Poštovane kolege narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, poštovani kolega Novakoviću, Ministarstvo prosvete je pred vas dostavilo zakon o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju.
Osnovna namera predlagača, u ovom slučaju Ministarstva prosvete, jeste da predloženim izmenama unapredi sistem visokog obrazovanja u Republici Srbiji i da reši pitanja koja su se u praksi pokazala otvorenim u okviru sprovođenja postojećeg Zakona o visokom obrazovanju.
Da podsetim, Zakon o visokom obrazovanju donet je 2005. godine i mi smo već izvršili jednu izmenu oktobra 2008. godine, svega nekoliko članova. Vreme je pokazalo u protekle dve godine da postoji potreba da Zakon o visokom obrazovanju bude izmenjen u još nekim delovima, jer se u praksi pokazalo da neka rešenja, jednostavno, ne trpe praksu koja postoji, da su neki uslovi koji su postavljeni u ovom trenutku za nas visoki i da postoje određene pravne nepreciznosti i praznine koje smo mi pokušali da rešimo izmenama i dopunama ovog zakona.
Moram podsetiti da je po našem mišljenju Zakon iz 2005. godine pokazao niz kvaliteta, prednosti koje su i potvrđene prošle godine u Luvenu na Konferenciji o visokom obrazovanju od strane ministara, kolega iz prostora visokog obrazovanja i da smo tada kao zemlja u odnosu na postavljene upitnike i ispunjene zahteve dobili ocenu 3,8, čime je priznato da je, za tri i po godine sprovođenja Zakona o visokom obrazovanju, naše visoko obrazovanje dobilo vrlo dobru ocenu. Mi time nismo zadovoljni, a i pokazuje se u praksi da postoji potreba da se određena rešenja dorade. Naime, smatramo da se ovim predloženim rešenjima apsolutno izlazi u susret zahtevima da se poveća broj studenata u visokom obrazovanju, da se omogući njihova veća prohodnost, mobilnost i da rešimo neka pitanja koja su bila otvorena u procesu akreditacije.
Kad bih želeo da odgovorim na pitanje šta smo to menjali, odgovor bi bio sledeći, to moram na početku da kažem – mi smo u Ministarstvu prosvete, poštovane kolege narodni poslanici, formirali jednu radnu grupu pre nekoliko meseci, sastavljenu od predstavnika državnih i privatnih univerziteta, predstavnika visokih škola strukovnih studija, studenata, po pozivu su dolazili i predstavnici drugih institucija koje imaju uticaj i značaj na visoko obrazovanje, održano je više sastanaka sa višečasovnim radom i činjenica je da je radna grupa za visoko obrazovanje uradila jedan jako kvalitetan posao.
Međutim, činjenica je i da je radna grupa u odnosu na postavljene zadatke koje smo mi otvorili prilikom formiranja radne grupe obuhvatila daleko veći broj pitanja, pa ste tako vi, poštovane kolege narodni poslanici, mogli u javnosti protekla dva meseca čuti više pitanja iz oblasti visokog obrazovanja koja jesu deo visokog obrazovanja, ali nisu deo ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju. Jer, mnogo se govorilo o nadležnostima Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, o odnosima Nacionalnog saveta i Ministarstva prosvete, o odnosima Nacionalnog saveta i Komisije za akreditaciju, kao njegovog radnog tela, o uslovima za osnivanje visokoškolskih ustanova, o pravu visokoškolskih ustanova da obrazuju pojedine kadrove i brojna druga pitanja koja su bila otvorena u javnosti.
Zanimljivo je da nisu neka veoma važna pitanja koja se nalaze u ovom zakonu uopšte diskutovana u javnosti, što je za nas dobar indikator da oko tih pitanja postoji apsolutna saglasnost i da treba da budu sadržaj ovog zakona. Naime, i u razgovorima sa rektorima svih univerziteta na KONUSU, na kojima sam kao ministar imao zadovoljstvo da prisustvujem, obavestio sam rektore, a to činim danas ovde pred vama i pred celom akademskom zajednicom, naš stav je bio, u Ministarstvu prosvete, da izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju obuhvate samo ona pitanja koja ćemo ovim predlogom zakona rešiti, a da ne otvaramo neka druga.
I umesto da poboljšamo sistem, da otvorimo pitanja koja će taj sistem dovesti u pitanje, jer smatramo da ako smo predložili određena rešenja za koja smo predvideli rok još dve godine da bi bilo logično da u roku od sledeće dve godine uradimo još nekoliko stvari koje su jako značajne za visoko obrazovanje.
