Zahvaljujem. Dame i gospodo narodni poslanici, opšte je poznato da podizanje građevinske industrije direktno ili indirektno povlači za sobom između 20 i 30 drugih grana, a jedno novo radno mesto na gradilištu znači još četiri u pratećim delatnostima.
Danas imamo ovde Predlog zakona o podsticanju građevinske industrije Republike Srbije u uslovima ekonomske krize, nešto za šta bi se, barem na osnovu naslova, moglo zaključiti da je veoma korisno i logično u vremenima u kojima živimo.
Ali to je i predlog zakona koji sadrži svega osam članova i koji bi trebalo da reši nagomilane probleme, kao što je, između ostalog, činjenica da prosečan rok plaćanja u građevinskoj industriji iznosi 158 dana, da država preduzećima iz te grane duguje više od sto miliona evra, da su dugovanja privatnih investitora i preko dve stotine miliona evra, a da je posebno problematično to što država još uvek nije isplatila dugovanja za poslove koji su obavljani u prethodne dve ili tri godine i, prema tvrdnjama samih građevinara, ona tu svoju poziciju glavnog investitora u oblasti niskogradnje koristi za preduge rokove plaćanja.
S druge strane, prodaja poslovnog i stambenog prostora finansirana od strane privatnih investitora opala je za čitavih 50%. Uz to, podatak koji svakako zabrinjava jeste da građevinsku industriju opterećuje to što je tokom 2009. i u prvom kvartalu ove, dakle 2010. godine, izgubljeno gotovo 52.000 radnih mesta, i onih stalno zaposlenih i honoraraca.
Problem svakako predstavlja i činjenica da je rad na crno značajno uvećan, pogotovo angažovanjem ilegalnih bugarskih, rumunskih, makedonskih radnika u istočnoj, srednjoj i južnoj Srbiji, a za građevince koji mesecima nisu imali veće poslove ili su imali problema da takve poslove naplate i zapadali redom u nelikvidnost, prosečna opterećenost od 63% na zarade bila je prevelika da bi mesecima držali kao zaposlene desetine i stotine radnika koji ne rade.
U prošloj i u prvom kvartalu ove godine ugašeno je gotovo 850 preduzeća u ovom sektoru, ali i hiljade malih preduzeća, preduzetnika i zanatlija koji su, praktično, čvrsto bili skopčani za granu građevinarstva jer obavljaju usluge i manje radove za srednja i veća građevinska preduzeća.
Kada se sve ovo ima u vidu, a i kada se prelista Predlog zakona o podsticanju građevinske industrije, jasno je da novi zakon o podršci građevinskoj industriji favorizuje isključivo velike građevinske firme i, kao što su kolege već istakle, stvaraju prostor za korupciju.
Javnosti radi, ovakav predlog zakona nema baš nikakve veze sa nekakvim kapitalnim projektima. Pretežno se odnosi na radove koji se finansiraju iz NIP-a, a to je izgradnja škola, zgrada i slično, što naravno nisu kapitalni poslovi u kojima ima novca i koji bi mogli da podignu operativu. Takođe, tenderi koji se prave za kapitalne objekte i dalje će biti uslovljeni, tako da će samo stranci, praktično, moći da ih ispune.
Predlog zakona ima i nekoliko odredaba koje nisu baš na pravi način definisane. Jedna od njih je svakako to što će Vlada Srbije određivati kriterijume koje moraju da ispune firme koje hoće da učestvuju na tenderima.
Ovo što danas imamo kao predlog zakona teško će imati konkretnu primenu u praksi, jer država, ako želi da svoj uticaj na građevinarstvo svede na obezbeđivanje garancija u finansijskom delu, onda se i može očekivati nekakav napredak, a ne samo kroz donošenje određenih zakonskih, podzakonskih akata, izdavanja besplatnog zemljišta i sl.
Dakle, ukoliko ne bude nekakvih suštinskih promena kada je reč o ovoj privrednoj grani, jasno je da će već tokom ove godine još jedan broj građevinskih preduzeća biti ugašen.
Najveći problem za domaća preduzeća, koji apsolutno neće biti regulisan ovakvim predlogom zakona, jeste činjenica da neće moći da konkurišu za izgradnju državnih projekata kao što je, konkretno, izgradnja naselja ''Četvrti juli'' ili na bilo kom drugom sličnom tenderu, jer su ona u principu nelikvidna.
Ministarstvo za prostorno planiranje je najavilo da će u avgustu pokrenuti, kako kažu, najveće gradilište u Srbiji i početi gradnju naselja na mestu kasarne ''Četvrti juli'' na Voždovcu i taj posao bi, ali samo prema najavama, trebalo da oživi građevinarstvo i uposli kompletnu domaću operativu. Međutim, činjenica je da za taj posao trenutno ne može da konkuriše čak 70% domaćih firmi jer su nelikvidne.
Ako bismo želeli objektivno da sagledamo problem, začetak je još prošle godine, kada je uticaj svetske ekonomske krize počeo da se odražava i na investicije u Srbiji. Veliki privatni projekti su stopirani, neki nisu odmakli dalje od zahteva za građevinsku dozvolu, a trenutno se, kao što svi znaju, jedino radi na nekim najvažnijim prioritetnim infrastrukturnim projektima.
Dodatno je problem uvećan jer od septembra prošle godine pa sve do danas u Beogradu, u glavnom gradu, koji pokreće najviše investicija u Srbiji, nije izdata ni jedna jedina građevinska dozvola.
