Verovatno ovo što ću u nastavku da saopštim neće biti interesantno širem auditorijumu zato što ima puno današnjih diskusija koje su pogodile temu. Prisutne su dobre namere, ne može niko da kaže da ne postoji dobra namera, ne može niko da kaže da Narodna skupština i njen Odbor za finansije ne daju podršku Državnoj revizorskoj instituciji i da je rezultat jednog zaključka, u stvari, ovaj predlog zakona. Naravno, ako su zakon predložili poslanici 2005. godine, sasvim je normalno da izmene i dopune predlože takođe poslanici 2010. godine.
Znate kako je u životu? Uzmite novčanicu, postoji pismo i glava; postoji plus i minus na akumulatoru; postoji nešto što je garantovano pravo, ali postoji i nešto što je zloupotreba prava. U svim normalnim društvima poštovanje prava treba da bude apsolutni prioritet, a da se suzbiju sve moguće zloupotrebe nekog prava, da se propišu odgovarajući mehanizmi i odgovarajuće sankcije, da se spreči kršenje propisa i kršenje nekih prava. U toj svojevrsnoj dijalektici odvija se realni život.
Ako taj realni život bude začinjen i sa nazovipolitičkim, mafijaškim i nekim drugim interesima i to bude prisutno kod pojedinih predstavnika vlasti, onda imamo jednu čudnu situaciju i postavlja se, ne samo hipotetički, nego uopšte, pitanje – da li vredi nešto raditi ako u startu znamo da svi oni koji budu glasali za ovaj zakon ne mogu da snose odgovornost za njegovu realizaciju i njegovu primenu? Onda će verovatno neko u žaru neke političke borbe da prozove nekoga zato što je iz najboljih namera glasao za neki zakon. Tu svi treba da budemo oprezni.
Smatram da i sa ovim izmenama i dopunama ovog zakona mi suštinski nećemo ostvariti ni 15% od ovih želja o kojima smo danas pričali. Zašto? Procena je da postoji između osam i devet hiljada korisnika budžetskih sredstava, što direktnih, što indirektnih, koji potpadaju pod ovaj zakon i koje treba revizori da prekontrolišu. Izvinite, molim vas, da mi ovu revizorsku instituciju podignemo i na 300 ovlašćenih revizora, taj posao ne može da se uradi. Ako se taj posao bude radio po unapred donetom programu i planu rada, onda možete da zaključite da svaki mafijaš može da preseli poslovanje kod nekog drugog korisnika budžetskih sredstava koji sigurno neće za sledećih sedam godina biti predmet kontrole. Onda će sve ovo što smo danas lepo ispričali biti magla.
Dalje, stičem utisak da se danas priča o nečemu što mora brzo i kratkoročno da se uradi da bi ova institucija koliko-toliko stala na noge. Zašto? Bio je potreban prvi izveštaj da se vidi da je samo 27% korisnika novčanih sredstava budžeta Republike Srbije prekontrolisano i tu su utvrđene brojne nepravilnosti. Mislim da je i današnja rasprava dala neopravdana očekivanja i velika nadanja kod naših građana da je DRI nešto što je svemoguće. To uopšte nije tačno. Zašto? Ne znam zašto bi Državna revizorska institucija kontrolisala postupak javnih nabavki kada imamo posebnu komisiju koja taj posao treba da radi? Zašto bi DRI trebalo da kontroliše nešto što je već u nadležnosti budžetske inspekcije? Onda je nešto višak – ili je budžetska inspekcija višak ili Komisija za zaštitu konkurencije ili Komisija koja vodi računa o javnim nabavkama.
Šta će nam paralelni organi koji se sapliću? Mi imamo baš tu situaciju u ovom prvom izveštaju. Apsolutno sam siguran da je ovaj prvi izveštaj izašao izvan okvira onoga što podrazumeva revizija. Revizija znači preispitivanje nečega što je urađeno. Težište treba da bude na zakonitosti korišćenja budžetskih sredstava i namenskom korišćenju tih sredstava, i ništa drugo.
U ovom izveštaju koji smo razmatrali decembra meseca prošle godine na sednici Odbora za finansije imali smo poprilične delove tog izveštaja koji u potpunosti odgovaraju izveštaju koji dostavlja budžetska inspekcija. To nije zadatak Državne revizorske institucije. Državna revizorska institucija treba da bude pomoćno telo Narodne skupštine, državni organ, ali to što oni urade treba mi da koristimo kao svršenu činjenicu, da izvlačimo političke zaključke i da pozivamo neke na odgovornost. To nije ništa novo kod nas. To je računski sud. To je poslednja instanca.