Da donesemo strategiju obrazovanja Republike Srbije čiji će deo biti strategija u oblasti visokog obrazovanja, donesemo nacionalni okvir kvalifikacija, izvršimo evaluaciju primene odredbi ovog zakona u praksi, vidimo zašto nam je prolaznost na pojedinim univerzitetima nezadovoljavajuća, damo suštinski odgovor na pitanje – da li je reč o akademskim programima, da li je reč o udžbenicima koji nisu menjani, da li je reč o nastavi koja se izvodi, načinu izvođenja nastave od strane profesora ili, eventualno, studenti još uvek nisu u dovoljnoj meri razumeli svoju ulogu u procesu visokog obrazovanja, svoju odlučujuću ulogu. Dakle, nisu razumeli da treba da budu prisutni i na predavanjima i tokom vežbi, da učestvuju u izradi seminarskih radova, jednom rečju, da učestvuju do kraja u procesu izvođenja nastave u visokom obrazovanju, da se taj rad vrednuje i da sam završni čin, polaganje ispita, jeste nešto što treba da bude, da kažem, završetak jednog uspešnog posla između studenta i nastavnika tokom školske godine.
Prema tome, ono što je važno, što želim da naglasim na početku, mi nismo dirali strukturu Programa. Ostaje struktura Programa kao što je i bila, jedino što nismo želeli da ovaj sistem sa ovom strukturom Programa sada remetimo nego da on ima svoj ciklus završetka, pa da onda ocenimo i u odnosu na tu ocenu koju budemo izvukli da povučemo dalji potez.
Možda ćemo kroz dve godine promeniti sistem finansiranja u visokom obrazovanju i to je jedno od pitanja koje je otvoreno, da kažem, u ovoj raspravi, direktno i indirektno, ali sve su to teme o kojima treba razgovarati.
Ono što smo mi, poštovane kolege, predvideli izmenama i dopunama ovog zakona jesu sledeće izmene: predvideli smo mogućnost povećanja broja članova Nacionalnog prosvetnog saveta sa 16 na 21, predvideli smo 12 umesto 10 na predlog KONUSA, povećan je broj članova koje Vlada predlaže sa četiri na sedam, i u odnosu na broj članova, koji je 21, predlog da država predlaže sedam kandidata, tj. da to bude jedna trećina od predviđenog broja jeste nešto što po našem mišljenju ni u kom slučaju ne dovodi ni na koji način u pitanje samostalnost visokoškolskih ustanova, a pogotovo Nacionalnog saveta da samostalno, kompetentno i kvalitetno donosi odgovarajuće odluke. Predvideli smo mogućnost i da predstavnici studenata, Konferencije studentskih parlamenata, koje oni izaberu, učestvuju u radu Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i u tom procesu razmatraju pitanja koja su za njih značajna i to je nešto što mislimo da je jako dobro.
Predvideli smo, što se tiče studenata nekoliko stvari, koje ja smatram suštinskim i to je zanimljivo kao jedno od pitanja koje uopšte nije razmatrano u javnosti, koje mi smatramo izuzetno važnim pogotovo u odnosu na činjenicu da se svi studenti sada spremaju za polaganje ispita i za početak nove školske godine 1, odnosno 10. oktobra ove školske godine.
Ono što je važno za studente što svi studenti univerziteta u Srbiji treba da znaju – Predlogom zakona je predviđeno zadržavanje 48 bodova kao uslova za upis naredne godine, i to, i za ovu i za sledeću školsku godinu. Poštovane kolege narodni poslanici, to je glavni deo izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju. Predvideli smo da studenti i ove i sledeće školske godine mogu upisati narednu školsku godinu sa 48 bodova, jer je postojećim zakonom bio predviđen uslov od 54 boda, a sledeće 60. Taj uslov od 60 bodova ostavili smo za treću godinu.
Šta je još važno za studente – povećan je broj ispitnih rokova na šest, ali se školska godina završiti do 10. oktobra tekuće godine, odnosno svi ispiti se moraju završiti do tada i steći se uslov ili se ne steći uslov za upis godine. Takođe, ono što je važno, studenti koji će biti finansirani od države, kvota koju odredi država plus 20% koje odredi nastavno veće visokoškolske ustanove, tih 120% će biti poređani po kvalitetu, po broju bodova i po proseku ocena. Neće važiti kao do sada princip – jednom budžetski student uvek budžetski student, nego će svi biti vrednovani po kvalitetu. Na taj način ćemo podstaći konkurenciju i zainteresovanost studenata da sa većim brojem bodova, odnosno da sa boljim prosekom ocena, iako možda prethodne godine nisu bili na budžetu, da naredne godine budu i to smatramo da su za studente i te kako važne i pozitivne stvari.
