Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, DSS se pridružuje svima onima koji smatraju da je neophodno donošenje ovog zakona o podsticanju građevinske industrije Republike Srbije u ekonomskoj krizi, i ne samo u vremenu i uslovima ekonomske krize, već i na duži period.
Ekonomski tim DSS-a u svom programu predviđa da podsticaje investicijama treba pretežno usmeriti na ključne privredne grane, a to su: poljoprivreda, građevinarstvo, infrastruktura i energetika. Posebno na granu građevinarstva, jer ona lančano pokreće delatnost u mnogim privrednim granama koje prate građevinarstvo (gospodin ministar je izneo da je njih 35).
Posebno i zbog toga što je građevinska industrija na kolenima. Za razliku od industrije, situacija u građevinarstvu je dramatična, jer beleži konstantan pad u 2009. i 2010. godini, da bi u aprilu 2010. godine građevinarstvo zabeležilo pad čak 23,1% u odnosu na 2009. godinu, a u oblasti visokogradnje pad iznosi 49,1%, znači 50% po podacima Republičkog zavoda za statistiku.
Iako se u načelu slažemo sa potrebom donošenja ovog zakona, svakako se ne možemo složiti sa pojedinim odredbama ovog zakona, posebno sa čl. 3. i 5. ovog zakona. Posebno se ne slažemo sa postupkom u realizaciji projekata. Imamo izrazite primedbe na član 3. i na član 5.
Član 3. stav 2. reguliše da u realizaciji ovih projekata u vremenu ekonomske krize mogu učestvovati građevinska preduzeća čije je sedište na teritoriji Republike Srbije. Mi se s time slažemo, ali je relativno ko su vlasnici pojedinih preduzeća na teritoriji Republike Srbije, da li su to građani Republike Srbije.
Imamo primedbu na član 3. stav 3, gde se predviđa da se u realizaciji ovih projekata mora koristiti domaći građevinski materijal u učešću najmanje 70% od ukupno potrebnog građevinskog materijala i opreme za pojedine objekte. Dobro je što se ovom odredbom favorizuje domaća proizvodnja građevinskog materijala, ali se postavlja pitanje ko će vršiti kontrolu da li je to materijal domaće proizvodnje ili je uvozni. Toga tu nema i to je jedna od primedaba. Znači, u ovom zakonu nedostaje kontrola za učešće građevinskog materijala u objektima domaće proizvodnje.
Najsporniji član ovog zakona je član 5. To su skoro svi moji prethodnici istakli i DSS se pridružuje tome. Ovim članom je predviđeno da se primenjuje pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva, navodno zbog hitnosti u uslovima ekonomske krize. Zakon o javnim nabavkama tačno propisuje kada se primenjuje pregovarački proces i on se mora poštovati u celini dok je na snazi.
Ministar Dulić nam je nagovestio ko će biti izvođači radova. Izvođači radova će biti oni, po njegovim rečima, koji imaju časnu referencu, kvalitetnu i obimnu mehanizaciju, građevinsku opremu, licitirane kadrove itd. Pri tom, ne znam da li gospodin ministar zna koliko ima preduzeća koji nemaju časnu referencu, a imaju kvalitetnu i obimnu mehanizaciju upravo što poslove nisu dobili po Zakonu o javnim nabavkama, nego u pregovaračkom procesu. To je ključni momenat i član koji u svakom slučaju treba brisati.
DSS je, kao i sve ostale poslaničke grupe iz opozicije, podneo amandman na taj član. Zašto? Zato što nema nijedan argument koji isključuje Zakon o javnim nabavkama, a da on nije propisan u Zakonu o javnim nabavkama. Nema brzine i potrebe za hitnim postupkom u građevinarstvu. Taj postupak ne postoji, jer se u građevinarstvu zna od čega se počinje, od geološkog ispitivanja do izvođačkog projekta, sa svim mogućim izvođačkim detaljima, premerom i predračunom.
Ako se mora provesti vreme, u zavisnosti od veličine i namene, po godinu dana, a možda i više, da se to isprojektuje, da se dovede u red i da se po Zakonu o javnim nabavkama sprovede proces u sprovođenju i odabiru izvođača, zašto bi se žurilo da se to radi za 15 dana? Poštenije i časnije bi bilo da se Zakon o javnim nabavkama prilagodi uslovima ove krize, nego da se derogira Zakon o javnim nabavkama time što će se pristupiti pregovaračkom postupku.