Ne želim da ulazim u priču da li to ima nekakve veze s prodajom stanova u naselju ''Belvil'' ili je nešto drugo posredi, tek građevinska preduzeća su ulazila u sve veća dugovanja prema bankama, nisu realizovali projekte, krediti su, naravno, morali da se otplaćuju i zbog toga je danas veliki broj preduzeća nelikvidan. Jasno je da iz tog razloga ni ne mogu da učestvuju na tenderima, na velikim projektima u zemlji.
Jasno je, dakle, da i dalje rade samo stranci, a angažovanje stranih preduzeća samo povećava cenu radova za 30-40%, što se, na kraju krajeva, odražava na krajnje korisnike, odnosno kupce nekretnina.
Problem je i što ne rade projektantske kuće ni proizvođači materijala, što znači da investicija nema ni na vidiku. Svi, praktično, beže iz građevinarstva. A kakva je sudbina zadesila naša najveća domaća preduzeća - "Komgrap", "Energoprojekt", ''Napred'', "Planum", "Partizanski put" - jasno je svima da ili uopšte nemaju posla ili rade s nekih simboličnih 10-20% kapaciteta.
Jedan od takođe ključnih problema, koji se, ponavljam, ne rešava ovakvim predlogom zakona, jeste i činjenica da firme potražuju velika sredstva od države. Bilo je određenih pokušaja, nagoveštaja da se ovaj problem reši time što bi država kompenzovala dugove. Međutim, jasno je da bi to izazvalo veliki budžetski deficit i država to izbegava i od tog predloga se odustalo. Ali, ponavljam, prema procenama Privredne komore samo većim preduzećima država na ime izvedenih radova duguje oko sto miliona evra.
Zašto je generalno takva politika ako se ima u vidu da su mnoge zemlje praktično uvele protekcionističke mere koje štite domaću privredu, regulisale nastup stranih preduzeća, a kod nas je u toj oblasti situacija apsolutno nesređena, odnosno neregulisana?
Jedan od načina da preduzeće izađe iz krize je svakako i da se koristi program projektnog finansiranja, odnosno regulisanje tržišta podržavanjem subvencionisanih stambenih kredita itd. Takođe, postojalo je predloga, koji nažalost nisu naišli na razumevanje od strane nadležnih u Ministarstvu itd., u smislu formiranja garancijskog fonda ili zajedničke firme, akcionarskog društva, u kom bi država uložila nekih 50%, a određeni broj građevinskih firmi ostatak od po 5% sredstava.
Podaci su veoma zabrinjavajući kada se govori o obimu poslovanja i u niskogradnji, o izvozu domaćeg građevinskog materijala, a o visokogradnji gotovo da nema ni pomena, dakle očigledno je da je to u potpunosti zamrlo. Problem sa kojim se suočavamo jeste da građevinarstvo čini danas svega 3% BDP zemlje u odnosu na nekadašnjih 10% i, kao što smo mogli da čujemo, broj zaposlenih se smanjio iz godine u godinu i kreće se danas do nekih stotinak hiljada ljudi, s obzirom da je leto i sezona.
Dakle, sve te srpske građevinske firme koje su preživele i one turbulentne devedesete godine i opstale nakon privatizacije, suočavaju se i s problemom zastarele tehnologije, opreme, manjka obrtnog kapitala itd., i sve im to, naravno, znatno umanjuje konkurentnost u dobijanju posla uprkos čestom spuštanju cena usluga.
Finansijska iscrpljenost domaćih građevinskih preduzeća je pogoršana i uzimanjem kratkoročnih kredita od banaka, smanjenjem investicija zbog svetske ekonomske krize i građevinari sve teže servisiraju dospele obaveze, a banke retko odobravaju nove pozajmice onima za koje procene da teško održavaju likvidnost, čak i uz te relativno visoke kamate. Te visoke kamate i jesu posledica nepovoljnog kreditnog rejtinga Srbije, tj. osiguranja od rizika, što poskupljuje cenu nabavke kapitala na inostranom tržištu.
U Srbiji se, prema nekakvim analizama, u bliskoj budućnosti očekuje da građevinski poslovi budu izvedeni u vrednosti od oko 20 milijardi evra. Dakle, prilična cifra i prilični projekti, ali, kažem opet, suočavamo se s tim da imamo nekakvih objektivnih problema, da imamo ovakav predlog zakona koji u suštini neće doprineti razrešenju nijednog od njih i, naravno, ono što ostaje kao večito pitanje regulative i uslova pod kojim se obavljaju tenderi, jer jasno je da sadašnji tenderi u startu eliminišu domaće firme.
Bilo je konkretnih predloga koji bi doprineli da se situacija koliko-toliko olakša. Mi smo na sednicama Odbora za industriju Skupštine Srbije imali predloge koji se tiču poreske politike u ovoj grani, time što bi se porez na dodatu vrednost zaračunavao na naplaćenu realizaciju, a ne na ugovorene, odnosno fakturisane poslove.
Nažalost, i velika svetska imena iz sektora građevinarstva, a imate i primer povlačenja iz Srbije francuskog "Vinči konstrakšna", zaobilaze Srbiju, i to bi trebalo valjda da bude i signal državi da u znatnoj meri prilagodi, izmeni poslovni ambijent, a ne samo da je prisutna želja, kako bi se to narodskim rečnikom reklo, da se na brzinu uzmu pare.
Ono o čemu se takođe dugo priča, a na čemu je izgleda zasnovano funkcionisanje i ovog predloga zakona, na tim podzakonskim aktima i propisima, a reč je o tzv. giljotini propisa, i dalje nije mnogo toga učinjeno na tom planu, tako da se praktično svodi na to da je država i dalje najveći generator nelikvidnosti u poslovanju.