Zadržavamo postojeće rešenje da oni studenti koji su iz prethodnih godina nasledili odgovarajući broj bodova, dakle, nisu u toku školske godine položili sve ispite i time je određen broj bodova, da produžavamo u petoj godini njihovo finansiranje za godinu od dana, odnosno šest meseci u zavisnosti od godine kada su upisali fakultet. Tako da, ovim predloženim rešenjem, mislim da država pokazuje da čini maksimalno da u postojećoj ekonomskoj situaciji izađe u susret zahtevima studenata da im pomogne da ovaj proces, da kažem, implementacije Zakona o visokom obrazovanju na najbolji mogući način prevladaju.
Šta je još važno? Delove koji se odnose na postupak akreditacije visokoškolskih ustanova smo po našem mišljenju sada pojednostavili, precizirali i sada smo utvrdili i rokove. Sada se tačno zna u postupku akreditacije šta ko radi i time smo po nama poboljšali odredbe zakona, jer se dešavalo da je tokom protekle tri-četiri godine od donošenja postojećeg zakona u procesu akreditacije bilo dosta praznih hodova. Postojali su zahtevi za osnivanje visokoškolskih ustanova, koje nisu bile predmet razmatranja jer nije bila utvrđena obaveza komisije u postupku akreditacije, obaveza je postojala, ali ne i precizne radnje i rokovi koji su dovodili do nekih praktičnih situacija da neki zahtevi stoje jako dugo vremena i da nisu bili predmet razmatranja.
U ovom slučaju mi utvrđujemo vrlo preciznu proceduru. Ministarstvo prosvete prima svu potrebnu dokumentaciju u skladu sa odredbama ovog zakona. Ono ne proverava sadržinu tih dokumenata, samo proverava da li su ispunjeni svi zahtevi koje zakon predviđa, odgovarajuća dokumentacija vezano za studijske programe, za bankarsku garanciju, za obavezu da će određen broj nastavnika biti u stalnom radnom odnosu, kada utvrdi da je dokumentacija u redu to šalje Komisiji za akreditaciju. Ukoliko, pak, utvrdi da dokumentacija nije u redu predlagaču se traži dodatni rok, ukoliko on u dodatnom roku tu ispuni zahteve, materijal se prosleđuje Komisiji za akreditaciju na ocenu. Ukoliko, pak, ne odgovori na dodatne zahteve Ministarstvo smatra da je odustao od zahteva za osnivanje visokoškolske ustanove.
Tu dokumentaciju pregleda Komisija za akreditaciju. Dakle, oni autonomno o tome odlučuju i donose odluku da li se dodeljuje ili ne dodeljuje potvrda o toj početnoj akreditaciji, uverenje o početnoj akreditaciji.
Na osnovu tog uverenja mi izdajemo, kao Ministarstvo, dozvolu za rad i u roku od godinu dana od početka primene tog programa visokoškolska ustanova je u obavezi da zatraži od Komisije da bude predmet akreditacije. Naravno, onda će Komisija za akreditaciju u svom postupku utvrditi da li je ono što je prethodno utvrdila da je sastavni deo tog uverenja o početnoj akreditaciji i u praksi, tako da bi obezbedili da postoji saglasnost između onoga što bude u dokumentima i onog što se bude dešavalo u praksi. To je postojalo i ranije, nije ništa novo, naravno, na odluku Komisije stranka je imala pravo žalbe Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje, sada smo predvideli mogućnost, jer je to bila jedna od zamerki koja nam je bila upućena u prethodnom periodu, da stranka nema mogućnost žalbe, sudske zaštite u upravnom postupku. Sada smo tu sudsku zaštitu predvideli.
Ne dovodi se u pitanje stav Komisije ili Nacionalnog prosvetnog saveta u pogledu njihove ocene u vezi sadržaja zahteva, nego, samo, da li je poštovana cela procedura i to je nešto što je novo. Rekao sam da smo povećali broj članova Nacionalnog prosvetnog saveta, predvideli smo mogućnost finansiranja Konferencije univerziteta, Konferencije Akademije strukovnih studija i Studentskih konferencija, da će se ta sredstva obezbediti u budžetu Republike.
Predvideli smo mogućnost da se postupak pripreme i uslova za odbranu doktorske disertacije uređuje aktom visokoškolske ustanove, ali da ovo ministarstvo prosvete i Ministarstvo za naučnoistraživačku delatnost treba da daju svoje mišljenje, jer na taj način, da budem iskren, želimo da izbegnemo ono što se dešavalo u nekim godinama pre, da se na pojedinim visokoškolskim ustanovama pojavi veliki broj doktorskih disertacija u kratkom vremenskom roku i da se onda postavlja pitanje naučne utemeljenosti tih doktorskih disertacija. Želimo da postoji precizna procedura koja će važiti za sve i, naravno, samo najbolji to mogu da ispune.
