Zahvaljujem, gospođo predsednice. Dame i gospodo narodni poslanici, drago mi je da su sve poslaničke grupe i svi predstavnici poslaničkih grupa koji su govorili o ovom Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o  DRI istakli značaj te institucije. Međutim, odmah bih postavio pitanje zašto vladajuća većina nije bila spremna kada je Demokratska stranka Srbije izašla sa zahtevom u februaru mesecu da ova skupština raspravlja o izveštaju o radu DRI za period iz 2008. godine, kada je Narodna skupština kao najvlasnija trebalo da da mišljenje i preporuke u odnosu na taj izveštaj? To je ono što odmah sve nas stavlja u sumnju da li iza ovih i ovakvih reči stoje i iskrene namere.
Složićete se da svaki građanin treba da zna kako se troše sredstva iz budžeta, da kažem narodne pare, jer novac koji se sliva u budžet je upravo od građana Srbije i neophodna je mnogo veća odgovornost i javnost u informisanju građana o trošenju tih para.
Da bismo uopšte imali kvalitetan izveštaj potrebno je da ta Državna revizorska institucija, koja inače ima velika ovlašćenja, bude kadrovski, materijalno i tehnički dobro opremljena. To je interes svih političkih stranaka. Samo sa takvom Državnom revizorskom institucijom moći će da se izvrši potpuna kontrola trošenja narodnih para kod svih budžetskih korisnika, a njih nije malo, ima ih oko devet i po hiljada. Ako se zna da su ti subjekti korisnici budžetskih sredstava, njih devet i po hiljada, istovremeno i naručioci, da sa njima radi oko 80.000 ponuđača, da se u toku godine sklopi oko 250.000 ugovora, onda možemo da shvatimo i da imamo na umu koliki je značaj DRI.
U 2009. godini korisnici budžetskih sredstava su izvršili javne nabavke u iznosu od 330.000.000 evra samo za prvih šest meseci, bez kontrole, bez postupka sprovođenja javnih nabavki kako zakon kaže, a to je, podsetiću vas, oko 40% od ukupno izvršenih svih javnih nabavki. Građani imaju pravo da znaju punu istinu i da taj postupak, uz pomoć ove jake institucije, bude potpuno transparentan, javan, tako da svi mi znamo kako se troše narodne pare. Normalno je da se onda kada imamo takvu javnost i kontrolu nabavki spreči korupcija.
Ove godine je za prva četiri meseca iz budžeta za javne nabavke u oblasti roba i usluga izdvojeno 11,2 milijardi dinara. Svako ko je odgovoran zna da je to veliki novac, da je to narodni novac i da mora da postoji kontrola tih sredstava.
Da bi se sprečio bilo kakav pokušaj nečeg nezakonitog u tim nabavkama potrebno je da se zna kako je potrošen svaki dinar. Da bismo imali saznanje o svakom potrošenom dinaru, potrebno je svima nama da DRI ima dovoljan broj ljudi, koji će ovaj posao da obavljaju na najkvalitetniji način.
Predsednik DRI je izjavio da ova institucija treba da ima 70 revizora a ne sedam, da je odziv za državne revizore slab, a da je razlog za to, citiram, „najviše zbog niskih plata, koje su višestruko manje od onih u nekim drugim, nedržavnim revizorskim kućama“... da se kvalitetno kadrovski, materijalno i svim drugim uslovima opremljena DRI bavi i pronikne u tajne javnih finansija, da nam se ne desi da Vlada nema uvid u to kako je potrošeno 130 milijardi dinara, da više nemamo situaciju kao u 2008. godini kada je kontrolisano svega šest ministarstava i samo 27% jedne budžetske stavke, kao da je potrošnja pića jedno od ključnih političkih pitanja, sa prekršajnim prijavama za koje je zaprećena kazna od 50.000 dinara. Korupcija, koja je glavni problem, ostaje netaknuta.
Državna revizorska institucija zbog malog broja revizora vrši proveru zakonitosti trošenja budžetskog novca za 2009. godinu u svega pet ministarstava, a ovih dana će početi u još dva. Kako kaže predsednik DRI, kroz ta ministarstva prođe skoro 75% budžeta, a kontrolisaće se tri četvrtine njihovih papira. U uslovima ekonomske krize potrebno je da se zna i proveri trošenje svakog dinara, a to znači svih sredstava i svih budžetskih korisnika, a to DRI sa ovim brojem ljudi ne može da uradi.
Na kraju da zaključim, država na Državnoj revizorskoj instituciji ne sme da štedi, jer samo tako građani i Narodna skupština mogu da dobiju valjan i potpun izveštaj o trošenju budžetskih para, o čemu mi narodni poslanici treba da vodimo valjanu raspravu, damo mišljenje i preporuke. Oni koji nenamenski troše budžetska sredstva treba da budu kažnjeni za to, s tim što je pitanje da li je kazna od 50.000 dinara za delo kao što je nenamensko trošenje budžetskih sredstava adekvatna, naročito u uslovima kada ti isti državni funkcioneri pozivaju narod na stezanje kaiša dok država ne izađe iz krize. Hvala.

Reč ima gospodin Milan Vučković, a neka se pripremi gospođa Marina Raguš.