Dakle, nekakva tri ključna razvoja, na kojima bi investitori u Srbiji i dalje trebalo da insistiraju i polažu neka svoja poslovna opredeljenja, jesu infrastruktura, oblast nekretnina i izgradnje, i ljudski resursi i tržište rada. Jedna od verovatno bitnijih stvari jeste da Srbija razmisli i omogući smanjenje poreskih opterećenja, jer je poznato da se novi stan danas u Srbiji pri kupoprodaji oporezuje po stopi od 8%, dok je porez na prenos apsolutnih prava za stari stan 2,5%.
Ovo je samo deo onog na šta sam hteo da ukažem kad je reč o Predlogu zakona o podsticanju građevinske industrije Republike Srbije u uslovima ekonomske krize, iz čega se izvlači zaključak da, jednostavno, ne verujemo u konkretnu primenu ovakvog zakona, baš kao što ne verujemo ni u ove sramne tekstove koje su objavili danas u novinama ''Blic'' o navodnom naručivanju ubistva Nikolića od strane predsednika SRS Vojislava Šešelja u Hagu. Zahvaljujem na pažnji.

Reč ima narodni poslanik Dejan Mirović. Izvolite.

Zahvaljujem. Mi ne sumnjamo u dobru volju ministra, verujemo da je on imao dobru nameru kad je predložio ovaj zakon i naše primedbe nisu u tom smislu, već mislimo da je zakon nedovoljan i da su problemi sa kojima se sad suočava građevinska industrija veoma veliki.
Član 2, gde se kaže da će se maltene negativni efekti ekonomske krize rešiti, da će se uposliti domaća građevinska preduzeća i da će doći do mogućeg povećanja zaposlenosti, vrlo je ambiciozno napisan i mislimo da je to više nego nerealno. Navešću mnogo primera koji to pokazuju.
Naša primedba koja se tiče člana 4. je u tome da, ako je već taksativno navedeno u sedam stavova koji će se sve objekti graditi, zašto se onda ne navede da u tom smislu mogu da se grade i fabrike i preduzeća, koja, ipak, priznaćete, mnogo više poboljšavaju industrijsku proizvodnju.
Takođe, u obrazloženju zakona se objašnjava, a što je, po nama, jedan od ključnih nedostataka ovog zakona, da u realizaciji ovih projekata mogu učestvovati građevinska preduzeća čije je sedište na teritoriji Republike Srbije. Mislimo da je to trebalo da bude mnogo jasnije određeno, da je trebalo naglasak staviti na vlasništvo preduzeća u smislu vlasništva srpskih građana, fizičkih i pravnih lica itd.
Kao što je gospodin Stevanović rekao pre mene, sporno je i ovo najmanje 70% od ukupnog potrebnog građevinskog materijala, jer smatramo da je, u najmanju ruku, trebalo da bude veći procenat, jer odgovorno tvrdimo da su građevinska preduzeća iz EU forsirana na ovom tržištu, da imaju monopol, a posebno se to odnosi na građevinska preduzeća iz Austrije. Zapazićete da se radi o zemlji koja ne samo da je priznala tzv. Kosovo, već ima monopol i na finansijskom tržištu, tj. većina banaka je upravo iz te zemlje.
Podaci i činjenice pokazuju da je to istina. U avgustu 2009. godine ''Alpina'' je dobila, vi to sigurno znate, deonicu Kokin Brod – Nova Varoš od 11 kilometara, to je negde oko 427 miliona dinara. Po tom ugovoru, godinu dana je trebalo za završenje posla i, naravno, u pozadini se nalazila Evropska investiciona banka, koja je očigledno uslovila, i to nije prvi put, da ''Alpina'' dobije taj ugovor.
Više je nego apsurdno to da je preduzeće ''Putevi Užice'' upravo radilo na toj deonici i uradilo od granice sa tim gradom do granice sa Crnom Gorom negde oko 80 km, ako se ne varam, i potpuno je nelogično da preduzeće kao što je ''Putevi Užice'', koje je uradilo sedam mostova na toj deonici, ne dobije da uradi i tih 11 km. Posebno je nejasno po kakvim kriterijumima ''Alpina'' ima bolje podizvođače i izvođače od ''Puteva Užice''. Kao što sigurno znate, posle toga se desilo da ''Alpina'', po ko zna koji put, nije uspela da ispoštuje taj rok i ''Putevi Užice'' su konačno dobili tu trasu da urade.
U našoj javnosti je objavljeno još 2009. godine, i to nije nikakva tajna, da se radi o tri ogromne firme koje dominiraju ne samo na srpskom tržištu. To su: "Štarbag", koja ima obrt 13,74 milijarde evra godišnje i 78.000 zaposlenih, druga je "Alpina", koja ima obrt 3,5 milijardi evra i 15.300 zaposlenih i treća je "Por", takođe austrijska firma, sa 3,1 milijarde evra i 12.000 zaposlenih.
Ako ministar pokuša da ubedi mene ili našu poslaničku grupu da ta preduzeća mogu da budu ravnopravna na srpskom tržištu sa našim preduzećima, koja nemaju nikakvu državnu podršku, mi ćemo reći da je to više nego nerealno.
Konkretno u Srbiji pre svega preduzeća "Alpina" i "Por" imaju monopol. Na primer, "Por" samo u projektima u Srbiji ima negde oko 160 miliona evra i više je nego poznat projekat mosta na Savi preko Ade. Iza toga opet stoji Evropska banka, koja forsira preduzeća iz Austrije. Takođe, "Por" je dobio i put od Surčina, tačnije obilaznicu do Bubanj potoka od 28 kilometara, to je negde oko 20 miliona evra, dobio je da radi prugu Batajnica-Golubinci, zatim ima dve koncesije u Leskovcu, ako se ne varam, i ukupan prihod u Srbiji je za 2009. godinu bio 25 miliona evra, u kontekstu situacije gde se vi takođe slažete da naša građevinska preduzeća propadaju, da je sve veća nezaposlenost itd.