Moram reći da smo predvideli da, ukoliko u toku sprovođenja studentskog programa dođe do određenih izmena, da je visokoškolska ustanova u obavezi da o izmeni, odnosno dopuni programa obavesti Ministarstvo prosvete, da se ne bi desilo da dođe do radikalnih promena, odnosno da se stvori jedan novi program pod obrazloženjem da se samo menja postojeći, jer novi program podrazumeva, logično, novu akreditaciju. Mi smo predvideli, poštovane kolege, proveru kroz redovnu akreditaciju na svakih pet godina, a vanrednu na zahtev Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje Ministarstva ili visokoškolske ustanove.
Predvideli smo, takođe, da i država kao osnivač može da osnuje visokoškolsku ustanovu, odnosno pojasnili smo odredbe postojećeg zakona. Po našem mišljenju to smo uradili mnogo preciznije nego što je to sada. Broj profesora emeritusa (emeritus), što je zanimljivo, moram pomenuti, pošto se očigledno u javnosti stvorio jedan pogrešan utisak da se povećao broj profesora emeritusa, nije se povećao, može biti samo tri posto u sastavu visokoškolske institucije i nijedan više. Mi smo samo predvideli mogućnost da svi oni nastavnici koji su penzionisani u toj visokoškolskoj ustanovi, odnosno univerzitetu, mogu biti izabrani, naravno, u okviru tri posto, a ne da ih može biti više.
Predvideli smo za nastavnike rešenje da mogu biti angažovani od strane visokoškolske institucije tri godine umesto dve, kao što je bilo do sada. Kažem mogu, a ne moraju, jer ima fakulteta koji angažuju nastavnike i ima onih fakulteta koji to ne čine, nego sa 65 godina života oni završavaju svoju univerzitetsku karijeru.
Predvideli smo usklađivanje nivoa studija i određenih zvanja i predvideli smo određene rokove za one kolege koje su studiranje započeli na osnovu prethodnog zakona, sad smo im dali još jednu mogućnost da u godinama koje dolaze završe svoje magistarske studije, odnosno započete doktorske studije ili, jednostavno, ako se odluče da završe doktorske studije dali smo im određeni vremenski rok da to mogu da urade u određenom roku.
Moram vam reći, poštovane kolege, vezano za usaglašavanje zvanja i nivoa studija, da je u javnosti postojalo jedno pitanje – da li je to urađeno na najbolji mogući način. Upoznat sam da je i nekoliko amandmana došlo po tom pitanju. Mi smo otvoreni kao predlagači da to pitanje rešimo bukvalno na Odboru, do sednice Odbora kada se bude raspravljalo o zakonu o pojedinostima, jer želimo da najbolje rešenje bude sastavni deo ovog zakona. Isto se odnosi i na sve druge teme koje su vezane za ovaj zakon.
Ovo govorim zato što je ovaj zakon u javnosti pratila jedna veoma široka, ali, izvinite, u određenoj meri apsolutno netačna priča da favorizuje jedne, druge, treće, četvrte, pete. Vi koji ste poslanici Narodne skupštine Republike Srbije znate da je konačan sud o sudbini svakog zakona odluka Narodne skupštine Republike Srbije. Ko god misli da neko rešenje nije dobro i iznese argumente da treba izmeniti i napraviti bolje rešenje, apsolutno ćemo prihvatiti, tako da smo otvoreni za sve amandmane. Čujem da je već sada podneto, jedno, 70 amandmana, tako da ćemo mi biti u situaciji da na te amandmane odgovaramo narednih dana i, naravno, da to vama saopštimo.
Poštovane kolege narodni poslanici, to bi bilo za sada sve. Ukoliko, eventualno, postoji neko pitanje koje sam ostavio po strani, jednostavno, stojim na raspolaganju da ga dodatno obrazložim, jer čini mi se da smo mi uradili ono što smo i zamislili kada smo krenuli u ovaj postupak. Mi samo menjamo Zakon o viskom obrazovanju, ne donosimo nov. Nov ćemo doneti za godinu-dve dana, a ja kažem za dve godine kada se završi ovaj ciklus studija i kad damo jednu ocenu primenjivosti i kvaliteta ovog zakona i onda napraviti rešenja koja će visoko obrazovanje učiniti još boljim.
Zašto ovo kažem? Praktično, od Nove godine u Evropi se stvara evropski prostor visokog obrazovanja. On postoji godinama pre. Ranije je to nazivano ''Bolonja'', a sada je to deo stvaranja evropskog prostora visokog obrazovanja. Postoje standardi kvaliteta koje mi, po mom mišljenju, apsolutno ispunjavamo. Suština je da se povećava mobilnost studenata i nastavnika. Postoji horizontalna i vertikalna prohodnost. Struktura programa je ostala ista i mi na ovaj način, po nama, unapređujemo Zakon i izlazimo u susret zahtevima koje je postavila praksa.
