Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je deset minuta i 55 sekundi.
Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo rad, dozvolite mi da vas obavestim o tome da će deo današnje sednice, počevši od 12.30 časova, sa galerije velike sale Doma Narodne skupštine, pratiti grupa studenata Visoke tehničke škole u Beogradu i to: Marija Stančić, Vladimir Bursać, Miloš Marković, Ana Kaštavarac, Milan Spasojević, Vesko Ćirović, Milko Mandić, Marko Mićović, Ljubomir Vukadinović, Nikola Dodoš i Nenad Radaković.
Dobrodošli u vašu kuću, u Narodnu skupštinu Republike Srbije!
Reč ima narodni poslanik Dejan Mirović, a posle njega narodni poslanik Dragan Stevanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u obrazloženju zakona se navodi dalje približavanje odredbama Ugovora o EU i Ugovora o funkcionisanju EU, glavni cilj, a naročito odredbama Statuta Evropskog sistema centralnih banaka i Evropske centralne banke, i onda idu te svečane fraze – imajući u vidu strateško opredeljenje Republike Srbije da pristupi Evropskoj uniji posebno izraženo u deklaraciji od 9. septembra 2008. godine, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i tako dalje i tako dalje.
Guverner je, takođe, u četvrtak, naveo da je jedan od glavnih ciljeva ovog zakona, isto kao što je dato u obrazloženju, jedna vrsta ugledanja na Evropsku centralnu banku. U tom kontekstu postavlja se pitanje, konkretno, kako je moguće da se baš to ističe kao jedan od glavnih ciljeva, ako se ne varam, pored nezavisnosti Centralne banke, ako Srbija nije članica evrozone ili, tačnije, u Srbiji se makar zvanično ne primenjuje evro kao zvanična valuta. To je vrlo nelogično ako se ima u vidu da nisu ni sve članice EU primenile evro kao zvaničnu valutu i koliko je to značajno pokazuje činjenica da u Izvršnom odboru Evropske centralne banke Velika Britanija nema svog predstavnika samo zato što nije prihvatila evro kao jedinstvenu monetu. Naravno, ona je tražila da tu ima svog predstavnika, ali je to odbijeno.
Ja ću se usredsrediti isključivo na zakon, guverner sigurno zna, postoji francuski grad Le Blan gde mase i mase ljudi idu i tu primenjuju franak. Toliko je poverenje u evro u ovom momentu.
Takođe, neću govoriti šire o izjavi Angele Merkel u Bundestagu od 19. maja 2010. godine, da je propast evra, faktički, propast EU. Neću govoriti ni o krizi u Grčkoj, niti šta se dešava u Mađarskoj, to veoma liči na prikrivanje podataka o budžetskom deficitu, već ću se usredsrediti na ovaj glavni cilj, kao što je rekao guverner, a to je, tako da kažem, imitiranje Statuta Evropske centralne banke i funkcionisanje Evropske centralne banke.
U tom kontekstu, ponovo konkretno jedno pitanje za guvernera – da li je cilj NBS da se odluke u njenom radu donose isto kao i u radu Evropske centralne banke? Dakle, da se odluke donose prostom većinom ili, eventualno, ako za odluke postoji potrebna kvalifikovana većina, odluka se usvaja tako što zbir pozitivnih glasova mora da predstavlja najmanje dve trećine upisanog kapitala u Evropskoj centralnoj banci, najmanje polovinu akcionara. Vi sigurno bolje znate to od mene da je upravo Nemačka dominantna u Evropskoj centralnoj banci i da prema podacima iz 2007. godine oko 20% aktive pripada Nemačkoj, ako se ne varam, 14% Francuskoj, banci Italije 12% i Banci Španije oko 7%. Sve ostale članice Evropske centralne banke su marginalne, to je činjenica.
Prema tome, vi se zalažete za jednu vrstu odlučivanja gde će onaj, u ovom slučaju to je Nemačka, možda će u nekoj budućnosti ovde to biti Nemačka, da li će to biti možda neki privatnik, kao što je slučaj sa Federalnim rezervama u Americi, gde je, recimo, gospodin Mišković, da oni budu odlučujući faktor pri odlučivanju u tako važnoj instituciji kao što je NBS. Priznaćete, to uopšte nema veze sa demokratijom, nema veze sa funkcionisanjem, već ima veze sa načelima na kojima funkcioniše MMF, gde onaj ko ima najviše sredstava i odlučuje. Dakle, favorizovanje bogatih na uštrb siromašnih.