Takođe nije nikakva tajna da "Por" očekuje u ovoj godini prihod od 50 miliona evra. To je prosto neverovatno da država dopušta takav monopolski položaj. Takođe je više nego sramno, moram da upotrebim taj izraz, da je "Por" u aprilu 2009. godine, to je javan podatak i to je izašlo u svim našim medijima, bez ikakve dozvole od strane grada, od strane Republike, podigao asfaltnu bazu u Bubanj potoku na površini od 15 hektara. To je sramno i to pokazuje, upotrebiću taj izraz, neokolonijalni mentalitet ovih austrijskih preduzeća.
Još jedna firma iz Austrije, "Alpina", kao što znate, prisutna je od 2001. godine na našem tržištu i dobila je projekte u vrednosti od 400 miliona evra. Zamislite šta bi to značilo za naša građevinska preduzeća. Posebno je sramno da je Evropska banka za obnovu i razvoj, koja očigledno ima snagu jedne paralelne institucije u Srbiji, insistirala da "Alpina" dobije projekat obnove mosta kod Beške i izgradnje novog, iako se zna, i to zna svaki građanin Republike Srbije, da je upravo "Mostogradnja" podigla taj most kod Beške. To je prosto neshvatljivo i nema nikakvog opravdanja za to.
Ova treća austrijska firma koju sam naveo kupuje preduzeća za puteve iz Pančeva, Zaječara i Čačka. Smatramo da je trebalo da konsultujete i struku, pre svega one ljude koji rade na terenu, i u tom smislu navodim izjavu Gorana Rodića, sekretara Odbora za građevinu u Privrednoj komori Srbije, koji je doslovno pre godinu dana rekao da ''novoformirana preduzeća stranih kompanija dobijaju poslove za svoje centrale. Ako se i dalje tenderi budu tako raspisivali, mi građevinarci bićemo ugušeni za dve ili tri godine''.
Prema tome, potpuno je nejasno zašto je rok za primenu ovog zakona tako kratak, jer očigledno je da se sada maltene rešava sudbina naše građevinske industrije.
Takođe je gospodin Rodić naveo (znači, on je iz Privredne komore Srbije) da će za dve-tri godine stranci, upravo zbog ovih metoda koje sam napomenuo, podići cene svojih radova za 30-40%. To je opet jedna posledica monopola, posledica dampinga, protiv kojeg se vi borite i to piše u zakonu, ali mislimo da ipak treba pogledati šta je prava realnost, a prava realnost je da austrijske firme rade na ovom tržištu šta god hoće.
Gospodin Rodić navodi da su oni iz Privredne komore Srbije tražili da se zakonom uredi nastup stranih građevinskih kompanija i da srpska operativa više ne bude podizvođač, već partner. To je osnov, koji se upravo izbegava u ovom zakonu, za podizanje naše građevinske industrije.
Posebno je sramno da je "Alpina" u martu 2010. godine (i to je jedna vrsta afere koja se prećutkuje u našoj javnosti i upravo u ovim prozapadnim medijima kao što je "Blic", koji izmišlja ove neshvatljive laži kao što je ova danas za navodni atentat na gospodina Nikolića) izabrana, navodno, za izvođača radova obilaznice oko Dimitrovgrada. U tom smislu, potpuno je nejasno i ne vidim nijedan racionalni odgovor na to kako je moguće da "Alpina" uopšte učestvuje na nekim tenderima ako vodi spor pred trgovinskom arbitražom u Parizu? To je potpuno nejasno i pokazuje neshvatljivu inertnost naših vlasti.
Što se tiče te obilaznice i puta koje finansira Svetska banka, ''Institut za puteve'' je naveo da su troškovi veći za 30-40% jer je upravo Svetska banka insistirala da se koriste metodi koji su mnogo skuplji. Dakle, vidite jednu usaglašenu politiku Svetske banke, Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj i tih firmi iz zapadne Evrope, pre svega iz Austrije.
Potpuno je nejasno, takođe, da je "Alpina" negde u februaru 2010. godine zamrzla taj arbitražni spor o kojem sam pričao nešto ranije, da bi izvršila jednu vrstu pritiska na Vladu Srbije i da bi sakrila od naše javnosti da je upravo probila rokove za most kod Beške i da ne ispunjava sve odredbe ugovora koje su dogovorene sa Vladom Srbije.
Potpuno je nejasno da Vlada Republike Srbije ne podržava domaća građevinska preduzeća i da ona moraju samostalno da nastupaju na drugim tržištima gde jedino imaju prolaz, a to je tržište Ruske Federacije. Sigurno znate, što se tiče Zimske olimpijade u Sočiju, da se tamo radi o građevinskim radovima u vrednosti od 30 milijardi dolara, što je jednako BDP-u Republike Srbije.
Međutim, tamo ''Putevi Užice'' nastupaju bez ikakve pomoći i, umesto da ih država štiti na ovom tržištu i da im, uz jednu vrstu podrške, omogući da učestvuju na najvećim tenderima, na najvećim radovima u Ruskoj Federaciji, došli smo u situaciju da posle 20 godina faktički dominantnih srpskih građevinskih firmi, u Ruskoj Federaciji danas imate žalosnu činjenicu da neke druge firme, n primer iz Turske i nekih drugih zemalja, preuzimaju to tržište, koje je jedno od najbrže rastućih u Evropi i svetu.