Navešću vam samo jedan primer. Dva objekta skoro iste kvadrature, skoro iste sadržine građevinskog materijala, rađena su u istom vremenu. Jedan od njih je prošao proceduru javne nabavke, poštovan je Zakon o javnim nabavkama, i on je koštao sto miliona dinara. Drugi, isti takav objekat, koji je upravo izbegao zakonsku proceduru o javnim nabavkama, koštao je dvesta miliona dinara. Mislim da je to nedopustivo i da se nikako ne sme zaboraviti da pregovarački proces u svom sadržaju ima korupcije, a jedan od primera je ovaj koji sam naveo.
Na kraju, zbog vremena koje mi pripada, moram da istaknem da će se DSS, s obzirom da je podneo nekoliko ključnih amandmana na ovaj zakon, prema njemu odrediti onako kako će amandmani biti prihvaćeni. Hvala.

Devet minuta je iskorišćeno vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković, posle nje narodni poslanik Nikola Savić.

Iskoristiću jedan deo vremena poslaničke grupe da okončam diskusiju koju sam započela u vremenu ovlašćenog predstavnika svoje poslaničke grupe.
Načelna primedba ovoj vrsti subvencionisanih pomaganja, mekih kredita, davanja nekima od budžeta koji punimo svi, svodi se na to da li postoje objektivni načini za izbor onih koji će biti stimulisani i da li su građani upoznati sa efektima sredstava koja se ulažu u ovakve projekte. Odgovorno tvrdim - ne. Znači, mi nismo ni u jednom budžetu do sada, iako smo imali već dva u kojima imamo ovakvu vrstu subvencionisanih kredita ali za različite namene, dobili obrazloženje koristi. Jer, u ekonomiji je osnovni princip mini-maks, da sa minimalno uloženim sredstvima dobijamo maksimalnu ili makar optimalnu korist.
Bilans knjigovodstvenog iskaza, da na jednoj strani imate izvore sredstava, na drugoj strani sredstva, odnosno da imate uravnoteženo davanje i efekte, jeste nešto što nama kao društvu nedostaje. Ako imamo bilanse gde preduzeća imaju gubitke, a njihovi vlasnici imaju imovinu koja može da se dostojno predstavi na Forbsovim ili sličnim listama, postavlja se pitanje da li nama trebaju nevladine i ostale organizacije da ovde stražare nad demokratijom i usvajanjem ovih zakona, ili nam trebaju poštene i viđene časne procedure evidentiranja računovodstvenih promena.
A to mora da pođe od glave. Kažu - najgore su bolesti koje polaze iz glave. Najgore su pojave koje promoviše Vlada kao negativne. Ako nam Vlada ne dostavi izveštaj gde su efekti sredstava koje je iz budžeta upotrebila za neke namene, odakle joj pravo da to traži od bilo koga drugog?
Znači, subvencionisane kamate na potrošačke kredite, kome su sredile bilanse i pokazale uspeh - poslovnim bankama, dužnicima, poveriocima ili građanima? Ko u finansijskoj krizi bankrotira, država ili građani? Kako je to u svetu, kako je kod nas? A od građana tražimo da podrže državu koja ne treba da bankrotira, još joj dajemo pravo da ona bira kome će da omogući da nastavi da postoji. Moje je pitanje – kome ćemo, u skladu sa članom 3, omogućiti da nastavi da postoji?
Imam jedan praktičan predlog. Pošto je najsavremenija, najaktuelnija zabava gledati na sajtovima podatke gde nemate jasnu granicu između privatnosti i onog što je javni interes, i sve je postalo javno, predlažem da nam Vlada predstavi listu poreskih dužnika, velikih i uglednih privrednika, a ima ih i među građevinskim firmama vrlo značajnih, koji se nalaze na listama najvećih dužnika za porez ovoj državi. Takvi pregledi predstavljaju svetu tajnu u trenutku dok govorimo o povećanju poreza na dodatu vrednost, koji treba da omogući da država, ovakva preglomazna, neštedljiva i neefikasna, nastavi da funkcioniše u skladu sa svojim željama.