Uvažene kolege narodni poslanici, govorio bih u svojstvu jednog od  predlagača izmene i dopune Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji. Danas je rasprava u Skupštini, naravno kao i uvek, otišla malo šire od teme zakona, odnosno izmene i dopune Zakona, koja broji svega pet članova. Suština onoga što će zakon doneti jeste poboljšanje plata, primanja onih koji su u DRI.
Mi smo kao Odbor za finansije, jedna grupa poslanika, podržali inicijativu DRI za izmenu i dopunu ovog zakona, jer onog trenutka kada je izašao prvi izveštaj o trošenju sredstava iz budžeta Republike Srbije za 2008. godinu u 2009. godini čuli smo, s jedne strane, pohvale. Jeste stvarno pohvalno za Vladu to da je prva vlada u kojoj je jedan takav izveštaj objavljen. S druge strane, čuli smo brojne kritike upućene ka DRI, ka državi uopšte, da su sva ta sredstva trošena nenamenski i da bi se to videlo jedino ukoliko DRI uđe dublje u trošenje tih sredstava, ukoliko se proveri kako se troše sredstva u javnim preduzećima itd.
S druge strane, morali smo da čujemo i glas DRI. Oni su nam rekli – nemamo dovoljno sredstava, plate su nam niske, da bismo zaposlili veći broj državnih revizora.
Ono što smo mi mogli da uradimo i ono što smo uradili jeste da predložimo izmene i dopune ovog zakona koje povećavaju primanja onih koji će biti ovlašćeni državni revizori, državni revizori, predsednik Saveta, i svih ostalih u toj instituciji. Znam da plate u DRI nisu stimulativne, kao što nisu stimulativne ni u većem delu državnog sektora, ali, eto, moramo da štedimo, javna potrošnja mora da se drži pod kontrolom. Ne možemo sebi da dozvolimo luksuz da plate u državnom sektoru odu visoko da bismo stimulisali radnike ne znam koliko.
Međutim, uvažavamo specifičnost DRI i mislim da smo naišli na opštu saglasnost i u Odboru za finansije i među narodnim poslanicima danas u raspravi da je neophodno da povećamo primanja u DRI. Raduje me što je Ministarstvo finansija dostavilo mišljenje da je moguće izdvojiti dvadeset pet miliona dinara sa tekuće budžetske rezerve za plate u ovoj instituciji.
Kako povećati plate u DRI, to je bilo sledeće pitanje, s obzirom na to da su one vezane za plate narodnih poslanika, konkretno predsednice, odnosno predsednika Narodne skupštine kao institucije, i potpredsednice Narodne skupštine? Jedan od načina je bio da povećamo plate narodnim poslanicima, što svakako nismo želeli, imamo 250 narodnih poslanika, u ovoj godini to ne bi bio kvalitetan predlog, mada vidim odobravanja sa raznih strana, ali, naravno, šalim se. Drugi je bio, što smo uradili, da se plata ovlašćenog državnog revizora upodobi sa platom koja pripada državnom službeniku u prvoj grupi položaja, a da se plata državnog revizora sa zvanjem državnog revizora upodobi sa platom državnog službenika u drugoj grupi položaja. Zbog toga će plate u DRI biti znatno veće nego što su sada.
Hajde da mi kao Skupština to podržimo, da izađemo u susret DRI, ali hajde da i od njih tražimo rezultate, jer je ovo upravo ono što su oni tražili od nas kao narodnih poslanika i Skupštine. Očekujemo da će sledeći izveštaj biti potpuniji i da ćemo videti kako se troše državna sredstva, kako rekosmo, dublje ili šire, jer je reč o 12 ili 13 milijardi evra godišnje.
Pored primanja, predložene dopune Zakona uređuju pitanje broja revizora, način na koji zasnivaju radni odnos, trajanje radnog odnosa i druga prava. To je, dakle, sve što ovaj zakon donosi. Sve drugo je rasprava koja ima smisla, ali želeo sam da kao jedan od predlagača usmerim pažnju na ono što ove izmene i dopune Zakona donose.
Želimo da se narodne pare troše domaćinski i dajemo podršku onima koji kontrolišu trošenje tih para. Zahvaljujući izmenama i dopunama Zakona koje smo predložili, zaposlićemo, država će zaposliti, ili DRI, tri nova vrhovna državna revizora i 27 državnih revizora.
Zbog toga pozivam sve narodne poslanike da svoju deklarativnu podršku koju smo svi dali radu DRI ponovimo i u danu za glasanje i da ovo bude jedna odluka. Dobro je što je došla od narodnih poslanika, ne od Vlade ili od strane nekog drugog predlagača. Zato pozivam sve narodne poslanike da kada bude glasanje budu prisutni ovde, da glasamo za to i da čekamo sledeći izveštaj DRI, sa nekim kvalitetnijim podacima. Toliko. Hvala.

Zahvaljujem. Narodni poslanik Marina Raguš. Neka se pripremi narodni poslanik Miroslav Petković.

Dakle, zaista je izvanredna prilika da o ovako osetljivim temama pričamo tokom plenarnog zasedanja. Verujte da sam sa pažnjom slušala vaše izlaganje. Ono što je prepoznatljivo za vlast jeste da uvek želi, ali retko kada ostvaruje, nažalost.