Niko ne može da preispita ono što je utvrdila Državna revizorska institucija u nekom svom izveštaju, ali treba da se propiše postupak, od kada državni revizor uđe i počne da kontroliše do njegovog završnog izveštaja, da se i korisniku omogući da štiti neka svoja prava i neke svoje interese u nekom postupku. I to treba da se sredi u nekim budućim izmenama ovog zakona.
Ima puno trapavosti u postojećem zakonu, recimo, poput imenovanja. Ne znam da se neko imenuje na neodređeno vreme, državni službenik.
Moram radi javnosti da kažem, ovim izmenama i dopunama vrši se korekcija osnovice plate državnog revizora, ovlašćenog državnog revizora i nečega što je iznad, poput državnog revizora, generalnog državnog revizora, članova Saveta itd. Svi drugi koji imaju status državnog službenika i dalje su u režimu plata državnih službenika.
Što se tiče onog institucionalnog dodatka, to je isto rešenje koje postoji i kod državnih službenika. Da li će predsednik Saveta da bude toliko samostalan? Neće, kao što nije samostalan rukovodilac u nekom organu državne uprave. Da li će te isplate biti? Ukoliko ima para biće, ukoliko nema - neće.
Zato vam kažem, jedno je zloupotreba prava, jedno je pravo. Obezbedimo mehanizme koji će da garantuju poštovanje prava i poštovanje ispunjavanja obaveza i ovlašćenja.
Moram da primetim da nam predstoji reforma celog sistema, da definišemo šta je to zloupotreba ovlašćenja. Danas imate u Zakonu o DRI prekršaje, gotovo da nema krivičnog dela. Neko će da kaže – to nije dobro. Mislim da je to dobro. Zbog čega? Svi koji koriste, sva ministarstva kao korisnici budžeta u obavezi su da imaju internu reviziju.
Državna revizorska institucija, kako reče jedan, verovatno mu se omaklo, nije zakonodavni organ. On jeste normativni zato što propisuje nešto što su standardi. I treba da propiše. Verovatno treba promeniti kontni plan, srediti još neka pravila ponašanja kako da se radi, ali ne treba gajiti neka velika očekivanja, ne treba iza DRI da se kriju policija, tužilaštvo i drugi organi koji su nadležni za ovaj posao.
Vidite, danas je glavna vest da će kod sudije za prekršaje da dođu neki navodni ministri da odgovaraju za ono što je utvrdila Državna revizorska institucija itd., ali sve je to bledo. Mi, kada kažem „mi“ mislim na vlast, nemamo pravi odnos prema zakonitosti. To je problem i taj problem ne može da reši revizor, ma koliko da bude revnostan.
Mislim da nam tu fale još neki mehanizmi koji treba da omoguće revizoru da radi reviziju, da preispita poslovanje i kakvo je bilo korišćenje tih sredstava. Ne treba gajiti veliku nadu.
Ovo što kažem deluje i suviše brutalno i realno. Možemo da se udaramo u pleća, da se kunemo, ali niko u ovoj sali ne primenjuje zakon. Izvršavanje zakona u nadležnosti je nekog drugog. Konkretno, kada je u pitanju ovaj zakon, njegovo izvršavanje u dobrom delu je kod DRI. Njima treba pomoći. Sada u Evropi samo Vatikan nema reviziju, ako je on uopšte država. Svi imaju reviziju.
Nije dobro pričati o tome da je Državna revizorska institucija zaživela pre nekoliko godina, a pre nije postojala. U Kraljevini Jugoslaviji je postojala, bio je računski sud. U jednom periodu je bila i komisija pri Narodnoj skupštini koja je trebalo da omogući Narodnoj skupštini da nađe pravu meru da se poslanici u Narodnoj skupštini ne svađaju oko činjenica da li je nešto bilo nenamensko, da li je nešto bilo nezakonito. To je završila DRI, a svi su dužni da to prihvate kao gotovu činjenicu. Ta činjenica eventualno podleže osporavanju u nekom kaznenom postupku gde svaka suprotna strana može da u dokaznom postupku osporava to, ali to je daleko od onoga što nas trenutno interesuje.
Odbor za finansije je pokušao da realizuje svoj zaključak. Svi su saglasni da materijalni položaj ove dve kategorije revizora bitno utiče, jer oni nose posao u DRI. Treba to povećati. Tu postoji druga opasnost – da se neko uspava posle tako, za naše uslove, dobre plate, da pogrešno shvati ova ovlašćenja, da pomisle da su bogovi, da posle njih nema ništa, da niko ne može to da preispituje.
Imamo tu situaciju sa Ustavnim sudom Republike Srbije, u kojem smatraju da su potpuno zaštićeni jer ne mogu biti razrešeni zbog nestručnosti itd. Već ima tamo nekih drugih razloga.