Drago mi je, to moram da naglasim, što smo izašli maksimalno u susret zahtevima studenata, jer su studenti bili neko ko je učestvovao u radu ove radne grupe. Moram da kažem da to nije samo naše mišljenje. Svi ovi univerziteti na kojima je sprovođena javna rasprava, mi smo ih sproveli na velikom broju univerziteta, apsolutno su prihvatili odredbe vezano za način studiranja i vezano za studente. Ostale odredbe su prihvaćene u većini i suština se nalazi pred vama danas. Ja vas pozivam da nam pomognete da, ako postoji potreba, ove izmene i dopune zakona učinimo još boljim. Hvala. (Aplauz)

Da li izvestilac Odbora za prosvetu, narodni poslanik Zoran Šami, želi reč? (Ne)
Da li izvestilac Odbora za evropske integracije, narodni poslanik Laslo Varga, želi reč? (Ne)
Da li izvestilac Zakonodavnog odbora, narodni poslanik Vlatko Ratković, želi reč? (Ne)
Da li žele reč narodni poslanici koji su izdvojili mišljenje, narodni poslanik Nikola Žutić, na sednici Odbora za prosvetu? (Da) Izvolite.

Gospodo poslanici, gospodine ministre, na sednici Odbora za prosvetu izdvojio sam mišljenje najviše zbog izmena u članu 1. Predloga zakona o izmenama Zakona o visokom obrazovanju.
Naime, ovde se menja odredba u članu 4. stav 1. tačka 5) Zakona o visokom obrazovanju iz 2005. godine, koja govori o uvažavanju humanističkih i demokratskih vrednosti evropske i nacionalne tradicije.
U članu 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju nameće se jedna anacionalna globalistička formulacija koja u sebi nosi i antievropski duh, a koja glasi – delatnost visokog obrazovanja zasniva se, između ostalog, i na principima uvažavanja humanističkih i demokratskih univerzalnih vrednosti kulturnih nasleđa.
Protiv ovakve formulacije podneo sam amandman u kojem tražim brisanje ovakve jezičke konstrukcije i predlažem drugačiju formulaciju. O tome ću šire govoriti prilikom obrazlaganja ovog amandmana.
Očito je da nova formulacija člana 1. Predloga zakona ide ka dodatnoj mondijalizaciji visokog obrazovanja i očito da ona predstavlja dodatno usklađivanje sa antievropskim ''Bolonjskim'' modelom studiranja koji ukida tradicionalne pedagoško-naučne vrednosti.
Po mojoj proceni, član 4. će posle usvajanja nove formulacije tačke 5) biti usklađen sa tačkom 7) istog člana, koja upravo propisuje usklađivanje sa evropskim sistemom obrazovanja, tj sa ''Bolonjom'', što će izazvati unapređivanje akademske mobilnosti nastavnog osoblja i studenata, kako se ističe u navedenoj tački 7).
Samo se bojim da ćemo sa pojačavanjem takozvane akademske mobilnosti imati dodatnu hiperprodukciju akademskih diplomaca, a naročito mastera. Šta će Srbija dobiti sa takvim univerzalnim usklađivanjem? Dobiće diktat obaveze sprovođenja anacionalnog i antievropskog prosvetnog modela. Nije se valjda zaboravilo na činjenicu da se u ''Bolonjski'' model visokoškolskog obrazovanja sve više sumnja, pa se i on sve više revidira, pa čak i ukida u pojedinim zemljama?
Dakle, ovom izmenom člana 4. ne ugrožava se samo nacionalna, prosvetna i šira kulturna tradicija, već i stara evropska univerzitetska tradicija ''Sorbone'', ''Praga'', ''Beča'', pa ,čak, i stare iskonske ''Bolonje''.
Svi mi u ovoj skupštini ulažemo veliku energiju vezano za donošenje zakona koji moraju biti usklađeni sa panevropskim zakonima. Međutim, zaboravlja se na činjenicu da se, nažalost, i opstanak EU sve više dovodi u pitanje. Čemu usvajanje takozvanih evropskih zakona, kada neoliberalna Evropa slabi, pa se postavlja pitanje – zašto se silna zakonodavna energija ulaže u takozvane evropske zakone koji će se pre ili kasnije opet morati menjati?
Nažalost, ''bankokratija'' uništava Evropu i svedoci smo te činjenice. Na kraju bih pohvalio član 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona, koji u članu 10. stav 1. tačka 1) govori o sastavu Nacionalnog prosvetnog saveta, posle reči "naučnika" dodaju se reči "u zvanju naučnog savetnika" i posle reči "polja" dodaju se reči "kao i zastupljenosti instituta u sastavu univerziteta".