Da li je neko od vas spreman da nam obeća da će se na listama onih kojima stimulišemo proizvodnju naći samo oni koji nisu imali reklamaciju za kvalitet radova, koji nisu kasnili u skladu sa ugovorom za vreme radova koje treba da izvedu, koji su svoje radnike obezbeđivali šlemovima i svom ostalom opremom u cilju zaštite njihovog zdravlja, da nisu nepažnjom ili nenormalnom štednjom poslodavca imali poginule radnike, da se kvalifikuju time što su radnicima uplaćivali doprinose i prema državi izmirivali poreze, al' ne onako kako to samo kaže onaj opšti uslov izmirenja poreskih obaveza prema Zakonu o javnim nabavkama?
Da li postoji neki zakon ili odluka od koje ćemo početi da govorimo o tome šta su prave vrednosti i pravila poslovanja ili uzanse u građevinskoj industriji? Da li postoji neki zakon, neki trenutak, neko vreme?
Govorim o Zakonu o javnim nabavkama. Ima mojih vršnjaka, tu oko 50. ili 50 i neke godine, koji znaju da u vreme kada nije bilo Zakona o javnim nabavkama, ali se sa tri ponude znalo da ne možeš kao direktor preduzeća ni sa kim da ugovoriš koruptivni mehanizam punjenja svog džepa na račun firme, jer se znalo da dobiješ ne uslužnu ponudu, nego prave tri ponude koje su značile tržišnu cenu neke nabavke ili izvedenih radova.
A šta nama sada znači forma, Zakon o javnim nabavkama, koji stoji na papiru i koji važi za neke druge, a za državu ne treba da važi, pa od nabavke kredita od domaćih komercijalnih banaka, što je radilo Ministarstvo finansija za čitavu vladu i naše potrošače ministre, nabavljala novac u neposrednoj pogodbi pregovaračkim postupkom?
Ima mlađih, koji se ne sećaju da je bilo sramota nabaviti nešto skuplje. Ako već na tržištu nema, danas, hvala bogu, na internetu svako može, ukucavanjem bilo koje vrste robe ili usluga, da dođe do okvirnih cena, a mi se lažemo, gledajući se u oči, da smo stvarali uštede u javnim nabavkama time što lažno procenjujemo vrednosti javnih nabavki na više ili ekstremne vrednosti, onda ugovorimo po nekoj nižoj ceni, pa kažemo - ušteda od primene Zakona o javnim nabavkama je takva.
Postoji li neka stvar u ovoj državi kod koje nećemo da pričamo o formi, nego o suštini i gde nećemo sami sebe da zavaravamo da smo dostigli neke standarde, koje oblikujemo u cifre, poput štednje, a u stvari znamo koliko se rasipa?
Mislim da je ovaj zakon gde državi jeste mesto da u krizno vreme, čak i kad je prekasno, prizna i kad je namerno previđa, kad prihvati da uradi jedan posao, a njen posao jeste da stimuliše građevinsku industriju koja jeste multiplikator za mnoge grane, da to uradi pošteno, ali ne na način kao što to hoćete u članu 7, da čak i započete postupke obavljate po ovim olakšanim uslovima, bez javnih nabavki na pravi način koji podrazumeva da javno objavite koje radove želite da obavite i da na konkurs mogu da se prijave svi.
To bi bila najmanja mera poštenja koju bi država morala da pokaže kao primer pravog vođe, koji radi ono što misli da je ispravno i koji očekuje od svih ostalih kojima je država primer za ugledanje da rade na sličan način. Ne, vi tražite samo ono što ste zamislili za ubuduće, da radite kao olakšavajuće okolnosti za krivično delo po povoljnijem zakonu, i čak stavljate u pretposlednji član da ovaj zakon važi do kraja iduće godine.
Čekajte, a na šta se odnosi? Na započete postupke u smislu naručivanja posla, pa sve ono što naručite do 31. decembra 2011. godine potpada pod ovaj zakon, a pošto znamo koliko se kasni, koliko se prekoračuju radovi, čime se sve mogu opravdati, onda je pitanje da li će ovaj zakon moći da ispuni svrhu ili je ovo još jedan od onih primera da vas vodimo od jedne nade do druge.