To je ta opasnost. Ta stalna borba za poštovanje prava i zakona i sputavanje zloupotrebe prava i kršenja zakona je naša realnost. Ali, budimo svesni, Narodna skupština ne može da izbalansira i da omogući pobedu zakona.
Samo da skrenem pažnju, nekoliko govornika je u ovu priču ubacilo i Vladu, povodom ovog zakona. Nema Vlade kada je u pitanju ovaj zakon. Tu postoji samo DRI. Budimo svesni šta oni mogu da urade. Budimo svesni i ovih stvari koje čujemo od ministra finansija, da za 130 milijardi dinara nema uvid gde to ide. Neophodna nam je reforma celog finansijskog sistema, jer je očigledno da ovaj, kako sada funkcioniše, ne funkcioniše dobro.
Samo da podsetim, ova vlast priznaje da je Darko Šarić 1.350.000.000 oprao kroz finansijski sistem Republike Srbije, kroz nepokretnosti, kroz privatizaciju itd. Ta rečenica ne znači da je država jača od mafije, već potvrđuje da je mafija u strukturi države, da mafija rukovodi nekim institucijama. Upozoravao sam vas i pre godinu i po dana na šta je sve spremna mafija. Tada sam vam slikovito to objašnjavao pričicom da ću da izbacim kamen iz cipele koji me žulja, ali biće velika stena o vratu nekih ljudi koji ne vide ili ne žele da vide šta se dešava sa Srbijom.
Gospođica Marina Raguš vam je pročitala statističke podatke, da ih ne prepričavam. Ne samo ona lica koja su obuhvaćena tom bolnom statistikom, nego svi u ovoj Srbiji vape za istinom i pravdom i za poštovanjem zakona. Zato budimo stvarno oprezni.
Ovo treba da se uradi, treba da se omogući Državnoj revizorskoj instituciji da svoju funkciju ispuni. Verovatno ćemo morati da menjamo taj zakon i u budućnosti, da učinimo tu instituciju što efikasnijom, ali zapamtite, oko devet hiljada korisnika budžetskih sredstava potpada pod ovaj zakon. Neka bude i četrdeset, i sedamdeset tih inspektora, odnosno revizora, bez obzira u kom zvanju, do kraja ove godine, ne mogu da završe ovaj posao. Istovremeno postoje paralelni organi: budžetska inspekcija, interna revizija.
Smatram da je prosto nemoguće da se sa pozicije budžeta isplati ijedan dinar, a da prethodno unutar ministarstva i unutar Ministarstva finansija službe ne izvrše prethodnu kontrolu, pa neka to bude i obična likvidatura. Ukoliko se kasnije utvrdi da je bilo nenamenskog korišćenja i nezakonitog korišćenja sredstava, onda svi u nizu da odgovaraju, kao učesnici u nečemu što je ipak kriminalni poduhvat. Onda budite svesni šta znači autoritet ministra, državnog sekretara ili onih koji podmeću druga lica da potpisuju naloge za isplatu sa nekog računa.
Nemojte da se igramo sa državom, država je ozbiljna i skupa stvar. Kada se krene neoprezno sa vršenjem vlasti, onda su upravo onakvi podaci kao oni o kojima je pričala gospođica Marina Raguš, bolni za sve nas. Onda se postavlja pitanje šta mi to radimo? Koji su to pozitivni rezultati ove Narodne skupštine? Trista zakona. Šta vredi trista zakona, ako se nijedan primenjuje?
Da vam sada razbijem onu brigu, znajte, više niko u EU ne priča o ulasku Srbije u EU. I Engleze, i Nemce i Francuze s vremena na vreme podsete Amerikanci, da bi ubacili neku žišku, da se nešto priča. Ta priča je završena, zapamtite. Priča je završena. Vodite računa o domino efektu koji kreće iz Grčke, preko Španije, Portugalije, Italije, završava sa Nemačkom. Devizne rezerve su jedanaest milijardi. Verovatno od sledeće nedelje MMF dolazi da kaže predstavnicima vlasti u Srbiji – nema više kredita jer nema više ni EU tih para, pa trošite devizne rezerve od jedanaest milijardi.
Zapamtite, već su se organizovali tajkuni i mafijaši, koji drže u šaci pojedine predstavnike vlasti. Stvoriće se priča, kao ona priča o Zakonu o izgradnji, da bi se prodali objekti nekoga ko je preinvestirao i četiri banke ugrozio i državu naterao da se za njega zaduži milijardu evra.
Vodite računa, to nam niko neće oprostiti. Dajte malo da vodimo računa o tom našem običnom čoveku. I ne plašite se Srpske radikalne stranke; kada treba da se pomogne narodu i državi, tu smo.