Zatim, Izvršni odbor Evropske centralne banke ima i predsednika i potpredsednika i četiri člana, a četiri velike članice imaju po jednog člana u Izvršnom odboru, više je nego jasno ko je dominantan i ko odlučuje u tom sistemu, tako da ga nazovem. Naravno, i najveća primedba što se tiče Evropske centralne banke, na koju se vi ugledate u radu, u ovom obrazloženju zakona tako je navedeno, očigledno je, jeste na član 11. Statuta Evropske centralne banke, ako se ne varam, u tom članu, i to je, rekao bih, malo sakriveno u obrazloženju zakona, a trebalo je da navedete, da kažete kakva vrsta demokratije postoji u EU, kakva vrsta demokratije postoji u Evropskoj centralnoj banci, doslovno se navodi, da se predsednik Evropske centralne banke bira tako što Evropski savet, koji čine šefovi država i premijeri, a ne parlament, bira tog predsednika, a uloga parlamenta je samo, citiram, ''konsultacije''.
Faktički, parlament nema nikakvu ulogu u praksi, osim konsultativne uloge pri biranju predsednika Evropske centralne banke. Ako je to vaš cilj, nadam se da nije, da je to bila samo greška u prevođenju zakona ili tako nešto, onda mi idemo ka sistemu gde će se guverner birati bez učešća parlamenta, biraće ga Vlada ili neko drugo telo. E, to su evropski standardi u praksi.
Mi možemo da govorimo o frazama, možemo da govorimo o EU bez alternative, ali odgovorno tvrdim da je to praksa, pozivam se na Statut Evropske centralne banke i odgovorno tvrdim da je prava moć, faktički centar moći u EU ne u Briselu, nego, u Frankfurtu, gde je sedište Evropske centralne banke, jer Evropska banka u suštini jedina ima federativnu funkciju, Jer je ona, vi to znate, ovlašćena da štampa evro, a ne postoji ni evropski narod, ne postoji faktički ni u suštini zakonodavna uloga, dominanta, evropskog parlamenta, već je upravo Evropski savet taj koji donosi odluke koje se tiču toliko građana EU.
Postavlja se pitanje – da li je evropski standard kojem se teži po ovom zakonu, biranje predsednika centralne banke, kao što je bio slučaj sa Žan-Klod Trišeom, sa čovekom koji je isključivo zbog političkog kompromisa došao na tu funkciju i čovekom koji je početkom 2003. godine, dakle, nekoliko meseci pre biranja na tu funkciju, bio zvanično optužen, ako se ne varam, pred francuskim sudovima za korupciju? Ako je to standard, onda treba otvoreno reći da je to nešto čemu mi težimo, a vi se pozivate u obrazloženju zakona na ugovor o EU 1992. godine, ali onda ga treba citirati u potpunosti, ne samo delove tog ugovora o EU 1992. godine. Dakle, treba citirati i član 2. i član 5. tog ugovora, gde se insistira, upravo na zahtev Nemačke i na oslanjanje na čuvenu odluku Saveznog ustavnog suda Nemačke, da mora postojati u funkcionisanju EU, Evropske zajednice, supsidijarnost, tj. Da prednost imaju države članice u odnosu na pravo EU.
Sada se opet vraćamo na onu temu kako možete imitirati Evropsku centralnu banku, ako sve članice EU nisu deo evrozone i ako Srbija nije prihvatila evro kao zvaničnu valutu. Mislim da su to neke nelogičnosti koje se pojavljuju i koje treba da razjasnite, a ne da izbegavate odgovor.
Drugi glavni cilj ovog zakona je, po vašim rečima i po članu 2. ovog zakona, nezavisnost i samostalnost NBS. Tu nema ničeg spornog. Mi ćemo, naravno, to podržati u tom delu da NB treba da bude nezavisna, ali onda se postavlja pitanje – kako je moguće da ste u pismu predsedniku Narodne skupštine od 31. maja 2010. godine, koje je pratilo ovaj zakon, napisali i potpisali sledeće: "Imajući u vidu obaveze koje je Republika Srbija preuzela potpisivanjem finansijskog aranžmana sa MMF, pri izradi Izmena i dopuna ovog zakona uzete su u obzir i preporuke te institucije". Šta to znači? To znači da vi faktički priznajete da ste zavisni od jedne međunarodne institucije, to je činjenica koju ste vi ovde napisali i činjenica koju ste izbegavali da pomenete u vašem nastupu od 11. juna.
S tim u vezi postavlja se pitanje, u članu 81. zakona o izmenama menja se član 77. osnovnog zakona i ostaje da je Republika Srbija vlasnik celokupnog kapitala NBS – kako je, onda, moguće da postoji nezavisnost i samostalnost od Republike Srbije koja je vlasnik celokupnog kapitala NBS i koja predviđa u članu 82. zakona o izmenama i dopunama, koji menja član 78. osnovnog zakona, da gubitke NBS pokriva država ili se pokrivaju iz budžeta ili ih pokrivaju građani Republike Srbije, da budem potpuno jasan, o tome je na primer pisao gospodin prof Dušanić, dakle, kako je nezavisna od države Srbije, od budžeta Republike Srbije, iako se predviđa u zakonu da se gubici pokrivaju od strane budžeta, a nije nezavisna od MMF? To je u pravnom smislu i u svakom drugom smislu jedna vrsta apsurda za koji nema nikakvog opravdanja.