Dobro je da se podiže naučni nivo Nacionalnog saveta odredbom da samo institutski naučnici najvišeg trećeg naučnog stepena, u zvanju naučnog savetnika, mogu biti članovi Nacionalnog prosvetnog saveta. S druge strane, institutskim naučnicima će biti, nadamo se, omogućen pristup fakultetima, koji je do sada bio u velikoj meri onemogućen. Naime, samo su određeni pojedinci mogli biti članovi komisija kod odbrane magistarskog i doktorskog rada, dok je mentorisanje ili držanje predavanja o određenim temama bilo u sferi fantastike. Organizovanje seminara ili kurseva od strane institutskih naučnika na fakultetima, takođe, nije bilo zabeleženo u praksi.
Na kraju, jedna organizaciona primedba, ponavlja se stara praksa da predloge zakona od Vlade poslanici dobijaju dan ili dva pred sednicu nadležnih odbora, pa se onda vrši nekakva improvizacija, priprema koja, nažalost, nije adekvatna ozbiljnosti trenutka. Na Odboru za prosvetu opet je ukazano na takvu neslavnu praksu, ali se niko ne obazire na takve žalopojke poslanika. Hvala. (Aplauz)

Da li želi reč narodni poslanik Momir Marković, koji je izdvojio mišljenje na sednici Odbora za evropske integracije? (Da)

Gospodine ministre, verujem da ste vi bili ovih dana jako zauzeti tako da niste mogli da otpratite ovaj skup u Sarajevu, njegove zaključke, smernice, pokazatelje, najave itd, jer da jeste sigurno biste povukli ovaj zakon iz procedure i onda počeli kao inteligentan čovek da tražite neke druge pravce. Jer, koliko se moglo videti odande, nas Evropa neće, neće u dogledno vreme ili bar neće dok smo vi i ja živi, a posle ne znam.
Zbog toga bi valjalo da naše obrazovanje usmerite ka nekim drugim oblicima obrazovanja u svetu, pa da pogledate, recimo, po kojim standardima, po kojim zakonima se studira na ''Lomonosovu'' i drugim ruskim univerzitetima, jer od 2000. godine pa naovamo, od kada je krenuo sunovrat svega i svačega, pored ostalog i obrazovanja, sa pečatom koji smo dobili sa ''Bolonjom'', mnogo štošta se uništilo i u oblasti obrazovanja, tako da sad vidim da i vi ovde polako ali sigurno ''Bolonju'' gurate u ćošak i sada se ide na neke globalističke, univerzalne vrednosti, ali ne bih o tome da govorim.
Govoriću o nečem drugom, čega malo ima u ovom zakonu, o socijalnoj kategoriji visokoškolaca i visokoškolskog obrazovanja, jer kako stvari stoje, u onoj nazadnoj Srbiji, do "buldožer revolucije", mnogi studenti su mogli da se školuju zato što su dobijali državne stipendije. Od kada je krenuo opšti sunovrat i privrede i svega, od kad su mnoge firme zatvorene, od kada je stotine hiljada ljudi ostalo bez posla i ne mogu da školuju svoju decu, država, pa Ministarstvo prosvete, pa vi, ministre, morate malo više da vodite računa o tome, jer po ovome će samo deca bogatih moći da se školuju.
S druge strane, deca bogatih će, inače, moći da se školuju na privatnim univerzitetima koje ste otvorili u državi Srbiji. Tamo se tačno zna cena. Ako kupujete celu godinu, onda je to jeftinije, dobijete bonus itd. Uostalom, deca bezobrazno bogatih, kako reče predsednik, a poštujem izreku koju je on rekao, ne moraju da kupuju diplomu, kupiće ceo univerzitet kao, recimo, "Singidunum" i onda će se utvrditi potražnja i ponuda, utvrdiće se cene za svaki predmet, za svaku godinu, pa i za cele studije. Onda sigurno nećemo moći da dobijemo onakve blistave umove, jer oni ne mogu da se školuju. O stipendijama ne vodite računa, kao što rekoh. Oni neće moći da završavaju fakultete i onda će nam propadati izuzetno inteligentna deca.
Otkriću vam tajnu i pomoći ću vam, da vas makar malo usmerim. SRS u svom programu kaže – prva godina besplatno za sve studente koji upišu; onaj ko završi prvu godinu druga godina mu je besplatna; ko završi drugu u roku, treća itd. do kraja. Oni koji ne završe, oni mogu studirati deset i više godina. Možda biste mogli da počnete u tom pravcu da reformišete prosvetu, pa kad uskoro dođemo na vlast da ne počinjemo baš od nule.