Ono što smo imali prilike da čujemo, kada smo raspravljali i pokušavali da izveštaj o državnoj reviziji nekoliko budžetskih korisnika stavimo na dnevni red plenarnog zasedanja tada kada je bilo vreme za to nismo uspeli. Ono što mene redovno fascinira jeste da od 2000. godine naovamo, evo, deseta je godina da su stranke koje su gravitirale nekadašnjem DOS-u u vlasti, mi tek ove godine pričamo o reviziji izvršne vlasti, odnosno o kontroli utroška sredstava građana, koji nas ovom prilikom prate.
Dakle, vaše izlaganje, dragi kolega, poštovani kolega, zaista bi bilo jedno od vrlo vrednih izlaganja da to što o čemu ste govorili prati rezultat izvršne vlasti i da DRI nije ustanovila svojim izveštajem znatne nepravilnosti, odnosno direktno kršenje zakona koje je takođe ova vlast kroz ovaj parlament svojom većinom sprovela.
Zašto mi stilski po neki put izlazimo iz teme? Tu se slažem sa vama. Neki put zaista treba fokus da bude na onom što je zaista značajno, pogotovo u periodu krize, za građane koji imaju prilike da prate ova plenarna zasedanja.
Kada govorite o državnom revizoru vi treba da govorite o tome da je 1999. godine menadžer kampanje tadašnjeg DOS-a obećao jake institucije, demokratsku proceduru i poštovanje pravila. Vi ste deset godina nakon toga pokrenuli inicijativu da u tom demokratskom društvu, u kome se poštuju pravila i procedure, mi govorimo o spoljnoj kontroli utroška sredstava svih građana.
Poštovani kolega, mi govorimo i o tome da je Ministarstvo kulture platilo u periodu krize jednu sliku, zove se „Rikalo u jesen“, određenog autora, nekoliko desetina hiljada evra! To je podatak koji je frapantan za građane Srbije.
Da vas podsetim, a to će možda stilski takođe malo izlaziti iz teme, ali svakako slika ovu priču kada je spoljna revizija u pitanju, u državi Srbiji 720.000 ljudi živi ispod donje granice siromaštva, preko 9% dece u državi Srbiji nema osnovna sredstva za svakodnevni život. Mi imamo puno pravo da proširimo ovu raspravu, a tiče se spoljne kontrole utroška sredstava građana koji se bore sa egzistencijom svakodnevno.
Da, jeste za pohvalu to što je ova vlast i ovaj saziv potpisao postojanje DRI, ali, dozvolićete, nije baš potpuno iskrena namera da želite i da očekujete zapravo konkretne rezultate. Kada ste dobili rezultate napali ste DRI i državnog revizora. Dakle, mi smo ovde doživljavali zaista žestoke napade od strane poslanika iz koalicije koja je na vlasti zato što smo tražili da se ustanovi ko je od konkretnih ministara zloupotrebio sredstva građana države Srbije. Pri tom, revizija je obuhvatila tek nekoliko ministarstava. Dakle, ono o čemu najčešće imamo prilike da slušamo tokom plenarnih zasedanja jesu samo želje, ali vrlo malo mogućnosti vlasti.
Niko ovde ne dovodi u pitanje da državni revizori moraju da imaju određena sredstva. Šta vas je sprečavalo da prvo omogućite uslove, materijalno-tehničke pretpostavke, a onda da govorimo o državnoj reviziji? Zar mi nismo bili ti koji su vam skrenuli pažnju da državni revizor nema prostorije u okviru kojih može da radi, da nema određena materijalna sredstva iz kojih može da obezbedi visoke plate onima koji će raditi u DRI? Zar nismo mi ti koji su govorili da je to prava slika i prilika odnosa vlasti prema nečemu što bi trebalo da bude osnov demokratske procedure, a jeste spoljna kontrola utroška sredstava?
Dakle, mi sada, 2010. godine definitivno na osnovu izveštaja državnog revizora možemo da saznamo sledeće: da je dobar deo ministarstava, izvršne vlasti zloupotrebljavao sredstva koja su se slivala u budžet.
Pravi predmet DRI bi takođe trebalo da bude gde zaista odlaze sredstva, koji projekti prolaze, ko radi te projekte i kako sva ta sredstva koja se ulažu, a zaista su u izvanrednim ciframa, utiču na svakodnevni život građana Srbije.
Pretpostavljam da nećete zameriti ukoliko ovde iznesem zvanični državni podatak Republičkog zavoda za statistiku da 720.000 ljudi u Srbiji raspolaže samo sa osam hiljada dinara mesečno. Da li možete da zamislite kako izgleda život sa osam hiljada dinara mesečno? To neko potroši za običan obrok, koliko je nama poznato. Takođe, broj najsiromašnijih je tokom 2009. godine povećan za 60.000 ljudi u odnosu na prethodnu godinu. Na skupu pod nazivom „Da li je Srbija gladna“ savetnik ministra za rad i socijalnu politiku rekao je da su najviše ugroženi oni bez osnovne škole, nezaposleni, naročito iznad 50 godina starosti, invalidi, porodice sa decom i podstanari.
Ono što je takođe alarmantno jeste da se povećao broj građana koji primaju socijalnu pomoć. Za godinu dana ta cifra je porasla čak za 17.000 korisnika, odnosno devet hiljada porodica više nego u istom periodu prošle godine.
