Od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe iskorišćeno je dva minuta i 25 sekundi.
Narodni poslanik Slobodan Maraš, 12 sekundi.

Mislim da sve ovo što ste sada rekli, gospodine Radenkoviću, najbolje govori o tome da ništa niste razumeli prethodna dva dana šta je govorila LDP.

Reč ima narodni poslanik Dejan Radenković, pa narodna poslanica Nada Kolundžija.

Gospodine Maraš, neću dozvoliti da me već drugi put vređate. Kažem vam da sam odlično razumeo. Očigledno je šta vi razumete i kada u kom trenutku šta razumete i šta hoćete da razumete.
Juče imate jedan stav, a danas vi i Ostojić, čak i vas dvojica ne možete pojašnjavati jedan drugog. Znate, jedan posle drugog se javljate i pojašnjavate stavove svog kolege ili kolega vaše. To su svi videli, ne ja nego svi u ovoj sali i građani Srbije koji su gledali prenos.
Uzećemo stenograme pa ćemo uporediti šta je pričao Ivan Andrić, šta ste pričali vi i šta je pričao Ostojić. Ali, dobro, sve je to u funkciji dobijanja nekih političkih poena vaše stranke. Prema tome, nemojte da me vređate da ništa nisam razumeo. Bio sam ovlašćen, izneo sam svoj stav, rekli smo šta nas plaši, vreme će pokazati šta će i kako će biti, da li ćemo brzo raditi izmene i dopune. Mi smo rekli svoj stav i imamo ga i poštujemo ga i cenimo. Hvala.

Od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe iskorišćeno je minut i pet sekundi.
Narodna poslanica Nada Kolundžija ima reč.

Poštovana predsedavajuća, zaista ću vrlo kratko. Istina je da je u raspravi o ovom zakonu nastao nesporazum, ali je nastao nesporazum zbog onih koji su krenuli da tvrde da se ovaj zakon bavi onim čime se ne bavi, da je u nadležnosti ovog zakona da reguliše pitanja što ne može biti nadležnost ovog zakona niti ove oblasti. Nesporazum je nastao kada su neki počeli da tvrde da je ovaj zakon o špijuniranju, da je ovaj zakon o neovlašćenom prisluškivanju itd. Tada je nastao nesporazum.
Nije nastao nesporazum zbog toga što je neko pokušao argumentima da dokaže da to nije materija ovog zakona, da se ovaj zakon bavi nečim sasvim drugim.
Nije korektno osuđivati one koji su pokušali da razluče te dve stvari i da kažu – čekajte, hajde da raspravljamo o ovom zakonu.
Ako postoji problem u tome da možda nekim zakonima, kojima se to reguliše, nije na najbolji način regulisana ta oblast i da postoji prostor za zloupotrebe, hajde da razgovaramo o tim zakonima, a to svakako nije ovaj zakon. Zato, sve one diskusije koje su bile napad na one koji uporno vraćaju na tekst zakona i kažu – to u zakonu ne piše i time se zakon ne bavi, napad na njih je bio politički nekorektan, jer su oni predstavljeni kao da oni brane neke institucije koje su omražene, a da napadaju neke institucije koje su miljenici, pravednici i sve jedino najbolje oni znaju.