Dragi moj ministre, mislim da je ovo tumaranje, traženje evropskih vrednosti na svim nivoima, pa i u prosveti, stvarno došlo do zadnjih granica, tim pre što SRS već godinama ukazuje – neće nas Evropa, gospodo, ne usaglašavajte naše zakone sa evropskim vrednostima. Merkelova vam je jasno rekla. Svi oni čija reč i mišljenje mnogo važi u EU jasno su vam stavili do znanja. Ako ikada budemo, a rekao sam da ćete vi sigurno u penziju dok se to ostvari, mi ćemo biti neki prilepak Evropi i samo će od nas tražiti onu nekvalifikovanu ili polukvalifikovanu radnu snagu. Naše mlade talente, naše mlade stručnjake sigurno nećete moći da plasirate u Evropu, a o ulasku Srbije u Evropu i o korišćenju tih evropskih vrednosti teško da možemo da razgovaramo.
(Predsedavajuća: Pet minuta.)
Uostalom, pogledajte još jedanput, sigurno je snimljeno, zaključke Sarajevskog samita i sve će vam biti jasno.

Ministar Žarko Obradović ima reč. Izvolite.

Kolega Markoviću, želeo bih da vam zahvalim na ovoj sugestiji vezanoj za socijalnu dimenziju. Mislio sam da sam dovoljno naglasio značaj socijalne dimenzije ovog zakona, ali vi ste me uverili da je nedovoljno, što znači da bi trebalo još više i to ću učiniti, jer ovaj zakon apsolutno ima jednu socijalnu dimenziju i ona se prepoznaje kada se pažljivije pogledaju odredbe ovog zakona, odnosno izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju.
Država je predvidela prava da svi oni studenti koji budu učili i koji budu položili sve ispite, i koji budu imali dobar prosek budu apsolutno oslobođeni plaćanja bilo koje dažbine vezano za studiranje. Sada smo prihvatili taj kriterijum da unutar 120% onih koji budu na teretu budžeta, odnosno države, da njihov red unutar te kvote bude određen po kvalitetu. Znači, ko bude učio, položio sve ispite, imao bolji prosek, on će biti unutar toga.
Druga stvar, pominjem još jedanput, mi smo prihvatili obavezu da finansiramo sve one studente koji nisu položili odgovarajući broj bodova u toku školske godine. Za one koji su počeli 2006-2007. godine, ako se prati ova struktura broja bodova, otprilike, to su oni studenti kojima je ostalo 65 bodova, predvideli smo mogućnost da njima država finansira i petu godinu. Za one studente od 2008-2009. godine, to je 36 bodova, za njih je predviđena mogućnost da im država plaća još 36 bodova.
Kolega Markoviću, pokušali smo da u ovaj zakon unesemo i jednu odredbu koja bi rešila pitanje visine cene školarine, a to je – od sada pa nadalje država će davati saglasnost na visinu cene školarine. Logično je da ćemo voditi računa i nećemo dozvoliti pojedinim državnim fakultetima da povećavaju cenu školarine obrazlažući to inflacijom ili nekim drugim razlozima. Ovo govorim iz razloga što se malo zna, ali, država apsolutno na vreme servisira sve obaveze vezane za zarade zaposlenih.
Ono što je naš problem, zbog stanja u ekonomiji, stanja budžeta, jeste što nismo redovni i ne isplaćujemo potpunu sumu, vezano za materijalne troškove fakulteta. To je nešto što postoji.
Moram vam reći, poštovane kolege narodni poslanici, da je to dug koji smo nasledili od 2002. ili 2003. godine, verovali ili ne, od 2002. ili 2003. godine, taj dug neizvršavanja obaveza vezano za materijalne troškove fakulteta, odnosno visokoškolskih ustanova. I, upravo da bismo tu socijalnu dimenziju zadržali, predvideli smo mogućnost da se daje saglasnost za visinu cena školarine i kod državnih fakulteta.
Imate još jednu dimenziju o kojoj je govorio kolega Marković, o kojoj treba ozbiljno svi da razmislimo. Imamo mlade ljude koji žele da studiraju i njihovo je pravo da studiraju gde hoće. Svake godine upozoravamo mlade ljude – studirajte ono što vam može sutra doneti brže, bolji posao. Svesno govorim – brže, bolji posao. Ali to je njihovo pravo koje oni koriste kada se opredele za jedan ili drugi fakultet, pri čemu, sami odlučuju da li će upisati fakultet koji sutra može biti, da kažem, deficitarna struka ili neki fakultet gde već godinama unazad postoji višak kadrova.
Ono što će biti po našem mišljenju logična stvar za vreme koje dolazi, a računam da će to biti narednih nekoliko godina, jeste kada za dve godine budemo vršili ocenu ovog zakona o visokom obrazovanju i njegovih efekata, da donesemo strategiju koja će biti u funkciji razvoja Republike Srbije i onda ćemo reći – za ove profile, za ove fakultete država plaća bukvalno sve, uključujući možda i neku dodatnu stipendiju ili već šta. A za ove druge, niko im neće braniti da rade, svi moraju da budu svesni da izbor tog profila nosi mogućnost da se ne može naći posao u željenom roku.