Zaista, uz svu najbolju nameru, uz želju da ovaj vaš zakasneli zakon prihvatam kao blagovremen, uz sve nedoumice koje postoje u stručnoj javnosti, u izvršnoj vlasti, pa se luta od jednog do drugog rešenja, pitam se – da li ste ozbiljni u nameri da uradite nešto što će svima doneti dobro?
Imali smo juče situaciju da čujemo da je u Kanadi, u raspravi 20 najrazvijenijih zemalja, došlo do nesuglasica da li nas potrošnja ili štednja vodi ka izlazu iz krize. Amerika smatra da treba da stimuliše potrošnju, Evropa smatra da treba da štedi.
Vi ste vlast i imate pravo da to prosuđujete, niko vam ne spori to pravo, ali morate da priznate da stimulisanje potrošnje na koju su utrošene milijarde i milijarde dinara u prošlogodišnjem budžetu, a ne navodim preciznu cifru jer vam bez izveštaja DRI više ne verujemo na papir i izveštaj dok se ne proveri…
Umesto da stimulišete proizvodnju iz koje mogu da proisteknu i plate i zarade i prava, realna potrošnja, računam da ste u ovom trenutku shvatili i imate pravo da pokrenete proizvodnju, ali na način kako ste to ovim zakonom osmislili, bojim se da je ovaj projekat unapred osuđen na neuspeh, i ne od onih koji čuvaju demokratiju ili se zalažu za ljudska prava na neki imaginarni način, već zato što se bojim da ovim i ovakvih zakonom ne omogućavate ono što se zove osnovna ljudska sloboda - pravo na rad i na zaposlenost. To je samo jedan od razloga zašto SNS neće glasati za ovaj zakon.

Iskorišćeno je 11 minuta i 45 sekundi vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Nikola Savić, a posle njega narodna poslanica Vesna Pešić.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas razmatramo Predlog zakona o podsticanju građevinske industrije Republike Srbije u uslovima ekonomske krize. Pored ovog zakona, na dnevnom redu ove sednice trebalo je da se nađe i zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, međutim, vi ste iz meni a verujem i ostalim poslanicima opozicije nepoznatih razloga povukli ovaj zakon.
Čini mi se da ste na taj način propustili idealnu priliku da ispoštujete Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije i spojite dve tačke dnevnog reda. Naime, ovaj zakon koji danas razmatramo ima zajedničkih tačaka sa ovim zakonom koji ste povukli, jer će zakon koji razmatramo sigurno biti predmet korupcije, a videćete i zbog čega.
Da će se javiti korupcija u primeni ovog zakona o kojem danas govorimo, garantuje član 5. ovog zakona koji predviđa tzv. pregovarački postupak. Dakle, nema tendera, slobodna je pogodba i to ispada kao na pijaci kada se dva seljaka pogađaju oko kupovine krave - posle dugog cenjkanja se dogovore, pruže ruku jedan drugom, završe posao i svako ode na svoju stranu.
Naravno, ne želim da kažem da oporavak građevinske industrije nije potreban državi Srbiji, naprotiv. Ali, prema onome što se može zaključiti iz ovog zakona, može se videti da stvarnu korist od svega ovoga neće imati građevinska industrija, građevinska operativa, već, pre svega, samo pojedinci. Osnovni cilj ovog zakona ne treba da bude spas građevinske industrije, već to da se uz pomoć građevinske industrije zemlja izvuče iz ekonomske i svake druge krize u koju smo duboko zagazili.
U razlozima koje navodite za donošenje ovog zakona pozivate se na statističke izveštaje o kretanju BDP u zadnjih godinu, godinu i po dana, tačnije od momenta nastanka ekonomske krize. Za mene, naravno, nije uopšte sporno da se vi pozivate na ove statističke izveštaje o kretanju BDP-a, ali je, barem u poslednjih sto godina, svima jasno i poznato kako i na koji način neka zemlja može izaći iz ekonomske krize, a to je, pre svega, pokretanje građevinske operative. Jer, kad jedan majstor uzme mistriju u ruke, on pored sebe, posredno ili neposredno, angažuje još 17 različitih delatnosti.