Bilo je govora, a to je posebno sporno, u članu 91. Predloga zakona o izmenama i dopunama donosi se novi član 86a, u pitanju su neki tajni podaci. Šta su ti tajni podaci? Upravljanje deviznim rezervama i pregovori sa MMF?! Pažljivo sam pratio vaše izlaganje 11. juna i vi ste veoma vešto izbegli neke odgovore, a na neke ste veoma vešto odgovorili i rekli ste da vi ne vodite pregovore sa MMF, ali da ste samo potpisali Pismo o namerama.
Molim vas, Pismo o namerama je jedan ozbiljan dokument od 16 strana i u njemu doslovno piše da će NBS, to je finansijski sektor, to je upravo vaš sektor, učiniti sve da likvidira preostale državne vlasničke uloge u bankama u Srbiji. To su vaše reči, to nije napisala ni ministar finansija, niti premijer. Molim vas, vi ipak imate jednu vrstu komunikacije sa MMF, ponavljam, to je pismo od 3. decembra 2009. godine i tu su preuzete neke obaveze prema MMF. Ne možete govoriti da nemate nikakve veze sa MMF, da ste samo potpisali Pismo o namerama, jer ovo je više nego upozoravajuća činjenica.
Nije mi jasno, kako je moguće da se vi kao ekspert i kao stručnjak zalažete za likvidiranje državnih vlasničkih udela u bankama i likvidiranje državnih banaka u Republici Srbiji, gde su već dominantne strane banke, ako znamo da je "Hipo Alpe-Adrija" preuzeta upravo od austrijske države, kako je to moguće? Kako je moguće da se zalažete za likvidiranje državnog udela, ako su upravo Amerikanci, znači, FED i Ministarstvo finansija dali 20 milijardi dolara ''Siti banci'', kako je to moguće?
To je faktički nacionalizacija. Znate kakve su se vodile rasprave – da li je to u skladu sa ''čikaškom školom'' i tako dalje. Alen Grinspen, vaš kolega, predsednik FEDA, kaže da država treba da nacionalizuje deo banaka. To je trend protiv koga mi idemo. Takođe, pomenuo bih i ruski primer da je 2007. godine 45% banaka bilo u stalnom vlasništvu, sada 18%. Isto znate da su dve najveće ruske banke "Sberbank" i ''VTB banka'' u državnom vlasništvu. Meni to nije jasno.
Molio bih da mi odgovorite, ali, molim vas, da budete konkretni da ne izbegavate odgovor i što se tiče Pisma o namerama i što se tiče MMF i ove likvidacije državnog udela, što je potpuno suprotno sa modernim kretanjima i na Zapadu i u Rusiji. Toliko, voleo bih da mi nekako na ova pitanja odgovorite. Zahvaljujem. (Aplauz)

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je trinaest minuta i 10 sekundi.
Narodni poslanik Zoran Šami ima reč.

Zahvaljujem. Jedna konstatacija i jedan vic. Konstatacija da mi je ostalo 35 sekundi od vremena poslaničke grupe i da je to, s obzirom na kvalitet zakona, očigledno, više nego dovoljno.
Drugo, izlaganje gospodina guvernera u petak, kada je govorio o stanju finansija Republike Srbije, direktno me je podsetilo na onaj vic kada čovek pada sa 20 sprata i na petom spratu konstatuje da je još uvek sve u redu.
Bojim se, gospodine guverneru, da su finansije ove države taman tako na nivou petog sprata. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, posle njega narodni poslanik Milorad Buha i on je poslednji prijavljeni na listi govornika. Narodni poslanici žele obrnuto.
Narodni poslanik Milorad Buha, pa narodni poslanik Zoran Krasić i on je poslednji prijavljeni govornik.

Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, za SRS je neprihvatljivo da ulazimo u kozmetičke promene, u oblasti koja je vrlo značajna društvena oblast i koja mora od strane aktuelne vlasti da ponudi rešenja na aktuelne probleme. Po mišljenju SRS, ono što mi zameramo aktuelnoj vlasti jeste nedostatak strategije u oblasti finansijskog sistema. Mi smo svedoci u poslednjih desetak godina ogromnih problema, koji su rezultat prevashodno nedostatka strategije.
Šta znači strategija? To je problem ne samo u oblasti finansija, nego i problem u oblasti privatizacije i ostalih društvenih oblasti u kojima ne postoji strategija, i onda aktuelna vlast od slučaja do slučaja razrešava određene problem na način kao što to čini, a vidljivi su negativni efekti nedostatka strategije.