Trideset šest hiljada građana zavisi od obroka koji dobija u narodnim kuhinjama. Takođe, vrlo je zabrinjavajuća i alarmantna činjenica što svako deseto dete do 14 godina u Srbiji živi ispod linije apsolutnog siromaštva. Ovo nisu podaci SRS, nego zvanični državni podaci.
Zaposleno je manje od dva miliona ljudi. Nezaposleno je 768.000 ljudi. Prosečna plata u Srbiji u martu je 33.508 dinara, a prosečna potrošačka korpa u februaru je iznosila 37.000 dinara. Trideset šest hiljada građana zavisi od obroka u narodnim kuhinjama, a procenat dece koja nemaju ni za osnovne potrebe je 9,3%. Najveći rast siromaštva beleži se među porodicama sa pet ili više članova. Pola miliona ljudi na posao čeka duže od godinu dana. Žene čine 55% trajno nezaposlenih. Najviše je nezaposlenih među mladima starosti od 25 do 29 godina, zatim onih između 30 i 34 godine.
Dakle, ovo su, dragi kolega, podaci države Srbije, gde zaista samo trećina ljudi u Srbiji preživljava. U Srbiji, na osnovu mnogih analiza, veći je strah od gubitka posla, nego strah od smrti.
Zašto o ovome govorim na ovaj način? To je slika i prilika Srbije u kojoj Ministarstvo kulture u periodu krize, kada se očekuje od svih nas da štedimo kako bi najugroženiji, oni koji redovno ostaju bez posla, bez stanova, automobila i svega onoga što su kreditima obezbedili, mogli da prežive, kupuje sliku „Rikalo u jesen“, koja košta 15.000 evra.
U državi Srbiji vlast ne želi da kontroliše utrošak sredstava koja dolaze na osnovu poreza i doprinosa građana. Građani su sve gladniji, a vlast je, očigledno, sve korumpiranija.
Dokaz za to jeste da mi govorimo o spoljnoj reviziji 2010. godine, da je izveštaj obuhvatio tek nekoliko ministarstava; kad je počelo da se priča o tome to je skinuto sa plana i programa plenarnih zasedanja, kada je trebalo da se govori o tome, i dobili smo prljavu kampanju po medijima zato što smo pokrenuli pitanje gde su novci. Zašto? Zato što je Srbija faktički gladna i zato što vi deset godina posle demokratskih promena ne želite da date konkretan odgovor na pitanje gde idu novci.
Jer, da hoćete, državna revizija bi krenula da radi već 2001. godine i tom revizijom bila bi obuhvaćena sva javna preduzeća, sva ministarstva u vlasti, sve javne nabavke i mi bismo imali konačno državu jednakih mogućnosti za građane. Da vas podsetim, to vam je menadžer kampanje DOS-a 2000. godine rekao i obećao ovim građanima, a vi slagali. Mi bismo ovde imali definitivno mnogo manji broj tajkuna, odnosno pravih vlasnika ove države, jer bi se znalo gde svaki dinar ide, jer bi se znalo ko potpisuje i na koji način želi da unapredi svakodnevni život građana Srbije. Vi imate danas potpunu derogaciju osnovnih ljudskih prava, i to je vlast koju vi potpisujete, odnosno koju je potpisala država Srbija.
Opet ću vas podsetiti, 9,3% dece u Srbiji živi ispod donje linije siromaštva i to je činjenica koja će vas da prati. Godine 2010. mi govorimo o spoljnoj reviziji gde revizor faktički nema osnovna sredstva za rad. Kažem vam, 2011. i 2012. godine taj revizor i ta institucija, svi koji rade tamo moraće da imaju beneficirani radni staž i posebnu policijsku zaštitu, jer ako se budu drznuli da utvrde kako se zaista troše sredstva, recimo, u Ministarstvu zdravlja, Ministarstvu kulture, Ministarstvu ekonomije, ko dobija avansno pare danas kada svako svakome duguje, ti ljudi će definitivno biti vrlo ugroženi, bezbednosno. To je ono što je činjenica za ovo potpuno korumpirano i kriminalizovano društvo.
Kada pročeprkate i pitate gde su novci, ko ovde radi poslove, koje kuće ovde dobijaju, kako tajkuni ostvaruju poslove i gde odlaze pare MMF-a (uglavnom Miškoviću i njemu sličnim), vi ste žrtva prljavih medijskih kampanja ili ste žrtva potpunog nestajanja sa političke scene ili, nažalost, žrtva koja strada na ulicama grada Beograda ili bilo kog grada u državi Srbiji. To je suština.
Vreme će pokazati, a mi ćemo, budite sigurni, da li kroz plenarna zasedanja ili kroz određene medije koji i dan-danas imaju određeni prostor za ovu vrstu istine, pronaći način da obavestimo građane države Srbije ko im je uzeo pravo na život dostojan čoveka. S obzirom na to da ste preuzeli odgovornost da vršite vlast i uredite ovu kuću, vi ste potpisali kriminalizovano društvo, u kome je diferencijalna dijagnoza potpunog osiromašenja.