SRS je, naravno, ukazivao još i ranije na ovo, ali ste se vi uvek oglušivali o sve naše predloge i terali neku svoju priču. Nažalost, vidimo kuda sve ovo vodi i kuda idu i naša ekonomija i naša država. Imamo situaciju da je vlast uništila gotovo sve velike građevinske firme i sada, kroz ovaj zakon, u cilju pomoći građevinskoj industriji, od njih prvo traži da imaju veliki broj zaposlenih, pa da ispunjavaju nekakve reference, i to predstavlja uslov za konkurisanje za projekte čija će se podrška obezbediti ovim zakonom.
Ne možete tražiti da neka firma, koju ste vi ugušili, sada ima veliki broj zaposlenih i da ima reference koje će ispuniti u skladu s ovim zakonom. To vam je otprilike isto kao kad svesno ugušite nekoga i onda, posle izvesnog vremena, kada je on već duboko mrtav, pokušavate da mu pružite veštačko disanje i pomoć kako biste ga oživeli.
Siguran sam da bi se, recimo, ''Građevinar'' iz Niša, grada iz kojeg ja dolazim, i ne samo ''Građevinar'', nego i slične firme s juga Srbije, a ima ih dosta, možda malo i oporavio ako bi dobio neke od poslova koji su predviđeni ovim projektom, ali sam, nažalost, siguran i u to da ''Građevinar'' iz Niša i ostale firme sa juga Srbije neće biti u prilici da dobiju poslove od ovih projekata jer, jednostavno, nisu u stanju da povuku te kreditne linije, kako to vi volite da kažete, nemaju ni podršku određenog broja ministara i moćnika iz Vlade i, naravno, nemaju podrške u bankama.
Zato još jednom želim da napomenem da je SRS odavno ukazivao na ovo, međutim, vi ste zakasnili s ovim merama i ne samo što ste zakasnili, nego opet pravite grešku i sve ovo, nažalost, neće dati željene efekte, onakve bar kakve vi očekujete i kakve, naravno, očekuju građani Srbije. Za ovo što danas razmatramo, čak vam nije ni bio potreban zakon. Ovo je moglo da se radi i bez zakona. Naravno, nemam ništa protiv da se to uobliči u zakonsku formu, ali niko vam nije branio da ovo radite i dalje.
U članu 4. nabrajaju se objekti čije se finansiranje i realizacija vrši u skladu s ovim zakonom, pa se onda nabrajaju škole, obdaništa, bolnice, sportski objekti, auto-putevi itd. Ništa tu nije sporno, ali kada se pogleda malo detaljnije o čemu se ovde radi, može se odmah primetiti i u prvi mah pada u oči da se u ovom zakonu nigde ne pominje izgradnja mostova. Sad mi zaista nije jasno da li državi Srbiji nisu potrebni mostovi ili je izgradnja mostova rezervisana isključivo za strance ili strane firme.
Ipak bih rekao da je u pitanju ovo drugo, da je izgradnja mostova rezervisana za strane firme, a to vidimo i kroz izgradnju mosta na Dunavu kod Beške, izgradnju mosta na Adi u Beogradu, buduću izgradnju mosta od Zemuna prema Borči, a nešto slično se dešava i sa sanacijom Gazele, koja je već počela i o kojoj uveliko pričate. U tom poslu glavni nosilac nije beogradska "Mostogradnja", firma čije je sedište i čije su prostorije baš ispod samog mosta Gazela, već je glavni nosilac poslova neko drugi. Eto koliko vodite računa o građevinskoj operativi i građevinskoj industriji.
Možda će neko da kaže da su to veliki mostovi, veliki projekti i da možda nismo u stanju to danas da izvodimo, ali smatram da to nije tako i to ću dokazati. Setimo se samo ko je projektovao i ko je radio čuveni Žeželjev most u Novom Sadu, koji čak ni NATO bombarderi nisu uspeli da sruše do kraja. To je samo jedan od primera.
Može se postaviti još jedno pitanje - da li su za projektovanje velikih mostova, pored građevinske operative, radne snage, obične ili stručne, potrebni i intelektualni resursi, intelektualni kapaciteti, a ja ću vam reći da i to imamo. Evo, predsednik Srpske akademije nauka, gospodin Nikola Hajdin, upravo je stručnjak za oblast izgradnje mostova. Znači, ne možete se vaditi ni na to.