Umesto da NBS ponudi sveobuhvatnu strategiju, da sačini novi predlog zakona o NBS, zakona o bankama, najavljuje se zakon o bankama već nekoliko godina, ali stvarnog pomaka, novog zakona nema. Slična je situacija i što se tiče, s obzirom na to da je finansijska oblast, zakona o osiguravajućim društvima, zakona o stabilnosti finansijskog sistema, možda najvažniji zakon. Pitam odlazećeg guvernera – kada ćemo dobiti zakon o stabilnosti finansijskog sistema? Bez njega nećemo uspeti rešiti ove probleme koji su sada aktuelni.
Nije to samo zadatak NBS. To je zadatak Vlade, ali o tome se ne razmišlja.
Šta nadalje zamera SRS? Ove kozmetičke promene neće doneti novine koje će značiti boljitak u finansijskom sistemu. Finansijski sistem nam je razbijen. Razbijen je 2002. godine kada smo ukinuli državne banke, kada su došle strane banke i kada smo omogućili stranim lobističkim krugovima da u finansijskom sistemu rade ono što hoće. Naš finansijski sistem je monopoliziran. Banke koje su došle sa strane, uglavnom su zapadnoevropske banke, monopolizirale su celokupan sistem i kreditnom politikom i pozicijom u celokupnom bankarskom sistemu i aktuelnim potezima koje čine strani bankari, kada kažem strani, uslovno su strane banke, radi se o domaćim bankama čiji su osnivači strane banke, ali sa malim kapitalom koji su doneli na naše tržište. Dobili su ogromno finansijsko tržište, omogućeno im je od strane finansijskih domaćih organa, prevashodno od NBS, da rade šta hoće.
Danas imamo aktuelnu situaciju da su nam bilansne sume banaka iz godine u godinu, a naročito posle 2006. godine, rasle po stopi od 30 do 40%. Pročitaću sada kako je bilansna aktivnost banaka rasla – 2006. godine – 1.169 milijardi, 2007. godine – 1.564 milijarde, 2008. godine – 1.777 milijardi, 2009. godine – 2.160 i u prvom kvartalu 2010. godine – 2.337 milijardi. Procentualno povećanje koje je pozitivno. Ulagano je u stanovništvo, ulagano je u privredu. Ali, šta je nepovoljno? Nepovoljno je sledeće – da nam je kapital banaka, ono što je trebalo podeliti između građana, privrede, države i banaka, takođe, rastao od 25 do 40%. Evo kako, 2006. godine – 216 milijardi, 2007. godine – 308 milijardi, 2008. godine – 420 milijardi, 2009. godine – 447 i u prvom kvartalu 2010. godine 470 milijardi.
Rezultat rasta kapitala i adekvatnost zastupljenosti kapitala u odnosu na ukupnu bilansnu masu je daleko iznad evropskih i svetskih standarda. Dakle, tamo gde je standard 12 sada imamo 20 ili 21. To je odlično sa aspekta sigurnosti finansijskog sistema, ali šta je negativno? Negativno je to da smo to sve uspeli ostvariti sa najvišim kamatama u Evropi.
SRS je u više navrata kritikovala ovakvu politiku NBS, odnosno poziciju NBS koja je dozvolila stranim bankama, moram upotrebiti ovaj grubi naziv – strane banke, zbog toga što se radi o nekorektnoj finansijskoj politici tih banaka. Sada ću pročitati podatke NBS za 2008. godinu, gde se kaže da je prosečna kamatna stopa na kratkoročne pozajmice banaka iznosila 57,40%. Gledajte, podaci NBS – 57%! Recite mi, guverneru – da li ovoga trenutka iko u svetu ima ovakve kamate? To su vaši podaci. I vi to dozvoljavate i vi to nazivate sigurnošću bankarskog sistema?! To je direktno zavlačenje bankarske ruke u džepove građana i u džepove privrede.
Zašto danas imamo 60.000 blokiranih preduzeća? Upravo zbog ovih kamata. Zašto danas imamo probleme u sistemu povratka kredita? Zbog toga što su drastično visoke kamate. To je dozvolila NBS. To je dozvolila Vlada Srbije da se tako ponašaju u normalnim ugovornim odnosima banke prema građanima i prema privredi.
Šta je još tragično u svemu ovome? Tragično je da se prilikom ugovaranja banke koriste trikovima kao što su šibicarski trikovi.
Ugovore koje inače ne možete dobiti dok ne dođete u banku, koji nisu transparentni, koji nisu na sajtovima poslovnih banaka, nego kad dođete tamo, kada vide da ste već ušli dovoljno spremni da uđete u ugovorni odnos sa bankom, onda banka vama daje ugovor koji je u pravilu od 12 do 25 stranica. To ne možete izneti iz banke dok ne potpišete. Niko nije u stanju, a posebno građani koji nisu edukovani u finansijsko-pravnom smislu da izuče sve odredbe pozitivne ili negativne iz ugovornog odnosa između banke i klijenta.
S druge strane, ti ugovori se štampaju tako sitno da veći broj građana ne može to da pročita. To su špekulativni potezi banaka, to su lihvarski potezi banaka zbog visine kamata koje se ugovaraju. Sve to Narodna banka zna.