Čini mi se da je socijalna dimenzija u ovom zakonu stvarno prisutna. Postoji jedna stvar koju sam kao ministar više puta saopštio, ali se očigledno nedovoljno sagledava – ogroman broj studenata u Republici Srbiji je na različit način obuhvaćen, da kažem, državnom brigom tj. država izdvaja sredstva za njihovo studiranje, njihov smeštaj, njihovu ishranu, njihovo stipendiranje. Imamo i Fond za mlade talente u okviru Ministarstva prosvete i sporta, a imamo i Fond za talente u okviru našeg ministarstva, dajemo kredite, stipendije. Lokalne samouprave pomažu. Mnogo se toga učinilo.
Sada je potrebno, sem bolje ekonomske situacije, da poradimo na kvalitetu, da stvarno vidimo da li nam je sistem kvaliteta u svakoj visokoškolskoj ustanovi odgovarajući. Da bi poradili na sistemu kvaliteta, moramo da znamo zašto nam je rezultat prohodnosti onakav kakav jeste i da budemo iskreni jedni prema drugima, pogotovo prema ovoj deci, da im stvorimo sistem koji će biti funkcionalan.
Pominjete Lomonosova. Mogu vam reći da kolega Fursenko kada sedi pored mene ili ja pored njega, pošto Rusija i Srbija sede jedna pored druge na međunarodnim konferencijama o visokom obrazovanju, i te kako pričao o visokom obrazovanju i o evropskom prostoru visokog obrazovanja i, verujte mi na reč, nikada nisam čuo da govori reči protiv stvaranja evropskog prostora visokog obrazovanja. Kažem vam, Rusija i Srbija sede jedna pored druge na međunarodnim konferencijama o visokom obrazovanju i kolega Fursenko je neko ko promoviše sistem evropskog prostora visokog obrazovanja, zato što 47 zemalja u Evropi učestvuje u tom procesu. U sledećoj deceniji taj prostor će biti uspostavljen.
Ako ne bismo bili deo toga, napravili bismo granicu toj deci, stavili bismo prepreku koja ne treba da postoji.
Treba da poradimo na kvalitetu, da naš sistem bude apsolutno kompatibilan sa drugima, da i deca koja završe naše državne fakultete, da stvaramo uslove da ostanu u Srbiji, ali ako žele da nastave studije, master ili doktorske studije, da to sa punim pravom i sa dozom znanja i kvaliteta mogu učiniti na drugoj visokoškolskoj ustanovi bilo gde u Evropi. Hvala vam.

Narodni poslanik Momir Marković je ponovo prijavljen u elektronskom sistemu.
Da li želite da govorite o povredi Poslovnika?
(Narodni poslanik Momir Marković, s mesta: Pogrešno sam protumačen.)
Pravo na repliku, narodni poslanik Momir Marković.

Besplatno školovanje je, gospodine ministre, samo polovina dažbina. Morate imati u vidu da je Srbija osiromašila načisto, pogotovo od 2000. do danas, da više nema srednjeg sloja koji je mogao da školuje svoju decu, ljudi nemaju ni za hleb. Sada idemo, promovišemo knjigu prof. dr Vojislava Šešelja "Dosije" i srećemo se sa ljudima, mnogo dece ostaje sa srednjom školom jer nemaju roditelji para da ih upišu.
Samo je polovina besplatno školovanje. Druga polovina je stanovanje, knjige, garderoba, putovanja, hrana te dece. Krediti i stipendije su jedini način da toj deci omogućite da steknu znanja, da steknu obrazovanje. I verujte da će ta deca ovoj državi da vrate sigurno mnogo više i pre nego deca ovih koji će kupovati, ne diplomu univerziteta, nego ceo univerzitet, npr. "Singidunum".
Znam da su 2002, 2003. godine napravljeni ovi dugovi Ministarstvu prosvete. Čini mi se da je tad bio Gašo Knežević. Normalno, od njega tako nešto možete očekivati. Ostavimo to, o onim bivšima sve najbolje.
Razumem vas, razumem i ministra Ruske Federacije kada kaže da nema ništa protiv evropskog standarda učenja, ali u Evropi, a ne u Rusiji. Sasvim drugačiji su i program i sve ostalo u Rusiji.
Ova zemlja ima mnogo talentovane dece. Šteta je da zbog toga što neki oko vas, ne kažem za vas, neće razumeti da toj deci treba pružiti mogućnost da se školuju, jer ova Srbija, da vas podsetim, dade i Teslu i Pupina i mnoge druge, a dade i dr Vojislava Šešelja. Hvala. (Aplauz)

Reč ima narodna poslanica Radica Jocić, koja je izdvojila mišljenje na sednici Odbora za evropske integracije. Izvolite.