Još je jedna vrlo važna stvar kada su u pitanju mostovi. Kod izgradnje mostova imamo barem jednu olakšicu u ovom smislu, jer u izgradnji mostova gotovo da nije potrebna nikakva eksproprijacija. Mostovi se grade iznad reka, vise u vazduhu, a i sami prilazi mostovima, koji jesu neophodni, rade se u užem priobalnom pojasu, na zemljištu koje je uglavnom u vlasništvu države, tako da ni tu nije potrebna eksproprijacija.
Moram još samo nešto da kažem o Koridoru 10. Evo, stigao je gospodin ministar Dulić. Ponoviću da dolazim iz Niša, a Niš predstavlja glavni skver ili glavno čvorište tog koridora. Nažalost, na delu Koridora od Niša prema bugarskoj granici u zadnjih deset godina se gotovo ništa ne radi. Za deset godina urađeno je samo deset kilometara puta tog pravca od Niša do Proseka. Zanimljivo je da su taj pravac tri puta otvarala tri različita premijera iz tri različite vlade.
Pitam gospodina Dulića kada će se nastaviti izgradnja pravca od Niša prema Sofiji, bugarskoj granici, da li su obezbeđena sredstva za tako nešto, da li je definisana konačna trasa tog koridora i kada će se nastaviti izgradnja zaobilaznice oko Dimitrovgrada, jer ste pre mesec ili dva dana izveli mašine tamo, slikali se i istog dana se povukli i sve je ostalo pusto.
Evo, završavam. Moraću da kažem još jednu stvar. Rizikujem da možda i skrenem s teme, ali ću biti vrlo kratak. Današnji list "Blic" je objavio vest da je navodno predsednik SRS Vojislav Šešelj naručio iz Haga ubistvo Tomislava Nikolića. Moram, radi građana Srbije koji su uznemireni, da postavim pitanje da li je s ovim upoznata BIA, da li je upoznat MUP i tražim od njih da ispitaju ovu stvar. SRS će podneti krivičnu prijavu protiv glavnog i odgovornog urednika i pisca ovog teksta, jer ovako nešto prema čoveku koji je svoju glavu svesno stavio na panj, zaista nema smisla. Hvala.

Iskorišćeno je 13 minuta vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodna poslanica Vesna Pešić, posle nje narodni poslanik Aleksandar Pejčić.

Htela bih da nastavim raspravu o ovom zakonu. Moram da kažem iz nekog svog iskustva, a bila sam i poslanik u Skupštini za vreme vladavine Slobodana Miloševića od 1994. do 1997. godine, verujte da nikada ovakav zakon nismo dobili. Ako je mogla da ode Agencija za borbu protiv korupcije u Vladu i kaže – šta se to radi u Vladi, kako se dostavljaju zakoni, da li vi, gospođo predsedavajuća, možete jedanput da napravite jednu delegaciju Skupštine i da i mi odemo u Vladu i kažemo da ovakve zakone ne mogu da nam dostavljaju?
Imamo osam članova zakona koji poriču bilo kakvo pravilo kada treba da se koristi državni novac, odnosno novac građana koji su totalno osiromašili. Problem je u tome što smo dobili zakon koji treba da ukida sva moguća pravila i da uvede pravilo da ministri dobijaju nova diskreciona ovlašćenja prilikom deljenja novca.
To su zakoni kao što je npr. Zakon o Fondu za razvoj. O tome smo već jedanput govorili. Ništa, nekoliko članova, ali kako će da se radi, odlučuje sam Fond. Onda imamo situaciju da gospodin Dinkić ode na Palić i kaže – tu ću da dam 150 miliona, ovde ću da dam 50 miliona, ovde ću da dam 30. Sad je i gospodin Dulić sebi uzeo takva prava da izdaje lokacijske, građevinske i upotrebne dozvole.
Bilo je veoma, po mom mišljenju, nepromišljeno kada je ministar Dulić jednom poslaniku, kada je izrazio sumnju da je ovaj zakon zaista zasnovan na diskrecionom pravu koji poništava sva pravila, jer nema ni kako se prave liste onih koji će dobiti dozvole za gradnju da dobiju angažman, niti koji su to kriterijumi, pravila su obustavljena, pre svega, kod javnih tendera, lokacijske, građevinske i upotrebne dozvole izdaje i može da potpisuje ministar lično, kazao – vi imate autopercepciju o tome, pošto ste vi ti koji znate kako ste korumpirani, pa mislite da smo tako i mi.