Imali ste, guverneru u ostavci, na desetine prigovora građana i šta ste učinili? Pozvali ste građane da oni tuže banku, a vićete im dati pravnu pomoć. To je sramota od vas, to je sramotno od NB, to je sramotno od aktuelne vlasti – da vi dozvoljavate špekulativne ugovore, lihvarske ugovore, da naši građani, naša privreda ulazi u takve ugovorne obaveze i onda obećavate pravnu pomoć. Takve banke treba oterati sa našeg tržišta. Svaka monetarna vlast se zalaže za stabilnost u kojoj nema lihvarenja. Ovo je klasično lihvarenje, a vi o tome ćutite i obećavate pravnu pomoć.
Moramo se osvrnuti i na aktuelna zbivanja oko ''afere Šarić''. Aktuelna vlast je priznala da je Šarić kroz svoje finansijske transakcije oprao kroz finansijski sistem Republike Srbije oko milijardu i 350 miliona evra raznim aktivnostima, u kupovini od poljoprivrednih preduzeća, privrednih subjekata, restorana, hotela, motela itd.
Nemoguće je da ovaj prljavi novac niko nije primetio. Bankarski sistem u Srbiji je tako podešen da se nijedna veća finansijska transakcija ne može ne primetiti, a posebno je to moralo biti primećeno od strane banaka, pa i od NB. Gotovo svaki četvrti dinar koji je prošao u poslednje dve godine kroz finansijski sistem bio je iz prljave sfere!
Šta je tu učinio guverner NB? Šta je tu učinio organ koji vrši kontrolu banaka da spreči ovo što se dešavalo, da spreči takve aktivnosti koje ste znali, a vi tačno znate koje su to banke činile? Šta ste vi, odlazeći guverneru, učinili da kaznite sve one banke koje su učestvovale u tim prljavim poslovima i šta ste učinili vi kao NB kroz kontrolni sistem da otklonite sve negativne posledice, da ukažete drugim nadležnim organima da treba da preduzmu represivne mere u smislu zaustavljanja tih tokova? Ništa niste učinili. To je sramotno. Najprljavija afera u poslednjih deset godina je ''afera Šarić''! Iza te afere stoji i aktuelna vlast i vlast u NBS!
Kada govorimo o likvidnosti bankarskog sistema, moramo reći, i vi ste se hvalili da je naš bankarski sistem likvidan, da je vrlo dobro postavljen, da su banke pune para, ali je problematično što su određeni tokovi tih para bili usmeravani, ne po interesima Vlade, ne po interesima NB, interesima privrede i građana, nego prema interesima poslovnih krugova koji su akcionari u tim bankama i prema interesima bankarskog sistema. Tako su banke u periodu kada je bilo zanimljivo ulagati u privredu ulagale u privredu, onog trenutka kada je zasićen privredni sistem sa kreditima, onda se prešlo na finansiranje hartija od vrednosti, kada su vam kamate bile, negde, do 26%, sada su one znatno niže, što odgovara određenim uslovima, možda i određenoj konkurenciji među bankama. Međutim, NB je učinila katastrofalan potez za koji mora odgovarati rukovodstvo, zbog toga što je plaćalo tako visoke kamate, zbog toga što je u periodu od 2005-2006. godine bilo u gubitku baš zbog takvih finansijskih transakcija i zbog toga što je omogućilo bogaćenje bankarskog sistema i banaka kroz ovako enormno visoke kamatne stope.
E, šta se desilo privredi? Umesto da se 90% bankarskog sistema, bankarske aktive usmeri u privredu i u stanovništvo, da se kroz finansiranje kvalitetnih poslovnih poteza privrede izađe u susret domaćoj privredi, mi smo kroz ovakve poteze NBS, mi smo, uskratili, onemogućili da banke dobiju kvalitetna sredstva, da dobiju jeftina sredstva, da dobiju sredstva na vreme, da dobiju sredstva bez ogromnog administriranja. To smo isto učinili sa stanovništvom, a od svega toga banke su imale ogromnu dobit.
Godine 2006. dobit bankarskog sistema je bila oko 16 milijardi dinara, oko 200 miliona evra. Tada nije bilo ekonomske krize. Dok je celokupan privredni sistem bio u ogromnim problemima, banke su imale, rekao bih, zadovoljavajuću dobit.
Godine 2007. ta dobit se popela na 21 milijardu dinara, a 2008. godine na 29 milijardi. Prošle godine je to nešto palo, ali u odnosu na blokadu celokupnog bankarskog sistema to je zadovoljavajuće, samo zato što mogu da rade u bankarskom sistemu ono što oni hoće i ono što požele. Nema tu kontrolne funkcije NBS.