Dakle, ono što bi trebalo da bude zaključak ove rasprave jeste da vi, osim Državnoj revizorskoj instituciji, povećate plate i MUP-u i onima koji će raditi određene poslove za Ministarstvo pravde. Jedno bez drugog neće moći da ide. Odgovor na pitanje ko je zloupotrebio budžetska sredstva nama će biti dovoljan odgovor, odnosno pokretač svih ostalih pitanja u ovom društvu, a to jeste – ko je definitivno opljačkao Srbiju, u čije ime i čiji interes ova izvršna vlast sprovodi? Garantujem vam, sasvim sigurno, to nije interes srpskog naroda.

Gospodin Miroslav Petković ima reč.

Hvala, gospođo predsednice. Dame i gospodo narodni poslanici, Ustav Republike Srbije predviđa DRI kao najviši državni organ revizije javnih sredstava u državi. Ova institucija je zadužena da sprovodi kontrolu zakonitosti raspolaganja sredstvima pravnih lica, reviziju javnih sredstava, organizaciju nadležnosti, rad republičkih organa. Čuli smo od kolege Radulovića, gotovo je deset hiljada subjekata koje treba kontrolisati.
Državna revizorska institucija je započela taj posao, zagrebala je malo po površini i prilično bojažljivo podnela neke prekršajne prijave, za koje još uvek nemamo epilog u sudu, šta se sa njima dalje dogodilo. Uglavnom se odnose na neke sitnice, mada su i neke ozbiljne nepravilnosti u tom izveštaju utvrđene.
Koliko ljudi je obavljalo taj posao, sa kojim sredstvima i u kojim uslovima, mislim da im ipak treba odati priznanje zbog hrabrosti zato što su započeli od ministarstava u Republici Srbiji, a ne od pojedinih lokalnih samouprava, koje takođe treba da kontrolišu.
Državna revizorska institucija bi morala da bude nezavisna u odnosu na Vladu, a naravno da Narodna skupština mora da joj omogući najbolje uslove za rad i da joj pruži punu podršku kako bi ona zaista opravdala svoje postojanje i sprovela sve ono što je predviđeno zakonom kojim je regulisano njeno delovanje.
U svom izveštaju Državna revizorska institucija je otkrila da su se milioni trošili na jelo i piće, da su se potrošile neke pare za izložbu u Krasnodaru, da se kupovala slika „Rikalo u jesen“, ko zna šta sve još. Jedan apsurd, o kome se raspravljalo dosta u javnosti, pojavila se čak dilema da li je neopravdano pokrenuto pitanje što se ne vidi nekih 380.000.000 dinara koji su stigli iz donacija, ne zna se kako je potrošeno. Da zlo bude veće, ministar finansija gospođa Diana Dragutinović kaže da ne zna gde su te pare i kako su potrošene. Ako ona ne zna, neko mora da zna. Zato postoji DRI, da i nama u parlamentu, ali i građanima Srbije kaže kako se troše stotine miliona dinara u ovoj zemlji. Izvršena je nabavka nekog goriva u vrednosti od 110.000.000 dinara, a to nije urađeno na zakonom predviđen način.
Sve ovo, kao i drugi propusti i neki prekršaji pravdano je nedostacima u računovodstvenom sistemu, pre svega od strane premijera, pa čak i nekih njegovih saradnika. Pokrenuti su prekršajni postupci zbog svega ovoga, uz opravdanu opasnost da ti prekršaji ne budu na kraju izrečeni zato što postoji mogućnost da ti prekršaji zastare, s obzirom na to da je predviđena jedna godina za zastarelost za ovakva dela. Da li je onda rešenje da se izrekne, ukoliko ljudi koji su napravili ove prekršaje ne budu odgovarali u prekršajnom postupku, ta čuvena sankcija – da se zabrani napredovanje u službi za naredne četiri godine, kao što je izrečena mera čuvenoj sekretarici u Skupštini Srbije?
Još uvek u ovom parlamentu nismo dobili jedan bitan zakon koji bi trebalo precizno da uredi i da pojača kontrolu trošenja sredstava u Republici Srbiji, a to je zakon o budžetskom sistemu, pominjani zakon gospođe Dragutinović, koji već godinama krši i stalno ga najavljuje, ali nikako da dođe u proceduru. To je dokument koji će nam svakako pomoći, uz funkcionisanje DRI, da steknemo pravi uvid u trošenje narodnih para.
Izmena ovog zakona, kako je to saopšteno u obrazloženju izmena i dopuna ovog zakona, usaglašena je i urađena u skladu sa preporukama nadležnih institucija EU. Evropska komisija je dala svoje mišljenje o ovom zakonu kada je on donošen, ali Evropska komisija je dala i svoje mišljenje o reformi pravosuđa u Srbiji, pa nismo imali adekvatnu reakciju Vlade Republike Srbije.
Ovoj zemlji nedostaje guverner, nedostaje jedan član Visokog saveta sudstva, nedostaje jedan član Državnog veća tužilaca, nedostaju revizori, nedostaje novac, nedostaje moral, nedostaje odgovornost.
Državna revizorska institucija je najvažniji kontrolor izvršne vlasti u svakoj državi i to je, praktično, jedini organ koji ima ovlašćenje da kontroliše svrsishodnost rashoda koje država pravi. Kada to bude zaista primenjeno i kada se to bude poštovalo, onda niko neće moći da skrca 300.000.000 dinara za uništavanje larvi i korova, već će morati odgovorno da raspolaže sredstvima koja su predviđena u okviru njihovog ministarstva.