Gospodine Duliću, uzmite bilo koje istraživanje javnog mnjenja, pa ćete da vidite koje poverenje građani imaju u ovu vladu i uopšte u državne institucije. Svaki član ovog zakona omogućava diskreciono pravo da se odlučuje kako vama padne na pamet. Znači, nemate gotovo nikakva ograničenja, a reč je o državnim novcima, o novcima građana. Prva stvar, ako trošite pare građana za bilo kakve poslove, pa i za ovo, recimo, da podstaknete građevinsku delatnost, taj zakon mora da bude apsolutno transparentan. Shvatite to jedanput zauvek.
Vi ste sami već imali problem s Agencijom za borbu protiv korupcije. Što sad ovde nastupate toliko arogantno kada vam s pravom ukazujemo da je ovaj zakon pre svega koruptivan, da će se ljudi ugrađivati, da će se deliti poslovi po partijskoj liniji?
Pitam vas – jeste li vi doputovali s neke druge planete? Zar vi ne znate da mi živimo u partijskoj državi? Je l' vi znate da će iduće godine, kao što se sve deli, svi krediti i sve se deli, kako kome treba da kupuje izbore? Znate da su sad u Boru bili kupovani izbori, znate da su lokalni izbori pokazali da se bez stida i srama kupuju izbori. Vi niste odavde, došli ste odnegde, niste to čuli.
Kada ukazujemo da nema pravila, jer od prvog do poslednjeg člana praktično ukidate sva pravila, dajete diskreciono pravo da vi odlučujete o tome ko će i kako ove pare da koristi (pa i ovi koji treba to da kontrolišu će se tu ugraditi), znači ako mi s pravom ističemo da ovakav zakon zaista ne bi trebalo da može da prođe, da bi zaista skupštinska delegacija morala da ode i demonstrira pred Vladom što nam ovakve zakone dostavlja, vi jednostavno kažete – to je vaša autopercepcija, pa mislite da su, kao što ste vi korumpirani, svi ostali korumpirani.
A kad ste nešto pošteno uradili? Dajte da čujemo primer, da vidimo kad je toga bilo. Prema tome, kad mi zahtevamo da razradite kriterijume, da vidimo kako će biti pravljene liste… (Predsedavajuća: Narodna poslanice, vreme poslaničke grupe je iskorišćeno.) …da ste dali neke procedure, bar vanredne, za ovaj posao, mislim da je trebalo da uvažite tu argumentaciju umesto što ste se služili arogancijom.

Narodna poslanice, vreme koje vam je na raspolaganju je iskorišćeno.
Reč ima ministar Oliver Dulić.

Ja sam, gospođo Pešić, poput vas, sve u životu radio pošteno. I, nemojte, apsolutno, da to što ste vi poslanik a ja ministar i što predlažem jedan zakon iza koga stoji cela vlada i koji treba da pomogne građevinskoj industriji iskoristite kao priliku da pokušate mene da dovedete u vezu sa bilo kojim nezakonitim radnjama ikad.
Jedini moj problem s Agencijom za borbu protiv korupcije je što je pogrešno objavljena moja imovinska karta. I, nemojte da ste nekorektni, jer to sad prelazi granice finog ukusa i ulazi u lično vređanje kad vi meni postavite pitanje – kad ste, pobogu, ikad nešto pošteno uradili? Ja uvek i sve... A mislite na Vladu, na celu vladu? Pa dobro, to je, takođe, vaša percepcija rada Vlade, koju će, na kraju krajeva, da ocenjuju građani na izborima. Ali, nemojte onda da govorite takvim tonom.
Ja sam se prepoznao, mislim da ste vi to meni lično rekli, jer ste mi rekli – vi ste inače imali problem s Agencijom za borbu protiv korupcije. Kakav sam ja to problem u životu imao s Agencijom za borbu protiv korupcije? Evo, kažite mi kakav sam ja to problem imao s Agencijom za borbu protiv korupcije, osim što mi je pre nekoliko dana pogrešno objavljena imovinska karta, što su neki novinari zloupotrebili da od mene naprave milionera, što, naravno, nije tačno. I to znate svi vi. Svi vi mene lično znate i znate kako živim i šta radim.