Sada kada govorimo o kontroli, možemo reći da i nema kontrole. Vi ste to tako i postavili. Zašto nema kontrole? U 2007. godini ukupno je bilo 24 kontrole, podneto je 16 prekršajnih prijava i pet zahteva za pokretanje privrednog prestupa. U 2008. godini bilo je sedam prijava za prekršaj i šest prijava za privredni prestup. U odnosu na sve ono što su učinili građanima i privredi, i to lihvarenje, to je zanemarljivo; šta nas briga, uletimo u poslove kakve mi poželimo, tamo gde je korist i dobit banke, znamo da NB neće intervenisati, nema sankcija i sve to onda prolazi onako kao što prolazi.
Sada malo oko kursa dinara. Pre desetak-petnaestak dana imali smo strahovit problem, veliki interes za devizama. Ministar finansija u jednom intervjuu reče da su za povećanje kursa dinara krivi špekulanti. Drugog dana kandidat za guvernera kaže da je sve učinjeno po zakonu i da nikakvih nezakonitih radnji nema.
Guverneru, vi morate i morali ste tada otvoreno izaći u medijima i jasno reći – da li su to špekulativni postupci pojedinih subjekata i ko su ti subjekti, i da li je rađeno u skladu sa zakonom. Nijednog trenutka niste izneli podatke one koji moraju biti na sajtovima NB – ko trguje, ko kupuje i da li je to zakonito ili nije zakonito.
Ko kupuje? Kupuju banke, kupuje onaj ko ima para. To su banke i to su uvoznici. I, oni su uzroci svih pomeranja nagore ili nadole. Vi tu uticaja nemate. Vi ne držite banke pod svojom kontrolom. Zašto? To su banke koje su ušle u bankarski sistem zbog lobističkih pozicija pojedinih ljudi iz vlasti iz 2002, 2003. i 2005. godine.
Vi ste bili tada u tom sistemu. To su banke koje ste vi dovodili, koje je dovodila aktuelna vlast. Vi nemate uticaja na regulisanje odnosa u oblasti kursa. Izlaze onda kada one imaju novca, kupuju onoliko koliko njima treba. To je isto tako i kod uvoznika. Tu nema centralne pozicije Narodne banke.
Završio bih sa ovim, ovo je zakon kozmetičke prirode. On je neprihvatljiv za SRS i za ovo glasati nećemo. (Aplauz)

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je 18 minuta i 20 sekundi. Vreme na raspolaganju je 12 minuta.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Pri kraju ove naše rasprave samo mogu da konstatujem da smo, po ko zna koji put, scenario koji smo osmislili za ovu tačku dnevnog reda realizovali 110%. Tako je, gospodine Jelašiću, uspeli smo da sve kažemo povodom Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o NBS i uspeli da isprovociramo diskusiju da sada tačno znamo ko sa kakvih pozicija nastupa.
Moram na početku da vam kažem, NBS može samo da bude samostalni organ. Nezavisan ne može. Ustav vam nije dao pravo da budete nezavisni. Zašto u Predlogu zakona tražite da budete i nezavisni? A zato što ste od 2001. godine u suštini nezavisni, kada kažem vi, mislim na NBS, pa bez obzira ko tamo sedeo i radio.
Vi jeste nezavisni zato što suštinsku kontrolu nad NBS imaju strane banke i ceo naš platni sistem zavisi od stranaca. Nema nijednog plaćanja u ovoj zemlji koje bi moglo da se izvrši a da ne prođe preko računa neke od banaka, nema, i osiguravajuća društva i dobrovoljni penzijski i invalidski fondovi i sva javna preduzeća.
Gospodine guverneru, nemojte da se trudite, član 95 Ustava Republike Srbije govori da ste samo samostalni, a ne možete biti nezavisni. Opasno je kada se neko ko se bavi emisionom politikom proglasi da bude nezavisan. Štampanje para je državni posao, a ne privatne firme. Narodna banka, po definiciji za centralne banke, jeste ta koja garantuje, kojoj država prenosi državni posao da radi državni posao.
Ne možete da budete pod kontrolom stranaca. Vi jeste, vi to ne krijete, time se ponosite. Ne može Narodna banka da ima svoju imovinu. Ona samo koristi i upravlja delom imovine, a imovinska prava ima Republika Srbija i sve što je korišćenje i upravljanje, radite samo u skladu sa zakonom. Vaša samostalnost je oivičena Ustavom i zakonom. Na vas su preneta državna ovlašćenja. Državna ovlašćenja jeste i emitovanje novca i kontrola banaka, jer nastupate sa atributom sile i vlasti i morate da se potčinite ustavnom poretku Republike Srbije.
Nemoguće je da naša Narodna banka uzme neko zaduženje iz inostranstva, a da za to ne zna Narodna skupština, a ona to ne zna ukoliko nije ratifikovala neki sporazum. Ako se to uradi, onda je to vaša privatna kombinacija, da biste obezbedili devizna sredstva, da devizne rezerve budu u inostranstvu, i tamo i jesu, što bi bila garancija stranim investitorima da ukoliko pukne ovaj projekat u Srbiji oni mogu da naplate svoje potraživanje, ne pitajući nikoga.