Parlament Republike Srbije kroz DRI ima jedno ubojito oružje za kontrolu izvršne vlasti. Oni ljudi neće moći ništa da urade, i ako im se povećaju plate, ukoliko ne budu imali podršku od Narodne skupštine. Ako budu ostavljeni na vetrometini i ako bude mogao svako da ih kritikuje i da iznosi zamerke zašto su ovo uradili baš prema njegovom ministarstvu, onda od tog posla nema ništa. Zato zaista treba podržati ljude koji rade ovaj odgovoran posao, treba ih zaštititi jer će imati sutra mnogo neprijatnosti kada budu iznosili rezultate svoje revizije i parlament iza toga mora čvrsto da stane.
Ovde se danas čulo mnogo lepih, pohvalnih reči i slagali smo se oko Predloga zakona, oko podnetih amandmana, ali plašim se da ovaj zakon, kada stupi na snagu i kada revizori počnu da rade sa novim sredstvima, i dalje neće moći da se primeni u praksi, kao što nismo u mogućnosti da vidimo konkretne rezultate i efekte većine zakona koje ovaj parlament donosi.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Verovatno ovo što ću u nastavku da saopštim neće biti interesantno širem auditorijumu zato što ima puno današnjih diskusija koje su pogodile temu. Prisutne su dobre namere, ne može niko da kaže da ne postoji dobra namera, ne može niko da kaže da Narodna skupština i njen Odbor za finansije ne daju podršku Državnoj revizorskoj instituciji i da je rezultat jednog zaključka, u stvari, ovaj predlog zakona. Naravno, ako su zakon predložili poslanici 2005. godine, sasvim je normalno da izmene i dopune predlože takođe poslanici 2010. godine.
Znate kako je u životu? Uzmite novčanicu, postoji pismo i glava; postoji plus i minus na akumulatoru; postoji nešto što je garantovano pravo, ali postoji i nešto što je zloupotreba prava. U svim normalnim društvima poštovanje prava treba da bude apsolutni prioritet, a da se suzbiju sve moguće zloupotrebe nekog prava, da se propišu odgovarajući mehanizmi i odgovarajuće sankcije, da se spreči kršenje propisa i kršenje nekih prava. U toj svojevrsnoj dijalektici odvija se realni život.
Ako taj realni život bude začinjen i sa nazovipolitičkim, mafijaškim i nekim drugim interesima i to bude prisutno kod pojedinih predstavnika vlasti, onda imamo jednu čudnu situaciju i postavlja se, ne samo hipotetički, nego uopšte, pitanje – da li vredi nešto raditi ako u startu znamo da svi oni koji budu glasali za ovaj zakon ne mogu da snose odgovornost za njegovu realizaciju i njegovu primenu? Onda će verovatno neko u žaru neke političke borbe da prozove nekoga zato što je iz najboljih namera glasao za neki zakon. Tu svi treba da budemo oprezni.
Smatram da i sa ovim izmenama i dopunama ovog zakona mi suštinski nećemo ostvariti ni 15% od ovih želja o kojima smo danas pričali. Zašto? Procena je da postoji između osam i devet hiljada korisnika budžetskih sredstava, što direktnih, što indirektnih, koji potpadaju pod ovaj zakon i koje treba revizori da prekontrolišu. Izvinite, molim vas, da mi ovu revizorsku instituciju podignemo i na 300 ovlašćenih revizora, taj posao ne može da se uradi. Ako se taj posao bude radio po unapred donetom programu i planu rada, onda možete da zaključite da svaki mafijaš može da preseli poslovanje kod nekog drugog korisnika budžetskih sredstava koji sigurno neće za sledećih sedam godina biti predmet kontrole. Onda će sve ovo što smo danas lepo ispričali biti magla.
Dalje, stičem utisak da se danas priča o nečemu što mora brzo i kratkoročno da se uradi da bi ova institucija koliko-toliko stala na noge. Zašto? Bio je potreban prvi izveštaj da se vidi da je samo 27% korisnika novčanih sredstava budžeta Republike Srbije prekontrolisano i tu su utvrđene brojne nepravilnosti. Mislim da je i današnja rasprava dala neopravdana očekivanja i velika nadanja kod naših građana da je DRI nešto što je svemoguće. To uopšte nije tačno. Zašto? Ne znam zašto bi Državna revizorska institucija kontrolisala postupak javnih nabavki kada imamo posebnu komisiju koja taj posao treba da radi? Zašto bi DRI trebalo da kontroliše nešto što je već u nadležnosti budžetske inspekcije? Onda je nešto višak – ili je budžetska inspekcija višak ili Komisija za zaštitu konkurencije ili Komisija koja vodi računa o javnim nabavkama.
Šta će nam paralelni organi koji se sapliću? Mi imamo baš tu situaciju u ovom prvom izveštaju. Apsolutno sam siguran da je ovaj prvi izveštaj izašao izvan okvira onoga što podrazumeva revizija. Revizija znači preispitivanje nečega što je urađeno. Težište treba da bude na zakonitosti korišćenja budžetskih sredstava i namenskom korišćenju tih sredstava, i ništa drugo.