Kad smo već kod zakona, sve vreme koristite potpuno pogrešnu tezu, a to je da neće biti kontrole trošenja državnog novca. Mi ne dopuštamo da ne bude kontrole trošenja državnog novca. Ne dopuštamo. Ovaj zakon neće omogućiti nekontrolisano trošenje državnog novca. Naprotiv. Ovaj zakon ne samo da se pozvao na članove zakona koji definišu javne nabavke, koje imaju svoje procedure i svoje kriterijume, nego će upravo omogućiti da se definišu maksimalne, odnosno minimalne cene, da ne bi bilo dampinga, s jedne strane, i da ne bi bilo bilo kakve zloupotrebe na lokalnom nivou. Ako ih i bude, hajde da ih kontrolišemo. Hajde da državni organi koji treba da se bave proverom toga, daju svoje mišljenje i sud o svakoj pojedinačnoj javnoj nabavci.
Što se tiče podzakonskih akata koji će biti doneti, ja vam u nekoliko navrata čitam da je nama stalo da napravimo takve vrste kriterijuma u kojima će se opredeliti koje firme mogu da učestvuju i koji projekti mogu da se finansiraju. Tačno je da je to Vlada uzela na sebe. A kako vi mislite da u zakon stavimo kriterijume kojima će se definisati da li se, na primer, u Leskovcu gradi škola ili se u Surdulici gradi dom zdravlja? Kako mislite da to stavimo u zakon?
Ovde je namera da se, poštujući regionalne specifičnosti, poštujući potrebu da se građevinska industrija na teritoriji cele Srbije podigne, ne spasavaju samo firme u velikim gradovima, nego da se pomogne i malim gradovima, da se pomogne lokalnim samoupravama. Neće Vlada odlučivati koji će projekti da budu. Potpuno je netačna teza da je ovo sada centralizacija jer Vlada odlučuje koji će projekti da budu.
Lokalne samouprave će kandidovati projekte. Grad Surdulica će da kaže – nama je važno toliko i toliko projekata, od tih projekata određeni deo para ide ka tamo. Grad Kraljevo kaže – nama treba za to, u redu je, ima para, sad možete da gradite to. Procedura koja će biti definisana će podrazumevati da građevinske firme iz tog grada mogu da učestvuju, prema maksimalnim cenama koje ćemo mi da procenimo.
Dakle, radi se o tome da u ovom poslu koji građevinska operativa bude radila, neće biti zarade. Biće minimalna zarada. Potreba je da u periodu koji je definisan ovim zakonom, a on je ograničen i on je antikrizna mera, tiče se samo perioda dok kriza traje, uspostavimo građevinsku operativu. Drugačijeg načina nemamo. Država mora da bude investitor i država mora da preduzme jednu ovakvu meru.
Slažem se s vama da je ovo možda nešto što nije tipično, vrlo je specifično i možda izlazi iz okvira nekih proklamovanih politika koje su ranije postojale, ali ovo je nužna potreba da bi se spasao jedan vitalan sektor u kome radi sto hiljada ljudi. Dakle, to je ono što mi imamo kao situaciju i ovo je jedini način kako mi možemo da idemo s tim.
Molim vas samo jednu stvar, i to molim sve narodne poslanike, ne postoji potreba da se lično vređamo. Dakle, nemojte mene da optužujete. Ukoliko imate nešto protiv Vlade, recite slobodno. I prirodno je da poslanici opozicije imaju nešto protiv Vlade, ali nemojte u meni sad da gledate i da projektujete sve sumnje za neke buduće stvari koje će se dešavati. Hajde zajedno da se borimo protiv korupcije tako što ćemo pratiti, angažovati i ohrabrivati državne organe da rade svoj posao. Hvala vam.

Narodna poslanica Vesna Pešić je prijavljena u elektronskom sistemu. Iskoristili ste vreme.
(Vesna Pešić: Tražim repliku. Pošto me je pitao, moram da odgovorim.)
Ministar vas, kao narodnu poslanicu, nije ništa pitao, apsolutno.
(Vesna Pešić: Jeste, pitao me je.)
Molim vas da ne dobacujete.
(Judita Popović: Pogrešno je protumačio.)
Dakle, ne postoji osnov za repliku, ali u interesu razjašnjenja, u redu, izvolite.