To su naše principijelne primedbe i mislim da bi trebalo da ih uvažite. Zahvaljujem.

Dajem reč narodnom poslaniku Draganu Živkovu. Hoćete li da se prijavite da bih vam dala reč? Izvolite.

Hvala lepo. Dame i gospodo narodni poslanici, danas imamo na dnevnom redu Zakon o građevinarstvu, koji bi trebalo, navodno, da pomogne i izvuče građevinarstvo, koje je u vrlo teškoj situaciji što se tiče preživljavanja i opstanka.
Interesantno je da nam je danas ministar rekao sve ono što smo mi davnih dana locirali, da bi javni radovi ovu zemlju najpre izvukli iz krize, s obzirom da su javni radovi u građevinarstvu veliki točak i motor koji bi pokrenuo apsolutno, što je i danas ministar potvrdio, 30 i nešto branši koje zavise od građevinarstva ili su priključene građevinarstvu.
Da ste davnih dana primenili program SRS-a, sigurno građevinarstvo ne bi došlo u ovu situaciju. Mi danas možemo samo da razgovaramo o uzrocima koji su se davno desili i posledicama koje su se desile u građevinarstvu, zašto je i zbog čega do toga došlo.
SRS i ja sumnjamo, čuli ste to od poslanika koji su danas pričali o ovom zakonu, da će ovaj zakon da napravi veliki pomak što se tiče građevinarstva. Sumnjam iz razloga što je vrlo kratak period u kojem će se primenjivati ovaj zakon da bi se spasilo ono što je toliko godina upropašćavano i što je toliko godina unazad rađeno sa građevinskom operativom i uopšte sa građevinarstvom, koje je, naravno, povuklo i metalski kompleks. Nisam slučajno rekao metalski kompleks, jer građevinarstvo je povuklo za sobom da tonu mnoge branše koje su vezane za građevinarstvo, isto kao što želite ovim zakonom da to podstaknete.
O tome bi se moglo puno pričati, ali bih naveo samo par glavnih uzroka koji su doveli građevinarstvo u ovakvu situaciju. Pod jedan bih naveo privatizaciju koja je nakaradno urađena što se tiče građevinskih firmi i građevinske operative. Privatizacija je učinjena na takav način što su putarske firme i građevinske firme koje se bave tim poslom kupovali ljudi koji su samo imali para a nisu se bavili tim poslom, i naravno da su upropastili dobar deo tih građevinskih firmi i operativa u Srbiji. Mnogi ljudi su ostali bez posla na takav način i mnoge firme drugih branši koje su bile vezane za tu firmu i takve firme su potonule.
Tu bi se moglo navesti kao glavno, što sam čuo i dajem primedbu narodnim poslanicima koji su danas branili Zakon o javnim nabavkama, da će ovaj zakon to da upropasti. On će da upropasti javne nabavke koje su loše sprovođene. Tu je sigurno moglo da se uspostavi bolja situacija da se u javnim nabavkama napravilo reda.
Javne nabavke su same po sebi javne, a javna je i tajna da su po javnim nabavkama nameštani tenderi i da su dobijale firme raznih profila koje su se bavile građevinom samo zato što su bile bliske vlasti ili su želele da se ubaci u tender ili u projekat ono što samo one poseduju da bi jedino one mogle da konkurišu. Javna je tajna da se to na nivou javnih nabavki i tendera koji su se vršili u građevinarstvu dešava i dan-danas.
Pre nego što pređem na poresku politiku, mogla bi se javnim nabavkama tu pridodati i Komisija za zaštitu prava ponuđača, koja je igrala veliku ulogu u nameštanju tenderskih poslova i poslova koji su se pisali u tenderima za građevinarstvo, iz jednostavnog razloga – ako posao nije dobio ponuđač koji je trebalo da ga dobije, ako mu nije namešteno i nije prošlo u Komisiji za javne nabavke, sledeći postupak je bio da se žali Komisiji za zaštitu prava ponuđača da li zarez ili crta ili interpunkcija nije bila dobra, bilo je i takvih slučajeva, pa je zatim Komisija zasedala dva, tri, četiri, pet meseci (to ste i vi, ministre, danas potvrdili), pa su u međuvremenu, dok Komisija za zaštitu prava ponuđača nije rešila taj problem, gubili i lokalna samouprava i država i izvođači i svi oni koji su bili uključeni oko takvih poslova.
O poreskoj politici bih mogao da kažem da je veoma značajan uzrok PDV. Od mnogih ministarstava koja bi trebalo da budu uključena da bi pomogla Ministarstvu je i Ministarstvo finansija. Apsolutno, Zakon o PDV je nedopustiv, tj. ne naplaćuje se na adekvatan način kako bi to trebalo da bude, a posebno u građevinarstvu. Fakture su ogromne, što se tiče velikih projekata. Za velike komplekse, kao što su firme koje se bave putarskim poslovima, visokogradnjom itd., ogromne su fakture koje država ili Fond za razvoj ili Fond za kapitalne investicije u Pokrajini treba isplate, a fondovi su prazni.
Izvođač ili vlasnik firme mora da plati PDV državi bez obzira na naplatu. U većini slučajeva PDV se plaćao tako što su se izvođačima koji su dolazili u takvu situaciju obezbeđivali krediti u bankama, dizali su kredite da bi platili PDV ili isplatiti plate itd., a daleko od realizacije koju je država morala da ispuni prema građevinskim firmama koje su danas ostale možda i zatvorene i koje su morale da otpuštaju radnike da bi opstale.
