveze najviše crvenog blaga – maline. Možda su cene maline bile u određenom periodu oscilantne i išle gore ili niže, ali svakako je Arilje našlo svoje mesto na poljoprivrednoj karti, neću kazati Srbije, nego Evrope.
Završiću jednom narodnom poslovicom iz rodnog sela moga dede Dučalovića. Dučalovići su jedno lepo selo pod Ovčarom, na granici između čačanske, požeške i lučanske opštine. Imaju dosta tih potoka, pa ima i tih vodenica potočara, i tu se kaže: "Na čem jedna vodenica promelje, na tom i ostane".

Po amandmanu, gospodin Velimir Ilić.

Replika. Jako mi je čudno kada neko ko nije…

Da se razumemo, imate pet minuta još vremena od vaše poslaničke grupe. Repliku niste dobili.

Evo, tri minuta, nije problem.
Jako mi je nezgodno što ljudi koji se nikad nisu bavili stočarstvom počinju da drže predavanje ljudima koji to rade godinama i počinju da nam objašnjavaju kako to treba da se radi, da neko ko je prodavao viršle u kiosku počne da objašnjava proizvođaču mesa kako to treba da radi i kako to u državi treba da funkcioniše itd.
Jako mi je drago da ste toliko samouvereni, gospodo iz vladajuće koalicije, da sve to ide kako treba, međutim, na terenu stanje nije takvo. Imate najteže stanje od Drugog svetskog rata do danas. Potpuno je uništen stočni fond. Zašto? To vi morate da se raspitate. Zašto argentinsko meso? Zašto piletina iz Brazila? Zašto svinjetina iz Mađarske? Zašto se uvozi meso bez određenih sertifikata kvaliteta itd?
Mogu vam reći ovde sasvim odgovorno, bavim se stočarstvom godinama i nikada u životu, a neka mi potvrdi ijedna inspekcija, mogu reći da sam u jednom području jedan od većih proizvođača, nikada nisam video jednog inspektora da je došao na teren. Voleo bih da ga vidim negde da mi kaže neko gde postoji i gde ide i šta je to pomogao.
Nikada inspektor nije došao, ni republički, nikakav. Dođe veterinar na poziv koji mi iskukumače ovo što sam govorio, ispriča o jednom teškom stanju u veterinarskoj službi.
Da završim samo jedno. Nedavno je završen jedan put između Arilja, selo Dragosinci i sad za Trubu u Guči treba da se spoji sa nekim vajatima kod Guče. Ostalo je dva-tri kilometra nespojeno, a završeno je nekih 15-20 kilometara i sve je to urađeno. Gospodin Mrkonjić je odobrio da se to spoji jer nema smisla da se ne spoje dve opštine i da narod obilazi stotine kilometara.
Gospodin Mićović je izašao i rekao – ne može, i to još nije spojeno. Zašto? Zato što se ljudi petljaju u sve i svašta, u puteve, i svi znamo ko je suvlasnik Puteva Ivanjica i ko je suvlasnik Puteva na tom području. Znamo to odlično i znamo gde ti Putevi rade i u kojim firmama i kako i na koji način, i znamo kako je propala hladnjača i fabrika sokova, i šta je uradio tamo izvesni proizvođač koji je radio i proizvodio, i koga je uništio i zašto ga je uništio.
Znamo, gospodine, vaš prijatelj ima čuvenu, za ispitivanje u Čačku "Medic lab", jednu od najvećih klinika gde rade desetine ljudi itd. I znamo sve. Nemojte nam pričati priče.
Te vaše partijske zadatke, što ovlaš ispričate da sve to ide kako valja, kako je to lepo, to vas vodi i to Srbiju vodi u velike probleme. To nas sve zajedno vodi u jedan ponor. Rešite te probleme ako možete da ih rešite.
Vi znate, gospodine, da vam ne ponavljam ime, pošto sve znate, vi ste sveznalica, ko je prodao Hrvatima rukometnu utakmicu i tu se čovek udenuo. Očekujete da spase neku životinju? Pa, nemojte molim vas. Nije spasao Srbiju, obrukao, prodao utakmicu Hrvatima rukometnu. Sve su novine pisale. Vi to ne znate. E, da vas podsetim.
Malo se bolje upoznajte sa određenim vašim kadrovima u koje se kunete ovde. Prema tome, nije to baš tako svetlo kao što pričate. Ima mnogo loših strana koje morate da otvorite.

Vreme je isteklo. Gospodin Srđan Milivojević ima reč u okviru vremena poslaničke grupe.