Međutim, ovde su došli i privatni interesi velikih tajkuna, pa se Narodna banka zaduživala da bi sačuvala likvidnost četiri banke koje je ugrozio jedan tajkun, koji je ušao u državni posao. To ne sme da se radi, to niko nije podržao ovde u Narodnoj skupštini. Ta tema se nikada nije otvorila u Narodnoj skupštini. Kao rezultat te politike javlja se ovo o čemu su pričali poslanici SRS. NBS ne može da imitira MMF, ni po organizaciji ni po poslovima koje radi. Ne sme Narodna banka da bude nezavisna, mora da snosi i ona odgovornost za ekonomsku politiku u državi u onom delu gde odgovara za finansijski sistem.
Nikada niste mogli da čujete iz diskusije nekog člana SRS da vam govori da treba da se potčinite Vladi ili predsedniku Republike, ali mora da se nađe prava dimenzija. Ne može Narodna banka statistički da beleži pozitivne rezultate, a da narod umire na ulici i da kaže – kriva je Vlada Republike Srbije. Kriva je ona za mnoge stvari.
Kako je moguće da jedini profiteri za ovih pet, šest godina budu strane banke? Samo su one izvršile transfer dobiti iz Srbije. Srbija u krizi, pre nego što je zavladala svetska finansijska kriza, a banke iznose kapital odavde. Uzgred rečeno, u prve dve godine od kad su počele da rade one su napravile svoj kapital iz tekućeg poslovanja.
Samo da vas podsetim, ako "Hipo Alpe-Adria" banka može da bude sa većinski učešćem austrijske države, a ona posluje na našem tržištu ovde, zašto isterujete državu iz bankarskog sistema? Nemate kontrolu platnog prometa. Vama ako se postavi pitanje – kakvo je bilo stanje na računima, da bi se nešto utvrdilo, vi kažete – to nas uopšte ne interesuje. Pa, koga će da interesuje?
Šalio sam se ovde svojevremeno, pa sam rekao – "Rajfajzen" banka iz Prištine prebaci "Rajfajzen" banci u Austriji, ona prebaci ovoj banci u Beogradu – oprane pare, mafijaške pare oprane! Narodna banka ništa nije videla, ne želi da vidi. U ovoj zemlji se peru mafijaške pare! Citiram ono što država kaže – milijardu i 350 miliona evra oprano mafijaških para kroz platni sistem Republike Srbije! I niko u Narodnoj banci ne zna za to, već se poziva na Zakon o sprečavanju pranja novca, na neku agenciju, a do pre nekoliko meseci tu agenciju je vodio Bogavac, pripadnik Državne bezbednosti, koja je išla sa nekima da traži račune i pare po Kipru!
O čemu pričamo? Onda se čudimo što je ovakvo stanje u državi. Bruka i sramota, toliko hiljada preduzeća pod blokadom, pred likvidacijom. Koliki su unutrašnji dugovi? Rastu iz dana u dan, nepremostivi su, a naša Narodna banka je stavila šapu na svakom dinaru i na svakom evru. Kontroliše i osiguravajuća društva, ova skupština je dala ta ovlašćenja, kontroliše dobrovoljne penzione fondove, sve kontroliše.
Gde su pare, tu je Narodna banka. A, da li se stvarno vrši kontrola? Ne! Da ste stvarno vršili kontrolu, kako je mogla AP preko svog Sekretarijata za finansije da u unutrašnjem postupku, zatvorenom postupku, kupi akcije "Metals banke''? Kako? Na bazi mišljenja Komisije za hartije od vrednosti, gde postoje članovi koji su pod ostavkom već nekoliko godina.
O čemu pričamo? Kako vodimo računa o državi? Onda se čudimo šta nas pogađa. Vidite ko se rasporedio da vodi te banke iz inostranstva –prva nomenklatura ministara iz 2001. godine, rasporedili se. Imaju klub privrednika, imaju ovaj klub, onaj klub. Oni diktiraju sve! 'Oćeš pare iz inostranstva, potrebna su ti za neke investicije, mora da se pita Narodna banka, moraju neformalni centri da kažu – možemo da se zadužimo toliko i toliko, pa, neka kažu da smo već 70% našeg BDP opteretili. Ma, neću da ulazim u te procente.
Svi vaši procenti padaju kada se izađe na ulicu, kada se ode u selo i kada se pogledaju ambari. Odgovorite seljaku kako može na 10 hektara da ima pozitivno poslovanje i da živi i radi. Nemate odgovor, a pričate o stabilnosti cena.
Svi smo nekada bežali od te Narodne banke koja se bavila samo emitovanjem para i kreiranjem para, pošto su u jednom periodu samo te pare bila sredstva sa kojima se kreditirala privreda, a, doduše, bila su i sredstva za preraspodelu društvenog proizvoda. Pa, sada imamo preraspodelu društvenog proizvoda, ali kako? Preko bankarskog sistema, preko finansijskog sistema, koji se odenuo jednim oreolom nedodirljivosti.