Imamo i slučaj gde firme i veliki kompleksi koji se bave takvim poslovima ne mogu da stanu, apsolutno. Garanciju im daje država da bi preživeli – idi u banku i digni pod tim i tim uslovima kredit, a vratićeš kredit kada mi platimo izvođački posao. U međuvremenu izvođač gubi na kamati koju mora da plaća banci, koja je naravno dala kredit pod nepovoljnim uslovima, jer su danas kamate kod kredita kojima se poštapaju određene firme koje ne mogu da prežive bez kredita zelenaške, osim kod velikih kompleksa, koji koriste evropske kredite gde im, naravno, država daje garanciju. Ali kamata je kamata, bez obzira na sve to.
Voleo bih, ministre, da kažete na kraju podatak koliko je država dužna građevinskoj operativi, da li je to niskogradnja ili visokogradnja. To je interesantan podatak. SRS smatra da je država najveći dužnik, što se tiče građevinske operative, i upravo je i najveći krivac što je građevinska operativa došla u ovakvu situaciju.
Imamo još jednu vrlo interesantnu situaciju gde se, izazivanjem političkih kriza u raznim lokalnim samoupravama i učestalim vanrednim lokalnim izborima, građevinska operativa zloupotrebljavala. Firme koje su bliske vladajućoj koaliciji i ministarstvima koja se bave ovim poslovima moraju da idu i odrađuju i završavaju poslove koje lokalnoj vlasti obećavaju ministri koji odu tamo i na tribinama drže političke govore - gde se građani žale da im je loš put, biće put završen, gde nema hale, biće hala.
Na takav način se građevinska operativa tera u dugove i zadužuje, s tim što se kasnije, ne znam kako, ali nekom pogodbom postiže cena. Kada uzmete projekat i realnu tržišnu cenu svih poslova koji su vezani za građevinu, daleko su više cene ili po kvadratnom metru ili po drugoj mernoj jedinici nego što se to odrađuje na licu mesta ili što se odrađuje u praksi.
Određene firme, kao što sam rekao, koje su u obavezi da ne mogu da stanu, da ne mogu da se zatvore, rade čak i ispod cene, naravno sa još većom dubiozom iz razloga što moraju da premoste one kamate kod kredita kojima su se zadužili. U ovom zakonu sam pročitao da bi mogao da bude i reprogram takvih situacija, tj. kredita gde su građevinari bili prinuđeni da ih uzmu, što bi možda bio jedan način da građevinarstvo izađe iz krize, ali sumnjam da tolikim reprogramom i tolikim sredstvima građevinarstvo bez države neće moći da se izvuče iz ovakve krize.
Kada pogledate drugi deo, gde je metalski kompleks usko vezan sa građevinarstvom, apsolutno je nekontrolisan uvoz građevinskih mašina. Imali smo firmu koja se bavila proizvodnjom građevinskih mašina, koja se bavi teretnim vozilima, kao što je "FAP" Priboj, zatim "14. oktobar" Kruševac, i veliki je razlog što je u građevinarstvu dozvoljeno firmama da nekontrolisanim uvozom građevinskih mašina unakaze, tj. unište domaću proizvodnju. Apsolutno od svakog ministra sad možemo da čujemo – domaća proizvodnja, domaći izvođač, domaći investitor itd. To se koristi u vrlo ružnom kontekstu - naše firme koje se bave proizvodnjom ili izvođačkim radovima mogu da budu samo podizvođači u krupnim investicijama.
Interesantno je da ne mogu da budu glavni izvođač, a mogu da budu podizvođač. U čemu je razlika, kad naša firma kao podizvođač mora da podnese apsolutno svu dokumentaciju identičnu kakvu i izvođač podnosi? Ne vidim razlog zašto naša domaća firma ne može da bude nosilac takvih poslova. A čuli smo ovde, da ne bih ponavljao, koliko su u ranijim periodima naše građevinske firme bile priznate u svetu, kakve su sve projekte gradile po svetu i kakve bi sve mogle ovde da izvode. Ali, u pitanju je nešto drugo.
Još jedna zamerka ovom zakonu je to što je vrlo kratkog perioda. Znači, SRS apsolutno smatra da takav zakon i ovaj projekat za pospešivanje građevinarstva neće uroditi plodom i da je kratak period da bi se građevinarstvo vratilo na svoje noge.
Kaznene odredbe nigde nisam pročitao. Ne vidim da bi se mogla sankcionisati zloupotreba primenjivanja ovog zakona.
Na kraju bih želeo samo da kažem da je SRS ubeđen da su, što je u ranijim periodima dr Vojislav Šešelj pričao na raznim tribinama, u medijima, u više navrata, javni radovi jedini izlaz za rešavanje krize u državi i da će SRS, na čelu sa dr Vojislavom Šešeljom, podneti krivičnu prijavu protiv novina "Blic", koje su danas izašle sa naslovom "Dr Vojislav Šešelj naručio iz Haga ubistvo Tomislava Nikolića".
Apsolutno insistiramo na istraživanju ko je izneo i objavio ovakve podatke. Organi koji su zaduženi za takve poslove, kao što su BIA i MUP, treba da izađu sa kompletnim izveštajem o čemu se ovde radi i ko je dao podatke da je dr Vojislav Šešelj naručio ubistvo Tomislava Nikolića, s obzirom da je sam predsednik dr Vojislav Šešelj prihvatio da se preslušaju svi njegovi telefonski razgovori u zadnja četiri meseca što se tiče ovog slučaja. Hvala.

Zahvaljujem. Pošto više nema prijavljenih za reč, pre nego što zaključim, pitam da li želi reč neko ko nije iskoristio pravo iz člana 93. Poslovnika.