U ovom izveštaju koji smo razmatrali decembra meseca prošle godine na sednici Odbora za finansije imali smo poprilične delove tog izveštaja koji u potpunosti odgovaraju izveštaju koji dostavlja budžetska inspekcija. To nije zadatak Državne revizorske institucije. Državna revizorska institucija treba da bude pomoćno telo Narodne skupštine, državni organ, ali to što oni urade treba mi da koristimo kao svršenu činjenicu, da izvlačimo političke zaključke i da pozivamo neke na odgovornost. To nije ništa novo kod nas. To je računski sud. To je poslednja instanca.
Niko ne može da preispita ono što je utvrdila Državna revizorska institucija u nekom svom izveštaju, ali treba da se propiše postupak, od kada državni revizor uđe i počne da kontroliše do njegovog završnog izveštaja, da se i korisniku omogući da štiti neka svoja prava i neke svoje interese u nekom postupku. I to treba da se sredi u nekim budućim izmenama ovog zakona.
Ima puno trapavosti u postojećem zakonu, recimo, poput imenovanja. Ne znam da se neko imenuje na neodređeno vreme, državni službenik.
Moram radi javnosti da kažem, ovim izmenama i dopunama vrši se korekcija osnovice plate državnog revizora, ovlašćenog državnog revizora i nečega što je iznad, poput državnog revizora, generalnog državnog revizora, članova Saveta itd. Svi drugi koji imaju status državnog službenika i dalje su u režimu plata državnih službenika.
Što se tiče onog institucionalnog dodatka, to je isto rešenje koje postoji i kod državnih službenika. Da li će predsednik Saveta da bude toliko samostalan? Neće, kao što nije samostalan rukovodilac u nekom organu državne uprave. Da li će te isplate biti? Ukoliko ima para biće, ukoliko nema - neće.
Zato vam kažem, jedno je zloupotreba prava, jedno je pravo. Obezbedimo mehanizme koji će da garantuju poštovanje prava i poštovanje ispunjavanja obaveza i ovlašćenja.
Moram da primetim da nam predstoji reforma celog sistema, da definišemo šta je to zloupotreba ovlašćenja. Danas imate u Zakonu o DRI prekršaje, gotovo da nema krivičnog dela. Neko će da kaže – to nije dobro. Mislim da je to dobro. Zbog čega? Svi koji koriste, sva ministarstva kao korisnici budžeta u obavezi su da imaju internu reviziju.
Državna revizorska institucija, kako reče jedan, verovatno mu se omaklo, nije zakonodavni organ. On jeste normativni zato što propisuje nešto što su standardi. I treba da propiše. Verovatno treba promeniti kontni plan, srediti još neka pravila ponašanja kako da se radi, ali ne treba gajiti neka velika očekivanja, ne treba iza DRI da se kriju policija, tužilaštvo i drugi organi koji su nadležni za ovaj posao.
Vidite, danas je glavna vest da će kod sudije za prekršaje da dođu neki navodni ministri da odgovaraju za ono što je utvrdila Državna revizorska institucija itd., ali sve je to bledo. Mi, kada kažem „mi“ mislim na vlast, nemamo pravi odnos prema zakonitosti. To je problem i taj problem ne može da reši revizor, ma koliko da bude revnostan.
Mislim da nam tu fale još neki mehanizmi koji treba da omoguće revizoru da radi reviziju, da preispita poslovanje i kakvo je bilo korišćenje tih sredstava. Ne treba gajiti veliku nadu.
Ovo što kažem deluje i suviše brutalno i realno. Možemo da se udaramo u pleća, da se kunemo, ali niko u ovoj sali ne primenjuje zakon. Izvršavanje zakona u nadležnosti je nekog drugog. Konkretno, kada je u pitanju ovaj zakon, njegovo izvršavanje u dobrom delu je kod DRI. Njima treba pomoći. Sada u Evropi samo Vatikan nema reviziju, ako je on uopšte država. Svi imaju reviziju.
Nije dobro pričati o tome da je Državna revizorska institucija zaživela pre nekoliko godina, a pre nije postojala. U Kraljevini Jugoslaviji je postojala, bio je računski sud. U jednom periodu je bila i komisija pri Narodnoj skupštini koja je trebalo da omogući Narodnoj skupštini da nađe pravu meru da se poslanici u Narodnoj skupštini ne svađaju oko činjenica da li je nešto bilo nenamensko, da li je nešto bilo nezakonito. To je završila DRI, a svi su dužni da to prihvate kao gotovu činjenicu. Ta činjenica eventualno podleže osporavanju u nekom kaznenom postupku gde svaka suprotna strana može da u dokaznom postupku osporava to, ali to je daleko od onoga što nas trenutno interesuje.
Odbor za finansije je pokušao da realizuje svoj zaključak. Svi su saglasni da materijalni položaj ove dve kategorije revizora bitno utiče, jer oni nose posao u DRI. Treba to povećati. Tu postoji druga opasnost – da se neko uspava posle tako, za naše uslove, dobre plate, da pogrešno shvati ova ovlašćenja, da pomisle da su bogovi, da posle njih nema ništa, da niko ne može to da preispituje.
Imamo tu situaciju sa Ustavnim sudom Republike Srbije, u kojem smatraju da su potpuno zaštićeni jer ne mogu biti razrešeni zbog nestručnosti itd. Već ima tamo nekih drugih razloga.