Ne sme niko ništa da kaže i, naravno, sada smo u ćorsokaku. Odobreni krediti stoje, ne mogu da se realizuju. Zašto? Pa, svaki taj evro treba da se pretvori u dinar. Kad se pretvori u dinar, igranka bez prestanka. Zato Narodnoj banci i odgovara da efektivu iz deviznih rezervi prodaje baš u stranoj efektivi, da bi pomogli onima koji su ih uvukli u ovaj posao.
Prošli put sam se malo i našalio, pa Draginja Đorđević je, praktično, guverner Narodne banke Srbije. Đurić, izvinjavam se. Pa, jeste, gde ste vi bili da iskontrolišete jedan njihov kredit? Ne, vas to ne interesuje. Šta je sa ''Štedionicom'' elite?! Ni to vas ne interesuje. Ne interesuje poresku, ne interesuje policiju, ne interesuje Narodnu banku! A, šta je bio predmet? Pare, i to devize!
Tolike hiljade ljudi obigravaju ovde. I, razlikujete se nešto od Dafine i Jezde?! Nema tu neke velike razlike. Koja je to država koja dve godine nije uskladila penzije penzionerima, zamrzla? Sad mi šalju poruke kako primaju penziju, pa sve neke nove novčanice od 5.000. Znate li šta se dešava u Srbiji kada čovek vidi novu novčanicu, samo što je izašla iz mašine? Odmah se naježi od muke. Odmah se naježi od muke i ima neke negativne asocijacije. I, dokle ta preraspodela? Bogati da budu još bogatiji, siromašni da crknu.
Meni je drago, gospodine Jelašiću, što ste vi, napokon prva žrtva organizovanog kriminala u Srbiji. Krivo mi je što možda nisu, kao prve žrtve neki koji su mnogo više krivi od vas. Vi ste krivi zbog pasivnosti, što niste zaustavili to što se desilo i što se dešavalo, a da ste to mogli da uradite, mogli ste.
Ako ste mogli da rasterate Kariće, ako ste mogli da rasterate ona divljačka osiguravajuća društva, to znači da imate ovlašćenja, da imate instrumente i da možete da završite posao. Vi taj posao niste završili. Ovde ste došli potpuno neprimereno, pod ostavkom, da branite zakon pod ostavkom i taj zakon će biti, u suštini, ostavka.
Ovaj zakon je nedorađeni koncept. Ovo, što se danas nudi, nije ništa, ali to je deo strategije – što gore, to bolje. Što gore za narod, to bolje za neku elitu. Ta elita nije u političkim strankama, to moram da kažem javnosti. To su osamostaljeni pojedinci koji smatraju da su sa svojim velikim bogatstvom, pored toga što su, i najlepši i najpametniji, oni u stanju da urade sve i svašta. Morate da budete pod kontrolom. (Aplauz)

Narodni poslaniče, iskorišćeno je vreme koje vam je na raspolaganju. Zahvaljujem.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pitam, pre zaključivanja načelnog pretresa, da li žele reč predsednici ili predstavnici poslaničkih grupa?
Narodni poslanik Vlajko Senić. Vreme na raspolaganju dva minuta.

Kratko ću reći, pre svega, da je način predlaganja guvernera najbolji i najveći napredak koji se desio u ovom zakonu. Ilustrovaću to činjenicom, kao član Odbora za finansije, mi nismo nadležni Odbor u Skupštini Srbije koji treba da se izjašnjava o ovom zakonu. Ovim predlogom zakona smo potpuno uskladili suštinu i formu.
Rekao bih da je važno što je došlo do razjašnjenja, trougla, između Saveta guvernera, Vlade Srbije i Izvršnog odbora Narodne banke. Smatram da Predlogom ovog zakona moramo, bez obzira na to što je on evidentno, do neke mere, smanjio ovlašćenja samog guvernera, ipak, zadržati instituciju guvernera kao rukovodioca i guvernera Narodne banke, koji je prvi među jednakima, čovek koji mora da ima za nijansu veći uticaj od ostalih lica koja rukovode Narodnom bankom.
Cilj je da Narodna banka ostvari svoju osnovnu funkciju, a to je kontrola cena i niska inflacija. G17 plus će podržati ovaj zakon. Apsolutno ćemo insistirati da u najvećem delu taj zakon bude upravo onakav kakav je i stigao u skupštinsku proceduru. Naravno, spremni smo i na razgovor o određenim amandmanima, pre svega, onima koji na neki način, ispravljaju neke tehničke nejasnoće. Zaista smatramo da je važno zadržati i suštinu ovog zakona, jer je on, kao što sam rekao, jedan korak napred u utvrđivanju nezavisnosti i samostalne pozicije NBS. Hvala.