Gospodin Oliver Dulić ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, zahvaljujem na raspravi. Ostalo je nekoliko pitanja, koja će verovatno biti raspravljena u onom danu kada budemo razgovarali o amandmanima koje ste podneli na ovaj zakon, ali suštinski moram da kažem da sam čuo puno kritika na predlog ovog zakona ali nijednog trenutka nisam čuo konkretna rešenja kako da se pomogne našoj građevinskoj operativi.
Dakle, svako od vas je rekao da je dobra ideja da se pomogne, svako od vas se slaže da je svetska ekonomska kriza ostavila teške posledice, svako od vas ima razumevanja da građevinska operativa mora da se podigne da bi bila motor razvoja naše ekonomije, ali niko nije ponudio alternativu ovome što je uradila Vlada Republike Srbije.
Tvrdim da je jedini način kako u ovom trenutku možemo da pomognemo taj da država bude investitor, da po ubrzanim procedurama dodelimo što je moguće više posla našim građevinarima u svim opštinama u Srbiji i da to uradimo spajajući pare koje mi imamo u budžetu, u lokalnim budžetima i pokrajinskim, s parama koje danas ima bankarski sektor.
Mnogi od vas su pričali da ovo neće dati mere ili efekte zbog toga što su naša preduzeća prezadužena i ne mogu da uzimaju više kredita itd. Ovde se, da ponovim, ne radi o tome da će se građevinska preduzeća zaduživati. Investitor je Republika Srbija, odnosno lokalne jedinice. One će se zaduživati da bi isfinansirale projekte koji će se raditi na lokalu, a koji su više nego neophodni.
Mi ovde pričamo o angažovanju naših radnika u obnovi škola, u obnovi bolnica, vrtića, izgradnji novih objekata, obnovi sportskih objekata, izgradnji stanova, popravci i izgradnji putne infrastrukture itd. Dakle, mi pričamo o svim onim velikim građevinskim poduhvatima i radovima koji su i te kako neophodni našoj zemlji.
Da li će ovo značiti novo zaduživanje? Značiće, ali će takođe značiti i investicije u infrastrukturu, koja može da da svoj multiplikujući efekat i da, pored toga što će dati efekat na spas građevinske operative, da efekat i na povećanje konkurentnosti naše države u okolnostima svetske ekonomske krize i da iz svega ovoga možemo da izađemo i sa mnogo više puteva, mnogo više stanova i sa oporavljenim sektorima kao što su zdravstvo i školstvo. Dakle, ovo je mera koja je bila jedina moguća.
Postavili ste pitanje – zašto sada? Nije bilo uslova ranije, jer nije bilo novca ranije, nismo imali banke koje bi stale iza jednog ovakvog projekta. Dakle, morali smo da sačekamo da sazri vreme da i banke shvate da im ne vredi da zatvaraju svoje kreditne linije prema građanstvu i privredi, nego da je neophodno da i one svoja sredstva plasiraju.
To su sredstva koja stoje u bankama. Vrlo dobro znate da mi imamo jedan apsurd - da nam je privreda izuzetno nelikvidna, a da su nam banke više nego likvidne. Dakle, mi smo doprineli da sad taj novac, koji stoji na bankarskim računima, može da se investira u oblast koja će svakako dati veoma dobar efekat na ekonomiju.
Stalno osporavate taj predviđeni instrument, ali moram da vam kažem da u svemu ovome ima i hrabrosti, koju morate priznati. Dakle, mi tražimo od Narodne skupštine da da instrument za sprovođenje jedne hrabre politike, koja nije uobičajena, koja se svakako ne bi dešavala da nemamo ekonomsku situaciju kakvu imamo. Svi bismo voleli da imamo građevinski sektor koji, kao i drugi sektori naše ekonomije, napreduje, donosi profit, plaća poreze, zapošljava ljude, generiše nešto što će biti rast bruto domaćeg proizvoda itd. Nažalost, nije takva situacija.
Dakle, mi tražimo instrumente da pokušamo da taj negativni trend, koji se ne zaustavlja ni u jednoj zemlji sveta bez ozbiljne državne intervencije, sada preokrenemo, a to jedino može tako što ćemo doneti ovakvu meru. I, mi nismo prva zemlja koja donosi ovakvu meru.
To je odgovor svima koji pokušavaju da prikažu da je ovo neki zakon koji će doprineti da, bože, naša zemlja sada blasfemično bude prikazana u svetu kao jedina zemlja koja štiti domaću privredu. Ne, to nije tačno. Svaka zemlja je carinskim, vancarinskim, različitim vrstama mera, čim je počela kriza, pokušala da zaštiti svoje vitalne sektore.
Za nas je građevina vitalni sektor i zbog toga se ovaj zakon donosi samo za oblast građevine. U svim ostalim sektorima će važiti Zakon o javnim nabavkama. I opet ponavljam – i ovde će važiti Zakon o javnim nabavkama. Ovde je samo prepoznata brza procedura pregovaranja, da se ne bi čekalo da se dese zloupotrebe prava, koje su se dešavale i koje su odlagale proces donošenja odluka gde treba da se plasiraju pare u građevinski sektor i na po nekoliko meseci.
Kada ste me pitali zašto se ja vama žalim da postoje ljudi koji namerno ruše i obaraju tendere i produžavaju vreme i zašto se za to ne obratim državnim organima, moram da kažem da oni sve rade u skladu sa zakonom. Dakle, oni zloupotrebljavaju pravo. Ta zloupotreba prava se pretvorila u ozbiljan biznis.