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je minut i 55 sekundi.
Narodni poslanik Aleksandar Martinović, šest minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka izražava legitimnu i osnovanu sumnju da se ovim zakonom zaista mogu dovesti u pitanje neka temeljna prava građana i to ne kaže samo SRS, to kažu ljudi koji predstavljaju te takozvane nezavisne institucije uspostavljene u skladu sa evropskim standardima. To kaže i gospodin Rodoljub Šabić, Poverenik za informacije od javnog značaja, a to kaže i gospodin Saša Janković, Zaštitnik građana. Sad, ako mišljenje tih nezavisnih institucija u ovako jednoj delikatnoj materiji nije relevantno i ako vladajuća većina nema nameru da prihvati mišljenje tih nezavisnih institucija, koje su vrlo kompetentne da se o ovoj problematici izjašnjavaju, onda hajde da ukinemo te nezavisne institucije.
Kakva je svrha Poverenika za informacije od javnog značaja, kakva je svrha Zaštitnika građana, ako njihov stav neće biti ugrađen u zakonska rešenja koja i te kako mogu da dovedu do zloupotreba i i te kako mogu da dovedu u pitanje ljudska prava i slobode u ovoj državi. Sad, gospođo Kolundžija, nije ovo prvi slučaj da vi formirate neku instituciju, da kažete, znate, dragi građani, ovo je u skladu sa evropskim standardima, sve države u EU imaju Ombudsmana, sve imaju Poverenika za informacije od javnog značaja, sve imaju neka nezavisna tela koja se bave borbom protiv korupcije, pa to treba da postoji u Republici Srbiji.
Da li se sećate šta se desilo sa odlukom Agencije za borbu protiv korupcije? Agencija za borbu protiv korupcije je rekla da su 23 poslanika DS u Skupštini Vojvodine u sukobu interesa i da do 1. aprila moraju da se opredele koju funkciju zadržavaju.
I, kako ste poštovali tu nezavisnu instituciju uspostavljenu u skladu sa evropskim standardima? Niste je uopšte poštovali, nego ste se dosetili da se obratite Ustavnom sudu, pa da Ustavni sud vas oslobodi obaveze da poštujete Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije. I ovo što danas radite, ono što se uradili sa Agencijom za borbu protiv korupcije, to na najbolji mogući način pokazuje kakav je odnos vlasti prema tim takozvanim nezavisnim institucijama.
Mi ćemo te nezavisne institucije da poštujemo, mi ćemo da ih uvažavamo, ali samo ako misle kao što mi mislimo i samo ako su spremni da brane naše interese. Ako Poverenik za informacije od javnog značaja kaže nešto što nama ne odgovara, mi nećemo da ga uvažimo, ako Zaštitnik građana kaže da ovim zakonom mogu da se ugroze prava građana, baš nas briga za Zaštitnika građana.
Mi smo protiv sukoba interesa, mi smo za evropske standarde, mi smo za pravnu državu, ali kad nam Agencija za borbu protiv korupcije kaže da su naši poslanici u sukobu interesa, šta nas briga za Agenciju za borbu protiv korupcije, imamo mi naš Ustavni sud, on će nas da oslobodi obaveze da se poštuju zakonski propisi.
Eto, to su evropski standardi u praksi. Na papiru postoje nezavisne institucije, u praksi mišljenje i stavovi tih nezavisnih institucija se uopšte ne uzimaju u obzir. Uzimaju se samo onda kada to odgovara vladajućim strukturama. Kad im ne odgovara, baš nas briga i za Šabića i za Jankovića i za ovu gospođu što je predsednik Agencije za borbu protiv korupcije. To ništa ne važi. Biće kako mi kažemo: ako je naš interes da se poštuje zakon, mi ćemo ga poštovati, ako nam nije u interesu da se poštuje zakon, nećemo ga poštovati.
Pa, gde to ima u svetu? Da je narodni poslanik istovremeno i direktor jednog javnog preduzeća. Imate slučajeve u Vojvodini, čovek ima sedam funkcija, sedam javnih funkcija obavlja i ne može mu niko ništa. Zašto? Zato što je pripadnik neke od vladajućih stranaka. Što postoji Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, baš nas briga, baš nas briga za evropske standarde, biće kako mi kažemo.
Tako će biti i sa ovim zakonom o elektronskim komunikacijama. Ne kaže to samo SRS, ne kaže samo DSS, LDP, da postoji mogućnost zloupotrebe prava BIA, to kažu te nezavisne institucije. I, ono što je gospođa Kolundžija rekla da nije suština ovog zakona – jeste, ovaj zakon je, gospođo Kolundžija, lex specialis i u odnosu na Zakonik o krivičnom postupku i u odnosu na Zakon o BIA. On BIA i obaveštajnim službama daje neka prava koja one nemaju po tim osnovnim zakonima, ni po Zakoniku o krivičnom postupku, ni po Zakonu o BIA.
Po principu da specijalni zakon ukida odredbe opšteg zakona, ovim zakonom će se omogućiti tajnim službama u Republici Srbiji, da u situacijama kada oni procene da im je to u interesu tajno presreću razgovore građana, otkrivaju njihovu sadržinu i da ih zloupotrebe u onom političkom momentu kada to bude odgovaralo nekoj od vladajućih partija. To je naša legitimna sumnja. Nemojte da nam kažete da nismo dobro razumeli zakon.
Moguće je da se vara Aleksandar Martinović, moguće je da se vara neki pojedinac iz LDP ili DSS, a kako je moguće da se vara neko koga ste vi izabrali da štiti prava građana, neko ko je zadužen da se brine o informacijama od javnog značaja?! Pa, zar vam to, kao racionalnim ljudima, ne rađa sumnju da nešto nije u redu sa ovim zakonom?!
Ako vi ne verujte ljudima koje ste vi birali, vi ste nas uveravali u kredibilitet i Rodoljuba Šabića i Saše Jankovića; te stručni, te pošteni, te profesionalni, te ovakvi, te onakvi, te izabrani u skladu sa evropskim standardima. E, sada kada ti pojedinci kažu nešto što ne odgovara našim trenutnim političkim interesima – nisu dobri…
(Predsedavajuća: Šest minuta.)
…baš nas briga šta oni kažu. Zahvaljujem. (Aplauz)

Zahvaljujem. Reč ima narodna poslanica Nada Kolundžija, vreme na raspolaganju je devet minuta.