To je ta opasnost. Ta stalna borba za poštovanje prava i zakona i sputavanje zloupotrebe prava i kršenja zakona je naša realnost. Ali, budimo svesni, Narodna skupština ne može da izbalansira i da omogući pobedu zakona.
Samo da skrenem pažnju, nekoliko govornika je u ovu priču ubacilo i Vladu, povodom ovog zakona. Nema Vlade kada je u pitanju ovaj zakon. Tu postoji samo DRI. Budimo svesni šta oni mogu da urade. Budimo svesni i ovih stvari koje čujemo od ministra finansija, da za 130 milijardi dinara nema uvid gde to ide. Neophodna nam je reforma celog finansijskog sistema, jer je očigledno da ovaj, kako sada funkcioniše, ne funkcioniše dobro.
Samo da podsetim, ova vlast priznaje da je Darko Šarić 1.350.000.000 oprao kroz finansijski sistem Republike Srbije, kroz nepokretnosti, kroz privatizaciju itd. Ta rečenica ne znači da je država jača od mafije, već potvrđuje da je mafija u strukturi države, da mafija rukovodi nekim institucijama. Upozoravao sam vas i pre godinu i po dana na šta je sve spremna mafija. Tada sam vam slikovito to objašnjavao pričicom da ću da izbacim kamen iz cipele koji me žulja, ali biće velika stena o vratu nekih ljudi koji ne vide ili ne žele da vide šta se dešava sa Srbijom.
Gospođica Marina Raguš vam je pročitala statističke podatke, da ih ne prepričavam. Ne samo ona lica koja su obuhvaćena tom bolnom statistikom, nego svi u ovoj Srbiji vape za istinom i pravdom i za poštovanjem zakona. Zato budimo stvarno oprezni.
Ovo treba da se uradi, treba da se omogući Državnoj revizorskoj instituciji da svoju funkciju ispuni. Verovatno ćemo morati da menjamo taj zakon i u budućnosti, da učinimo tu instituciju što efikasnijom, ali zapamtite, oko devet hiljada korisnika budžetskih sredstava potpada pod ovaj zakon. Neka bude i četrdeset, i sedamdeset tih inspektora, odnosno revizora, bez obzira u kom zvanju, do kraja ove godine, ne mogu da završe ovaj posao. Istovremeno postoje paralelni organi: budžetska inspekcija, interna revizija.
Smatram da je prosto nemoguće da se sa pozicije budžeta isplati ijedan dinar, a da prethodno unutar ministarstva i unutar Ministarstva finansija službe ne izvrše prethodnu kontrolu, pa neka to bude i obična likvidatura. Ukoliko se kasnije utvrdi da je bilo nenamenskog korišćenja i nezakonitog korišćenja sredstava, onda svi u nizu da odgovaraju, kao učesnici u nečemu što je ipak kriminalni poduhvat. Onda budite svesni šta znači autoritet ministra, državnog sekretara ili onih koji podmeću druga lica da potpisuju naloge za isplatu sa nekog računa.
Nemojte da se igramo sa državom, država je ozbiljna i skupa stvar. Kada se krene neoprezno sa vršenjem vlasti, onda su upravo onakvi podaci kao oni o kojima je pričala gospođica Marina Raguš, bolni za sve nas. Onda se postavlja pitanje šta mi to radimo? Koji su to pozitivni rezultati ove Narodne skupštine? Trista zakona. Šta vredi trista zakona, ako se nijedan primenjuje?
Da vam sada razbijem onu brigu, znajte, više niko u EU ne priča o ulasku Srbije u EU. I Engleze, ­i Nemce i Francuze s vremena na vreme podsete Amerikanci, da bi ubacili neku žišku, da se nešto priča. Ta priča je završena, zapamtite. Priča je završena. Vodite računa o domino efektu koji kreće iz Grčke, preko Španije, Portugalije, Italije, završava sa Nemačkom. Devizne rezerve su jedanaest milijardi. Verovatno od sledeće nedelje MMF dolazi da kaže predstavnicima vlasti u Srbiji – nema više kredita jer nema više ni EU tih para, pa trošite devizne rezerve od jedanaest milijardi.
Zapamtite, već su se organizovali tajkuni i mafijaši, koji drže u šaci pojedine predstavnike vlasti. Stvoriće se priča, kao ona priča o Zakonu o izgradnji, da bi se prodali objekti nekoga ko je preinvestirao i četiri banke ugrozio i državu naterao da se za njega zaduži milijardu evra.
Vodite računa, to nam niko neće oprostiti. Dajte malo da vodimo računa o tom našem običnom čoveku. I ne plašite se Srpske radikalne stranke; kada treba da se pomogne narodu i državi, tu smo.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto na listi poslaničkih grupa ima još tri prijavljena poslanika, mi ćemo sutra nastaviti rad po ovoj tački dnevnog reda. Zahvaljujem.
Koji su to poslanici i koliko je vremena ostalo? Poslanici su Milorad Buha, Vladan Jeremić i Dejan Mirović, a ostalo je još trideset pet minuta i nekoliko sekundi za vas trojicu.
Zahvaljujem na saradnji danas, na učešću u raspravi i u 10.00 časova sutra nastavljamo rad. Prijatno.