Rekao sam vam primer kasarne "4. juli". Sve je jasno – zemljište državno, Građevinska direkcija Srbije gradi, dobila je novac za tu izgradnju, ima fantastične projekte, potrebno je da se prođe nekoliko tenderskih procedura da bi radnici izašli na gradilišta. Pričamo o izgradnji gotovo 5.200 stanova, pričamo o preko 500.000 kvadrata gradnje, pričamo o sto i nešto kranova koji će se vrlo brzo tamo vrteti. Potrebno je da se uradi tender za geomehaniku tla, potrebno je da se uradi tender za projektovanje, za finansiranje, za izgradnju.
Mi smo na prvom tenderu morali da sačekamo dva meseca zbog toga što se pored CIP-a, kao velike projektantske kuće koja zapošljava preko 500 inženjera i koja je državna, javila jedna mala kuća koja je odmah u startu podnela zahtev za zaštitu prava ponuđača, potpuno neargumentovano, koja nema ni adekvatne inženjere ni adekvatnu tehniku za vršenje geomehaničkih istraživanja. Njih je samo zanimalo da uđu i obore proceduru. Nisu se ni javili na različitim vrstama saslušanja koja podrazumevaju taj proces, ali su nas odložili za dva meseca. Da smo nastavili tako, "4. juli" bismo krenuli da gradimo u martu sledeće godine. To ne možemo da dopustimo, nama treba izgradnja odmah.
Na tom "4. julu" ko će da radi? Radiće naše preduzeće. Trošiće se domaći materijali. Građevinska operativa ove zemlje će raditi na takvim projektima. I ne samo tamo. Zahvaljujući ovom zakonu, građevinska operativa u ovoj zemlji će raditi i na svim drugim projektima koji će se otvarati. Potrebna su nam brza rešenja i potrebni su nam veoma precizni instrumenti da bismo mogli da rešimo problem u kome se nalazimo, i mi smo zbog toga ušli sa ovim zakonom u Skupštinu i tražimo podršku od vas.
Naravno da će postojati pokušaji da se ovaj zakon zloupotrebi, kao što valjda u svakome društvu postoje oni koji misle da mogu da zloupotrebe zakon i pribave neku protivpravnu korist. Ono što je posao svih nas, pre svega državnih organa, jeste da ih u tome sprečimo. Mi mislimo da u ovom zakonu postoje veoma jasni, precizni, transparentni mehanizmi kako da ih u tome sprečimo. Ukoliko ne, naravno, tu smo svi mi, uključujući i javnost, da te ljude sprečimo da to rade.
Ali ne možete da kažete da je naša namera, nas koji smo ovaj zakon pisali i koji ga danas ovde branimo, da stvorimo generalizovanu korupciju samo zato što hoćemo da zloupotrebimo krizu. To nije tačno. Recite mi, kada čitate zakon dobro i kada pogledate koje smo sve mehanizme predvideli da bismo sprečili da do tako nečega dođe, da li ne prepoznajete u tome poštenu i iskrenu nameru da sprečimo da dođe do zloupotreba. Mislim da apsolutno postoji namera da se spreči bilo kakva zloupotreba.
Mi ćemo za svaki projekat dati maksimalnu cenu po kojoj je moguće taj posao ugovoriti. Gde ćete boljeg kontrolora od toga? Znači, do ove cene može da se ugovori, preko toga ne može. Druga stvar, odredićemo, prema kriterijumima, koje firme uopšte mogu da učestvuju. Nećemo dopustiti da u tim postupcima učestvuju takozvane tašna-mašna firme, nećemo dopustiti da učestvuju firme koje nemaju zaposlene, koje nemaju adekvatnu operativu, koje nemaju iskustva, koje nisu dosad gradile na teritoriji Republike Srbije.
Hoćemo da stvorimo uslove da svi oni koje je kriza zahvatila, a njih je jako mnogo, to su naša domaća preduzeća, naši zidari, naši moleri, naši stolari, naši armirači, naši tesari, da svi ti ljudi mogu da učestvuju na hiljadama i hiljadama gradilišta u Srbiji, koje ćemo, zahvaljujući ovom zakonu, pokušati da otvorimo.
Da li će on da uspe? Nadam se da hoće. Ono što mogu da garantujem, on će sigurno uspeti u oblasti za koju je moje ministarstvo zaduženo, a to je oblast stanogradnje. I ja volim što vi imate skepsu da će kasarna "4. juli", odnosno "Stepa Stepanović", proraditi kao veliko gradilište. Garantujem vam da hoće, kao što vam garantujem da će do kraja mandata ove vlade još nekoliko tako velikih gradilišta biti otvoreno. Evo, živ vam bio ja tu pred vama, pa me kritikujte za dve godine ukoliko se tako nešto ne desi. Takođe očekujem i od drugih kolega, iz zdravstva, školstva, infrastrukture, da iskoriste mogućnost da što je pre moguće i na njihova gradilišta uđu građevinci i da krenu da rade.
Dakle, pokušavamo da spasemo jednu vitalnu granu. Ovo je jedini način kako to možemo da uradimo. Ukoliko ste vi ponudili bolje opcije kroz vaše amandmane, pažljivo ćemo ih pročitati pa ćemo ih prihvatiti, ali moram da priznam da do sada u raspravi nisam čuo konkretan predlog od bilo koga od vas koji bi došao i rekao – ja ne mislim da je ovo dobro, evo imam bolji predlog kako može građevina da se spase. Ne može bez ozbiljne intervencije od strane države.
Zahvaljujem i stojim vam na raspolaganju za raspravu o amandmanima. Prijatno.

Gospodine ministre, zahvaljujem i na realnom optimizmu i na svim pojašnjenjima.
Zaključujem načelni pretres Predloga zakona o podsticanju građevinske industrije Republike Srbije u uslovima ekonomske krize.
Rad ćemo nastaviti sutra u 10.00 časova.
Hvala, gospodo poslanici.