Naravno, mnogo je lakše polemisati kada ne morate da se držite činjenica i kada vas one ni na šta ne obavezuju. Onda, sve što kažete, prosto, stoji samo za sebe i vrlo je teško da čovek kaže, čekajte, da se vratimo na činjenice i da vidimo šta jesu činjenice, pa da onda govorim o tome.
Dakle, nikad nisam razumela da je formiranje nezavisnih državnih tela formiranje nekakve institucije nad civilnim institucijama vrhovnog arbitra sudije bez ikakvih kriterijuma. Nezavisno državno telo jeste upravo zbog toga da, kao što je i učinjeno, ukazuje na moguće greške, propuste itd. Mi smo to vrlo ozbiljno shvatili, vrlo ozbiljno razmotrili ono što nam je stiglo kao inicijativa i na osnovu uvida u sve zakone kojima se definiše nadležnost službi, krivični postupak, obaveze državnih organa i njihove nadležnosti, mi smo izvukli zaključak da u jednoj od tih inicijativa, na član 128, nije mesto u ovom zakonu. Naše legitimno pravo je ako Ustavni sud proceni da smo mi pogrešili, mi ćemo tu odluku poštovati. Prema tome, mi nismo time ni dezavuisali, ni degradirali, ni sukobili se, i kakve su već sve reči upotrebljene u odnosu na nezavisne državne institucije. Ništa od toga nismo uradili.
Mi smo vrlo ozbiljno i vrlo temeljno razmatrali ovaj zakon, razmatrali ceo pravni sistem u kom treba da se sprovodi, između ostalog, i ovaj zakon i zaključili da to nije odredba koja treba da stoji u ovom zakonu. I, opet, kažem, Ustavni sud je taj koji će dati konačan sud i mi ćemo, verujem i nezavisne državne institucije, poštovati odluku Ustavnog suda.
Ono što jeste mogla biti tema, ali ne povodom ovog zakona i to opet ponavljam jeste tema – da li u ovoj zemlji postoji dovoljno izgrađen sistem kontrole rada bezbednosnih službi? Da li postoji dovoljno izgrađen sistem koji će onemogućiti zloupotrebu? Dakle, ako vi napadate jedan zakon zato što smatrate da je zloupotreba moguća, onda treba razgovarati o tome kako da se zloupotreba spreči, a ne kako da se jednim zakonom koji nije matični zakon definiše oblast koja ima svoje matične zakone kojima se ta oblast definiše.
Zaista me iskreno raduje što svi oni koji su nas najstrašnije napadali što uopšte formiramo nezavisne državne institucije, koji su nas najstrašnije napadali što biramo te ljude koje smo izabrali sada smatraju da su to institucije neophodne za demokratsko društvo, zaista isto milimo da su one neophodne za demokratsko društvo, da je neophodno da sve institucije daju podršku tim nezavisnim organima i institucijama i mi radimo maksimalno na tome da im damo svu neophodnu podršku i pomoć kako bi se izgradile u ono što treba da budu. Ali, ako neko misli ili sad zloupotrebljava, kako bih rekla, te institucije kako bi napadao političke protivnike, tvrdeći kako su te institucije sada bezgrešni bogovi čija je poslednja, onda dezavuišete instituciju u kojoj sedite.
Dakle, kao parlamentarac ne dopuštam da se time što se gradi jedna institucija dezavuišu sve druge državne institucije, to prosto nije sistem demokratski kakav treba da gradimo. Svaka institucija treba da ima svoj integritet, ali zato, navodnim, podržavanjem pojedinih institucija nije dopuštena, po mom dubokom uverenju, degradacija institucija koje su, takođe, važne u ovom društvu. Još jednom samo želim da kažem – žao mi je što je ne znam čijom namerom, možda i greškom, ova rasprava pretvorena u raspravu o temi koja, zapravo, i nije tema ovog zakona. Hvala. (Aplauz)